Еквадор: Одржување на традициите во живот на Денот на мртвите

Еквадорците неодамна завршија со прославувањето на „Día de Difuntos“ или Денот на мртвите со литри колада морада и многу, многу guaguas de pan, традиционална храна и пијалак на свеченоста. Специјалниот пијалак и леб се подготвуваат и консумираат на 2ри ноември на прославата на древната традиција. Традицијата исто така се прослави и преку блогсферата, каде се појави кампања со цел да се спречи „Ноќта на вештерките“ да ја замени традиционалната прослава.

Колада морада е еквадорски пијалак, „подготвен со брашно од црна пченка и овошје како naranjilla, babaco, ананас, капини, јагоди и боровинки (кои ја даваат неговата пурпурна боја „морада“ )“. Традиционално се пие за време на државните празнувања за Денот на мртвите, на 2ри ноември. Се консумира заедно со guaguas de pan, „вид на ролат обликуван и декориран во форма на мало дете или бебе. Тие обично се направени од пченица и понекогаш се полнети со сладок фил, како џем“.

Guaguas de pan, Отавало, Еквадор. Слика од flickr сметката на lumeriefl со Криејтив Комонс лиценца – Наведи извор – Некомерцијално 2.0

Описот на Мариасол, во Ecuadorecuatoriano [шпански], укажува дека колада морада потекнува од мазамора што домородното население го правело пред доаѓањето на Шпанците. Таа го цитира готвачот Маноло Ромеро кој дискутира за културната фузија на храната:

La bebida está ligada al folclore serrano. “Probablemente los españoles trajeron algo similar durante la colonización, pero lo que sí se sabe es que los indígenas, en aquella época, adaptaron sus fechas celebratorias religiosas con las de los españoles y por supuesto inventaron también sus comidas”, refiere el chef Manolo Romero, de la Escuela de los Chefs.

Пијалакот е поврзан со фолклорот од Андите. „Најверојатно Шпанците донеле нешто слично за време на колонизацијата, но факт е дека Индијците во тоа време ги прилагодиле датумите на нивните религиозни прослави со оние на Шпанците и секако измислиле нивна храна”, изјави готвачот Маноло Ромеро од Школата за готвачи.

Преку Твитер [шпански], Роса Мариа Торес (@rosamariatorres) сподели вести за постоечката кампања против Ноќ на вештерките:

En mi barrio los niñ@s no piden #Halloween Los vecinos compartimos colada morada y guaguas de pan. #Quito #Ecuador #NOHalloween

Во моето соседство, децата не прашуваат за #Ноќ на вештерките. Наместо тоа, соседите делат колада морада и гуакас де пан. #Quito #Ecuador #NOHalloween

Мелина Кова (@SoyUnMitoHippie) го слави настанот:

Mañana toca la colada morada y las guaguas de pan *.* pondré fotos, me parece super hermosa esa tradición del día de los muertos.

Утрешниот ден носи колада морада и гуакас де пан *.* Ќе ставам слики, многу ми се допаѓа оваа традиција за денот на мртвите.

Мариа Габриела Мена Галарага, на блогот Claroscuro [шпански] ги слави свеченостите и нуди интересен поглед на храната и нејзиното локално наследство:

La actual elaboración de guaguas de pan es una tradición basada en la cultura indígena que creía en la vida después de la muerte como una continuación de la vida que conocemos pero no sólo en el sentido espiritual sino en un sentido también material, motivo por el cuál los difuntos eran enterrados con sus pertenencias que serían útiles para la nueva vida a la que pasaban.

Además de las Guaguas de Pan, los indígenas en sus rituales funerarios tradicionales preparaban una especie de colada muy espesa llamada Uchucuta que consistía en la mezcla de harina de maíz, papa, fréjol, arveja, col y achiote. Posteriormente se fabrica la colada morada que se convirtió en el acompañante principal de las Guaguas de Pan. Esta colada muestra sin duda la fusión del ritual indígena con el católico ya que el color morado tiene un significado de muerte y luto en la iconografía católica lo que resultó perfecto para la celebración de la fiesta de los difuntos y a la vez para remplazar la Uchucuta indígena.

Денешната подготовка на гуакас де пан е традиција врз основа на домородната култура која верувала во живот по смртта кој повеќе бил продолжување на животот каков што го знаеме, не само во духовна смисла, но и во материјала смисла, што е причина зошто починатите се погребувале со нивни работи кои ќе им бидат корисни во новиот живот во кој преминуваат. Покрај гуакас де пан, домородците на нивните погребни ритуални традиции правеле многу разновидна колада наречена Учукута која е составена од мешавина од пченкарно брашно, компир, грав, грашок, зелка и ачиоти. Потоа, се мери времето на подготвување на колада морада за приближно да се израмни со она на гуакас де пан. Оваа колада без сомнеж претставува збир на домородните ритуали и католицизмот. Пурпурната „морада“ боја ја претставува смртта и состојбата на плач во католичката иконографија. Така, она што произлезе беше совршена основа за прославување на Денот на мртвите и истовремена замена на домородниот Учукута.

La.Kbzuhela [шпански] дава мислење за прославата и интересен список на традиционални фестивали за Día de Difuntos ширум Еквадор [шпански]:

Según la creencia, el muerto vuelve cada año, entonces hay que prepararle sus platos preferidos. Los vivos esperan que el invitado haya terminado de comer, antes de servirse. En algunas regiones se le trae además las armas y los objetos que le eran valiosos, o se le invita también a jugar al Juego del Piruruy (un juego de dados). Según la suerte que tire, se pueden conocer sus necesidades o sus reproches. Y gracias a este dado tallado en un hueso de llama, se pueden también resolver los desacuerdos

Според општите верувања, смртта се враќа секоја година. Затоа луѓето треба да ги подготват омилените јадења на мртвите. Живите чекаат гостите да завршат со јадењето пред да се послужат тие. Во некои области тие дури носат оружје и предмети кои им биле омилени на починатите или ги канат мртвите да играат Juego del Piruruy (игра со коцки). Според фрлањето на коцката, живите можат да ги откријат желбите и потребите на починатите. Исто така, благодарение на коцката фрлена во лама коска, тие можат да ги разрешат недоразбирањата кои ги имале.

Go Ecuador [шпански] го опишува Día de los Difuntos како чин на целосна вера и ритуал во еквадорската култура, при што стотици семејства ги посетуваат гробиштата, носејќи цвеќиња и молитви. Тие уживаат во вкусот на традиционална колада морада и гуакас де пан во друштво на нивните најблиски пријатели и спомените на починатите:

En el norte del país, especialmente en las provincia de Imbaburaвк (Otavalos), familias indígenas completas vestidas con sus mejores vestimentas típicas visitan los cementerios llevando flores, coronas de papel, cruces, espermas y comida, llamado ricurishca: ollas de alimentos, huevos cocidos, frutas y demás. Símbolos que expresan el sincretismo de elementos religiosos católicos y de sus propias tradiciones ancestrales y que el pueblo mestizo ha heredado del pueblo indígena muchas veces sin saberlo.

Во северниот дел од земјата, особено во провинцијата Имбабура (Отавлос), домородните семејства, облечени во нивните најубави традиционални облеки, ги посетуваат гробиштата носејќи цвеќиња, круни од хартија, крстови, свеќи и посебна храна наречена ricurishca: варени јајца, овошје и друго. Овие симболи ја искажуваат комбинацијата на религиозни католички елементи и нивните сопствени традиции од предците. Нацијата местицо од домородците наследила многу без да знае.

Заедничка древна традиција или ден за да се посетат саканите, во Еквадор традицијата за почит продолжува.

Започни ја конверзацијата

Автори, ве молиме Најава »

Насоки

  • Сите коментари се модерирани. Не го поставувајте вашиот коментар повеќе од еднаш, бидејќи може да биде идентификуван како спам.
  • Ве молиме однесувајте се кон другите со почит. Коментарите кои содржат омраза, непристојност и лични напади нема да бидат одобрени.