Среден Исток: Збогум Сарамагу

Блогерите низ Средниот Исток тагуваат за смртта на потругалскиот писател Жозе Сарамагу – единствениот добитник на Нобеловата награда за литература на португалски јазик, кој имаше сопствени религиски и политички погледи на светот. Луѓето во Lusosphere и речиси низ целиот свет, реагираа на неговата смрт, без исклучок на арапскиот свет.

Jose Saramago

Јазан Ашкар ја публикува оваа фотографија на Сарамагу во својот блог и под неа напиша еден од неговите најпознати цитати: Мислам дека сме слепи. Слепи, но гледаме. Слепи луѓе кои имаат вид, но не гледаат. http://dajeej.wordpress.com/2010/06/19/%D8%B3%D8%A7%D8%B1%D8%A7%D9%85%D8%A7%D8%BA%D9%88/

Египетскиот блогер, Бадавија, во својот блог напиша за  збогувањето на Сарамагу од животот:

في خطابه بمناسبة فوزه بنوبل، تحدث ساراماغو عن سنوات الطفولة واستذكر وفاة جده جيرونيمو بهذه الكلمات: “ذهب إلى حديقة بيته. هناك بضع شجرات: أشجار تين وزيتون. ذهب إليها واحدة واحدة واحتضن الأشجار ليقول لها وداعا، لأنه كان يعرف أنه لن يعود. إن رأيت شيئا كهذا وإن عشته ولمْ يترك فيك ندبا إلى آخر العمر، فإنك رجل بلا إحساس”.
اليوم جاء الدور على ساراماغو ليقبّل أشجار حديقته هو الآخر ويقول لها: وداعا.
Во својот говор по повод добивањето на Нобеловата награда, Сарамагу зборуваше за своето детство и се сеќаваше на смртта на својот дедо: „Отиде во градината во својот дом. Таму имаше неколку дрва и грмушки, смокви и дрва со маслинки. Отиде кај дрвата и едно по друго, ги гушкаше и ги поздравуваше за последен пат. Знаеше дека нема да може повторно да им се врати. Ако една ваква сцена не ти остави рана на душата до крајот на животот, тогаш си неосетлив човек.“
И сега дојде ден кога е ред на Сарамагу да ги гушне своите дрва и да ги бакне за последен пат.

Либанскиот блогер Џихад Бази размислува што ли сега прави Сарамагу во својот задгробен живот:

لقد مات الكاتب إذاً..
حيث ولد الآن، يتلفت مراقباً. سيكتب عما يرى، لا فرق ما إذا كان في الجنة أو في جهنم، او حيث أظنه مكانه المفضل بعد الموت: العدم الرائع
Писателот почина…
Сега е таму каде што беше роден, размислува и набљудува. Сугурно ќе напише нешто за она што го гледа оттаму – било каде и да се наоѓа, во рајот или во пеколот. Можеби е онаму каде што мислам дека е. Во своето омилено место после смртта, во прекрасното никаде.

Освен што беше писател, Сарамагу исто така имаше и свои политички ставови. За Јасин Ел Сувајех, сириски блогер кој живее во Шпанија, ова беше причина да  пишува за политичките ставови на Сарамагу во својот блог Spanish waves on Levant shores:

رحل رجلٌ يكفي لوصفه أنّ أقلّ ما يمكن أن يقال عنه أنه حائز على كبرى جوائز الأدب و الرواية و الشعر, و منها جائزة نوبل.. إن جوائزه الحقيقة كانت بشجاعته في تشريح الظلم و الطغيان, في تحدّيه و طعنه.. في دفعه و الدفاع عن ضحاياه.
للذاكرة تبقى له مواقف و أقوال و أفعال.. مثل تلك الوقفة أمام ملايين المتظاهرين ضد غزو الطغيان للعراق, ذلك الرجل الثمانيني الخارج من آلاف المعارك وقف أمامهم و قال: ” يوجد الآن في العالم قوتان عظيمتان: الولايات المتحدة و أنتم”.
رحل الحالم المناضل من أجل عالمٍ أفضل, أكثر عدلاً.. أكثر منطقياً
Умре еден човек, кој во најмала рака може да биде идентификуван со своите големи награди за литература и поезија и Нобеловата награда беше една од нив.
Неговата вистинска награда беше неговата храброст  со која им се спротивставуваше на неправедноста и тиранијата. И неговата поддршка на жртвите на ваквите системи.
Нашите сеќавања засекогаш ќе ги паметат неговите изреки и ставови. Оние со кои им се обраќаше на луѓето кои протестираа против инвазијата во Ирак. Човекот постар од осумдесет години, застана и рече: „Постојат две супер-сили во светот: Соединетите Американски Држави и Вие.“
Мечтателот кој се бореше за еден подобар свет, еден свет со повеќе правдина и разум, сега не напушти.

Еден анонимен читател  коментираше на постот на Јасин. Читателот не се сложи со фразата, „Умре еден човек, кој во најмала рака може да биде идентификуван со своите големи награди за литература и поезија“, пишувајќи дека она што ги претставува таквите личности е она што го велат и што го прават, а не наградите кои ги добиваат:

يعني الجوائز ماهي إلا هامش بحياة الكبار, يعني هي شغلة بيفكر العالم انو عمل الي عليه بس يعطين جايزة قال!
وكأنو هني ناطرينا!
Наградите се само еден маргинален дел од животите на таквите големи луѓе. Се чини дека единствениот начин светот да не се чувствува крив спрема нив е да им доделува такви награди за да се чувствува добро кога го прават она што се задолжени да го прават. Небаре овие големи луѓе очекуваат вакво признание.

Од друга страна, Ахмед Шоуки беше загрижен дека политичките ставови на Сарамагу би ги натерале луѓето да не гледаат на него како на креативен писател.

وداعا أبو الرواية البرتغالية..أعلم جيدا أنهم سيملأون الدنيا صخبا في الأيام القادمة عن مواقفك السياسية المحترمة، وسينسون في وسط هذا الهراء التوقف على تفرد إبداعك..وداعا خوسيه ساراماجو
Збогум на таткото на португалската литература. Знам дека во деновите што следат ќе зборуваат за твоите полни со почит политички ставови и дека за време на овие разговори ќе заборават на твоите креативни и извонредни ремек-дела. Збогум Жозе Сарамагу.

Многубројни арапски интелектуалци знаат или прочитале за Жозе Сарамагу. За жал, за многу други, причината да го запознаат ќе биде неговата смрт. Ахмед Ел Муеини напиша на својот блог за новелата на Сарамагу „Слепило“ и како долго време ја има книгата на својата полица , но никогаш немал прилика да ја прочита:

اشتُهر ساراماغو بروايته “العمى” الصادرة عام 1995، والتي ترجمها إلى العربية محمد حبيب وصدرت عن دار المدى. كما عُرف أيضًا بكتابه المثير للجدل “إنجيل عيسى المسيح” والذي اضطر بسببه إلى الرحيل عن البرتغال والإقامة في جزر الكناري.
للأسف لم أقرأ لساراماغو، وكنتُ دائمًا ما أنظر إلى روايته “العمى” في رف مكتبتي متمنيا أن أقرأها في فرصةٍ قريبة.
Сарамагу стана многу познат со својата новела „Слепило“, која беше објавена во 1995, а покасно преведена на Арапски од Мухамед Хабиб и објавена од издавачката куќа „Дар Ел Мада“. Исто така беше познат и со својата книга „Евангелието според Исус Христос“, која беше причина за неговото отселување од Португалија, за да го помине остатокот на својот живот на Канарските острови.
За жал не сум прочитал ништо за Сарамагу и постојано ја гледам не говата новела „Слепило“ на мојата полица со книги и посакувам наскоро да имам време да ја прочитам.

Омани Вада АлБусаиди кoментираше на постот на Ахмед Ел Муеини:

الله يرحمـــــــه
اول مرة اسمع عنه ، وان دل على شيء فإنما هو يدل عن جهلي بالأدب العالمي
Господ нека ја благослови неговата душа.
Прв пат слушам за него и тоа докажува колку сум неупатен кога се работи за странската литература.

Уште еден коментатор одговори  велејќи дека сигурно ќе му недостасува пишуваниот збор на Сарамагу и покрај тоа што не се согласува со неговите религиски ставови:

لا شك أننا سنفقد فيه روايته العظيمة وأسلوبه الأخاذ …
أما أنا فلن استطيع الترحم على من قال : إن الله والمسيح أقاما علاقة جنسية
Сигурно е дека ќе ми недостасуваат неговите новели и атрактивниот стил на пишување.
Но, не можам да барам од Бога да го благослови оној кој пред Бога рече дека Богот и Исус имаа сексуален однос.

И на крај, Лајла,  го советува Ахмед да не ја пропушта приликата да ја прочита новелата на Сарамагу:

أنصحك يا أحمد ، بألا تفوت قراءة ( العمى ) ، رواية تشعرك بالواقعية ، تشعرك بأهمية العينين ، مازلت إلى اليوم أخشى احساس فقد البصر فجأة في مكان ما
Мојот совет до тебе Ахмед е, да не ја пропуштиш приликата да ја прочиташ книгата „Слепило“. Се работи за мошне реалистична новела која ќе те натера да ја почувствуваш вредноста на твоите очи. И сѐ до денес, сѐуште чувствувам страв да не го изгубам ненадејно својот вид.

Започни ја конверзацијата

Автори, ве молиме Најава »

Насоки

  • Сите коментари се модерирани. Не го поставувајте вашиот коментар повеќе од еднаш, бидејќи може да биде идентификуван како спам.
  • Ве молиме однесувајте се кон другите со почит. Коментарите кои содржат омраза, непристојност и лични напади нема да бидат одобрени.