<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Александра Митровска</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Казахстан: Застој во образованието</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 19 Jun 2009 07:42:15 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Казахстан]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1522</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАдил Нурмаков  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Проблемот со учебниците за основно училиште е сè   уште многу важен. Карактеристика на овие книги се многубројните печатни грешки, грешки во однос на фактите и несоодветен јазик.
Неодамна, министерот за образование ја извести владеачката партија за неговата активност [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/adam-kesher/">Адил Нурмаков</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/15/kazkahstan-educational-deadlock/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Проблемот со учебниците за основно училиште е сè   уште многу важен. Карактеристика на овие книги се многубројните печатни грешки, грешки во однос на фактите и несоодветен јазик.</p>
<p>Неодамна, министерот за образование ја извести владеачката партија за неговата активност и рече дека министерството не е виновно за ова, затоа што наводно министерството работeло самостојно од издавачките куќи. Ова не е точно, <a href="http://slavasay.livejournal.com/72571.html" target="_self">забележува slavasay</a> и напоменува дека истражувачкиот центар за учебници бил основан од страна на министерството. Тој исто така дава пример за работата на министерството:</p>
<blockquote><p>На корицата на учебникот по руски јазик има две печатни грешки, една во насловот и една во името. Можете да замислите што има внатре.</p></blockquote>
<p><a href="http://megakhuimyak.livejournal.com/629307.html" target="_self">Megakhuimyak ги споделува </a>своите впечатоци по искуството како професор во едно новинарско училиште и во висока образовна установа:</p>
<blockquote><p>Заклучок: Системот на образование ќе биде спасено од образовните институции кои нудат постдиплоски студии, при што се добива знаење во одредена област, а воедно таму предаваат иксусни професионални лица. Наскоро вработените ќе ги ценат овие дипломи повеќе од универзитетските дипломи.</p></blockquote>
<p>Во меѓувреме, владата ја разгледува можноста за воведување задолжителни тестови за проверка на користење на дрога во училиштата. Мотив е добрата намера - грижа за здравјето на децата. <a href="http://itsuken.livejournal.com/37472.html" target="_self">Itsuken се сомнева </a>и мисли дека во случај на позитивен резултат на тестот детето ќе страда од тенденциозното однесување во училиштата, а освен тоа, откако ова ќе се открие, детето ќе биде повеќе наклонето да комуницира со деца кои се попроблематични:</p>
<blockquote><p>Покрај ова полицијата ќе има долготраен материјал кој ќе го уништува угледот на наивните тинејџери. А нашиот здравствен систем е многу несигурен, дури е и застрашувачки да се одведе дете да направи крвен тест. Би било многу подобро да се потрошат овие средства на организирање на слободното време на децата.</p></blockquote>
<p>Објавено и на <a href="http://www.neweurasia.net/politics-and-society/kazakhstan-educational-deadlock/" target="_self">neweurasia.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Мозамбик: Напад врз претседателски кандидат</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1433</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1433#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 15 Jun 2009 14:50:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Мозамбик]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1433</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гунтер  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Блогерите од Мозамбик Карлос Сера [португалски] и Пауло Грањо [португалски] реагираа на нападот врз политичарот Давис Симанго кој се случи  вчера во пристанишниот град Накала, кој се наоѓа во северен Мозамбик. Партијата на Симанго (@mdmwiki) исто така реагираше на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гунтер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/mozambique-attack-on-presidential-candidate/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Блогерите од Мозамбик <a href="http://oficinadesociologia.blogspot.com/2009/06/inviabilizado-comicio-de-deviz-em.html" target="_self">Карлос Сера </a>[португалски] и <a href="http://antropocoiso.blogspot.com/2009/06/atentado-deviz-simango.html" target="_self">Пауло Грањо</a> [португалски] реагираа на нападот врз политичарот Давис Симанго кој се случи  вчера во пристанишниот град Накала, кој се наоѓа во северен Мозамбик. Партијата на Симанго <a href="http://www.twitter.com/mdmwiki" target="_self">(@mdmwiki) </a>исто така реагираше на нападот врз својот кандидат.</p>
<p>Симанго е градоначалник на Беира и на почетокот на оваа година ја основа партијата МДД (Мозамбиско демократско движење), <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/09/12/mozambique-political-crisis-in-central-city-of-beira/" target="_self">откако се скара со традиционланата опозициона партија РЕНАМО.</a> Пред само неколку дена, тој и неговата партија ја потврдија планираното кандидирање за претседателскиот мандат и кампањата за изборите во октомври. Додека Симанго одеше на состанок на неговата партија, неколку лица од собраната толпа го грабнаа оружјето на полицијата и истрелаа куршум во неговата кола.</p>
<p>Тој избега неповреден, но медиумите известија дека тројца лица биле повредени, вклучувајќи и еден полицаец. Според првичните извештаи од независниот медиум на Мозамбик напаѓачите се членови на РЕНАМО.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1433/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Да се гласа или да не се гласа</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1447</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1447#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 15 Jun 2009 06:48:20 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1447</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХамид Техрани  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Дали да се гласа или да не се гласа, со други зборови, дали да се учествува на изборите или да се бојкотираат изборите е една од главните теми за време на иранските претседателски избори. И покрај тоа што неколку [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/iran-to-vote-or-not-to-vote/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Дали да се гласа или да не се гласа, со други зборови, дали да се учествува на изборите или да се бојкотираат изборите е една од главните теми за време на иранските претседателски избори. И покрај тоа што неколку опозициони групи <a href="http://www.iranian.com/main/blog/masoud-kazemzadeh/iranian-leftists-comdemn-moussavi-and-call-boycott-pseudo-election" target="_self">повикаа да се бојкотираат</a> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Iranian_presidential_election,_2009" target="_self">претседателските избори</a> на 12-ти јуни, се чини дека бројот на групите за бојкотирање на изборите е многу помал за разлика од претходните четири години. Силната студентска асоцијација како <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Office_for_Strengthening_Unity" target="_self">Тахким Вахдат</a> пред четири години повикуваше на бојкот, а сега го подржува кандидатот на реформистите Мехди Кароуби и повикува да се гласа за промена.</p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://www.voteforiran.com/"><img class="alignnone" title="Да направиме промена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/voteforchange1.gif" alt="" width="340" height="126" /></a></p>
<p>Во Холандија веројатно се презеде  најкреативната иницијатива за да се поттикнат луѓето да гласаат. <em>Камран Аштари</em>,блогер и уметник кој живее во Холандија, како и неговите двајца пријатели Фархад Гојарди, уредник на <a href="http://www.eutopia.nl/" target="_self">Еутопиа </a>и Шервин Некуе, ирански социолог, креираа страница која се вика  <a href="http://www.voteforiran.com/" target="_self">„Гласајте за Иран.“</a></p>
<p>Камран <a href="http://www.voteforiran.com/2009/06/why-i-will-vote-kamran-ashtary/" target="_self">напиша:</a></p>
<blockquote><p>Гласам со надеж дека ќе се промени не само закоравената влада, туку и дека ќе изградиме подемократско општество во кое ќе се оставарат правата на жените, слободниот печат и слободниот говор и човековите права. Во последните четири години  се покажа дека нашето право може да биде во поголема опасност отколку што можеме да замислиме.</p>
<p>Пред четири години за мене беше незамисливо да бидам дел од оваа иницијатива. Четирите години од владеењето на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mahmoud_Ahmadinejad" target="_self">Ахмадинејад</a>, односно десницата, го одведе Иран во лоша насока. Мислам дека иранските иселеници треба да играат поконструктивна улога и не треба да чекаат да се случи магична трансформација на власта.</p></blockquote>
<p>Ирачаните се собраа во 25 различни градови низ светот и изјавија дека ќе гласаат.<br />
<object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/TBw2eiNgrJs&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/TBw2eiNgrJs&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><br />
<em>Мухамед Али Абтахи</em>, поранешен заменик претседател <a href="http://www.webneveshteha.com/en/weblog/?id=2146310103" target="_self">напиша:</a></p>
<blockquote><p>Во оваа насока, еден од најважните политички настани е намалувањето на бранот на повикувања да се бојкотираат изборите. На претходните избори, бојкотот предизвика тешкотии во последните четири години, а претседателот си доби неверојатен подарок. Пред неколку дена видов една група студенти која на претходните избори собра 500 потписи за да се бојкотираат изборите. Сега повеќето од овие студенти се обидуваат да ги натераат луѓето да гласаат.</p></blockquote>
<p><em>Пајкорг</em> <a href="http://paicorg.wordpress.com/" target="_self">напиша </a>[фарси] дека изборите треба да бдат бојкотирани. На блогот се спомнува дека овие избори не се слободни.</p>
<p><em>Тахримен Еткабат</em> (значи бојкотирање на избори) <a href="http://tahrimentekhabat88.blogfa.com/" target="_self">напиша</a> [фарси] дека Ирачаните со бојкотирањето на изборите уште еднаш му кажуваат на светот дека во  исламската република нема никаква законитост.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1447/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Тортура или терaпија?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1399</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1399#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 14 Jun 2009 09:06:41 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1399</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСиниша Болјанович  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
На 21-ви мај на веб страницата на српскиот неделен весник „Време” беше објавена видео снимка за тортурата во духовно-рехабилитациониот центар: „Црна река“, кој се наоѓа во јужно-западна Србија. Пациентите во овој центар се зависници од дрога, а раководител на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Болјанович</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/29/serbia-torture-or-therapy/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>На 21-ви мај на веб страницата на српскиот неделен весник <a href="http://http//www.vreme.com/cms/view.php?id=866444" target="_self">„Време”</a> беше објавена видео снимка за тортурата во <a href="http://www.sretenje.org/" target="_self">духовно-рехабилитациониот центар: „Црна река“</a>, кој се наоѓа во јужно-западна Србија. Пациентите во овој центар се зависници од дрога, а раководител на центарот е српскиот православен свештеник Бранислав Перанович.</p>
<p>Речиси сите српски медиуми ги покажаа ужасните сцени од видео снимката, во која Перанович брутално тепа еден еден од пациентите со лопата и со тупаници.</p>
<p>Народниот правобранител, Саша Јанкович, е еден од службените лица кои реагираа брзо. <a href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=866158" target="_self">На веб страницата на „Време“</a> беше објавено дека Јанкович ќе поднесе кривична пријава против девет идентификувани лица од духовно-рехабилитациониот центар „Црна река“, кој се наоѓа во близина на Нови пазар, поради шарлатанство, извршен напад и нанесување телесна повреда. Јанкович исто така рекол дека сериозни повреди им се нанесени на пациентите на центарот, а тоа не може да се нарече третман или терапија, што јасно може да се види на видео снимката.</p>
<p>Српските блогери реагираа многу брзо на извештајот, а свои изјави дадоа и претставниците на духовно-рехабилитациониот центар „Црна река“ и српската православна црква.</p>
<p>Наместо да го опишува настанот со зборови, Иван ја објави видео снимката на <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html" target="_self">неговиот блог.</a> Еве некои од коментарите:</p>
<p><a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-7426475397846664907" target="_self">Warny, 5/21/2009:</a></p>
<blockquote><p>На почетокот ми се згади.</p>
<p>Имено, станува збор за луѓе кои се на пат од кој нема враќање. За нив и за нивните семејства поприфатливо е сè она што ќе им го врати претходниот живот&#8230;</p>
<p>Потоа размислував за тоа и им заѕвонив на неколку пријатели и разговарав за ова со нив и сфатив дека работите не се такви како што изгледаат.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/06820792873881830694" target="_self">Иван</a> одговори на <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-4620365110052850956" target="_self">5/22/2009:</a></p>
<blockquote><p>Да, во право си, ама кога видов како тој коњ им ги крши вилиците, ми се слоши.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/05175937939873315247" target="_self">Banjac</a>, <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-7368046550271942591" target="_self">5/23/2009: </a></p>
<blockquote><p>Во споредба со тортурата која зависниците од дрога ја преживеале поради кражби и други крвични дела она што е прикажано на видеото е безначајна тортура. Ако зависниците од дрога провалиле во некој автомобил и успеале да украдат радио, тие ќе бидат повеќе претепани ако бидат фатени. Потоа, прашајте ги семејствата на зависниците од дрога колку тешкотии и страдања доживеле и прашајте ги дали се согласуваат со методите на свештеникот Бранислав. Јас знам дека тоа не им пречи. Тој ја прифати работава со цело срце и се обидува да помогне. Тортурата што беше прикажана на видео снимката е природна појава во тие кругови, каде тешко дека може да се размислува рационално и човечно. На крајот, центарот „Црна река“ не е извор на зависници од дрога, туку место на воскреснување на Исус кој се жртвуваше за сите нас. Со верба во Бога, свештенику Бранислав ја имаш мојата апсолутна подршка.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/10851743861902823831" target="_self">Foxy Lady</a>, <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-7368046550271942591" target="_self">5/25/2009:</a></p>
<blockquote><p>Не ја гледав видео снимката затоа што сум прилично млада девојка. Само прочитав за ова.</p>
<p>Не знам какви се зависниците од дрога и не знам какви третмани се применуваат во центрите за рехабилитација, но знам дека ако се претепа некој зависник од дрога резултатот нема да биде излечен зависник од дрога.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/09046627052656667498" target="_self">Arham</a>, <a href="http://www.blogger.com/profile/09046627052656667498" target="_self">5/27/2009:</a></p>
<blockquote><p>Ова е ужасно. Вакви кретени треба да се уапсат. Ова ги поминува сите граници. Без разлика дали некој е зависник од дрога или не, ова што се прави не е нормално и не е никаков третман. Ова што се случува е вистинска катастрофа.</p></blockquote>
<p>На официјалната веб страница на духовно-рехабилитациониот центар „Црна река“ меѓудругото <a href="http://www.sretenje.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=66%3A2009-05-24-08-58-08&amp;catid=36%3Austrojstvo&amp;lang=sr" target="_self">е објавено </a>и следново:</p>
<blockquote><p>…Хронолошкиот ред е едноставен. Бајден доаѓа во Србија. Епископот Артемије не го прими во светиот манастир Дечани, затоа што бил дел од окупационите сили. Домашните прогресивни сили се изнервирале и ја искористиле видео снимката за да му го уништат угледот на епископот Артемије кој како и свештеникот Бранисав, кој раководи со центарот околу десет години, го благослови основањето на центарот&#8230;</p>
<p>Дали зависниците од дрога ќе му бидат благодарни на Бајден за сето она што го стори за себе и за Србија, Косово и Авганистан?&#8230;</p>
<p>Изјавата на Перанович за телевизијата B92 беше објавена на сајтот на <em>„Време“:</em></p>
<p>„Понекогаш користиме сила, секако со согласност на родителите. А пациентите беа известени предвреме дека нема да толерираме прекршување на нашите правила. Оние кои имаат зависник од дрога дома знаат точно за што зборувам.“</p></blockquote>
<p>Силја, една од пациентките во центарот „Црна река“ <a href="http://www.sretenje.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=72%3Ajedno-svedoenje&amp;catid=36%3Austrojstvo&amp;lang=sr" target="_self">вели:</a></p>
<blockquote><p>Јас сум Силја и во центарот „Црна река“ сум од 29 октомври 2008 год. Сметам дека на оваа тема сум покомпетентна да зборувам јас отколку некој новинар. Имам порака до сите оние кои веруваат во нападите врз православниот мисионерски, духовно-рехабилитационен центар, а во кои учествуваа сите медиуми во Србија: престанете да ги осудувате вработените во центарот за нешто за кое немате лично искуство. Тоа што се вели дека тортурата се користи се применува како терапија е апсолутна лага. Ако има тортура, тогаш таа се применува врз мал број на пациенти кои не ги почитуваат правилата во центарот и кои нè попречуваат сите нас да се излечиме. Строго е забрането да се носи дрога во центарот, а забрането е каков било физички конфликт како и кражби, навредувања и бегање од центарот. Мора да се казни секое прекршување на овие правила. Ова се случува многу ретко и се користи кога е неопходно. Има многу пациенти во центарот и ако не се почитуваат правилата, тогаш таму ќе има хаос. Мора да сфатите дека зависникот од дрога е спремен да направи сè кога е во криза.</p></blockquote>
<p>Српскиот блогер Маркос на неговиот блог <em>Триста чуда</em> <a href="http://tristacuda.blogspot.com/2009/05/crna-reka-policija-istrazuje-lecenje.html" target="_self">напиша:</a></p>
<blockquote><p>&#8230;За разлика од поголемиот дел на јавноста, некои од родителите кои беа во кампот вчера сега имаат сосема различно мислење во однос на бруталните методи за превоспитување на зависниците од дрога&#8230;</p>
<p>Таа додаде дека таа била против тортурата. Меѓутоа, третманот во Институтот за зависници на наркотични средства не помогна тој да се излече. Тој излезе оттаму после девет вида на лекувања, но и понатаму остана зависник од дрога.</p></blockquote>
<p>Маркос цитираше една изјава на Вера од Нови Сад, мајка на еден од пациентите:</p>
<p><!--[if gte mso 9]><xml> <w:WordDocument> <w:View>Normal</w:View> <w:Zoom>0</w:Zoom> <w:PunctuationKerning /> <w:ValidateAgainstSchemas /> <w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:Compatibility> <w:BreakWrappedTables /> <w:SnapToGridInCell /> <w:WrapTextWithPunct /> <w:UseAsianBreakRules /> <w:DontGrowAutofit /> </w:Compatibility> <w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> </w:WordDocument> </xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156"> </w:LatentStyles> </xml><![endif]--></p>
<p><!--[if gte mso 10]><br />
<mce:style><!   /* Style Definitions */  table.MsoNormalTable 	{mso-style-name:"Table Normal"; 	mso-tstyle-rowband-size:0; 	mso-tstyle-colband-size:0; 	mso-style-noshow:yes; 	mso-style-parent:""; 	mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; 	mso-para-margin:0in; 	mso-para-margin-bottom:.0001pt; 	mso-pagination:widow-orphan; 	font-size:10.0pt; 	font-family:"Times New Roman"; 	mso-ansi-language:#0400; 	mso-fareast-language:#0400; 	mso-bidi-language:#0400;} --></p>
<p><!--[endif]--></p>
<blockquote><p>„Син ми е таму веќе четири години. Ако не отидеше во центарот, немаше веќе да биде жив. Му купив јаже и му реков да се обеси ако не може да живее без дрога“.</p>
<p>Таа додаде дека таа била против тортурата. Меѓутоа, третманот во Институтот за зависници на наркотични средства не помогна тој да се излече. Тој излезе оттаму после девет вида на лекувања, но и понатаму остана зависник од дрога.</p></blockquote>
<p>Блогерот<span> Никола Кнежевич меѓудругото <a href="http://blog.b92.net/text/9932/Slu%C4%8Daj%20Crna%20Reka%3A%20Po%C4%8Detak%20epiloga/" target="_self">цитираше</a> изјава на Светиот Синод на епископи на српската православна црква. Еве дел од неа:</span></p>
<blockquote><p>Светиот синод на епископи на српската православна црква ги прими со изненаденост и разочарување вестите за бруталното насилство врз пациентите во манастирот Црна река во рашко-призренската епархија. Објавената видео снимка и признавањето на свештеникот се несоборлив доказ за насилство кое апсолутно не е својствено за евангелистичкиот дух и мисијата на црквата.</p>
<p>Поради тоа, Синодот бара епископот Артемије веднаш да го распушти стационарот и да поведе црквено-правна постапка против свештеникот кој го призна извршеното дело&#8230;</p></blockquote>
<p>Кнежевич го заврши постот со овие зборови:</p>
<blockquote><p>Она што нè изненади и шокира подеднакво <span> </span>како инцидентот е високото ниво на мазохизам кај родителите. Во согласност со принципот „крајот ги оправдува средствата“, тие беа апсолутни рамнодушни кон начинот на кои беа лекувани нивните деца во центарот „Црна река“. Се разбира тоа е еден значаен знак кој ни покажува дека насилството стана прифатливо во нашето општество.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1399/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Перу: Поради ниските температури во Пуно умираат деца</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/11/1376</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/11/1376#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 11 Jun 2009 07:42:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1376</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХуан Арелано  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Освен за 16-те случаи на H1N1 во Перу, на насловните страници на најважните весници во Лима нема многу простор за 133-те деца кои починаа [шпански] поради сезонскиот грип предизвикан од ниските температури во јужниот дел на земјата, особено во [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Хуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/5/28/peru-freezing-temperatures-in-puno-result-in-children-deaths/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Освен за 16-те случаи на H1N1 во Перу, на насловните страници на најважните весници во Лима нема многу простор <a href="http://www.diariolaprimeraperu.com/online/locales/133-ninos-muertos-de-frio-contra-25-casos-de-gripe-a_39121.html" target="_self">за 133-те деца кои починаа</a> [шпански] поради сезонскиот грип предизвикан од ниските температури во јужниот дел на земјата, особено во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Puno_Region" target="_self">регионот на Пуно.</a> Блогерите ја забележија разликата во опфатеноста на вестите и започнаа да пишуваат за оваа тема.</p>
<p>Леон Хуараника <a href="http://blog.pucp.edu.pe/item/57426" target="_self">не им верува на медиумите и владата и пишува [шпански]:</a></p>
<blockquote>
<p>Hasta ahora la AH1N1 ha sido la gran noticia para los medios de comunicación pese a que aún no ha causado muerte alguna, mientras que la neumonía ya ha matado a 133 niños y niñas, y recién es una noticia minimizada para los medios de comunicación. Según dicen que el Perú crece a todo dar, pero hay niños muriendo de neumonía, personas contagiadas con TBC, y seguramente el presidente García fiel al a su estilo conminará a la gente que hagan donaciones.</p>
</blockquote>
<div class="translation">Најважните вести за медиумите досега беа случаите на H1N1 и покрај тоа што немаше ниту еден смртен случај од вирусот H1N1, а веста за 133-те деца кои починаа од пневмонија за медиумите не беше од големо значење. Веројатно бројот на населението во Перу многу се зголемува, но таму има деца кои умираат од пневмонија, луѓе инфицирани од туберкулоза, а претседателот Алан Гарсија ќе продолжи со неговиот стил да им вели на луѓето да донираат.</div>
<p><em>Ел Паки [шпански] </em>објави <a href="http://www.elpaki.com/2009/05/mientras-tanto-en-el-ande-peruano.html" target="_self">кратка анализа за тоа колку време им посветува локалната телевизија на одредени настани</a> и ја критикува владата:</p>
<blockquote><p>Acabo de ver una nota en el noticiero vespertino de canal N sobre la gripe AH1N1, y los contagiados en el colegio Altair de la Molina. Una nota de 5 minutos, con transmisión en vivo. Lo que me recordó al post del Dr. Huerta, que al final de un concienzudo análisis del contenido del noticiero de canal 4 llega a esta conclusión:</p>
<p>Total de tiempo dedicado a la gripe AH1N1: 41 minutos.<br />
Total de tiempo dedicado a la muerte de decenas de niños peruanos por el frío: UN SOLO MINUTO (en el noticiero del jueves)</p>
<p>Y lo que es peor, el ministerio de salud que publicita muy bien su estrategia de lucha contra la fiebre porcina, no tiene datos (mínimamente, no?) acerca del plan de lucha/prevención/tratamiento, de las consecuencias del friaje, que cada año, asola a la infancia de las zonas altoandinas.</p></blockquote>
<div class="translation">Гледав мал дел од вестите на канал Н за вирусот H1N1 и за инфицираните деца од училиштето Алтар де ла Молина. Тоа беше извештај кој траеше 5 минути со пренос во живо. Ме потсети на <a href="http://blogs.elcomercio.com.pe/cuidatusalud/2009/05/gripe-ah1n1-panico-mediatico-e.html" target="_self">блогот на д-р Хуерта [шпански],</a> која после анализата на содржината на вестите на канал Н и дојде до следниов заклучок: Вкупно време посветено за вирусот H1N1: 41 минути</p>
<p>Вкупно време посветено за смртта на дузината починати деца од Перу поради студеното време: САМО ЕДНА МИНУТА (на преносот на вести во четвртокот)</p></div>
<p>А што е уште полошо, министерот за здравство кој ја објави стратегијата за борба против свинскиот грип нема информации (барем неколку информации?) за планот да се спречат последиците од студеното време поради кое се разболеа децата од регионот на Андите.</p>
<p>Како резултат на ниските температури кои лошо влијаат врз населението во јужниот дел на Перу, многумина сметаат дека министерот за здравство и локалните самоуправи треба да имаат добро подготвен план со цел да се спречат смртни случаи. Блогерот <em>Кавиар де Киануро [шпански]</em> <a href="http://caviardecianuro.wordpress.com/2009/05/07/siguen-muriendo-ninos-por-las-heladas-en-puno-otra-vez/" target="_self">е загрижен поради неодговорноста</a><a href="http://caviardecianuro.wordpress.com/2009/05/07/siguen-muriendo-ninos-por-las-heladas-en-puno-otra-vez/" target="_self">:</a></p>
<blockquote><p>Lo que más rabia da es que recién comienza la ola de frío y muere gente (y al parecer traerá más víctimas). Más desazón da cuando el Gobierno comienza a actuar en el momento en el que las cifras de muertos por las heladas son alarmantes y para colmo utilizan la catástrofe para su proselitismo político. Si hay algo peor que el Gobierno Central es la forma como Hernán Fuentes, presidente regional de Puno, no se pronuncia ni se hace responsabe de alguna actividad para apasiguar el daño que dicha catástrofe ocasiona a su comunidad regional ¡Actúen de inmediato, pero actúen bien y ya!</p></blockquote>
<div class="translation">Она што навистина иритира е фактот дека ладниот бран само што започна, а веќе има луѓе кои починале поради ниските температури (очигледно и понатаму ќе има жртви). Уште повеќе вознемирува тоа што владата допрва почнува да реагира, а веќе бројот на починатите е многу голем и згора на сè ја користи оваа несреќна ситуација како дел од политичката кампања. Ако постои нешто што е полошо од владата, тоа е Хернан Фуентес, градоначалникот на Пуно, кој досега нема дадено никаква изјава, ниту пак презема нешто да ја намали последиците врз оваа општина. Дејствувај брзо, ама дејствувај онака како што треба и дејствувај веднаш!</div>
<p>Истиот блогер <a href="http://caviardecianuro.wordpress.com/2009/05/23/da-rabia-volver-a-escribir-sobre-las-heladas/" target="_self">е бесен и мисли дека за ова прашање треба да напише уште нешто [шпански]:</a></p>
<blockquote><p>Los medios tradicionales también merecen ser criticados puesto que no están cubriendo este tema debidamente ni lo ponen en la agenda pública ni están informando a la población sobre la importancia de tomar ciertas medidas para evitar que los niños tengan las enfermedades respiratorias derivadas de las heladas. ¿Cómo Alan García, Yehude Simon o cualquier autoridad les podría decia a los padres de esos niños que somos parte de un país? Francamente, da rabia volver a escribir sobre esto. Porque al final lo que más mata en este país, no son las enfermedades, es la indiferencia.</p></blockquote>
<div class="translation">Традиционалните медиуми исто така треба да се искритикуваат затоа што не го опфаќаат целосно прашањето, ниту пак ја информираат јавноста за важноста на одредени мерки кои треба да се преземат со цел да се спречат заболувањата на респираторниот систем кај децата предизвикани поради ниските температури. Како може престседателот Алан Гарсија, премиерот Јехуда Симон или друго владино лице да им каже на родителите на децата дека сите сме дел од една земја? Искрено, мразам да пишувам за ова. На крајот на краиштата, она што ги убива луѓето овде не е болеста, туку рамнодушноста.</div>
<p>Меѓутоа, може да се каже дека сите сепак не се рамнодушни, затоа што Ренато Циснерос и Хесус Велиз пишуваат <a href="http://http://blogs.capital.com.pe/renatocisnerosyjesusveliz/?name=%C2%BFsomos-solidarios-entre-peruanos" target="_self">за кампањата [шпански] </a>на општината Баранцо, која се наоѓа во регионот на Лима:</p>
<blockquote><p>Mientras en la capital aún hay brillo solar, y no nos abrigamos mucho. En Puno, muchas víctimas, en su mayoría niños, han fallecido por el exceso de frío… El distrito de Barranco, está organizando una campaña “Abriguemos Puno”… ¿CREES QUE HABRÁ UNA ÓPTIMA RESPUESTA DE LOS PERUANOS CON ESTA CAMPAÑA DE SOLIDARIDAD?…¿SOMOS SOLIDARIOS ENTRE PERUANOS?… Ya lo demostramos con nuestros vecinos del Sur, después de terremoto… ahora??</p></blockquote>
<div class="translation">Во меѓувреме, во главниот град (Лима) сонцето сè уште грее и не се облекуваме во топла облека. Во Пуно, има многу починати, и тоа главно деца, кои починаа токму поради студеното време. Областа Баранко организира кампања: „Ајде да направиме Пуно да стане топлo место“&#8230; Мислите ли дека може да се добие оптимален одговор од кампањата која ја водат жителите на Перу?&#8230; Истото го направивме со јужните соседи после земјотресот, нели? Каква е ситуацијата сега?</div>
<p>На ова прашање се добија повеќе одговори кои вклучуваат многу голем скептицизам во однос на активностите кои сакаат да се преземат, но добро е да се помогне. Лошите искуства со донации кои завршуваа на погрешно место создадоа лоша слика која треба да се поправи.</p>
<p style="text-align: justify;">Франциско Каназа од <em>Apuntes Peruanos </em>[шпански]<em> <a href="http://apuntesperuanos.com/2009/05/puno-presupuesto/" target="_self">даде друго мислење со цел да се разбере проблемот:</a></em></p>
<blockquote><p>El frío es el gatillo para infecciones que proliferan en los pobladores con desnutrición. Puno, Lampa, Azángaro y Carabaya muestran altos niveles de desnutrición infantil. … De los 435 centros de salud ubicados en la región Puno, pocos son los que cuentan con las condiciones apropiadas para atender casos de neumonía extendidos por toda la población. Es más, muchos de estos centros de salud son de Primer Nivel, es decir puestos de salud con limitaciones y con un promedio de dos profesionales.</p>
<p>Consideremos esto. El 64.3% del presupuesto nacional es gasto corriente. la mayoría de regiones recibe menos del 1% del presupuesto nacional. Puno recibe como región el 0.97% del presupuesto nacional, con lo que tiene que hacerse cargo de las funciones ya descentralizadas. La solución no es la vacuna contra la gripe sino que un adecuado sistema de apoyo social brinde sus frutos. Y que el Estado se encuentre preparado a atender las infecciones clásicas, pues las IRA’s son una constante en la época de frío.</p></blockquote>
<div class="translation">Студеното време е причината за инфекциите кај слабокрвните луѓе. Пуно, Лампа, Азангаро и Карабија покажуваат високо ниво за недоволна исхрана кај децата&#8230; Од 435 здравствени центри во регионот на Пуно, има многу малку кои ги исполнуваат соодветните услови за да се погрижат за лицата заболени од пневмонија. Многу од здравствената опрема се смета дека е опрема за прва помош што значи дека здравствените центри се ограничени во здравствената услуга и имаат дури двајца лекари.</p>
<p>Земете го предвид следново: 63.4% од државниот буџет е веќе потрошен. Многу региони примаат помалку од 1% од државниот буџет. Регионот на Пуно прима 0.97% од државниот буџет кои треба да се платат со фунции кои се веќе децентрализирани. Брзата активност со која треба да се спречи ширењето на грипот не е вистинското решение. Потребна е соодветна општествена поддршка која ќе даде резултати. Исто така и државата треба да биде подготвена да се соочи со инфекциите, затоа што акутните инфекции на респираторниот систем се постојани за време на студената сезона.</p></div>
<p>Како дополнување на гореспоменатите постови, <a href="http://www.larepublica.com.pe/content/view/224002/" target="_self">статијата за ниските температури [шпански]</a> во весникот La República дава податоци од жители во регионот со ниски температури. Исто така постои интересен разговор на истата тема на <a href="http://www.forosperu.net/showthread.php?p=885616" target="_self">форумот Перу [шпански].</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/11/1376/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Случаи на грип А (H1N1) во Југоисточна Азија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/27/1095</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/27/1095#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 27 May 2009 07:20:07 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Тајван]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1095</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Неколку земји во Југоисточна Азија потврдија дека тестовите направени  на неколку граѓани за грипот А  (H1N1) излегоа позитивни. Регионот не е повеќе место каде што нема свински грип.
По вестите за случајот на свински грип во Малезија, Нураина А. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/24/influenza-ah1n1-cases-in-southeast-asia/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Неколку земји во Југоисточна Азија потврдија дека тестовите направени  на неколку граѓани за <a href="http://http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/swine-flu-outbreak-2009/" target="_self">грипот А  (H1N1)</a> излегоа позитивни. Регионот не е повеќе место каде што нема свински грип.</p>
<p>По вестите за случајот на свински грип во <a href="http://http://headline-malaysia.com/news/2009/05/malaysia-reports-1st-h1n1-case/" target="_self">Малезија</a>, Нураина А. Самад <a href="http://http://nursamad.blogspot.com/2009/05/h1n1-virus-here-already.html" target="_self">се плаши од најлошото:</a></p>
<blockquote><p>Знаеме дека има патници од двата лета кои не се пријавиле кај здравствените инспектори. И ако имаат свински грип, ќе го пренесат на сите луѓе со кои биле во контакт, а тие пак ќе го пренесат на трети итн. Страшно, нели?<br />
Ама&#8230;ете..пред две недели свинскиот грип..т.е..грипот А или вирусот H1N1 беше онаму во Мексико.</p>
<p>Пред да кажеш ла Кукурача, стигна во САД, Канада&#8230;а сега е овде.</p></blockquote>
<p><a href="http://http://othmanahmad.blogspot.com/2009/05/impossible-for-malaysia-to-contain.html" target="_self">Отман бин Хј. Ахмад</a> смета дека сега е премногу доцна за Малезија да го запре вирусот:</p>
<blockquote><p>По неуспехот да се стават  во карантин сите патници или луѓе кои биле во контакт со потврдени случаи на свински грип и по одложувањето на правењето тестови за да се види дали лицето има свински грип, премногу е доцна за да се зборува за запирање на свинскиот грип.</p>
<p>Видете, многу случаи на свински грип не можат да се откријат со овие тестови и многу  случаи сега изгледаат како нормален грип, со исклучок на оние кои се отпорни на Тамифлу, за разлика од нормалниот грип во САД.<br />
Нормалниот грип во Малезија може да има различни симптоми.</p></blockquote>
<p><em>Аекмал Онетале </em>смета дека Сингапур мора да биде <a href="http://http://aeqmal.com/onetale/?p=327" target="_self">многу внимателен</a> поради случајот на свински грип во Малезија:</p>
<blockquote><p>Сингапур го намали нивото за претпазливост од свински грип и тоа  од портокалово на жолто. Но, Малезија објави прв случај на свински грип вчера попладне. Сè уште не е време за опуштање. Одржувајте ја вашата лична хигиена.</p></blockquote>
<p><a href="http://http://www.thaizer.com/news/thailand-confirms-two-swine-flu-cases/" target="_self">Тајланд</a> исто така потврди случај на свински грип во земјата. Повеќе од <a href="http://http://thailandtonight.blogspot.com/2009/05/german-tourist-dies-of-suspected-h1n1.html" target="_self">дваесет луѓе</a> со симптоми на свински грип се под надзор. На сајтот <em>Not the nation</em> е прикажан сатиричен натпис за присуство на <a href="http://http://notthenation.com/pages/news/getnews.php?id=787" target="_self">свинско-птичји грип</a> во Тајланд.</p>
<p>Мерката на претпазливост беше преземена врз основа на шпекулацијата дека свиња со свински грип која е во контакт со пиле кое има птичји грип може да доведе до нов грип, кој тој го нарекува свинско-птичпји грип.</p>
<p>Камбоџа сега стана <a href="http://http://ki-media.blogspot.com/2009/05/cambodia-tightens-inspection-after-flu.html" target="_self">претпазлива </a> по потврдувањето на првиотслучај на свински грипво Тајланд. Неодамна, Камбоџа го набљудуваше здравјето на тројца <a href="http://http://ki-media.blogspot.com/2009/05/cambodia-finds-three-passengers.html" target="_self">Американци со потекло од Камбоџа</a>, на кои им беа направени тестови за свински грип и тие излегоа позитивни. Во меѓувреме, едно <a href="http://http://www.rjkoehler.com/2009/05/23/english-teacher-confirmed-for-swine-flu/" target="_self">лице од Виетнам кое патуваше со авион </a>беше ставен под карантин во Јужна Кореа, откако покажа симптоми на смртоносниот вирус.</p>
<p><em>Блогот: Поради недостаток на подобар насло</em>в нè потсетува дека има  <a href="http://http://modernburrow.lah.cc/2009/05/12/if-youre-worried-about-h1n1/" target="_self">полоши болести </a>од свинскиот грип:</p>
<blockquote><p>Ако сте загрижени за H1N1, немојте повеќе да се грижете. Има пет пострашни болести кои се позаразни и кај кои поголема е шансата од умирање. Помислете на заразна тропска треска, ебола, СИДА, колера и ‘рбетен менингитис. Колерата отсекогаш е присутна, а заразната тропска треска е меѓу нас. Јас би бил повеќе загрижен за нив.</p></blockquote>
<p>Еве, Леонг Кит  предупредува за<a href="http://http://theonlinecitizen.com/2009/05/one-simple-way-to-avoid-swine-flu/" target="_self"> јадењето во заедница</a> во Сингапур. Со цел да се спречи ширењето на грипот А ( H1N1), тој го предлага следново:</p>
<blockquote><p>-	Одборот за промовирање на здравјето, треба да спроведе кампања: „Јадете на хигиенски начин“ (со користење на лажица за послужување) како дополнување на веќе започната кампања: „Јадете здрава храна“ (повеќе зеленчук и овошје) со цел да се едуцираат граѓаните на Синагпур.<br />
-	Државната агенција за животна средина треба да издаде наредба сите ресторани и препродавачи задолжително да обезбедат  лажици за послужување.</p></blockquote>
<p>Во <a href="http://http://copypaste.168center.com/2009/05/24/second-case-of-swine-flu-in-the-philippines-confirmed/" target="_self">Филипините</a> досега има два случаи на свински грип. Како мерка против ширењето на свинскиот грип, Католичката црква размислува да го <a href="http://http://newsinfo.inquirer.net/inquirerheadlines/nation/view/20090524-206803/Church-may-ban-holding-of-hands-during-Masses" target="_self">забрани држењето за рака</a> за време на миса.</p>
<p>Бидејќи свинскиот грип продолжува застрашувачки да се шири, сè повеќе и повеќе луѓе стануваат параноични при помислата да јадат свинско месо. Ова објаснува зошто нагло се зголеми  <a href="http://http://vuthanews.info/2009/05/flu-fears-rains-buoy-cambodia-rat-exports-to-vietnam/" target="_self">извозот на камбоџиското месо од стаорец </a>за Виетнам.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/27/1095/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Ангола: Секој град има своја историја, а нашиот не е поразличен од другите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/26/1009</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/26/1009#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 26 May 2009 14:01:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Ангола]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1009</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСара Мореира  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Уште од јануари оваа година, неколку блогови објавија петиција за зачувување на остатоците од архитектонското наследство во Луанда. Предложена од страна на Здружението на архитекти на Ангола и упатена до претседателот на Ангола, Хозе Едуардо дос Сантос, петицијата има [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sara-moreira/">Сара Мореира</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/16/angola-%E2%80%9Cevery-city-has-its-history-and-ours-is-no-different%E2%80%9D/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Уште од јануари оваа година, неколку блогови објавија петиција за зачувување на остатоците од архитектонското наследство во <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Luanda" target="_self">Луанда.</a> Предложена од страна на Здружението на архитекти на Ангола и упатена до претседателот на Ангола, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jos%C3%A9_Eduardo_dos_Santos" target="_blank">Хозе Едуардо дос Сантос</a>, петицијата има за цел да го заштити културното наследство на Луанда.</p>
<p>Во одбрана на идејата: „Секој град има своја историја, а нашиот не е поразличен од другите”, петицијата започнува вака:</p>
<blockquote><p>ACREDITANDO que o que torna uma cidade singular é o seu património histórico e cultural, traduzido pelos hábitos das suas gentes, mas igualmente pelas pedras, construções, espaços e edifícios que foram sendo introduzidos ao longo dos séculos da sua génese.</p></blockquote>
<div class="translation">Веруваме дека она што го прави градот уникатен е неговото историско и културно наследство пренесено преку традициите на луѓето, но и преку камењата, просторот и градбите кои ја одбележуваат историјата.</div>
<div id="attachment_1010" class="wp-caption alignleft" style="width: 235px"><img class="size-full wp-image-1010" title="Фотографија на корисник на Flickr mp3ief, објавена под Криејтив Комонс лиценца" src="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/slika1.jpg" alt="Фотографија на корисник на Flickr mp3ief, објавена под Криејтив Комонс лиценца" width="225" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија на корисник на Flickr mp3ief, објавена под Криејтив Комонс лиценца</p></div>
<p>Познато е дека се зголемува бројот на модерните градби во Луанда. Во постот: <a href="http://http://revolucaoemangola.blog.com/4689798" target="_self">Luanda: a metamorfose</a> [португалски](Луанда: метаморфоза), <a href="http://revolucaoemangola.blog.com/" target="_blank">(R)evolução em Angola</a> [португалски]((Р)еволуција во Ангола), авторот споделува голема фото колекција на нови и идни архитектонски проекти. <a href="http://http://globalvoicesonline.org/2008/09/22/angola-luxurious-flats-for-the-rich-soaring-rent-for-the-poor/" target="_self">Еден пост</a> на Глобал Војсис во септември 2008 год. ги натера блогерите да се запрашат за кого се наменети овие објекти. Меѓутоа, онлајн дискусијата сега се движи во друга насока. Кукиела во постот <em>Луанда: метаморфоза</em> <a href="http://http://revolucaoemangola.blog.com/4689798/#cmts" target="_self">коментира:</a></p>
<blockquote><p>A questão de uma identidade arquitectónica, um património que está a ser destruído na nossa baixa para se construir esse conjunto insípido de edifícios sem qualquer perspectiva cultural de identidade. Sei que isso leva à discussão de “identidade angolana”, que é uma longa discussão mas que é também importante pensar na vertente “evolução urbanística” da cidade de Luanda.</p></blockquote>
<div class="translation">Станува збор за архитектонски идентитет, за уништеното културно наследство во центарот на градот и незагриженоста за културниот идентитет при градење на нови безлични објекти. Знам дека ова води до дискусијата за идентитетот на Ангола , која може да биде многу долга, но важно е да се размисли и за „урбаната еволуција“ на градот Луанда.</div>
<p>Највпечатливиот настан во однос на заштитата на архитектурата на Ангола за кој се водеше онлајн дискусија се случи во август 2008 год., кога се <a href="http://http://globalvoicesonline.org/2008/08/29/angola-going-going-gone/" target="_self">сруши пазарот Кинакси</a> за да се ослободи простор за нов трговски центар.</p>
<div id="attachment_1017" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-medium wp-image-1017" title="Ексклузивна фотографија од денот на срушувањето на пазарот Кинакси. Фотографирана од страна на Хозе Мануел Лима да Силва со корисничко име на Flickr Kool2bBop" src="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/slika-2-300x225.jpg" alt="Ексклузивна фотографија од денот на срушувањето на пазарот Кинакси. Фотографирана од страна на Хозе Мануел Лима да Силва со корисничко име на Flickr Kool2bBop" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Ексклузивна фотографија од денот на срушувањето на пазарот Кинакси. Фотографирана од страна на Хозе Мануел Лима да Силва со корисничко име на Flickr Kool2bBop</p></div>
<p>Овој настан беше споменат во петицијата:</p>
<blockquote><p>Tendo tomado conhecimento que se continua a autorizar a destruição de património público, entre prédios classificados como foi o Palácio de Dona Ana Joaquina, ou por classificar, como o Mercado do Kinaxixe, este último considerado internacionalmente uma das obras arquitectónicas mais importantes do Movimento Moderno, e proposta por Óscar Niemeyer para ser considerado Património da Humanidade pela.</p></blockquote>
<div class="translation">Може да се забележи дека уништувањето на националното богатство постојано вклучува уништување на објекти, како палатата Дона Ана Хоакина или пазарот Кинакси, кој се смета за едно од најважните архитектонски чуда на модерното движење од страна на меѓународната заедница и за човечко наследство од страна на УНЕСКО по предлог на Оскар Нимејер.</div>
<p>Меѓутоа, уништувањето на културното наследство не е практика што се случува само во Луанда.<a href="http://www.blogger.com/profile/16480496130216823351" target="_blank"> Нино Силва Леал</a>, португалски архитект во Бенгуела, ја пофалува иницијативата за петицијата и <a href="http://http://linhaderumo.blogspot.com/2009/03/pela-defesa-do-patrimonio-de-luanda.html" target="_self">напиша пост</a> за еден случај кој се случи во оваа провинција:</p>
<blockquote><p>Fiquei feliz em deparar há pouco na net com esta petição em defesa do petdo património construído de Luanda. Sinal de que há ainda uma franja da população consciente do fabuloso património arquitectónico que têm em mãos e que não podem desbaratar, sob pena das gerações futuras virem a lembrar-se desta apenas pela ganância do lucro.<br />
Aliás, este problema estende-se a todo o país. Aqui na província há bem pouco tempo atrás demoliram, tijolo a tijolo, a estação de comboios da Catumbela para, provavelmente, construírem um mamaracho chinês no seu lugar. Foi mais um pouco da história de Angola que morreu com a destruição deste edifício…</p></blockquote>
<div class="translation">Бев многу среќен која ја видов на интернет <a href="http://http://palanquinhas.deviantart.com/art/Abaixo-assinado-Luanda-114838379" target="_self">петицијата</a> за заштита на архитектонското богатство на Луанда. Се потврдува дека постои мал дел од населението кое не го игнорира извонредното архитектонско наследство, од кое ќе се откажат идните генерации поради алчноста за поголем профит.<br />
Овој проблем го има исто така во целата земја. Во овој крај, неодамна беше демолирана железничката станица на Катумбела, веројатно да се отстапи простор за кинески објект. Рушењето на овој објект води до уништување на историјата на Ангола.</div>
<div id="attachment_1018" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img class="size-full wp-image-1018" title="Новиот мост во Катумбела, фотографија од корисникот jlrsousa на Flickr, објавена под Криејтив Комонс лиценца" src="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/catumbela-300x225.jpg" alt="Новиот мост во Катумбела, фотографија од корисникот jlrsousa на Flickr, објавена под Криејтив Комонс лиценца" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Новиот мост во Катумбела, фотографија од корисникот jlrsousa на Flickr, објавена под Криејтив Комонс лиценца</p></div>
<p>Без разлика дали станува збор за Луанда или за некое друго место, на <a href="http://www.blogger.com/profile/04635805676701525012" target="_blank">Колуки</a> важни му се сеќавањата и што ќе направат идните генерации од нив. Во еден поголем <a href="http://koluki.blogspot.com/2009/03/as-memorias-e-os-patrimonios-passados-e.html" target="_blank">пост</a> наречен A Memória e o Património – Passado e Futuro (Игра со сеќавањата и наследството – минато и иднина) се вели:</p>
<blockquote><p>Memórias… são elas que dão sentido à palavra “histórico” ao lado da designação “património arquitectónico”. Resta-nos sempre a consolação de que, pelo menos enquanto somos vivos, elas sobrevivem à morte dos edifícios. O problema é a preservação dessas memorias, individuais e colectivas, para as gerações futuras, não perdendo de vista, contudo, que estas não só têm direito ao conhecimento da história, como também […] têm o direito a e a capacidade para criarem a sua própria história e construírem as suas próprias memórias para o seu próprio futuro - que será, afinal, o futuro da Nação, portanto de.</p></blockquote>
<div class="translation">Сеќавања&#8230; Тие се она што му даваат значење на зборот „историски“ кога станува збор за „архитектонското наследство“. Барем додека сме живи, можеме да сметаме на нив, верувајќи дека сеќавањата за објектите ќе останат и покрај тоа што се срушени. Проблемот е во тоа да се остави дел од сеќавањата и за идните генерации, не заборавајќи дека идните генерации го немаат само правото да знаат за историјата, туку тие го имаат правото и капацитетот да создаваат сопствена историја и да изградат свои сеќавања на кои ќе се потсетуваат во иднина. На крајот на краиштата, тоа е иднина на нацијата, а оттаму е и иднина на сите нас.</div>
<p>Петицијата ќе биде упатена и до претседателот на владата, министерот за култура, комисијата за културни прашања на Собранието и до претставникот на Унеско во Луанда. Може да се најде на <a href="https://share.acrobat.com/adc/adc.do?docid=c58ec7ac-ac12-4baf-8fa4-f3d780e74b49">овој сајт</a> [портигалски], како и на многу блогови (како што е <a href="http://morrodamaianga.blogspot.com/2009/03/uma-boa-causa-em-defesa-do-que-resta-de.html" target="_blank">овој</a>). И покрај тоа што таа е достапна онлајн, таа може да биде потпишана само од локалните жители и лицата кои се родени во Луанда и тоа во Националното здружение на пластични уметности, Здружението Ча де Каксинди, Здружението на архитекти и во канцеларијата на Серхио Пикара.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/26/1009/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Мароко: Починаа единаесет луѓе при метеж на музички фестивал</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/26/1080</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/26/1080#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 26 May 2009 08:07:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1080</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХишам  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Најмалку единаесет луѓе загинаа, а триесет луѓе се повредени за време на меѓународниот музички фестивал „Маузин“ во Рабат, главниот град на Мароко кој се одржа саботата навечер, на 23 мај.
Инцидентот се случил пред завршувањето на фестивалот поради паѓањето на металната [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hisham/">Хишам</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/24/deadly-stampede/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Најмалку единаесет луѓе <a href="http://www.map.ma/eng/sections/box4/music_festival_stamp/view" target="_blank">загинаа</a>, а триесет луѓе се повредени за време на меѓународниот <a href="http://www.festivalmawazine.ma/" target="_blank">музички фестивал „Маузин“</a> во Рабат, главниот град на Мароко кој се одржа саботата навечер, на 23 мај.</p>
<p>Инцидентот се случил пред завршувањето на фестивалот поради паѓањето на металната ограда во стадионот Хај Нахда, каде имаше околу 70.000 гледачи.</p>
<p>На блогот: „<a href="http://riadzany.blogspot.com/2009/05/11-dead-40-injured-at-mawazine-festival.html" target="_blank"><em>Поглед од Фес</em></a>“ се извести за овие вести, а блогерот <a href="http://www.tahabalafrej.org/mawazine-joie-endeuillee.html" target="_blank"><em>Таха Балафреј</em></a> искажа жалост за тажниот настан:</p>
<blockquote><p>D’autant plus […] que le festival Mawazine, aujourd’hui endeuillé, s’est imposé par sa programmation, par l’engouement du public, par la qualité des prestations et des moyens techniques, comme l’évènement populaire et culturel par excellence de la capitale, du Maroc et peut-être même du continent.</p></blockquote>
<div class="translation">Уште потажно е што фестивалот „Маузин“, кој денеска ги оплакува жртвите, се докажа - благодарение на својата програма, заинтересираноста на јавноста, квалитетот на изведбите и техничкиот дел од настанот - како популарен и културен настан во главниот град на Мароко и беше повеќе од совршен на национално ниво, а можеби и на континентално ниво.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/26/1080/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Малдиви: Првите слободни парламентарни избори</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/25/1035</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/25/1035#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 25 May 2009 09:38:34 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Малдиви]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1035</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСафах Фарог  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во Малдивите имаше значајни политички промени во последните пет години: воведување на политички партии во 2005 год., ратификација на изменетиот Устав во август 2005 год. и првите повеќепартиски избори одржани во октомври 2008 год. кои допринесоа да се формира [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/faroog/">Сафах Фарог</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/20/maldives-first-free-parliamentary-election/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во Малдивите имаше значајни политички промени во последните пет години: воведување на политички партии во 2005 год., ратификација на изменетиот Устав во август 2005 год. и првите повеќепартиски избори одржани во октомври 2008 год. кои допринесоа да се формира демократска влада. Но, парламентарните избори одржани на 9-ти мај беа од пресудна важност, затоа што новиот парламент ќе биде задолжен за донесување нови клучни закони кои ќе бидат пресвртница од транзицијата на земјата кон демократијата.</p>
<p>Врз основа на изменетиот и дополнет Устав, во битката за 77 места учествуваа повеќе од 400 кандидати. Откако се смири изборната треска, се отстранија изборните плакати и не одекнуваа кампањските песни повеќе, државата постепено се враќа во нормала. Меѓутоа, исходот од изборите ќе влијае врз политичката сцена во тековните пет години.</p>
<p>На изборите доминантни беа две големи политички партии, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Maldivian_Democratic_Party" target="_blank">Малдивската демократска партија</a> (МДП) која победи на претседателските избори минатата година и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dhivehi_Rayyithunge_Party" target="_blank">Малдивската народна партија</a> (МНП) на чело со поранешниот претседател <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Gayoom" target="_blank">Маумун Абдул Гајум</a>. Додека некои ова го гледаат како интеграција на повеќепартиски систем во земјата, некои на тоа гледаат како доминантност на две партии кои ќе ги потиснат погледите на малцинските партии. Изборите исто така беа од големо изненадување, поради тоа што некои пратеници не успеаја да издвојат победа за нов мандат и ги изгубија своите места во парламентот на демократски начин.</p>
<p>Блогерот <em>Абдула Вахид</em> во постот „<a href="http://abdullahwaheedsblog.blogspot.com/2009/05/some-big-guns-misfire.html" target="_blank">Неколку звучни имиња не успеаја</a>“ на неговиот блог, наведе неколку причини за изборниот неуспех на некои пратеници ветерани.</p>
<p><em>Вахид</em> исто така пишува за <a href="http://abdullahwaheedsblog.blogspot.com/2009/05/lessons-from-majlis-results.html" target="_blank">лекциите кои ги научија главните политички партии</a> од овие избори и заклучува дека избирачкото тело многу добро го прифатил партискиот систем во Малдивите.</p>
<blockquote><p>Избирачкото тело силно покажа дека го прифаќа партискиот систем, а тоа може да се потврди со големиот успех на партиските кандидати. Многумина кои беа непознати и беа без партиска позадина завршија со 13 места во парламентот. Сепак, иако е вистина дека 13 независни кандидати победија на изборите, може да се каже дека некои од нив и не се така независни во вистинска смисла на зборот.</p></blockquote>
<p><em>Мухамед Нашид</em>, поранешниот министер за информации и комуникации и кандидат за пратеник, и покрај тоа што беше член на МДП, на изборите настапи како независен кандидат и освои место во парламентот, го искажува <a href="http://www.mnasheed.com/2009/05/post-election-thoughts-on-the-nation/" target="_blank">истото мислење во неговиот блог</a>.</p>
<blockquote><p>Исходот од изборите покажува дека населението на Малдивите првенствено ги прифати новитетите на партиите. Најголем дел од земјата беше целосно внесен во политичата еуфорија која ја направија двете ривалски партии: МДП и МНП. Се чини како да нема простор за ниедна друга политичка партија.</p></blockquote>
<p><em>Нашид</em> смета дека исходот од изборите ќе биде корисен за Малдивите, затоа што ниедна од двете политички партии не успеа да добие апсолутно мнозинство.</p>
<blockquote><p>Среќен сум што новоформираниот парламент не е ниту под контрола на МДП ниту под контрола на МНП. Иако МНП заедно со коалициционите партии доби малку поголем број места во парламентот од МДП, таа не успеа да добие апсолутно мнозинство.<br />
Ниедна од партиите во новоформираниот парламент не треба да ја попречува работата на парламентот. Одлуките во парламентот треба да се донесуваат преку  процес на  дијалог и делиберација. Поделеноста на луѓето во однос на партиската ориентација и нивната поларизација бара консензуален пристап. Ако една политичка партија има апсолутно мнозинство нема да го прифати процесот на делиберација.</p></blockquote>
<p>И МДП и МНП се обидуваат да ги привлечат на своја страна независните кандидати, кои можат да стапат во коалиција со некоја од политичките партии. Имаше многу интересни коментари на постот на Нашид. Меѓу нив спаѓа и коментарот на Фајаз. Иако неговите критики се фокусирани на МДП, тој го дава своето мислење за <a href="http://www.mnasheed.com/2009/05/post-election-thoughts-on-the-nation/#comment-3727" target="_blank">навалувањето на политичките партии да придобијат на своја страна некои од независните пратеници</a>.</p>
<blockquote><p>Подржувачите на МДП, кои сè уште не можат да ја преболат големата загуба и не можат да се соочат со реалноста, можат и понатаму да се шегуваат за фантастичниот исход од изборите. МДП го дава својот максимум да купи пратенички места по која било цена, а особено се обидува да ги купи независните пратеничките места. Па, сега ова е премногу патетично, нели? Станува збор за политичка партија чие средно име е демократаска, а применува ваква тактика што очигледно ќе ја смени сликата на луѓето за принципите на МДП и за тоа за што таа се залага.</p></blockquote>
<p>На блогерот <em>Иду</em> му е жал за младите и патриотски настроени кандидати, кои загубија од <a href="http://iddu.blogspot.com/2009/05/unsung-heroes.html" target="_blank">кандидатите кои се богати и моќни</a>.</p>
<blockquote><p>За некои од кандидатите, кои добија пратенички места, се тврдеше дека се корумпирани, а сепак добија пратенички места, зашто најголем дел од населението гласаше за нив. Ова покажува дека група влијателни луѓе во општеството кои беа изборни кандидати со поткуп успеаја да ја заслепат јавноста.</p></blockquote>
<p>Тој исто така забележува дека некои кандидати не беа запознати со прашањата кои ги засега избирачкото тело.</p>
<blockquote><p>Некои кандидати кои добија пратенички места не заземаат цврст став за прашањата кои ги засега избирачкото тело, а другите кандидати кои тврдат дека се дел од избирачкото тело никогаш не виделе ни како живее избирачкото тело. Можеме да бидеме високо образовани, богати и влијателни и можеме да припаѓаме на силна политичка партија, но не можеме да ги разбереме аспирациите и сништата на локалната заедница со една посета на избирачкотото тело.</p></blockquote>
<p>Размерот на изборите ги надмина очекувањата на Изборната комисија, а јавноста беше многу исфрустрирана, бидејќи се одложуваше објавувањето на резултатите. <em>Симон</em> смета дека одложувањето се должи на <a href="http://www.randomreflexions.com/2009/05/16/thoughts-on-current-politics/" target="_blank">неподготвеноста на Изборната комисија</a> и другите чинители.</p>
<blockquote><p>Сметам дека одговорноста за крајно смешната брзина на пребројување на гласачките ливчиња треба да ја сносат Изборната комисија, медиумите, гласачкото тело и партиите. Изборната комисија целосно ја потцени комплексноста и големината на задачата. Според ИК, тоа е всушност и причината поради која не беа брзо објавени изборните резултати со што се развија сомнежи во јавноста и партиските кругови. Но, не бев свесен за тоа дека ИК нема безбедни и високо развиени технологии, сè додека не ги видов факс машините поврзани со седиштата на избирачките места. Факс машините и факсовите се толку несигурна технологија. Член на советодавниот комитет за ИК дури и призна дека некои факсови не биле јасни. Па, што очекувале тие од факсовите?</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/25/1035/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Уругвај: Почина авторот Марио Бенедети</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/20/975</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/20/975#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 20 May 2009 07:46:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Уругвај]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=975</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЕдуардо Авила  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
На 17-ти мај, на 88-годишна возраст, почина уругвајскиот писател и поет Марио Бенедети. Има напишано над 80 новели, многу поеми, есеи и кратки приказни кои се преведени на приближно околу 20 јазици. Бенедети е особено важен за уругвајското општество, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila/">Едуардо Авила</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/18/uruguay-the-passing-of-writer-mario-benedetti/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>На 17-ти мај, на 88-годишна возраст, почина уругвајскиот писател и поет <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mario_Benedetti" target="_blank">Марио Бенедети</a>. Има напишано над 80 новели, многу поеми, есеи и кратки приказни кои се преведени на приближно околу 20 јазици. Бенедети е особено важен за уругвајското општество, особено поради неговата историја како прогоненик и поради неговата отворена критика за време на воената диктатура од 1970-тите години до 1980-тите години.</p>
<p>По веста за неговата смрт, многу уругвајски блогери размислуваа за значењето на неговото творештво. Блогерот на <em>Psicosesion [шпански]</em> <a href="http://psicosesion.com/?p=180" target="_blank">опишува што може да се открие во творештвото на Бенедети</a> во однос на турбулентното време во историјата на регионот:</p>
<blockquote><p>Su escritura refleja los tiempos más difíciles de una Latinoamérica oprimida, por el autoritarismo, donde no se respetaron los derechos humanos, donde deja ver el sufrimiento humano a flor de piel, opresión que hizo que Mario se mantuviera durante largo período exiliado del país.</p>
<p>Pero siempre Mario desde donde cualquier lugar, hacia sentir su voz….jamás lograron callarle.</p></blockquote>
<div class="translation">Неговото творештво е одраз на најтешките времиња во Латинска Америка. Со голема чувствителност ги опишува човечките страдања во времињата на апсолутизам, непочитување на човековите права и угнетеност поради која Марио остана прогонет од земјата подолго време.</p>
<p>Меѓутоа, Марио секогаш оставаше да биде слушнат неговиот глас без разлика каде и да беше&#8230;никогаш не успеаја да го замолчат.</p></div>
<p><em>Габа ен Монтевидео</em> исто така пишува за <a href="http://gaba.protest.net/2009/05/18/murio-benedetti/" target="_blank">влијанието на зборовите на Бенедeти врз нејзиниот живот</a>:</p>
<blockquote><p>Murio benedetti, asi, con solo dos palabras se fue su inspiracion y dejo mil poesias. Mil poesias y una historia que se repetia una y otra vez, como marcada en fuego, en la vida de muchos uruguayos, en mi vida. Benedetti formo parte de mi memoria. Con Benedetti pase noches y dias y encuentros leyendo sus vivencias, su audacia, su historia de hombre comun. Su literatura ha sido parte de mi sangre, de mis entrañas, ha sido como el aire que he respirado para crecer. Y desde siempre mi brujula.</p></blockquote>
<div class="translation">Бенедети почина, и така, со тие два збора почина и мојата инспирација и замина зад илјадници поеми. Илјадници поеми и приказна кои постојано се повторуваа и повторуваа и како да тлееја во животите на толку многу Уругвајци вклучувајќи го и мојот живот. Бенедети создаде дел во мојата меморија. Со Бенедети поминував денови и ноќи читајќи за неговите искуства, смелост и едноставност. Неговата литература беше дел од мојата крв, внатрешност&#8230;беше како дел од воздухот кој го дишам. Секогаш беше мој компас.</div>
<p>Уругвајскиот блогер Марио Бланко се<a href="http://asitalmundobotija.wordpress.com/2009/05/17/mario-benedetti-la-vida-ese-parentesis/" target="_blank"> потсетува на времето кога го запознал Бенедети и на времето кога Бенедети му напишал посвета во една од неговите книги</a>. Бланко е исто така горд што е „tocayo“ (термин кој се користи кога двајца споделуваат слично име) на Бенедети. Всушност, тие ги имаат истите иницијали, „М.Б.“.</p>
<p>Како прогоненик во период од десет години, Бенедети беше во Шпанија, Куба и Перу. Тоа што живееше во многу земји каде се зборува шпанскиот јазик не го направи популарен низ регионот, популарен го направија зборовите и убедувањата кон граѓаните кон останатите земји од Латинска Америка кои ги доживеале истите страдања поради апсолутистичкиот режим.</p>
<p>Неговите литературни дела ги надминаа границите. Исто така и други американски блогери ги споделија своите искуства. Меѓу нив е и <em>Modestamente Humano [шпански]</em> од Гватемала кој <a href="http://modestamentehumano.blogspot.com/2009/05/mario-benedetti.html" target="_blank">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>por dedicar un poema de él que a fin de cuentas decía las cosas tal y como uno hubiera querido pero tal vez no tenía el talento para decirlas de una forma tan clara, tan franca, tan sencilla y tan bella.</p></blockquote>
<div class="translation">Со посветување на една од неговата песни, на крајот го рече она што секој би сакал да го каже, но можеби немал талент тоа да го каже на јасен, искрен, едноставен и убав начин.</div>
<p>Алексеи Телјериас од Доминиканската република на <em>Catarsis Diaria [шпански]</em> напиша: „<a href="http://catarsisdiaria.wordpress.com/2009/05/18/decirte-adios-mario/" target="_blank">Марио, ти велиме збогум (само) физички, зашто ти остануваш во нас.</a>“ Зениа Регаладо спомнува дека <a href="http://imaginados.blogia.com/2009/051801-murio-benedetti.-los-versos-le-salvaran.php" target="_blank">Бенедети поминал некое време во Куба кога бил прогонет</a> и кога работел во <a href="http://portal.unesco.org/culture/en/ev.php-URL_ID=25584&amp;URL_DO=DO_PRINTPAGE&amp;URL_SECTION=201.html" target="_blank">кубанскиот истражувачки центар за јужно-американска и карипска литература</a> (Casa de las Americas) во Хавана.</p>
<p>Перивиан Хуан Карлос де ла Фуенте, кој потекнува од земја во која Бенедети исто така поминал некое време, на <em>Noticias del Interior [шпански] </em>пишува дека <a href="http://jc-noticiasdelinterior.blogspot.com/2009/05/si-te-quiero-es-porque-sos-benedetti.html" target="_blank">уругвајскиот автор целосно го изживеал својот живот</a>:</p>
<blockquote><p>A estas altura de mi vida, después de tantas muertes y tantos renacimientos, sé que Mario Benedetti vivió de lo que escribió y escribió de lo que vivió. Y sé que fue feliz, por más sospechosa que pueda parecerle esta palabra a algunos despiadados críticos, es decir –como decía Borges y lo repite mi amiga Luz María Sarria- no pasó un solo día sin estar un instante en el paraíso.</p></blockquote>
<div class="translation">Во овој дел на мојот живот, после толку многу смртни случаи и преродби, јас знам дека Марио Бенедети живеел онака како што пишувал, и пишувал онака како што живеел. Јас знам дека тој бил среќен, иако за некои овие зборови би изгледале како бесчувствителна критика, со други зборови, како што велат Борхес и мојата пријателка Луз Мариа Сариа, тој не помина еден ден, а да не биде во рајот барем за момент.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/20/975/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
