<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Даниела Донова</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила - втор дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 11:31:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Боливија]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Мексико]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1578</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/11/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-ii/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа започнати се кампањи за подигнување на свеста и некои други чекори. Поттикнато од <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој се одржува на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји за вториот дел од оваа серија составена од два дела.</p>
<p>Од Венецуела, непрофитната организација <a href="http://www.muchachosdelacalle.org.ve/" target="_blank">Muchachos de la Calle [шпански]</a> (Деца на улицата) работи за да ги „развие способностите на граѓаните преку учење занаетчиски вештини, со цел да се намали бројот на деца и адолесценти што работат и живеат на улица“ и ги споделува доживувањата преку<a href="http://desdelacalle-muchachos.blogspot.com/" target="_blank"> нејзиниот блог [шпански]</a>. Друга организација, <a href="http://observatoriodeinfanciayjuventud.blogspot.com/" target="_blank">Observatorio de Infancia y Juventud [шпански]</a>, исто така, работи за „создавање општествена истражна организација со цел да се соберат податоци што ќе овозможат формулирање и следење на јавните политики, како и да прима жалби и да обезбеди поддршка против заканувањето и повредувањето човекови права на децата и адолесцентите во Венецуела.“</p>
<p>Блогот<em> Periodismo Guayanés [шпански]</em> <a href="http://periodismoguayanes.blogspot.com/2008/06/nios-trabajadores-los-ltimos-de-la-fila.html" target="_blank">пишува за децата работници коишто се „последни во низата“:</a></p>
<blockquote><p>el hecho de que exista un número significativo de instituciones gubernamentales y no gubernamentales de atención a los niños, así como un ordenamiento jurídico favorable en la materia, no endosa el éxito, es necesario la implementación de los sistemas y el seguimiento de los mismos. Algunos expertos coinciden en que la anulación del trabajo infantil es viable, sólo si diseñan mayores posibilidades laborales para los adultos y sus comunidades, y que las soluciones están en brindar alternativas a las familias para que “rompan el ciclo de pobreza a través de cooperativas, y la adquisición de maquinaria agrícola, por ejemplo, no se sigan estancando los sueños de los más pequeños”. “Los costos de erradicar el trabajo infantil serían de 76 mil millones de dólares y los beneficios económicos netos para 2020 serían $330 mil millones de dólares. Es decir, habría un beneficio neto para la región si se eliminara el trabajo infantil” aseguraba en 2005, María Arteta, directiva del Programa Internacional para la Erradicación del Trabajo Infantil (IPEC) de la Organización Internacional del Trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Фактот што има значаен број владини и невладини институции коишто обезбедуваат услуги за децата, како и погодна правна регулатива за оваа област, не гарантира успех,  потребно е тие да се спроведат и да се следи ситуацијата. Некои специјалисти се согласуваат дека отстранувањето на користењето деца како работна сила е изводливо само ако се појават подобри можности за работа за возрасни и нивните заедници и дека решенијата лежат во обезбедувањето алтернативи за фамилиите, така што ќе можат да го „скршат кругот на сиромаштијата преку задруги и на пример, преку снабдување со земјоделска машинерија, така што соништата на најмалите нема повеќе да мируваат“. „Цената на отстранувањето на користењето деца како работна сила би изнесувала 76 милијарди долари и бруто економскиот профит за 2020-тата година би изнесувал 330 милијарди долари. Со други зборови, ќе има профит за регионот ако е отстрането користењето деца како работна сила“, тврди Марија Артета, директор на Меѓународната програма за искоренување на користењето деца како работна сила на Меѓународната организација за труд во 2005 година.</div>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како продава на улица" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor3.jpg" alt="Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/" width="400" height="266" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/</p></div>
<p>Неодамнешен пост од мексиканскиот блогер Марио Луис Фонтс ја опишува „суровоста во работење на децата“. Тој истакнува дека фамилиите со ниски приходи, сиромаштија, недостиг на стабилна владина политика, па дури и миграцијата, се<a href="http://marioluisfuentes.blogspot.com/2009/06/la-atrocidad-del-trabajo-infantil.html" target="_blank"> едни од причините што ги доведува децата во ваква ситуација [шпански]</a>. Како надополнување на ова, Марисел Перез на блогот <em>Sinergia a.m. [шпански]</em> <a href="http://espaciosinergia.blogspot.com/2007/05/entrevista-con-pablo-un-nio-de-la-calle.html" target="_blank">пишува потресна приказна за едно дете – работник по име Пабло:</a></p>
<blockquote><p>Más conocido como “Pablito”, este pequeño se levanta a las 6 a.m. y alista todos sus útiles. Camina muchas cuadras y en la calle de Corregidora, esquina con Universidad, deja todos sus herramientas de trabajo; cierra los ojos, ora y le pide a Dios “que me vaya bien hoy Diosito, no quiero quedarme sin un peso esta noche”. […]</p>
<p>Ya se acerca la noche, y Pablito sólo recibe $20 pesos, que seguramente es muy poco para los lectores; pero él dice que “me sirve para comprar una coca y unos tacos o unas papas de paquete en la tiendita de camino a casa; lo que me sobre se lo doy a mi mamá que trabaja aquí cerca en otra esquina”</p>
<p>Así puede ser la situación de varios niños que trabajan en diferentes calles de las ciudades mexicanas; unos pueden sufrir más que Pablito, otros menos que él. Lo que yo pueda decir sólo es un pedazo de lo que viven los que jamás son escuchados, los que gracias a un poca cantidad de pesos son auxiliados para sobrevivir; pero muchos no nos damos cuenta de su sufrimiento, de la realidad que viven aquellos seres, una realidad que parece ser distante a la nuestra, sin embargo, habrá que darse cuenta de que hasta que no nos preocupemos por escuchar a los demás; y por romper esa indiferencia hacia los otros; la situación de nuestro México no mejorará jamás.</p></blockquote>
<div class="translation">Подобро познат како „Паблито“, ова мало дете се буди во 6 часот наутро и ги подготвува своите работи. Пешачи низ многу блокови и на улицата Корегидора на аголот од Универзити Стрит, ги остава сите алати за работа, ги затвора очите, се моли и бара од Господ - „денот да помине добро, не сакам да завршам без ниту еден пезос (мексиканска валута) вечерва“ […]</p>
<p>Се затемни, а Паблито заработи само 20 пезоси (приближно 1.50 американски долари), сигурно ова звучи многу малку за читателите, но тој вели - „тоа ќе ми помогне да купам неколку такоси и кока кола или пакетче чипс од продавницата на пат кон дома, а она што останува и го давам на мајка ми која работи на друго место во близина“.</p>
<p>Ова можеби е ситуацијата во која се наоѓаат многу деца кои работат на различни улици во мексиканските градови. Некои можеби страдаат повеќе од Паблито, некои помалку од него. Она што можам да го кажам е само дел од нивниот живот, што можеби никогаш не е слушнато, што благодарение на неколку пезоси тие преживуваат. Но, многумина од нас не го сфаќаат нивното страдање, реалноста во којашто овие живи суштества живеат, реалност којашто изгледа многу далечна од нашата, сепак, треба да сме свесни дека додека не се загрижиме од туѓите приказни и додека не ја скршиме незаинтересираноста кон другите, ситуацијата во Мексико нема никогаш да се подобри.</p></div>
<p>Блогот<em> Un Boliviano en Argentina [шпански]</em>, креиран од Хуан Васкез, боливиски емигрант којшто живее во Аргентина, објавува пост во кој <a href="http://bolivianoenargentina.blogspot.com/2009/01/cuestion-cultural.html" target="_blank">се дискутира за проблемот за културата и идиосинкразијата</a>:</p>
<blockquote><p>un tiempo atras en una conversacion con unos compañeros, discutimos por un tema puntual dentro de la colectividad, q es la del trabajo infantil. En medio de la charla una de las participantes dijo algo q me llamo muchisimo la atención….dijo: …”tenés q ver el lado cultural de la cuestión, alla en Bolvia también trabajan en las cosechas, las chacras, y los padres de esa forma les enseñan. Para ellos esa la unica forma de aprender todo lo q se refiere a la siembra y cosecha. En los talleres pasa algo similar, los chicos aprender un oficio y ayudan a sus padres”… Ese comentario me dejó mucho mas preocupado, ya q no solamente es un discurso q “naturalisa” esa forma de trabajo y explotacion sino q tambien ese mismo tema fué argumentado en el fallo de un juez argentino Oyarvide dijo q la forma de explotacion en la q los bolivianos trabajamos aqui se puede explicar como una especie de “Ayllu”.</p></blockquote>
<div class="translation">неодамна во разговор со некои колеги, разговараме за тема во рамки на заедницата, за користењето деца како работна сила. Низ разговорот, еден од учесниците, рече нешто што ме изненади&#8230; рече, „треба да ја видите културната страна на проблемот. Во Боливија, децата работат за време на берба, жетва, на фармите и на тој начин се учат од родителите. За нив, тоа е единствениот начин да научат како се сее и жнее/бере. Во работилниците, се случува истото нешто. Момчињата учат да тргуваат и им помагаат на родителите“… Тој коментар ме загрижи и тоа не само поради говорот којшто го „оправдува“ таквиот начин на работа и експлоатација, туку и поради тоа што истиот аргумент беше употребен и од страна на аргентинскиот судија Ојарвиде, којшто рече дека таквиот начин на експлоатација на којшто работат и Боливијците може да се објасни како некој начин на „Ayllu” (политички и социјални единици на организација на животот на домородците).</div>
<p>И за крај од Перу, додавам пост што го напишав на мојот блог Globalizado [шпански], којшто<a href="http://arellanos.blogspot.com/2009/04/trabajo-infantil.html" target="_blank"> содржи факти и бројки за користењето деца како работна сила</a> во Перу и е проценето дека во моментов работат 1,8 милиони деца. Исто така, има груба проценка дека бројката би можела да порасне на 2,5 милиони деца, според еден извештај на <a href="http://www.rpp.com.pe/2009-04-13-trabajo-infantil-en-el-peru-mas-de-2-millones-y-medio-de-ninos-laboran-noticia_175488.html" target="_blank">страницата за вести на RPP [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>Las <a href="http://www.onu.org.pe/Publico/infocus/trabajoinfantil2.aspx">causas y consecuencias</a> de esto son muchas, y dada la crisis económica no creo que haya mejoras en la situación. El Fondo de las Naciones Unidas para la Infancia apoya a los niños sin embargo no es suficiente. Basta con recordar desde los casos de <a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html">los niños esclavizados en las zonas mineras</a> o <a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html">las niñas que son víctimas de explotación sexual</a> a los <a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html">niños mendigos</a> o los <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228">niños burrier</a> para saber que hay mucho por hacer en este campo.</p></blockquote>
<div class="translation">Причините и последиците од ова се многубројни и особено поради економската криза не верувам дека ситуацијата ќе се подобри. UNICEF ги поддржува децата, но, сепак тоа не е доволно. Доволно е да се запомнат случаите на<a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html" target="_blank"> деца заробени во рударските области [шпански]</a>, на<a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html" target="_blank"> младите девојчиња коишто се жртви на сексуална експлоатација [шпански]</a>, на<a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html" target="_blank"> децата просјаци [шпански]</a> или на <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228" target="_blank">децата коишто пренесуваат илегални дроги [шпански]</a>, за да се знае дека има уште многу да се направи во оваа област.</div>
<p>Што може да се направи за да се ублажи овој проблем во Латинска Америка и во светот?</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/luis-carlos-diaz" target="_blank">Луис Карлос Дијаз</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/laura-vidal" target="_blank">Лаура Видал</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/issa-villarreal" target="_blank">Иса Виљареал</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila" target="_blank">Едуардо Авила</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила – прв дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 07:45:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1574</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-i/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа преземени се кампањи за подигнување на свеста и други чекори. Во пресрет на <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој ќе се одржи на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји. Ова е првиот дел од приказната, а таа ќе биде составена од два дела.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg"><img title="Дета како пренесува цигли" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg" alt="Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/" width="400" height="410" /></a><p class="wp-caption-text">Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/</p></div>
<p>Од Гватемала, Марсијал Перез Гијермо Херера на Haciendo Camino [шпански], во форма на извештај <a href="http://marcialperezherrera.blogspot.com/2009/02/trabajo-infantil-en-guatemala.html" target="_blank">пишува за набљудувањата на бизнис секторот</a> за користењето деца како работна сила во индустријата за кафе, област на производство што на големо ја користи оваа илегална работа:</p>
<blockquote><p>El objetivo del diagnóstico es establecer un referente de conocimientos, información, causas y efectos del trabajo infantil en el sector caficultor de Guatemala, así como ofrecer insumos que orienten las estrategias de sensibilización, capacitación y divulgación sobre la problemática. Entre otros temas, el diagnóstico aborda el enfoque del sector con respecto al trabajo infantil, sus causas, el papel de la familia, la certificación y legalidad, el relevo generacional y la mano de obra, y la educación y el trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Целта на оваа дијагноза е да се утврди репер на знаење, информации, причини и ефекти од користењето деца како работна сила во секторот за производство на кафе во Гватемала, како и да се обезбеди знаење за да се изготват стратегии за подигнување на свеста, обучување и откривање на овој проблем. Меѓу другото, се однесува и на дијагностичкиот пристап во овој сектор во однос на користењето деца како работна сила, причините за тоа, улогата на фамилијата, потврдување и легалност, генерациската работна сила, образованието и работата.</div>
<p>Во Еквадор, ситуацијата е многу слична, само што индустријата за производство на кафе е замената со индустријата за производство на банани. Еден од претседателските кандидати на земјата<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%81lvaro_Noboa" target="_blank"> Алваро Нобоа</a> бил бизнисмен во индустријата за производство на банани и станал предмет на тешки критики за користењето деца како работна сила. Дечио Мачадо, на блогот <em>Let&#39;s Change the World</em> [шпански],<a href="http://jbcs.blogspot.com/2009/04/ecuador-ante-los-comicios-del-proximo.html" target="_blank"> пишува за некои откритија за индустриите на Нобоа</a>:</p>
<blockquote><p>En abril de 2002 Human Rights Watch emitió un reporte en el que denunciaba que “encontró que niños ecuatorianos, tan jóvenes como de ocho años, trabajando en plantaciones de banano en condiciones precarias”. Chiquita, Del Monte, Dole, La Favorita y Bonita fueron acusadas de ser provistas por plantaciones que empleaban niños como trabajadores.</p>
<p>Noboa, en un acto de sinvergonzonería sin igual, aseguró que no puede ser acusado de propiciar el trabajo infantil en sus haciendas bananeras, dado que el trabajo de menores en el área agrícola en general formaba parte desde hace muchos años de la cultura de la gente del campo en Ecuador. Según Noboa, los padres obligaban a trabajar a sus menores con el fin de evitar que el ocio los conduzca por el camino de la delincuencia.</p></blockquote>
<div class="translation">Во април 2002 година, Human Rights Watch објави извештај во кој силно го критикуваше тоа што „е откриено дека деца од Еквадор, не поголеми од осум години, работат на плантажи со банани во сиромашни услови. Чикита, Дел Монте, Доле, Ла Фаворита и Бонита беа обвинети дека биле снабдувани со банани од плантажи коишто вработувале деца како работници.</p>
<p>Нобоа, фатен во уште поголема бесрамност, рекол дека тој не може да биде обвинет за тоа дека е за користењето деца како работна сила на неговите фарми за банани, затоа што многу години тоа било дел од културата на фармите. Според Нобоа, родителите ги присилувале децата да работат со цел да се избегне сиромаштија што е чекор до криминалот.</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како работи во маркет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor2.jpg" alt="Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ " width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ </p></div>
<p>Аргентинската веб страница <em>Taringa </em>[шпански] <a href="http://new.taringa.net/posts/info/2395524/Trabajo-infantil,-esclavitud-del-siglo-21.html" target="_blank">објавуви детален извештај за користење на децата како работна сила во земјата</a>. Покрај тоа што обезбедува долг список на компании кои ги користат децата како работна рака, се фокусира на компанијата Telefónica Argentina, најголемата компанија за телекомуникации во Шпанија, како една од компаниите којашто е најодговорна за користењето деца како работна сила. Извештајот вклучува фотографија на дете коешто дистрибуира телефонски именици, во центарот на Буенос Аирес. Исто така, има и видео запис од скриена камера на La Alameda Cooperative во провинцијата Мендоза што направи слики од<a href="http://mujerdejuarez.blogspot.com/2009/02/argentina-trabajo-infantil-denigrante.html" target="_blank"> деца коишто работат рурална средина</a>.</p>
<p><a href="http://www.fundses.org.ar/" target="_blank">Фондацијата СЕС (SES)</a> [шпански] во Буенос Аирес работи со млади луѓе и на социјални проблеми. На својот блог тие <a href="http://fundacionses.blogspot.com/2009/06/erradicacion-del-trabajo-infantil.html" target="_blank">пишуваат за проблемот на користењето деца како работна сила во Аргентина</a>:</p>
<blockquote><p>El Trabajo infantil es un problema que crece. En la Argentina trabaja alrededor de medio millón de chicos y chicas menores de 14 años, según datos de UNICEF – Argentina. Fundación SES en convenio con el Ministerio de Educación, ha iniciado durante el mes de Mayo la sistematización de dos experiencias educativas de erradicación del trabajo infantil en las Provincias de Córdoba y Tucumán.</p>
<p>En Córdoba visitamos la Escuela Primaria Polo Godoy Rojo. … Es una escuela atravesada por diferentes problemáticas, pero una de ellas … son los niños y niñas que trabajan como cortadores de ladrillos o los que dejan de asistir en tiempos de la cosecha de la papa o de la vendimia, entre otras. En Tucumán visitamos la experiencia “A través de un Trabajo Interministerial, construimos un futuro distinto para los chicos de Santa Ana” que tiene como propósito favorecer el desarrollo de estrategias de inclusión, reinserción y o permanencia de los niños y las niñas que se encuentran en situación o en riesgo de trabajo en el Sistema Educativo Formal.</p></blockquote>
<div class="translation">Користењето деца како работна рака е проблем кој се шири. Според UNICEF – Аргентина, во Аргентина има приближно половина милион момчиња и девојчиња на возраст под 14 години. Во мај, SES Foundation, во договор со Министерството за образование ја започна систематизацијата на две образовни искуства во поглед на искоренување на користењето деца како работна сила во провинциите на Кордоба и Тукуман.</p>
<p>Во Кордоба, го посетивме основното училиште Поло Годој Рохо&#8230; Тоа е училиште коешто минува низ различни проблеми, но еден од тие проблеми &#8230;се децата што работат како сечачи на тули или оние што заминуваат на одредено време, меѓу другото, да берат компири или грозје. Во Тукуман, ја посетивме кампањата „Преку проект на повеќе министерства, создаваме поинаква иднина за момчињата и девојчињата од Санта Ана“ („Through an Interministerial Project, we construct a different future for the boys and girls from Santa Ana”), која што има за цел да промовира стратегии на развој за инклузија, реинтеграција и/или поврат на момчиња или девојчиња кои се нашле во ситуација или ризикуваат да се најдат во положба на работна сила во рамки на Формалниот образовен систем.</p></div>
<p>Наскоро ќе биде објавен и вториот дел од приказната.</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila" target="_blank">Рената Авила</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet" target="_blank">Милтон Рамирез</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/celeste-calvet" target="_blank">Селесте Калвет</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јамајка: Високи стапки на бременост и сексуално насилство кај тинејџерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 29 Jun 2009 08:38:28 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јамајка]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1570</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏухи Батиа  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
И покрај зголемената свест за контрацепциските средства, бременоста кај адолесцентите продолжува да преставува голем здравствен проблем во Јамајка, со 35% од жените коишто ја доживуваат својата прва бременост на деветнаесет години. Во повеќето случаи, бременоста е непланирана.
Во истражување спроведено [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juhie-bhatia/">Џухи Батиа</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/05/jamaica-high-teen-pregnancy-and-sexual-violence-rates/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" title="Фотографија од ученици во Јамајка" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/3352317746_d64c8355f9_m.jpg" alt="" width="240" height="160" />И покрај зголемената свест за контрацепциските средства, бременоста кај адолесцентите продолжува да преставува голем здравствен проблем во Јамајка, со 35% од жените коишто ја доживуваат својата прва бременост на деветнаесет години. Во повеќето случаи, бременоста е непланирана.</p>
<p>Во <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">истражување</a> спроведено во март, 94% од интервјуираните бремени тинејџерки изјавија дека нивната бременост е ненамерна. Истото истражување покажа висока стапка на сексуално насилство меѓу тинејџерките кои се бремени, но и меѓу оние кои не се. Речиси половина од тинејџерките на возраст од 15 – 17 години, во Кингстон, Јамајка,  коишто беа интервјуирани изјавија дека доживеале сексуална принуда или насилство. Една третина од овие тинејџерки изјавија дека биле убедувани или принудувани да го доживеат своето прво сексуално искуство.</p>
<p>Освен сексот под принуда, како фактори коишто придонесуваат за високите стапки на бременост во Јамајка, UNICEF ги наведува <a href="http://www.unicef.org/jamaica/resources_3950.htm" target="_blank">факторите</a> како ниската стапка на примена на контрацепциски средства, раната возраст на која се почнува со сексуалниот живот, размената на сексуални услуги за средства и слабиот пристап до информации за безбеден и одговорен секс.</p>
<p><em>Thinkbass</em> опишува сцена на која била сведок додека работела како стажант во една болница во Св. Катерина, Јамајка. <a href="http://epohdem.blogspot.com/2006/02/fall-of-great-jamaican-female_05.html" target="_blank">Таа вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Додека бев на должност навечер, беше вообичаено да сум сведок на две или три делумни пометнувања (повеќе не ни се допаѓа терминот „абортус“)&#8230;. Поголемиот дел се на возраст под 30 години, неколку над 40, но алармантен број пометнувања беа кај девојки под 21 година. Потресната природа на проблемот најдобро може да се објасни со кратки анегдоти.</p>
<p>Возраст 16 години. Проблем: Делумно пометнување</p>
<p>Потресна карактеристика (ПК): Прашува глупавиот доктор (јас) „Кое е името на партнерот (таткото на бебето)?“ Молчаливо зјапање, па мрморење „Зинги“. Воздивнав и го оставив пенкалото. „Кое е неговото вистинско име?“ Ме погледнува и се врти кај мајка си на помош&#8230;. Мајката бара да почекам дури оди надвор да го потврди името на човекот. Да, точно така. Таа не го знае ни името на човекот! Му го нудела своето младо тело, а не му го знае ни името. Тој има најмалку 30 години.”</p></blockquote>
<p>Саша Д., како одговор на постот објавен на блогот <em>Jamaica Gleaner</em>, ја <a href="http://gleanerblogs.com/positiveparenting/2009/03/16/teenage-pregnancy/#" target="_blank">споделува</a> сопствената приказна за тоа како и самата била бремена тинејџерка. Вели дека единственото нешто што ја спасило била нејзината мајка:</p>
<blockquote><p>„На возраст од 17 години, неискусна надвор од гимназијата, невина за светот и без никакво знаење за мажите, се најдов бремена само по една вечер забавување. Момче, коешто и не ми беше ништо друго, го искористи фактот што го напушта островот, а јас бев премногу пијана да речам не! И така, по 2 минути&#8230; можеби и секунди, бркотница &#8230;. токму тоа и беше според мене&#8230; забременив.</p>
<p>Кај кого се обратив? Кај мајка ми! Мама беше повредена, вознемирена, лута, полудена, дури и посрамотена&#8230; но, ги остави чувствата на страна, и &#8230;остана со мене до крајот. И поради тоа стекнав храброст, инспирација да продолжам по раѓањето на бебето. Се вратив на училиште, дипломирав и продолжив на универзитет. Што ако мајка ми ме исклучеше од нејзиниот живот? Каде ќе одев? Што ќе станев? ”</p></blockquote>
<p>Приказната на Саша Д. очигледно не е вообичаена. Во Јамајка, само <a href="http://www.unicef.org/jamaica/resources_3950.htm" target="_blank">34 проценти</a> од мајките – адолесценти се враќаат на училиште по раѓањето. <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">Истражувањето спроведено во март</a> додава дека бременоста кај адолесцентите, исто така, придонесува за покачена морбидност и смртност кај мајките и децата и намалена веројатност дека мајките ќе бидат вработени и добро платени.</p>
<p>Боб, исто така како одговор на постот објавен на блогот <em>Jamaica Gleaner</em>, предлага решение кое би помогнало да се намали стапката на бременост кај тинејџерите. Тој <a href="http://gleanerblogs.com/positiveparenting/2009/03/16/teenage-pregnancy/#" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Повеќето родители во Јамајка се толку засрамени од одредени делови од телото и од нивната сексуалност, така што не можат да разговараат за секс со нивните млади ќерки – тинејџерки. Но, тие не знаат дека тоа што така постапуваат ќе им се качи на глава. Кога не ги учиш децата како да постапуваат како можеш да ги обвинуваш?&#8230; Инсистирам на тоа да почнат да ги учат нивните ќерки за сексот на возраст од 10 години“.</p></blockquote>
<p>Други тврдат дека законите за абортус во Јамајка мора да се разлабават, така што жените и девојките – тинејџерки ќе имаат пристап до безбедни и легални абортуси. Постот The <em>Perception and Self-Perception of Women and Their Effects on Health Globally</em> (Согледувањата и самосогледувањата на жените и нивните ефекти врз здравјето во глобални рамки) објавен на еден блог ги <a href="http://stanford.edu/class/humbio129/cgi-bin/blogs/perceptionofhealth/2009/02/05/cultural-factors-in-teenage-pregnancy-in-jamaica/" target="_blank">анализира </a>овие закони:</p>
<blockquote><p>„Абортусот во Јамајка сè уште се смета за федерално кривично дело освен во некои случаи (управувани од двосмислено „општо право“): а) значаен деформитет на фетусот, б) кога бременоста претставува закана по животот и здравјето на мајката и в) во случај кога бременоста е резултат на силување или инцест“. Сепак, од 2004 година па наваму, трета водечка причина за смртта на мајките во Јамајка се небезбедните абортуси.“</p></blockquote>
<p>Гордон Сваби од Јамајка на блог пишува за неговото мислење дека абортусот треба да се легализира во Јамајка. Тој <a href="http://www.gordonswaby.com/2008/02/10/abortion-in-jamaica-legalize-it/" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„По ѓаволите, кој одлучува што можам или не можам да правам со неродено дете. Ви велам тоа се чисти глупости. Толку многу деца се родени во неподготвени и незрели фамилии. Идиотиве претпочитаат детето да се роди и да заврши на улиците затоа што неговите родители не можат да се грижат за него, а ни државата нема некој ефективен систем за да се грижи за овие деца… ако одлучат да не го легализираат абортусот, нека не го прават тоа врз религиозна основа, нека го направат врз логичка основа. ”</p></blockquote>
<p>Истражувањето <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">предлага </a>други решенија за да се победи бременоста кај тинејџерките коишто вклучуваат охрабрување на адолесцентите да го одложат времето кога треба да го доживеат првиот секс и обесхрабрување на тоа да се има повеќе партнери. Исто така, предлага дека на половото насилство треба да му се пристапи на ниво на заедница.</p>
<p><em>Thinkbass </em>додава дека жените и девојките треба да почнат и да се почитуваат самите себе. Таа <a href="http://epohdem.blogspot.com/2006/02/fall-of-great-jamaican-female_05.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Има многу бремени тинејџерки кои на 30 години ќе станат баби. Има многу жени кои се во петта или некоја друга бременост и сакаат повеќе – ги предизвикуваат слабите мажи повеќе. Неколку ХИВ позитивни мајки кои НЕ се во прва бременост (една беше во деветтата бременост). И ме засмејуваат. Во последните часови врескаат и го повикуваат Господ на помош. Една дури прашува што направила за да го заслужи ова. Но, ниту еднаш не чув една да извика : „Никогаш повеќе. Не сакам повеќе да го правам ова.“</p>
<p>Кога нашите жени се претворија во контејнери, депонии за спермата на мажите? Кога стана легализирано за нас да ги навредуваме нашите тела со одливи? Кога решивме дека е „добро“ за нас на млади години да ги мачиме нашите цвеќиња со прегруби пениси и со преголеми бебиња? Од кога мажите владеат со нашите тела? Како може тоа што тие го бараат да е евангелие дури и да значи наша смрт? “</p></blockquote>
<p><em>Фотографија од <a href="http://www.flickr.com/photos/marcoannunziata/3352317746/">девојки од Јамајка</a> од <a href="http://www.flickr.com/photos/marcoannunziata/">marco annunziata</a> на Flickr.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Неда станува симбол на демонстрантите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 26 Jun 2009 19:24:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Гваделуп]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Сент Лусија]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1585</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХамид Техрани  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Иранското движење на протест сега има симбол и лице: Неда.
Неда беше Иранка којашто беше застрелана од Басиџ полицијата во саботата за време на протест во којшто учествуваа илјадници против резултатите од претседателските избори одржани во Иран и коишто го [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/24/iran-neda-becomes-a-symbol-for-the-protesters/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" title="Неда" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/neda3.jpg" alt="" width="226" height="170" />Иранското движење на протест сега има симбол и лице: <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Neda_(Iranian_protester)#cite_note-CNNRally-4" target="_blank">Неда</a>.</p>
<p>Неда беше Иранка којашто беше застрелана од Басиџ полицијата во саботата за време на протест во којшто учествуваа илјадници против резултатите од <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/iranian-election-2009/" target="_blank">претседателските избори одржани во Иран</a> и коишто го прогласија <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mahmoud_Ahmadinejad" target="_blank">Махмуд Ахмадинеџад</a> за претседател. Нејзината смрт беше <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUKTRE55M39820090623" target="_blank">снимена </a>на видео од страна на набљудувачи и ставена на интернет. Умре со очите широко отворени, а последните моменти од нејзиниот живот ги надминуваат границите на граѓанските медиуми и стигнуваат до светските и така до очите на милиони луѓе.</p>
<p>Веб страница со име „<a href="http://weareallneda.com/" target="_blank">We are all Neda</a>“ (Сите ние сме Неда) е посветена на Неда. Порака на домашната страница вели „Ние не фрлавме камења по нив, извикуваме „бараме слобода“. Тие не застрелаа.” На страницата и Иранци и оние кои не се Иранци оставаат <a href="http://weareallneda.com/#comment-" target="_blank">коментари</a> во спомен на Неда. Досега има приближно 3,500 коментари и бројката брзо расте.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="alignnone" title="Илустрација од Неда во крв" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/neda2.bmp" alt="" width="280" height="210" /></p>
<blockquote><p>Махиар вели: „Посакувам моите очи да можат да научат од твоите да бидат храбро отворени!!!“</p>
<p>Реза вели: „Од твоите очи научив „да не ги затворам очите пред неправдата“.</p>
<p>Мојтаба вели: „Неда никогаш нема да умре. Секој од нас би можел еден ден да биде Неда.“</p>
<p>Вида вели: „Твојата светлина го осветлува патот кон слободата. Ти благодарам.“</p></blockquote>
<p>Ирански блогер <em>Андишех</em> <a href="http://andiisheh.blogspot.com/2009/06/blog-post_6382.html" target="_blank">пишува</a> дека иранската национална телевизија се обидува да ги обвини „антиреволуционерите“ за убиството на Неда. Блогерот додава дека ако некој имал некакви сомнежи дека иранската телевизија лаже, овие сомнежи сега може да се разрешат.</p>
<p>Следува видео филм за Неда и за иранското движење на протест (<strong>Предупредување: некои слики се премногу сликовити</strong>):</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/DcejwaeySDQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/DcejwaeySDQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>За многу кратко време, смртта на Неда стана меѓународна вест и луѓето реагираат на различни начини за да го искажат своето сочувство.</p>
<p>Еве песна за Неда од американски пејач по име <a href="http://www.youtube.com/watch?v=ivdKvsW2kmM" target="_blank">Џони Маудлин (Johnny99)</a> поставена на YouTube (персискиот превод е додаден од друг корисник):</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aXRdYyEpgwI&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/aXRdYyEpgwI&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>…и друга од патувачки американски музичар, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CqF7186UJx8" target="_blank">Рутхаб</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/CqF7186UJx8&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/CqF7186UJx8&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>Блогерот <em>Асад Али Мохамади</em>, <a href="http://mebaily.com/2009/06/post_288.html" target="_blank">пишува</a> [фарси] дека неговите соседи во Копенхаген, Данска, го прашуваат за Неда и дека штом ќе го вклучиш телевизорот или интернетот гледаш вести за Иран и Неда. „Сите зборуваат за мојот Иран, за нашиот Иран. Сите зборуваат за мојата Неда, за нашата Неда.“ - рече тој.</p>
<p><em>Сесилија Моралес</em> на Twitter <a href="http://twitter.com/gregory35/statuses/2297973375" target="_blank">напиша</a>: „Не сме родени да бидеме робови. Луѓе сме. Господ да те чува Неда. Господ да ги чува луѓето од Иран коишто сакаат да живеат во слобода.“</p>
<p><em>Атефех Валтерс</em> на Twitter <a href="http://twitter.com/AtefehWalters/statuses/2297957218" target="_blank">напиша</a>: „Секогаш ќе се борам за мојата земја! Никогаш нема да ја заборавам Неда!!!“</p>
<p><em>Заневешт</em>, блогер и новинар, на нејзиниот блог се <a href="http://notes.parastood.ir/archives/005114.php" target="_blank">повикува</a> на смртта на Неда и вели дека храбри жени и девојки од Иран биле присутни во ова движење на протест.</p>
<p>Во многу градови ширум светот беа организирани бдеења во чест на Неда.</p>
<p>Од Њујорк:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/cKKo5HBQShY&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/cKKo5HBQShY&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>До Дубаи:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aKJrXHqTsto&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/aKJrXHqTsto&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Северна Кореја: Две американски новинарки осудени на тешка принудна работа</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/1565</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/1565#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 25 Jun 2009 13:17:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Јужна Кореја]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Северна Кореја]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[малгашки]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1565</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одБумика Гимире  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Вестите коишто доаѓаат вести од Пјонгјанг не даваат надеж. По обвинувањето дека нелегално ја минале границата на Северна Кореја, американски новинарки на Current TV, Лора Линг и Еуна Ли, се осудени на 12 години тешка принудна работа (според Си-Ен-Ен). [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/bhumika-ghimire/">Бумика Гимире</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/09/north-korea-two-american-journalists-sentenced-to-hard-labor/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Вестите коишто доаѓаат вести од Пјонгјанг не даваат надеж. По обвинувањето дека нелегално ја минале границата на Северна Кореја, американски новинарки на Current TV, Лора Линг и Еуна Ли, се <a href="http://www.cnn.com/2009/WORLD/asiapcf/06/08/nkorea.journalists/index.html" target="_blank">осудени</a> на 12 години тешка принудна работа (според Си-Ен-Ен). Џилиен Јорк <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/04/united-states-journalists-to-stand-trial-in-north-korea/?preview=true&amp;preview_id=78290&amp;preview_nonce=e6ca1b96c9" target="_blank">претстави неколку постови</a> за Global Voices пред осудувањето на новинарките.</p>
<p>Тажниот исход предизвика силни реакции онлајн од оние коишто ја поддржуваат слободата на печатот и бараат од Северна Кореја да ги ослободи двете новинарки. <a href="http://globalvoicesonline.org/www.facebook.com/group.php?gid=60755553149&amp;ref=ts" target="_blank">Страницата на Facebook за Лора и Еуна</a> има повеќе од пет илјади членови. Денес тие бараат од јавноста во овој момент да ја почитува приватноста на фамилиите и да не станува пречувствителна:</p>
<blockquote><p>„Ќе почувствувате многу емоции. Ве молам да не чувствувате лутина. Лутината е бесполезно трошење енергија и тоа е она што Северна Кореја го бара од вас. Можеме и ќе работиме заедно. Ќе размислуваме заедно, за да го надминеме ова.”</p></blockquote>
<p><a href="http://liberatelaura.wordpress.com/2009/06/08/something-rotten-in-pyongyang/" target="_blank"><em>LiberateLaura</em></a> е блог чијшто автор по име Ричард Хорган, новинар од Лос Анџелес којшто има за цел да обезбеди забава, ги опишува настаните што се случуваат во Северна Кореја како „достојни за Шекспир“ и ја става под знак прашалник одлуката за апсењето на Лора Линг и Еуна Ли на „кралството Хермит“:</p>
<blockquote><p>„За жал, во тоа лудо кралство, баш пред да се случи хаосот, заскитаа Лора Линг и Еуна Ли, новинарки на Current TV . Во вторникот, 17-ти март, дали поради случајност или поради марифетот на подмитениот кинески водач, потврдено е дека поминале невидлива гранична линија на еден мост меѓу Кина и Северна Кореја. Следеа сурови испитувања, како и самица во времетраење од два и пол месеци и сега по кратко судење, апсурдна казна од 12 години тешка принудна работа за нелегално минување на границата и неутврдено „сериозно криминално дело“</p>
<p>Шекспировата аналогија е корисна затоа што ни дозволува, барем малку, да ја сфатиме неразбирливата пресуда за Линг-Ли донесена на 8 -ми јуни. <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kim_Jong-il" target="_blank">Ким Џонг-ил</a>, всушност, прави огромни напори на дипломатски, нуклеарни и на фронтовите на  невините Американци, се со цел да ги смири државните воени конзервативци дека наследникот Ким Јонг-ун ќе го одржи статусот на армијата.”</p></blockquote>
<p>На YouTube, поддржувачите поставуваат видео записи со кои повикуваат на итно ослободување на Лора и Еуна. Исто така, има <a href="http://www.youtube.com/watch?v=9s7DPyxKDPI" target="_blank">видео записи</a> и <a href="http://www.flickr.com/photos/90904665@N00/3593573407" target="_blank">фотографии</a> од бдеење во Јужна Кореја, Сан Франциско и од други места во САД.</p>
<p>Следи државно службено соопштение од Пацифик Рим Видео и Кели Ху:</p>
<p style="text-align: center;"><object data="http://www.youtube.com/v/rcakemWJ5FA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash" width="408" height="248"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/rcakemWJ5FA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Како што јавноста и различните организации што промовираат слободен печат ги здружуваат силите да издејствуваат ослободување на Лора и Еуна, некои, во моментов ги доведуваат во прашање одговорите на МНР на САД и поранешниот американски потпретседател Ал Гор (основач и претседател на Current TV, во којашто се вработени Еуна и Лора) за настанатата ситуација.</p>
<p>Во <a href="http://www.atimes.com/atimes/Korea/KF06Dg01.html" target="_blank">Asia Times</a>, Доналд Кирк вели:</p>
<blockquote><p>„Северно Корејците, исто така, секогаш излегуваат навредени кога највисок американски претставник го посетува регионот и една моментна компликација на судењето е тоа што се поклопува со едно патување во Јужна Кореја, Кина и Јапонија на една американска делегација предводена од заменик - секретарот на државата Џејмс Стајнберг.</p>
<p>Стајнберг сѐ уште не проговорил јавно  за двете жени, но на состаноците со претседателот на Јужна Кореја Ли Муинг-бак и со други владини службеници разјасни дека САД не прифаќа да преговара за нивната судбина. Дали мислел на нивниот случај кога го уверуваше Ли дека САД нема повеќе да и нуди помош на Северна Кореја.“</p></blockquote>
<p>Тој продолжува да шпекулира за вмешаноста на Ал Гор во преговорите:</p>
<blockquote><p>„Што велите тоа да ги препуштиме на американска делегација од високо ниво? Се присети Гор како човекот одговорен за контролата врз мрежата за која што работеа двете жени.<br />
Гор беше чудно тивок, што е уште една причина повеќе да веруваме дека чека да се соочи со Северно Корејците и да ги  спаси двете жени. Можеби е премногу да се надеваме на среќен крај.“</p>
<p>Гор ќе биде совршен за таа задача. Неговото присуство ќе ја признае потребата за признавање на Северна Кореја  како член на глобалниот нуклеарен клуб, но не би преставувало официјално признавање од страна на САД.</p></blockquote>
<p>Не секој го прима лесно молчењето на Гор. <em>John in Condition Yellow</em> смета дека недостигот на вмешаност на Гор е малку несериозен и <a href="http://johninconditionyellow.blogspot.com/2009/06/wheres-al-gore.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Не очекувам од г-дин Глобално Затоплување да го остави она што го работи и да отплови до Северна Кореја за да преговара за ослободувањето на овие луѓе коишто работат за него. Добитникот на Нобеловата награда за мир е далеку позафатен со спасување на планетата. Нели? Но, колку време ќе му биде потребно да објави едноставна изјава како „Еј, Ким Јонг- ил! Ослободи ги моите луѓе, или ќе ви скратиме кредите за јаглен.“</p>
<p>Но, сериозно, дали јас сум единствениот кој мисли дека дури и најобична јавна изјава од г-дин Пулицер, со којашто го осудува судењето, би била барем скромна работа што би ја направил за луѓето коишто работат за него?</p>
<p>Хм. Добро, можеби Бил Ричардсон  би бил поефективен.</p></blockquote>
<p>Но, едно нешто е сигурно, како што  <em>Џо</em> <a href="http://jodiana.wordpress.com/2009/06/09/laura-ling-and-euna-lee-jailed-in-north-korea/" target="_blank">истакнува </a>на неговиот блог <em>Jo&#39;s Department</em> – секој  посакува новинарките безбедно да се вратат дома:</p>
<p>Се надевам дека не мора да ги поднесуваат ужасните затворски системи на Пјонгјанг (како што ни опишуваат бегалци) и дека двете новинарки безбедно ќе можат да се вратат  дома и наскоро повторно да се обединат со нивните фамилии.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/1565/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Либија: Жени, писатели и уметници</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/18/826</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/18/826#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 18 May 2009 12:57:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Либија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[холандски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=826</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФозиа Мохамед  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Очигледно свинскиот грип сé уште не удрил на либиската блогосфера, но сигурно e дека дебатирање за статусот на жените би било добро за кршење на мразот.
По истражувањето на неколку либиски блогови, Highlander кој што објави за арапски/либиски писатели и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/fozia-mohamed/">Фозиа Мохамед</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/03/libya-women-writers-and-artists/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Очигледно свинскиот грип сé уште не удрил на либиската блогосфера, но сигурно e дека дебатирање за статусот на жените би било добро за кршење на мразот.</p>
<p>По истражувањето на неколку либиски блогови,<em> Highlander </em>кој што објави за арапски/либиски писатели и блогери мисли дека во однос на пишувањето пожелно е да се користи блогосферата  како простор за вежбање. Немаше потреба да се информираат сите, со цел да се избегнат проблеми со машката половина.</p>
<blockquote><p>Не мислам дека либиските мажи се против тоа нивните сестри, мајки, жени итн. да пишуваат, но, повеќе како социјален притисок и 3ayb [срам - обесчестување] делот – она што не може да се види не постои&#8230;. или дека скапоцените жени може да бидат препознаени и нивните идеи да бидат погрешно толкувани и да не даде Господ нивната ситуација може да се уништи затоа што либанските фраери ќе ги ловат нивните веб страници/блогови.[<a href="http://lonehighlander.blogspot.com/2009/05/libyan-female-writers-beirut-has-been.html">референца</a>]</p></blockquote>
<p>Еден честопати занемаруван аспект е тој дека живеењето надвор од Либија не е гаранција дека не постојата различни или слични размислувања по тоа прашање. Проверете што се случи на истиот настан во Лондон и Вашингтон.  <em>Аnglo Libian<em>, </em></em><em><span style="font-style: normal;" lang="MK">кој го посети оној во Лондон е толку фрустриран што побарал од мажите да ги почитуваат жените. </span></em></p>
<blockquote><p>Како што влегов во хотелот го најдов поголемиот дел од поканетите луѓе надвор од салата каде што требаше да се снима филмот и бидејќи вратите беа затворени, забележав неколку дами таму, кои стоеја со нивните партнери, а по 20 минути подоцна видов член на персоналот како отвара една од вратите на салата и одеднаш од никаде видов група либиски дами, од 15-20 истрчаа близу нас и право во салата, сé се одигра набрзина и тогаш членот на персоналот ја затвори вратата; очигледно биле скриени некаде додека некој не ги прашал организаторите да ја им отворат вратата за да ги тргнат од љубопитните очи на мажите - Либијци!!! Откако беа отворени вратите за остатокот од нас да влеземе во салата, првото нешто што го забележав беше тоа како сите жени беа седнати десно во задниот дел сите во една група во резервиран дел. Веднаш погледнав во неколкуте дами што ги видов на почетокот кога стоеја со нивните партнери, тие изгледаа замислени и збунети; сигурен сум дека сакаа да седнат со своите фамилии, но евентулно решиле да ги одделат и да ги сместат назад со другите жени и дека тие навистина не изгледаа многу среќни. [<a href="http://www.anglo-libyan.com/2009/04/respecting-women.html">извор</a>]</p></blockquote>
<p><em>On the edge</em> имаше многу контроверзен пост за странските жени кои се мажат за Либијци и како некои од нив биле третирани. Таа вели:</p>
<blockquote><p>Постојано ги читам либанските блогери кои пишуваат за тоа колку ми е лесен животот како станец кој се омажил за Либиец тука во Либија&#8230;. […] Она што со факт го знам е тоа што …. Нашите животи се проклето тешки. Навистина тешки, потешки отколку што можете да замислите&#8230; Ги нема нашите мајки и татковци да не заштитат кога нашите мажи и/или нивните родители решаваат да не малтретираат како што ги малтертираат либиските жени. Немаме ниту место каде би избегале кога работите ќе станат лоши. Никакво место и никој кај кого да отидеме, да не ислуша нас и нашите проблеми. Никој да не ти понуди помош со љубов, како што либиските жени прават. Нема, само цврсто поднесуваме. Се држиме до тоа. Не бегаме. Остануваме и се бориме за нас и за нашите деца колку што можеме, на секој можен начин мораме да се одбраниме. Тоа го правиме од љубов. Да, од љубов. Ги сакаме нашите мажи, дури и кога посакуваме да ги убиеме. Си ги сакаме децата, дури и кога не нé почитуваат или кога се срамат од нас затоа што не сме Либанки, затоа што сме различни. Да, тоа ни се случува на некои од нас. Љубовта на нашиот усвоен дом, Либија и сите нејзини луди, туѓи, прекрасни, чудни луѓе, места и нешта.</p></blockquote>
<p>Непотребно е да се каже дека темава создаде таква жешка дебата што поттикна <a href="http://http://on-the-edge-of-something.blogspot.com/2009/03/and-another-thing-or-2.html"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">продолжение на постот</span></span></a>.</p>
<p>Од друга страна и на темата либиски писатели, <em>Гази</em> од <em>Имтидад</em> постојано не восхитува со преводи на кратки приказни од либиски писатели (мажи и жени). Бидејќи и самиот објавува написи, мислам дека Гази го очекуав добра иднина. <a href="http://http://imtidad.blogspot.com/2009/03/while-drinking-tea.html"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">Неговиот последен превод</span></span></a> е „<em>Додека пијам чај</em><em>“ </em> од <a href="http://http://imtidad.blogspot.com/2009/03/while-drinking-tea.html"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">Омар Кикли</span></span></a> од кој што ми минуваат морници по телото.</p>
<p><em>Шахаразад </em>секогаш оној кој промовира интересни либиски работи постави низа <a href="http://http://shahrazadsblahs.blogspot.com/2009/04/update.html">фотографии од слики од <span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">новопечен либиски уметник којшто е жена.</span></span></a></p>
<blockquote><p>Тука има неколку слики што сестра ми ги сними во куќа на еден пријател. Сликарката е сé уште почетник и никогаш досега немала изложба. Па и реков дека ќе ги ставам нејзините слики на блог  и да видам каква ќе биде реакцијата.</p></blockquote>
<p>Јас лично би купил една од сликите ако може да ми среди приватна изложба.</p>
<p>Ќе завршам со објавување на искуството на <em>Lostdabliner</em> како ирска жена која што емигрирала во Либија. Тука е веќе два месеца.  <em></em></p>
<blockquote><p>Наоружана со камера ја напуштам хотелската соба со надеж дека ќе фатам дел од локалната култура. Од фантастична идеја ова се претвори во разочарувачка реалност. Практично секој автомобил што наиде свиреше или запираше. Добив голем број понуди за превоз, телефонски броеви и пријателства! Нервозна и фрустрирана, на половина пат од хотелот трнав право назад во хотелот.[…] Таму, персоналот е неверојатно пријатен и гостољубив, секој ми го знае името или ме нарекува „сестро“. Општоземено, народот во Либија изгледа делеку посрдечен од оној во Западот, тие покажуваат висок степен на добрина и љубезност што е многу освежувачки!<a href="http://lostinlibya.blogspot.com/2009/03/day-2-nothing-much-to-do.html">[извор</a>]</p></blockquote>
<p>Горенаведеново покажува дека некои Либијци се целосни губитници, додека некои се прекрасни џентлмени.</p>
<p>Жените во Либија се сакани, почитувани и сакани како мајки, сестри, тетки, ќерки и жени. Државата гарантира слобода и еднаквост меѓу мажите и жените, но сé уште постојат културните норми и традиции и под ова не мислам на религијата. Оваа статија не е за феминизмот, ова се само набљудувања за аномалиите кои го мачат нашето општество и одраз на тоа како да се справиме со нив.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/18/826/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Мароко: Водење грижа за животните</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/820</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/820#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 17 May 2009 17:22:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Слики]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=820</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏилијан Јорк  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Американ Фондук е болница за животни во Фез, Мароко, основана во 1920-та година со посредство на Асоцијацијата во Масачусец за спречување бруталност врз животни (MSPCA). Болницата, која што обезбедува заштита на големи и мали животни, со персонал претежно од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/jillian-york/">Џилијан Јорк</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/05/morocco-taking-care-of-animals/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://mspca.convio.net/site/PageServer?pagename=fondouk_home">Американ Фондук</a> е болница за животни во Фез, Мароко, основана во 1920-та година со посредство на <a href="http://www.mspca.org/" target="_blank">Асоцијацијата во Масачусец за спречување бруталност врз животни</a> (MSPCA). Болницата, која што обезбедува заштита на големи и мали животни, со персонал претежно од марокански ветеринари и членови, сепак, неодамна се појави на блогосферата, благодарение на напорите на ветеринар од Бостон, Д-р.Ден Бирос. Д-р.Бирос, кој специјализира офталмологија за животни, хронолошки ја запишувал неговата работа во Фондук на еден <a href="http://www.mspca.org/site/PageServer?pagename=fondoukblog" target="_blank">официјален блог</a>. Во еден неодамнашен пост, тој <a href="http://www.mspca.org/site/News2?page=NewsArticle&amp;id=14321&amp;security=2001&amp;news_iv_ctrl=-1" target="_blank">дискутира</a> за прашањата поврзани со миленичиња во Мароко:</p>
<blockquote><p>Не ми точно јасно колку многу знаење имаат мароканските сопственици на миленичиња за тоа како да водат добра грижа за нив. Врската меѓу човекот и животното е универзална, но постојат одделни културни разлики во поглед на тоа како треба да се спроведува соодветната грижа кон миленичето. Насекаде постојат голем број на прашања за бруталност кон животните и за таа причина, пред 80 години е основана Амeрикан Фондук. Убеден сум дека персоналот во Фондук постојано му помага на локалното население да сфати што е потребно за во секоја прилика да се обезбеди соодветна грижа за едно животно. Ова не е лесна задача. Тие работат по примери. Смирувачки е да го гледам тоа секој ден додека сум овде.</p></blockquote>
<p>Последната ноќ од престојот на Д-р. Бирос во Мароко, тој <a href="http://www.mspca.org/site/News2?page=NewsArticle&amp;id=14351&amp;security=2001&amp;news_iv_ctrl=-1" target="_blank">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>За мене, рајот не е најголемото исполнување на нечии желби и апсолутно отстранување на секоја лоша работа, туку тоа е дело на давање и примање, разменување подароци еден со друг без разлика колку се големи или мали. Рајот е осигурување дека активно учествуваме, најдобро што можеме, во овој понекогаш луд свет и свесно апсорбираме сè што ќе ни се најде на тој пат. Без разлика како ќе го дефинираме рајот, чувствувам дека дел од дефиницијата е желбата за рајот да потрае.</p></blockquote>
<p>На крај, Д-р. Бирос напиша за своите искуства од последната ноќ во Фез:</p>
<blockquote><p>Алиша и јас бевме поканети од страна на една берберска фамилија на вечера и дружење. Еден човек кој продава теписи, целосен странец за мене со кого се запознавме пред еден ден во медината, не покани на пилешки кускус, на чај и на разговор. Жена му и двете ќерки тинејџерки беа таму и постарата на рацете и дланките на Алиша и направи дезени со к’на. К’носувањето е прекрасна декоративна уметност во Индија и Арабија која датира векови наназад. Разговараме за фамилијата и за работата, го делевме јадењето од една голема чинија како што е традиција во Мароко, секој од нас користејќи ја сопствената лажица.</p>
<p>Апартманот беше скромен, но имаше сè што на некој може да му притреба, кујна, соба за рекреација и спални соби. Исто така, обезбедуваше прекрасна глетка на медината од покривот, каде се чувствувате како пчела во голем пчеларник. Како што гледавме во лавиринтот на градот сфативме колку добро сме пречекани и колку далеку од дома се најдовме.</p>
<p>Колку често би се случило нешто вакво во Бостон? Целата вечер делуваше врз нас хипнотизирачки и иако се чувствувавме зашеметени ни беше угодно. Ова е рај.</p>
<p>До следното пишување,<br />
M’a ssalama (мир и збогум)<br />
Д-р. Бирос</p></blockquote>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 410px"><img title="Ѕидна слика во Американ Фундук" src="http://farm4.static.flickr.com/3304/3447463899_a0f9f1e3b4.jpg" alt="Ѕидна слика во Американ Фундук" width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Ѕидна слика во Американ Фундук</p></div>
<p>Блогерот кој стои зад Près du Puits, исто така, неодамна напиша за Фундук, каде што ги однела своите мачки да ги вакцинираат. Блогерот <a href="http://presdupuitsinmorocco.blogspot.com/2009/05/american-fondouk-in-fez-animal-hospital.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>Во Фез постои неверојатно место, речиси магично. Тоа е Американ Фондук, болница за животни основана во 1920 година од страна на Сидни Хенс Колман, којшто се грижел за здравјето на експлоатираните животни во Мароко. Скоро век подоцна, Фондук - што на арапски значи хотел – сè уште бесплатно лекува илјадници животни годишно. Голем број животни кои се експлоатираат – кобили и магариња – но, исто така, мачки и кучиња (иако претпоставувам дека не лекувале многу мачки и кучиња во 1920-та година).</p></blockquote>
<p>Исто така, таа сподели голем број фотографии од Фондук и неговите пациенти:</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 385px"><img title="Пациент во Американ Фондук" src="http://farm4.static.flickr.com/3567/3447466237_d275158997.jpg" alt="Пациент во Американ Фондук" width="375" height="500" /><p class="wp-caption-text">Пациент во Американ Фондук</p></div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/820/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>САД: Воведни разговори за сексуалното и репродуктивното здравје</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/812</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/812#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 16 May 2009 15:12:00 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=812</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСолана Ларсен  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Planned Parenthood, непрофитна организација што обезбедува бесплатни и евтини услуги во областа на сексуалното здравје на млади мажи и жени во САД и во странство, отпочна кампања на YouTube.  Организацијата ги охрабрува луѓето да ги споделуваат чувствата и искуства [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/07/usa-opening-conversations-on-sexual-and-reproductive-health/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://http://www.plannedparenthood.org/">Planned Parenthood</a>, непрофитна организација што обезбедува бесплатни и евтини услуги во областа на сексуалното здравје на млади мажи и жени во САД и <a href="http://http://www.plannedparenthood.org/about-us/international-program-18972.htm">во странство</a>, отпочна <a href="http://http://www.youtube.com/user/plannedparenthood">кампања на YouTube</a>.  Организацијата ги охрабрува луѓето да ги споделуваат чувствата и <a href="http://http://www.youtube.com/v/5j0kfnnWI6Y&amp;hl=en&amp;fs=1">искуства додека се тестираат</a> за сексуално преносливи болести, <a href="http://http://www.youtube.com/v/5j0kfnnWI6Y&amp;hl=en&amp;fs=1">да ги едуцираат нивните деца</a> за сексот и да <a href="http://http://www.youtube.com/v/s5Lil6Um0QQ&amp;hl=en&amp;fs=1">дискутираат</a> за прашања поврзани со репродуктивните права.</p>
<p>Иако во САД, каде што абортусот е легален (иако под напад) ова се тешки теми за луѓето отворено да се соочат со нив. Па, можеби и не е изненадувачки, затоа што не постојат многу видео записи со <a href="http://http://www.youtube.com/watch?v=G8tTWZaWWqk&amp;feature=response_watch">одговори</a> од гледачи кои ги споделуваат своите сопствени приказни. И покрај тоа, при едно барање на YouTube, ќе излезат неколку видео записи од обични луѓе кои ги споделуваат искуствата за тоа како е кога ви вршат тест за присуство на ХИВ, вклучувајќи го и она од <a href="http://http://www.youtube.com/watch?v=cl-oXh2ofcU">Кeisha770</a>.</p>
<p>Во онлајн видео записите, Planned Parenthood дели корисни совети за тоа како да разговарате со вашите деца за сексот и сексуалноста, вклучувајќи и <a href="http://http://www.plannedparenthood.org/health-topics/parents/talking-your-kids-about-sexually-transmitted-infections-24082.htm">симулиран разговор родител-дете меѓу двајца возрасни</a>. Подолу, мајка и ќерка, Хајде и Марсела Моралес, дискутираат за тоа како почнале да ги практикуваат овие лекции во нивната фамилија.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/rVaA_7BOyeA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/rVaA_7BOyeA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
</p>
<p>А тука, во друг видео запис од страна на Planned Parenthood, поедини Американци дебатираат за значењето на контрацептивните средства кои може да си ги дозволат.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/s5Lil6Um0QQ&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/s5Lil6Um0QQ&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
</p>
<p>Во овој видео запис, од страна на организацијата со име <a href="http://http://www.sexetc.org/">Sex Etc.</a>, која им помага на тинејџерите да информираат други тинејџери за сексуалното здравје, младо момче по име Џош, прв пат оди на тестирање за ХИВ во Њујорк.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/iU8tyU_pC2I&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/iU8tyU_pC2I&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
</p>
<p>Граѓанските медиуми може да претставуваат значајна алатка за луѓето да споделуваат совети за сексуалното здравје, особено ако го земеме предвид дека недостигот на точни информации може да доведе до ширење на сексуално- преносливи болести, несакана бременост кај тинејџери, небезбедни методи при абортус, како и да ги спречи жените да преземат контрола врз своите сексуални и репродуктивни права. Ова е особено вистинито за жените со друга боја на кожата во САД, кои имаат <a href="http://http://www.guttmacher.org/pubs/gpr/11/3/gpr110302.html">највисока стапка на абортус и на несакана бременост</a>. Тажно, исто така, постои огромна сума на неиформираност за истата тема, па изворите треба внимателно да се проверуваат.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/812/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Југоисточна Азија: Рeакции за H1N1 вирусот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/842</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/842#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 16 May 2009 07:50:28 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Тајланд]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=842</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред некое време годинава, пишував за стравот од вирусот кој што се рашири во регионот на Југоисточна Азија. Во многу земји во регионот регистриран е пораст на случаите предизвикани од вируси на заразна тропска треска, чикунгуња, птичји грип и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/04/southeast-asia-reactions-to-the-h1n1-virus/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред некое време годинава, пишував за <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/01/virus-scare-hits-southeast-asia/" target="_blank">стравот од вирусот</a> кој што се рашири во регионот на Југоисточна Азија. Во многу земји во регионот регистриран е пораст на случаите предизвикани од вируси на заразна тропска треска, чикунгуња, птичји грип и ебола. Ова е друга закана во регионот: <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/swine-flu-outbreak-2009/" target="_blank">вирусот H1N1</a> (претходно познат како свински грип).</p>
<p>Досега нема сериозни случаи на поединци кои се здобиле со страшниот вирус. Но, постојат гласини дека откриен е случај на  „свински грип“ во <a href="http://www.jialat.com/2009/05/03/1st-swine-flu-h1n1-suspect-case-in-malaysia/" target="_blank">Малезија.</a> <em>The Professional Bum</em> пишува и за <a href="http://julian-wong.blogspot.com/2009/05/mysterious-deaths-in-perak-swine-flu.html" target="_blank">сомнително избувнување на вирусот  H1N1</a> во Малезија:</p>
<blockquote><p>Еден малезиски познаник, за време на вечера, ми кажа дека го изгубил чичко му поради свински грип. Спомена некои убедливи детали во однос на тоа како грешни муслимански членови на владата можеби придонеле за проширување на кризата околу свинскиот грип во светски рамки. Иако не можам да ја потврдам автентичноста на неговите искази, но неговото размислување е доста веројатно. Не верувам дека некој би лажел за смртта на некој роднина.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.swineflu.sg/" target="_blank">Сингапур</a> спроведе различни мерки за да го спречи навлегување на вирусот H1N1 во глобалниот град-држава. Поракава е објавана во <a href="http://www.pl.sg/" target="_blank">Народната библиотека во Сингапур</a>:</p>
<blockquote><p>ВНИМАНИЕ: NLB одблизу ја следи ситуацијата  со грипот и ги следи упатствата на Министерството за здравство (МЗ) во поглед на тоа кои превентивни мерки да ги преземе. Корисниците на книги од библиотеката се советуваат да се придржуваат до превентивните мерки поставени од МЗ во интерес на јавното здравје.</p></blockquote>
<p style="text-align: center;"><div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Фотографија од блогот на Мелон Суруп " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/singapore.jpg" alt="Фотографија од блогот на Мелон Суруп " width="300" height="400" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од блогот на Мелон Суруп </p></div></p>
<p>Креирана е <a href="http://www.facebook.com/pages/Singapore/Influenza-A-H1N1/77375876315" target="_blank">страница за фанови на Фејсбук</a> со цел да ги поучи граѓаните на Сингапур за вирусот. ДК <a href="http://blog.dk.sg/2009/05/03/i-am-not-a-fan-of-influenza-a-h1n1/" target="_blank">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Не, нема да бидам фан на грип од тип А (H1N1). Зошто би бил фан на вирус кој што се шири  во околината и убива стотици луѓе?<br />
Добро, шегите на страна. Иако терминот употребен на Фејсбук можеби и не е најсоодветниот, да се биде „фан“ на  грип од тип А (H1N1) на Фејсбук и не е така лошо. Страницата е направена да не информира за последните случувања околу грипот од тип А (H1N1).</p></blockquote>
<p><em>Mr.Wang Says So</em> објаснува зошто <a href="http://mrwangsaysso.blogspot.com/2009/05/risk-of-disease-on-very-crowded-little.html" target="_blank">Сингапур е ранлив</a> во однос на избувнување на вирусот.</p>
<blockquote><p>Проблемот не е само тоа што ние сме најглобализирана земја во Југоисточна Азија. Проблемот е и тоа што ние сме втора најнаселена земја во светот.</p></blockquote>
<p><em>Absolutely Bangkok</em> пренесува како владата на Тајланд го искористува стравот од свинскиот грип да добие некои <a href="http://absolutelybangkok.com/thai-govt-welcomes-global-killer-flu/" target="_blank">дипломатски точки</a>.</p>
<blockquote><p>Зачудувачки е тоа колку посветено владата на Тај го прифати свинскиот грип. Со обид поздравуван во глобални рамки, да покаже дека а) Тајланд е чист; б) Тајланд е доста безбеден за патувања (повторно да заживее испразнетиот туризам); в) Тајланд ќе биде домаќин на регионален самит на тема „свински грип“ (со цел повторно да навлезе во светот на меѓународната политика); д) да не одврати од размислувањата за политичкиот хаос; е)да се слика со опозицијата по фијаското во Патаја; и на крај  ѓ) тивко да го прослави тоа што и другите може да бидат понижени.</p></blockquote>
<p><em>Spruiked</em> ја критикува власта во Индонезија за ширење <a href="http://www.spruiked.com/blog/?p=424" target="_blank">лажни информации</a> за вирусот H1N1:</p>
<blockquote><p>За срамење е тоа колку глупи станавме. Доказ за тоа? Како резултат на избувнувањето свински грип, владата го забрани увозот на свинско. Хм, вирусот го шират луѓето!</p></blockquote>
<p><em>My Busy Brain</em>, исто така од Индонезија, пишува за „<a href="http://parvita.wordpress.com/2009/05/02/swine-fl/" target="_blank">свинскиот менталитет</a>“ на многу лидери во земјата:</p>
<blockquote><p>До кога Индонезијците ќе бидат предмет на шега за странците? Кога владата ќе престане да измислува вакви глупави изјави?<br />
Реакцијата на луѓето во однос на свинскиот грип е дури позабавна иако глупава, и како што се очекуваше, тие ги обвинуваат свињите дека се „харем“&#8230;па затоа престанете со консумирање свинско. Изгледа како слепиот да води друг слеп, нели, па се прашувам како управуваат со оваа земја. Доста страшно.</p></blockquote>
<p>Блогот на <em>Tan Kin Lian</em> од Малезија смета дека реакциите на некои луѓе се <a href="http://tankinlian.blogspot.com/2009/05/are-we-over-reacing-to-influence-h1n1.html" target="_blank">претерани</a>.</p>
<blockquote><p>Неколку пријатели ги откажаа прекуокеанските одмори и ги загубија парите што ги платија за турата.  Тоа е непотребно, бидејќи ризикот да се заболе е мал. Можеби, се исплашија од насловните страници во весниците и од советите кои ги даде владата.</p></blockquote>
<p><em>Out of my mind</em> од Филипини ја потсетува власта дека <a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/04/prevention-is-better-than-control.html" target="_blank">се потребни  повеќе мерки</a> со цел да се осигури здравјето на Филипинците:</p>
<blockquote><p>Воведувањето контрола на аеродромските терминали не може да биде максимумот на нашиот одговор на пандемијата на свински грип бидејќи во случај да заборавиме, ние сме архипелаг со повеќе од 7 000 острови и секој кој влегува во земјата не минува низ Меѓународниот аеродром Ниној Аквино каде што е воведена висококвалитетна опрема да открие ако е покачена телесната температура. Исто така, може да помогне ако се потсетиме на тоа дека имаме резервни излези на југот, како и број пристаништа кои се отворени за патници кои доаѓаат надвор од земјава, но и за патници од регионов.</p>
<p>Очигледно дека не е доволно ако се потпираме на контролните мерки само на неколку терминали. Тоа веројатно ги нервира некои луѓе кои страдаат од екстремна параноја, но не смееме да заборавиме на фактот дека превенцијата секогаш е далеку подобар и поефикасен тек на настаните од контролирањето. Најдобар начин да не се заразиме е да ја ставиме одговорноста само во рацете на некои други луѓе, како владата.</p></blockquote>
<p>Забележувајќи дека избувнувањата на вируси во минатото се поврзани со животните, беснило, болест која ги напаѓа стапалата и устата, птичји грип, а сега и свински, еден блогер предлага да станеме <a href="http://ok-lah.blogspot.com/2009/05/swine-flu-and-winnie-pooh.html" target="_blank">вегетаријанци</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/842/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Kараница меѓу судии во живо на телевизија ја скандализира земјата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/15/758</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/15/758#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 15 May 2009 12:54:10 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=758</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одПаула Гоез  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Емитувањето на тепачката меѓу двајца судии на Врховниот суд на Бразил (ВСБ) во живо ги потресе Бразилците. Претседателот на Врховниот суд Гилмар Мендез и судијата Жоаким Барбоса се скараa на 22, во средата, за време на судењето за можната [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/paulagoes/">Паула Гоез</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/25/brazil-judges-quarrel-live-on-tv-and-scandalize-the-country/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Емитувањето на тепачката меѓу двајца судии на Врховниот суд на Бразил (ВСБ) во живо ги потресе Бразилците. Претседателот на Врховниот суд <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Gilmar_Mendes">Гилмар Мендез</a> и судијата <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Joaquim_Benedito_Barbosa_Gomes">Жоаким Барбоса</a> се скараa на 22, во средата, за време на судењето за можната неуставност на законот со кој се воспоставуваат промени во градските регистри. Врелата караница се случи пред илјадниците гледачи на TV Justiça и набрзо сликите се појавија на интернет. Засега, дебата останува активна во блогосферата.</p>
<p style="text-align:center"><img class="alignnone" title="Фотографија од снимката" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/stf.jpg" alt="" width="460" height="355" /><br />
Фотографија од снимката</p>
<p>Барбоса го обвини Мендез за „уништување на кредибилитетот на правниот систем“. Исто така, тој го предизвика Мендез да зборува со човекот на улицата, да оцени колку ниско е неговото ниво на популарност. Мендез, по него, го обвинил Барбоса дека „нема доволно морал да држи некому лекција. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=sIUdUsPM2WA">Видео снимката со препирањето е овде</a> [португалски]. Марисина, која што го следела настанот во живо, <a href="http://franciscofalconi.wordpress.com/2009/04/23/joaquim-barbosa-v-gilmar-mendes/#comment-154">остави коментар на блогот на <em>Опус Лури</em></a> [португалски] и вели дека караницата била несоодветна:</p>
<blockquote><p>Terrível incidente. Se Gilmar está destruindo a Justiça.. Barbosa está colaborando para jogá-la no ridículo.</p></blockquote>
<div class="translation">Страшен настан. Ако Мендез помага да се уништи правниот систем, Барбоса соработува да се направи тоа смешно.</div>
<p>По настанот, заседавањето на судот се одложи и Барбоса замина. Мендес се сретна со сите судии освен со двајца (покрај Барбоса, еден судија беше на одмор). На крајот, тие дадоа <a href="http://www.stf.jus.br/portal/cms/verNoticiaDetalhe.asp?idConteudo=106628">изјава</a> [португалски] преку која ја изразуваат нивната „доверба и почит“ за Мендес. Оттогаш претседателот негира дека постои криза во рамки на судот.</p>
<p>Марко Бахе од блогот <a href="http://acertodecontas.blog.br/sala-de-justica/estou-com-barbosa-e-nao-abro-apoie-voce-tambem/"><em>Acerto de Contas</em></a> [португалски] вели дека општеството има потреба да реагира и е сигурен дека поголем дел од населението е на страната на Жоаким Барбоса. Блогот започна <a href="http://www.ipetitions.com/petition/credibilidade_judiciario/">онлајн петиција</a> [португалски] за негова поддршка и досега се потпишале повеќе од 2,000 луѓе.</p>
<blockquote><p>As palavras do ministro do Supremo Tribunal Federal Joaquim Barbosa, ontem, dão esperanças ao povo brasileiro. Enfim, um homem sério no Judiciário se pronuncia contra a aberração ética, moral e jurídica que é o senhor Gilmar “Dantas” Mendes. (…)<br />
Gilmar conseguiu arrancar, ainda ontem, a assinatura de apoio de oito dos 11 ministros do STF. Foi uma carta curta que diz o seguinte: “Os ministros do Supremo Tribunal Federal que subscrevem esta nota, reunidos após a sessão plenária de 22 de abril de 2009, reafirmam a confiança e o respeito ao senhor ministro Gilmar Mendes na sua atuação institucional como presidente do Supremo, lamentando o episódio ocorrido nesta data.</p></blockquote>
<div class="translation">Вчера, зборовите на судијата од Федералниот Врховен суд Жоаким Барбоса, донесоа надеж за Бразилскиот народ. Најпосле, сериозен човек во судството прозборе за етичката, моралната и правната невообичаеност каква што покажува сер Гилмар „Дантас“ Мендес. (…)<br />
Гилмар, вчера, успеа да собере потписи за поддршка од 8 од 11 судии од ВС. Тоа е кратко писмо кое гласи: „Судиите на Врховниот суд на Бразил потпишани подолу, по пленарната седница која се одржа на 22-ри април 2009 година, се убедени во довербата и во почитта кон г-дин Гилмар Мендес, во неговата институционална улога како Претседател на Врховниот суд и зажали за настанот кој што се случи на овој датум.</div>
<p style="text-align:center"><img class="alignnone" title="Жоаким Барбоса" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/sft2.jpg" alt="" width="466" height="344" />Жоаким Барбоса – Дел од снимката</p>
<p>Со осум потписи, документот изгледаше како да има безусловна поддршка од советот. Сепак, <em><a href="http://blogdomello.blogspot.com/2009/04/stf-sob-gilmar-e-como-globo-sob-kamel.html">Blog do Melo</a></em> [португалски] наведува коментар оставен на<em> Blog do Azenha</em>, каде <a href="http://www.viomundo.com.br/denuncias/mario-de-oliveira-seis-juizes-do-stf-trabalham-para-gilmar/"><em>Марио де Оливеира</em></a> изнесе нова информација која што досега беше игнорирана од клучните весници: <a href="http://www.idp.edu.br/web/idp/content/index/id/71">шест од осумте министри</a> работат за <em>Instituto Brasiliense de Direito Público - IDP</em>, приватен универзитет во сопственост на Гилмар Мендес:</p>
<blockquote><p>“Entre os professores desse instituto estão os senhores Eros Roberto Grau, Marco Aurélio Mendes de Faria Mello, Carlos Ayres Britto, Carlos Alberto Menezes Direito e a senhora Cármen Lúcia Antunes Rocha (cinco Ministros do Supremo). Ou seja, alguns dos Ministros do Supremo também são funcionários, empregados, prestadores de serviço ou contratados, seja lá como possa ser definida legalmente, a relação deles com o IDP do Presidente do Supremo. Também está na relação o Ministro Nelson Jobim.</p></blockquote>
<div class="translation">Меѓу професорите на овој институт се г-дин Ерос Роберто Грау, Марко Аурелио Мендес де Фариа Мело, Карлос Аурес Брито, Карлос Алберто Менезес Диреито и г-ѓа Кармен Лусиа Антунес Роха (пет судии во Врховниот суд). Со други зборови, некои од Врховните судии се и работници, вработени, набавувачи на услуги и претприемачи, сепак тоа е законски дефинирано, во Институтот во сопственост на претседателот на Врховниот суд. Исто така, името на Министерот Нелсон Жобим се појавува на листата.<br />
Треба ли етнички и морално да се спречи да зборуваат за кавгата меѓу Жоаким Барбоса и Гилмар Мендес? Во овој случај, нема ли конфликт на интереси земајќи го предвид тоа дека горенаведените се во таква поврзаност со наведениот претседател на Врховниот суд која што вклучува надоместок?</div>
<p>Незадоволна од забелешката напишана од судиите, <a href="http://brasilcontraapedofilia.wordpress.com/2009/04/24/nota-de-apoio-ao-ministro-joaquim-barbosa/"><em>Тандај Аван</em></a> [португалски] го постави на блог својот сопствен манифест:</p>
<blockquote><p>“Se os oito ministros do STF emitiram nota de apoio ao Min. Gilmar Mendes, Presidente do STF eu, Tandai Ayan, brasileira, eleitora apta em meu município, contribuinte regular dos impostos, dentre estes os que pagam os salários dos eminentes Ministros do STF, quero aqui, MANIFESTAR MEU APOIO, de público, ao MINISTRO JOAQUIM BARBOSA, não somente pelo episódio ocorrido, mas, sobretudo, por traduzir a insatisfação do Povo Brasileiro neste contexto atual do Poder Judiciário, e particularmente de minha pessoa, como cidadã que sou, na defesa dos princípios constitucionais e na moralidade do Poder Judiciário.”</p></blockquote>
<div class="translation">“Ако осумте судии на Врховниот суд издадоа документ за поддршка на судијата Гилмар Мендес, претседател на Врховниот суд, јас, Тандај Аван, Бразилка, со право на глас во мојот град, редовен подмирувач на даноци, меѓу кои и даноци за платата на повозрасните судии на Врховниот суд, јавно сакам да му изразам поддршка на СУДИЈАТА ЖОАКИМ БАРБОСА, не само заради тоа што се случи, туку главно заради тоа да го изразам незадоволството на луѓето во контекст на настаните во Бразилското правосудство, и особено јас, како граѓанин, да застанам во одбрана на уставните принципи и во одбрана на моралот во правосудството.</div>
<p style="text-align:center"><img class="alignnone" title="Гилмар мандез" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/stf3.jpg" alt="" width="461" height="345" />Гилмар Мендес – Дел од снимката</p>
<p>Постојат некои гласини и за Гилмар Мендес. Меѓу нив, <a href="http://blogdoadrualdo.blogspot.com/2009/04/gilmar-mendes-foi-vitima.html">Адруалдо Катао</a> [португалски] верува дека Гилмар Мендес е добар судија кој си ја врши работата и кој е жртва на напад кој се емитува во живо:</p>
<blockquote><p>“O Ministro Barbosa precisa pensar um pouco na responsabilidade de sua missão. Sair por aí atirando pedras, simplesmente porque discorda da tese dos outros não é algo próprio de um membro do STF. Muito menos repercutir acusações abstratas de blogueiros e revistas. Se tem algo contra Mendes, que prove.”</p></blockquote>
<div class="translation">„Судијата Барбоса има потреба малку да размисли за одговорноста на неговата задача. Одејќи наоколу и фрлајќи камења единствено затоа што не се согласува со тезите на другите не е вистинско однесување на еден член на Врховниот суд. Дури неговото мислење е помало од влијанието на обвиненијата поднесени од блогери и списанија. Ако има нешто против Мендес, мора да го докаже тоа.</div>
<p><a href="http://www.eagora.org.br/arquivo/ativismo-democratico/">Едуардо Граеф</a> [португалски] верува дека караницата покрена фундаментално прашање за земјата: судирот меѓу модернизацијата и конзервативноста во правосудниот систем во Бразил. Тој вели дека некои може да го сметаат Гилмар Мендес за проблем, но тој е охрабрување за други, како него:</p>
<blockquote><p>“Os conservadores reclamam do ativismo do presidente do STF. Esse pecado é na verdade a grande virtude de Gilmar Mendes. Ele comprou a briga pela modernização da Justiça. Pisou no acelerador das mudanças possibilitadas pela Constituição de 1988 e começadas por Nelson Jobim e Ellen Gracie. Botou o dedo nas feridas do corporativismo, do laxismo, do populismo judicial.”</p></blockquote>
<div class="translation">Конзервативците се жалат за активизмот на претседателот на Врховниот суд. Овој грев е всушност најголемата доблест на Гилмар. Тој ја продолжи битката со модернизацијата на правосудниот систем. Тој работеше со полна пареа за промените кои ги дозволи Уставот од 1988 година и кои ги започнаа Нелсон Џобим и Елен Граси. Тој им стави сол на раните кои ги предизвикаа корпоратизмот, лабавоста и популизмот во правосудството.</div>
<p><strong>Реакции на медиумските реакции</strong></p>
<p>Гилмар Мендес секогаш уживал почит кај медиумите и покрај <a href="http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/7503600.stm">контроверзните одлуки</a> кои предизвикаа значителен бес во правните кругови, и како резултат, му ја уништија неговата популарност. <a href="http://colunistas.ig.com.br/luisnassif/2009/04/24/truculento-estrela-exibido-grosseiroe-brucutu/"><em>Луис Насиф</em></a> [португалски] ги собира реакциите на медиумите на караницата и вели дека е крајно време водечките медиуми да прогледаат:</p>
<blockquote><p>“A resistência da mídia em manter os olhos fechados a essa postura horrorosa de Gilmar Mendes cobrou um preço altíssimo, no descrédito dos jornalões. Já escrevi algumas vezes que jamais vi um divórcio igual entre a linha dos jornais e o pensamento do leitor.”</p></blockquote>
<div class="translation">„Инсистирањето на медиумите да ги држат очите затворени кога се работи за страшното однесување на Гилмар Мендес ги чинеше големите весници, така што платија висока цена со тоа што го изгубија кредибилитетот. Неколку пати досега напишав дека немам видено вакво разделување меѓу мислите на весниците и мислите на читателите.”</div>
<p><a href="http://www.viomundo.com.br/opiniao/por-que-a-midia-e-gilmar-vao-mudar-de-assunto-rapidinho/">Луис Карлос Азена</a> наведува факти што медиумите треба да ги отсликуваат наместо да се фокусираат на „лошото расположение“ на Барбоса. Тој вели дека медиумите се тука да не дезинформираат, да не збунат – не да ни објаснат. Тој заклучува:</p>
<blockquote><p>“Ora, para explicar os motivos por trás do bate-boca entre Gilmar Mendes e Joaquim Barbosa, a mídia seria obrigada a fazer o que não fez até agora: informar. Por isso, tanto ela quanto Gilmar Mendes vão mudar de assunto rapidinho.”</p></blockquote>
<div class="translation">„Добро, за да се објаснат причините за караницата меѓу Гилмар Мендес и Жоаким Барбоса, медиумите ќе бидат присилени да го прават тоа што не го правеа до сега: да информираат. Така и медиумите и Гилмар Мендес веднаш ќе ја сменат темата.”</div>
<p>На Твитер, <a href="http://twitter.com/candidanobre/statuses/1597849780">@candidanobre</a> ја покажува разликата меѓу традиционалните и општествените медиуми:</p>
<blockquote><p>gilmar mendes dominando a grande mídia e o #joaquimbarbosaday movimentando por aqui. Por estas, ainda tenho esperança na rede.</p></blockquote>
<div class="translation">Гилмар Мендес доминира кај водечките медиуми, а #joaquimbarbosaday не вознемирува овде. Затоа се уште имам надеж во интернетот.</div>
<p><strong>Онлајн реакции и #joaquimbarbosaday</strong></p>
<p><img class="alignnone" title="Пораки со тагот #joaquimbarbosaday" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/hashtags.jpg" alt="" width="647" height="257" /></p>
<p>За многу интернет граѓани, судијата Жоаким Барабоса го мисли истото што и многу Бразилци го мислат за Гилмар Мендес и општествените мрежи се полни со реакции. Многу нови општини го отворија популарниот Оркут, а некои од нив дури го предложија Жоаким Барбоса за <a href="http://www.orkut.com/Main#Community.aspx?cmm=39701512">претседателски кандидат за изборите во 2010 година</a>. Креиран е еден нов блог – <a href="http://eusoufadoministrojoaquimbarbosa.blogspot.com/">Јас сум фан на судијата Жоаким Переира</a> (I am a fan of judge Joaquim Pereira). Но, повеќе интересни реакции се појавија во Твитер сферата, со многу луѓе кои ги менуваат аватарите со цел да му искажат поддршка на Барбоса. Тоа беше <a href="http://hashtags.org/tag/joaquimbarbosaday/messages">#joaquimbarbosaday</a>:</p>
<p>Блогот <a href="http://twitterbrazilians.blogspot.com/2009/04/troca-de-avatares-hashtags-e-efeito.html">Twitter Brazilians</a> [португалски] објаснува како се започнало: <a href="http://twitter.com/direitodopovo">@direitodopovo</a> утрото објави слика од Жоаким Барбоса како негов аватар и тагот #joaquimbarbosaday.</p>
<blockquote><p>“A campanha, criada por @direitodopovo, rendeu mais de 400 mensagens e a participação de 50 tuiteiros, uma média de 8 mensagens por usuário.”</p></blockquote>
<div class="translation">„Кампањата започната од @direitodopovo предизвика преку 400 реакции и учество на преку 50 корисници на Твитер, со околу 8 пораки по корисник .”</div>
<p style="text-align:center"><a href="http://twitpic.com/3upga"><img class="alignnone" title="Твитер" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/6471514.jpg" alt="" width="500" /></a>Објавено на 23 април 2009 год. од <a href="http://twitpic.com/photos/arlesophia">arlesophia</a></p>
<p><a href="http://www.arlesophia.com.br/?p=395">Антонио Арлес</a> [португалски] вели дека мрежата се покажа уште еднаш како значајно средство за исполнување на граѓанската обврска :</p>
<blockquote><p>“Através do Twitter fizemos um “twitasso” (manifestação virtual) para apoiar o Ministro Joaquim Barbosa, que ontem (22)  falou o que estava entalado na garganta de grande parte do povo brasileiro para o ministro Gilmar Mendes. O ministro Gilmar Mendes, presidente do STF, vem desmoralizando a Justiça com seus arroubos autoritários e suas “ligação perigosas” com bandidos julgados e condenados.”</p></blockquote>
<div class="translation">„Направивме twitasso (виртуелен настан) на Твитер да го поддржиме судијата Жоаким Барбоса, кој вчера (22) на судијата Гилмар Мендес му го кажа она што им лежи на душа на повеќето Бразилци. Судијата Гилмар Мендес, претседател на Врховниот суд, го деморализираше правосудниот систем со своето авторитативно однесување и со „опасните врски“ со осудени криминалци и со криминалци на кои им се суди.“</div>
<p><strong>Здрава караница</strong></p>
<p>И покрај големиот критицизам на караницата меѓу судиите на Врховниот суд од страна на медиумите и публиката, и покрај фактот дека истата беше емитувана во живо на телевизија, некои судии веруваат дека ова е чекор напред. <em><a href="http://www.marcosalencar.com.br/?p=425">Маркос Аленкар</a></em> [португалски] посакува секоја судска седница во земјата да се емитува во живо со цел да се зголеми транспарентноста:</p>
<blockquote><p>&#8220;Quase todos os dias, sabemos de histórias envolvendo discussões acirradas e desrespeitosas entre Juízes e advogados, que se esvaem diante da falta de provas. Com a filmagem, isso seria coibido e teríamos como apurar quem provocou os desrespeitou quem.<br />
Imagine se essa sessão do STF não tivesse sido filmada, divulgada ao vivo na TV Justiça? Certamente ficaria apenas no disse-me-disse, muito diferente de todo o espetáculo televisivo.<br />
Tenho certeza que filmadas as audiências o respeito entre os Magistrados e advogados reinariam, continuaria a haver confronto, mas dentro de uma linha de respeito.&#8221;</p></blockquote>
<div class="translation">Скоро секој ден, слушаме приказни за жешки и неучтиви караници меѓу судии и адвокати, кои се бесполезни поради недостигот докази. Ако тие беа снимани, тоа ќе се спречеше, а ќе имавме можност да потврдиме кој ги предизвикува и кој не ги почитува другите.<br />
Замислете ако оваа седница на Врховниот суд не беше снимена, ако не беше емитувана во живо на телевизија? Сигурно за тоа ќе дознававме од тајни канали, многу поразлични од ТВ емисиите.<br />
Сигурен сум дека, ако се снимаа судските седници, ќе имаше повеќе почит меѓу судиите и адвокатите, ќе постоеја судири, но со повеќе почит.</div>
<p>Судијата <a href="http://direitoetrabalho.com/2009/04/barraco-no-supremo-de-novo/">Хорхе Алегро Араухо</a> [португалски] верува дека жешките дебати општоземено се позитивни:</p>
<blockquote><p>“É muito bom que tenhamos um certo embate na nossa Corte Superior. Dá uma sensação de que as decisões não são de bastidores e que os magistrados de primeiro grau, e por conseguinte o Poder Judiciário como um todo, têm, por exemplo nas pessoas dos ministros Joaquim Barbosa e Marco Aurélio, seus atentos defensores, havendo aquele importante contrapeso que impede que a Justiça, nas palavras do próprio Ministro Joaquim Barbosa, seja destruída.”</p></blockquote>
<div class="translation">„Добро е да има судири во нашиот Врховен суд. Ни дава чувство дека одлуките не се донесуваат тајно и дека првостепените судови, а тука и правосудството во целина, имаат такви внимателни поддржувачи како судиите Жоаким Барбоса и Марко Аурелио, обезбедувајќи значајна контратеза да ги спречи судовите од тоа, да ги употребам зборовите на Жоаким Барбоса, да бидат уништени.“</div>
<p><a href="http://twitpic.com/3ur34"><img class="aligncenter size-full wp-image-70850" title="6473632-274a82bbc2f6e59d6ad056a80547bb9d49f250e9-scaled" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/6473632-274a82bbc2f6e59d6ad056a80547bb9d49f250e9-scaled.jpg" alt="6473632-274a82bbc2f6e59d6ad056a80547bb9d49f250e9-scaled" width="474" height="568" /></a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/15/758/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
