<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Дијана Десподова-Пајковски</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Украина, ЕУ: Поблиски односи?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/370</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/370#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 24 Sep 2008 07:44:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Албанија]]></category>
		<category><![CDATA[Белгија]]></category>
		<category><![CDATA[Бугарија]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Ирска]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Полска]]></category>
		<category><![CDATA[Романија]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Турција]]></category>
		<category><![CDATA[Украина]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Шведска]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[украински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=370</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВероника Хохлова  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Планот на ЕУ да се финализира Договорот за Асоцијација со Украина во 2009 година беше објавен на Самитот ЕУ - Украина во Париз на 9 септември. Медиумите и блогерите го дочекаа со мешани реакции.
„ЕУ и нуди уверување на Украина“ [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/neeka/">Вероника Хохлова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/21/ukraine-eu-a-closer-relationship/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Планот на ЕУ да се финализира <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Association_Agreement">Договорот за Асоцијација</a> со Украина во 2009 година беше објавен на <a href="http://www.eu2008.fr/PFUE/lang/en/accueil/PFUE-09_2008/PFUE-09.09.2008/sommet_union_europeeneukraine">Самитот ЕУ - Украина</a> во Париз на 9 септември. Медиумите и блогерите го дочекаа со мешани реакции.</p>
<p>„ЕУ и нуди уверување на Украина“ е <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7606014.stm">наслов на БиБиСи.</a> „ЕУ не и нуди ветувања на полната со надеж Украина“, <a href="http://www.irishtimes.com/newspaper/world/2008/0910/1220919678557.html">пишува Ајриш Тајмс</a>.  „ЕУ дава позитивни знаци, но и нуди само нејасен договор на Украина“, <a href="http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3632964,00.html">вели Дојче Веле</a>.  „Нервозната ЕУ и нуди на Украина надеж за иднината, но не и место на масата“ <a href="http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article4719154.ece">заклучува Тајмс</a>.</p>
<p>Негативниот дел од оценката на резултатите од Самитот произлегува од одлуката на ЕУ да <a href="http://www.economist.com/agenda/displaystory.cfm?story_id=12209751&amp;fsrc=rss">не го вклучи терминот „перспектива за членство“</a> во описот на идниот однос на Украина со ЕУ – фраза, која <a href="http://the8thcircle.com/2008/09/06/european-perspective/">според Витали</a> од <em>Осмиот круг</em> „би ги идентификувала аспирациите на Украина кон ЕУ како нешто повеќе од хипотетичка идеја“:</p>
<blockquote><p>[…] Во себе си помислив дека ова не е изненадувачки.  Кога ќе се земе во предвид дека ЕУ сè уште ги „вари“ брановите на проширување од 2004 и 2007 година, го преживува синдромот на замореност од Романија и Бугарија и се справува со внатрешни проблеми предизвикани од гласањето на Ирска против Лисабонскиот Договор, секоја помисла на идната перспектива на проширување со други држави, како Украина со 46 милиони жители и Турција со 70 милиони сигурно им предизвикува несвестица. Иако, помалите држави како Србија со популација од 7 милиони имаат пореалистички шанси како што неодамна дознавме од <a href="http://euobserver.com/9/26682">г-дин Баросо</a> […].</p></blockquote>
<p><em>Осмиот круг</em> потенцира уште една наводна причина зошто се донесе одлука против „европската перспектива“ на Украина – тековната политичка криза во Украина – но тврди дека „европските вредности имаат многу голем УДЕЛ во она низ што Украина поминува во моментов“:</p>
<blockquote><p>[…] Понатаму, зачудувачки е зошто повлекувањето на еден дел од владејачката коалиција и, како резултат на ова, потенцијалните предвремени избори НЕ се примери на вредности кои ЕУ и Украина ги делат. Како демократија со компетитивни, независни и фер избори Украина се обидува да најде институционално решение кое ќе ги задоволи сите нејзини политички актери.</p>
<p>Тоа е демократски процес низ кој мора да помине секоја демократска земја ако сака да го надмине епитетот – „во транзиција“. Консолидираните демократии, како Канада и Јапонија, моментално поминуваат низ истиот процес на формирање коалиција и предвремени избори, а минатата година на Белгија и требаа 196 дена да формира коалиција, што скоро го надмина нивниот <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2007_Belgian_government_formation">рекорд од 1977 година</a> од 208 дена. […]</p></blockquote>
<p>Џ Клајв Метјус од <em>Ноусманкис ЕУтопија</em> <a href="http://www.jcm.org.uk/blog/?p=1842">мисли</a> дека ЕУ треба да прифати попрактичен пристап кон Украина:</p>
<blockquote><p>[…] Значи Украина е помалку добредојдена од малечките Албанија и Македонија? Помалку добредојдена од Србија, земја изградена врз геноцид и граѓанска војна која сè уште спори со поголемиот дел од ЕУ околу статусот на Косово?</p>
<p>Да, браво за ова. Навистина охрабрувачки. Добро изведено.</p>
<p>Ветувањето за идно членство во ЕУ може да биде придвижувач кон подобро, кој ќе инсирира позитивно поместување кон поголеми демократски слободи. Но тоа ветување мора да се даде. Пристапот „морков и стап“ е испитан и тестиран метод за да ги натераш луѓето да направат како што сакаш – тоа важи и за земјите. Сепак, во случајот со Украина, морковот на ЕУ се чини е главно имагинарен – додека во исто време Украинците знаат дека Русија има и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Russia-Ukraine_gas_dispute">стап</a> и <a href="http://www.cdi.org/russia/johnson/2008-40-28.cfm">морков</a> и не се плаши да ги употреби.</p></blockquote>
<p>Тарас од <em>Украиниана</em> <a href="http://tap-the-talent.blogspot.com/2008/09/eu-ukraine-summit-doors-wide-shut.html">зазема остар став</a> кон перформансите на украинските политичари:</p>
<blockquote><p>[…] Се разбира, оние кои сакаат во Европа не можат да си дозволат да бираат. Особено ако седнуваат на масата за преговарање во таква гротескна состојба на неред.</p>
<p>Во меѓувреме, оставете ги нашите олигарси да купат уште по некој дел од Монако. Можеби тогаш ќе имаме шанси да се приклучиме кон ЕУ? […]</p></blockquote>
<p>Дел од параграфот горе е всушност реакција на наизглед неспретниот и несоодветно позитивен одговор на Виктор Јушченко на она што Николас Саркози наводно го рекол на крајот на Самитот во име на ЕУ. <em>Украиниана</em> објави статија пренесена на една од украинските ТВ станици и понуди англиски титлови за украинскиот превод на зборовите на Саркози:</p>
<blockquote><p><strong>Францускиот Претседател Саркози:</strong> Овој договор за асоцијација [што ќе се потпише во 2009 година] не затвoра патишта, но не ни отвара нови. Тое е сè што можеме да дадеме.</p>
<p><strong>Украинскиот Претседател Виктор Јушченко:</strong> Многу го цениме тоа што го постигнавме денеска.</p></blockquote>
<p>Меѓутоа, излезе дека изјавата на Саркози била погрешно преведена и погрешниот превод бил пренесен на многу украински и неколку западни медиуми (повеќе за тоа – <a href="http://vkhokhl.blogspot.com/2008/09/ive-question-about-sarkozys-eu-ukraine.html">тука</a>). <a href="http://ambafrance-uk.org/Declaration-du-President-Sarkozy,11151.html?var_recherche=ukraine">Оригиналната изјава</a> “[…] cet accord d’association ne ferme aucune piste, que même il en ouvre” – наводно треба да гласи вака „[…] овој договор за асоцијација не затвoра патишта, туку дури отвара некои.“</p>
<p>„Па, ќе видиме што ова значи во пракса“, заклучува <em>Украиниана</em> откако објави исправка.</p>
<p><em>Осмиот круг</em> <a href="http://the8thcircle.com/2008/09/13/the-importance-of-an-eastern-partnership-for-the-eu/">верува</a> дека ЕУ треба да „<strong>остане поврзана </strong>со своето Источно Соседство“ и дека полско-шведскиот проект <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Eastern_Partnership">Источно Партнерство</a> би можел да биде „добар мал чекор во таа насока“. Еве зошто:</p>
<blockquote><p>[…] Ова партнерство повеќе од сè друго ќе покаже дека ЕУ ја задржува лидерската улога во Европа со тоа што останува активно поврзана со „соседните земји“ кои се во различни фази на демократски и економски развој</p>
<p>[…]</p>
<p>Забележете дека не се работи за давање ветување за членство или кандидатски статус – како она што Баросо и го даде на Србија – туку се работи за тоа на политичарите во Киев и на украинската популација да им се сигнализира дека ако сакаат да направат соодветни реформи и ги направат, тогаш ЕУ е остварлива опција. […]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/370/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Младите египетски жени не сакаат да работат!</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/365</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/365#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 19 Sep 2008 07:40:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=365</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМарва Раха  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Додека некои жени сè уште се борат да се докажат на работното место, младата генерација египетски мажи и жени се чини тргнале по различен пат.
Фантасиа гледала епизода од El Beyoot Asrar  (Домовите имаат тајни) каде што се зборувало [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marwa-rakha/">Марва Раха</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/17/young-egyptian-women-do-not-want-to-work/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Додека некои жени сè уште се борат да се докажат на работното место, младата генерација египетски мажи и жени се чини тргнале по различен пат.</p>
<p><a href="http://fantasia4ever.blogspot.com/2008/06/egyptian-working-woman.html">Фантасиа</a> гледала епизода од <em>El Beyoot Asrar </em> (Домовите имаат тајни) каде што се зборувало за жените и дали тие треба да работат или не.</p>
<blockquote><p>Имаше две групи на луѓе во емисијата: поканетите гости, кои беа мажи и жени во доцните 40ти и 50ти години, и публиката, која беше претежно од млади луѓе. Некои беа студенти, а други изгледаа како да се во раните 20ти. Не се сеќавам на точните зборови на секоја личност пооделно, но постарите луѓе сите беа за работа.  Жените зборуваа за нивните искуства во животот, како нивните кариери им помогнале и како нивните сопрузи ги поддржувале.  Зборуваа за своите деца. Повеќе од еднаш беа запрашани дали нивните кариери влијаеле врз нивната грижа за децата и сите одговорија дека децата не страдале поради нивните кариери. До тука, сè ова звучи фино.  Човек би помислил штом постарата генерација вака размислува, помладата генерација дефинитивно ќе биде понапредна и жените ќе бидат поориентирани кон градење кариера.</p></blockquote>
<p>Кога помладата генерација мажи и жени добиле шанса да ги изразат своите мислења  на оваа тема, Фантасиа била многу разочарана:</p>
<blockquote><p>Млад човек, најверојатно во раните 20ти години, рече дека нема да и дозволи на својата жена да работи&#8230;во никој случај.  Тој мислеше дека местото на жената е во домот и никаде на друго место.  Еден друг млад човек рече „Ќе и дадам на жена ми шанса да работи и ако успее да работи, сама да се грижи за децата, сама да се грижи за куќата&#8230;(и слушнете го ова)&#8230;да се грижи за МЕНЕ!!! (зарем тој има 2 години??? Зарем таа треба и пелените да му ги менува??) тогаш ќе и „ДОЗВОЛАМ“ да работи.“ Меѓутоа ако таа доживее неуспех во било кое поле или ако тој мисли дека не е доволно добра&#8230;. тогаш ќе и „ЗАБРАНИ“ да има работа или кариера!!!! На мое неверување и големо разочарување неколку други мажи од публиката го мислеа истото.</p>
<p>Жените во публиката уште повеќе ме разочараа. СИТЕ, повторувам, СИТЕ жени во публиката (за кои ќе додадам дека според изгледот беа во раните 20ти) рекоа дека нивниот „СОН“ е да се омажат и да седат дома. НИТУ ЕДНА, повторувам, НИТУ ЕДНА не спомна дека има желба да има кариера. Тие ниту спомнаа успех ниту помислија на него. Сите беа дипломирани студенти кои „одбраа“ да ги отфрлат своите дипломи засекогаш!! Неколку спомнаа дека би сакале да работат додека да го сретнат вистинскиот маж. Значи за нив работата е начин да се „улови“ маж!  Кога овие девојки беа запрашани за нивните амбиции, нивниот коментар беше многу сличен на коментарите на мажите: сите се согласија дека жените немаат амбиции, дека нивната амбиција треба да биде да готват и чистат и чуваат деца. Се согласија дека амбицијата на жените за кариера е „мит“ со кој западните медиуми се обидуваат да им го исперат мозокот на жените!!!</p></blockquote>
<p>Фантасиа ја искажа својата фрустрација велејќи:</p>
<blockquote><p>Од моја гледна точка, на нашата земја и е потребна секоја трошка работа и енергија која ја имаме на располагање да ни помогне да се извлечеме од економската и социјалната депресија. Не треба ни да се размислува за концептот дека жената треба да работи&#8230; Оваа тема се дискутира веќе повеќе од 120 години&#8230; и жените работат уште од времето кога созреаа нашите баби и дедовци во 1940-те и 1950-те. Необично е едно општество толку многу да биде уназадено и жените да изгубат толку многу за толку кратко време.  Она за што египетските жени толку напорно работеа полека им се одзема&#8230;а тие не ни забележуваат.  Неверојатно е колку перење на мозок се случи во нашата култура во последниве 20 години!! За мене е мистерија како е можно да ги угнетуваш луѓето и во исто време да ги убедуваш дека угнетувањето било нивна идеја&#8230;така што тие мислат дека угнетувањето е ослободување??? Знам дека звучи збунувачки, но ние сме жив пример за оваа превртена логика.</p></blockquote>
<p>Фантасиа исто така објасни дека таа не е против мајки кои не работат, но&#8230;</p>
<blockquote><p>Но ако сите жени одеднаш решат да останат дома, тоа повеќе не е несебичен акт, туку се претвора во многу себичен акт. Да објаснам зошто:</p>
<p>1-    За почеток &#8230;. на децата мајките им се потребни само во првите неколку години од животот. По 4 годишна возраст сите деца одат во училиште, така што мајка која седи дома навистина не прави многу за детето. Египетската влада има направено многу за мајките кои работат во Египет. Постои еден многу дарежлив закон кој не постои сегде, а тоа е законот за отсуство за грижа на дете. Според законот, жена која работи во Египет може да отсуствува од работа до 5 ГОДИНИ.</p>
<p>2-    Мажите тврдат дека им треба жена за да се „грижи“ за нив. Освен ако мажот не е оневозможен или хендикепиран на некој начин, на ниту еден возрасен одговорен работен маж не му треба жена да се грижи за него. Мажите ги учат уште од мали дека не треба ни со прст да мрднат за да се грижат за куќата; не треба да чистат, не треба да готват и целата оваа „нечиста“ работа е под нивното ниво.</p>
<p>3-    Мажите тврдат дека ако мажот може да си дозволи финансиски да се грижи за куќата, жената не ТРЕБА да работи. Ова всушност е еден од најиритирачките аргументи. Жените во Египет ја чинат владата илијадници фунти за да добијат факултетско образование, и ако жената одлучи да не работи тогаш треба да ги врати парите за да може некој друг да ги искористи да добие образование и да биде корисен за општеството.  Ако овие пари Министерството за образование ги искористи за да финансира лабораториски истражувања, зарем нема подобро да бидат потрошени?  Значи ова е мојот аргумент: ако не сакаш да ги користиш, не ги земај!!!</p>
<p>4-    Луѓето тврдат дека жените го заземаат местото на мажите на работното место и ги оставаат без работа. Би сакала да одговорам на ова тврдење со тоа што ќе кажам дека сите жени немаат некој кој ги издржува. На мажите кои мислат дека жените го заземаат нивното место им велам, не бидете толку кратковиди. Не ја потценувајте вредноста на жената која работи во соседната канцеларија бидејќи можеби таа прави повеќе за нејзиното семејство отколку што некој маж би можел. Жените на работното место треба да бидат прифатени, почитувани и ценети. Тие не ги заземаат вашите места и нивната вредност на работното место не е помала од вредноста на нивните машки колеги.</p>
<p>5-    Луѓето тврдат дека нема доволно работни места за сите&#8230;значи жените треба да седат дома и да ги остават мажите да работат за да може секое семејство да има барем еден приход!! За ова тврдење би сакала да речам дека иако нема доволно извори на приход од работа за сите, сепак има толку многу работа што треба да се заврши, а никој не ја прави.  Еден од концептите за кои многу ретко слушаме во Египет е волонтирањето.</p></blockquote>
<p>Фантасиа го завршува својот напис со мотивирачка порака и вели:</p>
<blockquote><p>Значи да се тврди дека жените треба да седат дома е себично и обично тоа го велат луѓе кои мислат само на себе.  Ние сме и потребни на нашата земја, ние сме движечката сила на прогресот на нашата нација. Сите мораме да работиме заедно. Тоа што се жалиме поради корупцијата или каде отидоа парите нема да ни помогне. Ќе ни помогне заедничката работа. Не велам дека корупцијата не е фактор, но велам дека корупцијата стана изговор за сè што не е во ред во нашите животи. Можеме да направиме уште толку многу работи за да го направиме Египет подобар&#8230;треба само да пробаме!</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/365/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Западна Сахара: Заврши летото за Сахрави децата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/360</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/360#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 17 Sep 2008 07:16:12 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Сахара]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=360</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРената Авила  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Летото е време кога многу луѓе ја користат можноста да истражуваат нови, различни места. Тие заминуваат надвор од границите на нивните земји и истражуваат различни архитектури, предели и јазици. Животот може драматично да се смени за време на летните [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila/">Рената Авила</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/14/summer-is-over-for-saharaui-kids/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" style="float: left;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/346404836_02146e220c_m.jpg" alt="" width="180" height="240" />Летото е време кога многу луѓе ја користат можноста да истражуваат нови, различни места. Тие заминуваат надвор од границите на нивните земји и истражуваат различни архитектури, предели и јазици. Животот може драматично да се смени за време на летните одмори бидејќи земјата дефинитивно не е рамна и постојат многу предизвици надвор од домот и рутинските активности. Понекогаш познатите личности ја посетуваат „другата страна“  - места кои што се соочуваат со екстремни услови и влијанието врз нив е толку големо што се посветуваат на каузи, како <a href="http://www.answers.com/Javier%20Bardem">Хавиер Бардем</a> откако ги посети бегалските кампови во Западна Сахара. Актерот што доби Оскар сега ја поддржува каузата <em>Тодос кон ел Сахара </em>(Сите за Сахара).</p>
<p>Блогерот <em>Виенто дел Сур</em> пишува за солидарноста на актерот со народот Сахрави. Тој вели дека Бардем ова изјавил кога ги посетил <a href="http://vientodelsur.wordpress.com/2008/05/05/todos-con-el-sahara/#more-310">бегалските кампови:</a></p>
<blockquote><p>Ситуацијата се влошува секоја година. Миротворниот процес е блокиран и од тоа најмногу страдаат најранливите луѓе – жените, децата и старците, вели Бардем и нè потсетува дека постојат 200.000 луѓе кои некогаш биле од Шпанија, а сега се напуштени во пустината веќе 33 години.</p></blockquote>
<p>Навистина, познатите имиња привлекуваат внимание кон каузите. Уметниците како <a href="http://www.answers.com/Manu%20Chao">Ману Чао</a>, писателот <a href="http://www.answers.com/Eduardo%20Galeano">Едуардо Галеано </a>и други познати личности ги посетиле бегалските кампови во минатото и се посветиле на каузата, како што вели <em><a href="http://campilloje.blogspot.com/2008/08/bardem-el-shara-y-un-recordatorio.html">Каминандо ен ел Десиерто</a></em>:</p>
<blockquote><p>Ако ваквите јавни изјави помагаат да се промовира каузата – а навистина помагаат – ваквите коментари се добредојдени. И дури кога и би посакувал вистински прогрес како резултат на збирот на индивидуалните напори на просечните граѓани, мораме да ги препознаеме вредностите на оваа поддршка.</p></blockquote>
<p><img class="alignleft" style="float: left;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/205999152_49771533d1_m.jpg" alt="" width="180" height="240" />Во Шпанија многу семејства примаат Сахрави деца да го поминат летото во нивните домови и да споделат различна култура во побезбедна средина (<a href="http://www.freesahara.org/despedida_de_los_ni%C3%B1os_y_ni%C3%B1as_saharauis_que_pasan_sus_vacaciones_en_c%C3%B3rdoba">можете да видите, на пример, Сахрави деца во Кордоба</a>), но во септември летото завршува и доаѓа времето да се поздрават со своите домаќини, како што <a href="http://saharaui.blogspot.com/2008/08/de-regreso-al-desierto.html">вели <em>Амигос дел Сахара</em></a>:</p>
<blockquote><p>Сахрави децата го завршија одморот во Екстремадура и се вратија во Тиндуф.</p></blockquote>
<p>Две прекрасни иницијативи го привлекоа вниманието на многу луѓе на Интернет. <em>Моливи за мир</em> (Lápices para la Paz) нуди поддршка на децата кои се наоѓаат во вооружени конфликти со тоа што им дава моливи и материјали за образование  и откриваат <a href="http://mm-cuadernodebitacora.blogspot.com/2008/05/el-bote-de-lentejas.html">убава приказна во рециклирана конзерва</a>.</p>
<blockquote><p>И тука, и покрај трајниот егзил, тие се гладни за учење, додека се смеат и се среќни наспроти сè – наспроти фактот дека подот на училницата не е рамен и некои клупи не се балансирани&#8230;бојата на ѕидовите избледува поради големата ерозија&#8230;тие сè уште го пишуваат зборот слобода со нивните прекрасни боички.<br />
Во аголот на училницата гледам конзерва.<br />
Конзервата е од млеко во прав. Од неа растат прекрасни зелени стебленца со листови. Прашав што е тоа и децата возбудено ми одговорија: тоа е леќа, леќа!!!<br />
Професорот се насмевнува: - „На овој начин ги учиме дека светот не е само пустина и место во кое едвај има растенија. Секој ден децата се грижат за растенијата за да не им недостасува вода. Човек мора секогаш да има надеж&#8230;“</p></blockquote>
<p>Другата иницијатива е <a href="http://www.refugiadoseneldesierto.com/">Изложба за бегалците</a>, чиј домаќин беше волонтерот Барс во Шпанија за време на летото за да се соберат средства за помош на народот Сахрави.</p>
<p>За време на летото некои деца ја открија Шпанија и го споделија животот со нивните домаќини, додека другите останаа во бегалските кампови и беа среќни да го видат Хавиер Бардем надвор од големиот екран.  Ова се мали чекори за да им се помогне да имаат нормално детство насред вооружен конфликт. Сега се пак во училиште во бегалските кампови, ги користат своите нови моливи и учат цел свет зборови.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/360/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бугарија, Македонија: Приближување преку литературата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/09/348</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/09/348#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 09 Sep 2008 20:29:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Бугарија]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[бугарски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=348</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЈавор Михајлов  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во мојата поранешна статија за Глобал Војсис Бугарија, Македонија: Војна за историјата преку блогови, ги претставив спротивставените ставови на нашите две земји и нивното влијание на локалната блогосфера, која се претвори во бојно поле за блогерска војна која нема [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/yavor-mihaylov/">Јавор Михајлов</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/08/bulgaria-macedonia-rapprochement-through-literature/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во мојата поранешна статија за Глобал Војсис <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/83">Бугарија, Македонија: Војна за историјата преку блогови</a>, ги претставив спротивставените ставови на нашите две земји и нивното влијание на локалната блогосфера, која се претвори во бојно поле за блогерска војна која нема крај.  Но, изгледа дека македонските и бугарските блогери не се способни само за постојано непријателство, туку и за градење патишта помеѓу луѓето во двете земји – нешто кое сега за сега е многу тешко за нивните влади.</p>
<p>Македонскиот блогер Мечето Ушко, револтиран од бесцелната вербална престрелка помеѓу Бугарите и Македонците, ги постави темелите на иницијативата „<a href="http://mecetousko.blog.com.mk/node/145143">Со литературата против балканскиот провинцијализам</a>“:</p>
<blockquote><p>Она што се случува на Блогерај [македонска платформа за блогирање] повеќе не е НАЦИОНАЛИЗАМ, туку ПРОВИНЦИЈАЛИЗАМ.</p>
<p>[…]</p>
<p>Да направиме мала ретроспектива.</p>
<p>На блогерајот се си почна нормално. Како што треба. Се појави една група на блогери кои почнаа да пишуваат она што сакаа да пишуваат. Живееме во ерата на слободата на размислувањето и говорот. Ниту еден говор ниту едно размислување не е страшно и опасно додека во себе не содржи елементи на омраза, геноцид и нетолеранција. Секој збор изговорен надвор од уличниот вокабулар е доволен само по себе за дискусија и анализа.</p>
<p>Се појави контра група на блогери, со иста перцепција и начин на делување во спротивен правец. Се појави онаа исконструирана блог пропаганда од НАШИОТ СОСЕД, која наиде на голема осуда од секој разумен човек, но крена толку голема прашина што никако да слегне и да се прочисти слободниот видик.</p>
<p>Блог провинцијализмот продолжи да се користи како метод на себепромоција, се појавија еден куп полуписмени и будали тапоглавци кои продолжија да плукаат каде стигнат. Никој не може да побегне од тоа без разлика каде се наоѓа. Сета тоа однесување станува, смешно, комично, фарсично и банално. Имате еден блог со преку 7 500 коментари на еден пост. Се прашувам какви ли се тие луѓе кои пишуваат и коментираат на такви текстови. Но тоа се најчесто луѓе кои никојпат не читаат, а уште помалку размислуваат.</p>
<p>Се појави и петиција со која се бараше од сопственикот на овој блог сервис (blog.com.mk) да им забрани пристап на сите кои пишуваат, она што на нив не им се допаѓа.</p>
<p>Забораваме дека интернетот е глобален медиум и дека практично многу тешко е да се цензурира или нешто забрани. Потпирајќи се на прозорчињата од своите затворени соби, светот го гледаме само преку она што може да го видиме додека го отвораме и затвораме прозорчето. До каде допира видикот на тоа видно поле до таму гледаме. Не сакаме да погледнеме подалеку, нанапред во иднината, а го имаме компјутерот пред нас. Не ли е тоа пардокс? Со интернетот светот ти е на дланка, а ние не сакаме да погледнеме во него. Не сакаме да го прифатиме влијанието од западните демократии. Ги гледаме само негативните работи, позитивните како и да не постојат. Затворени сме не само во својата држава, туку и своите градови, маалски се затворивме.</p>
<p>Сета работа е по трагична што вакво однесување се оправдува и од либералните и интелектуални кругови на овој блогерај, кои не можат никако да го прифатат фактот дека светот е променет и дека сите ние сме исти во една голема чекална во која чекаме негде да не примат. Запамтете, се што правите и ви прават останува. Се што ќе кажете и напишете. Не можете нешто што ви е пред очи да се правите дека не го гледате. Тоа е пред вас и треба да се борите да го промените, зошто ќе им го оставите како бреме на потомците.</p>
<p>Затоа во наредните неколку денови, како израз на мој револт кон сета таа провинциско - шовинистичка фарса, на овој блог ќе се појават раскази од познати бугарски писатели и уметници. Да го дигнеме гласот на разумот.</p>
<p>Гласот на културниот и образованиот човек, може и мора да биде погласен од гласот на балканскиот шовинизам.<br />
Почнува новата ера, ера на ЛИТЕРАТУРНИОТ НАЦИОНАЛИЗАМ.<br />
СО ЛИТЕРАТУРАТА ПРОТИВ БАЛКАНСКИОТ ПРОВИНЦИЈАЛИЗАМ<br />
Затоа што минатото не може да ја победи иднината!<br />
Затоа што омразата не може да ја победи љубовта!</p></blockquote>
<p>Константин Павлов веќе покрена слична иницијатива од бугарската страна. Во блог наречен „Лозари-Винари“, конкретно направен за оваа цел, тој претставува млади македонски автори на бугарската публика. Но Павлов не застана на тоа.  Тој беше првиот кој објави на хартија и на сопствен трошок еден современ македонски автор. Зборуваме за Алекс Букарски – еден од најреномираните млади автори, публицисти и блогери.  На Букарски ми беше доделена награда за најдобра дебитантска прозна книга во Македонија во 2006 година. Неговите кратки приказни и и книги се многу популарни помеѓу помладата генерација Македонци. Неговиот блог е еден од најавторитетните и може да се пофали со најголем број на посетители во Македонија, и можеме оправдано да кажеме дека е помеѓу неформалните лидери на блогерската заедница таму. Има учествувано во голем број на дискусии за културни и социјални проблеми. Извесно време пишуваше за македонскиот неделник „Неделно Време“ каде што имаше колумна за проблемите на младите, културата и литературата во Македонија.</p>
<p>Иако Букарски и Павлов имаат различни мислења по многу прашања, помеѓу нив се разви пријателство кое доведе до издавањето на дебитантската збирка кратки раскази на Букарски наречена „Луѓе на кои не им се отвора падобранот“ на бугарски јазик. Настанот го привлече вниманието на бугарската блогерска заедница. Реакции и коментари за промоцијата на книгата се појавија на околу 40 од најавторитативните блогови во Бугарија.</p>
<p>Блогерот Петер Добрев <a href="http://petyr.blogspot.com/2008/05/blog-post_19.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>[…] Наместо да мрмориме дека не постои држава наречена Македонија и дека јазикот кој таму се зборува е всушност бугарски, можеме да се обидеме да дознаеме нешто повеќе за дотичната Македонија. Да видиме какви би можеле да бидат луѓето кои таму живеат. А не како финиот студент од Слободниот Универзитет во Варна да прашуваме дали луѓето таму се христијани. Можеби би можеле да направиме некоја културна размена и да се зближиме. Бидејќи без разлика колку се слични нашите корени, тие станале доста заплеткани.</p>
<p>Значи&#8230;секој нормален Бугарин кој не е обврзан да биде историчар туку се интересира за Македонија, за која Слави [познат бугарски шоумен] измислува глупави вицеви, може да ја погледне книгата на Алекс Букарски „Луѓе на кои не им се отвора падобранот“. Книгата е веќе достапна на бугарскиот пазар&#8230;</p>
<p>[…]</p>
<p>„Луѓе на кои не им се отвора падобранот“ е токму за вистинскиот живот. Во неа нема храбри херои, убави девојки, го нема дури ни Бојко Борисов  [градоначалник на Софија познат по своето мачо однесување и популарен помеѓу луѓето]. Меѓутоа, во книгата има маалски пијаници, студенти-дркаџии, мали гејмерчиња од „Сајбер” [интернет кафе во Битола], мизерни мали циганчиња и стари тетки во менопауза. Јазикот е живописен, сликовит исто како да го слушате во маалото. Во оригинал не е дури ни на литературен македонски јазик, туку на битолски дијалект. Во преводот на Константин Павлов дијалогот ја задржува својата бистрина без да изгуби од македонскиот вкус.</p>
<p>Книгата, промоцијата и авторот навистина вредат.</p></blockquote>
<p><img style="vertical-align: middle;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/alex-bukarski-bugarija.jpg" alt="" width="396" height="560" /><br />
<em>Промотивен постер за книгата<br />
Слика: http://komitata.blogspot.com</em></p>
<p>Навистина книгата на Букарски и претстави на бугарската публика една непозната Македонија. Благодарение на неа, надворешниот набљудувач може да се ориентира во македонската сегашност која инаку останува необјаснива за нив. Затоа не е чудно што претставувањето на книгата имаше успех без преседан. Во преполната просторија, покрај студентите, блогерите и авторите, беа и претставниците на голем број медиуми од традиционалните медиуми.<br />
(Видео запис од презентацијата на бугарски и на македонски: <a href="http://video.google.com/videoplay?docid=2329822506768395687&amp;hl=en">Букарски во Бугарија 1</a>, <a href="http://video.google.com/videoplay?docid=-7657307680535132202&amp;hl=en">Букарски во Бугарија 2 </a>. Извор: http://bukarski.blog.com.mk/)</p>
<p>Делата на Букарски добија многу позитивни критики од бугарските колеги. Реномираниот писател Богдан Русев пишува дека „во своето најдобро издание прозата на Букарски е толку моќна и полнокрвна што се чини како да притиска да избега од страницата и да те удри по нос.“</p>
<p>Интересен е фактот дека содржината на книгата е <a href="http://cc.org.mk/index.php?option=com_content&#038;task=view&#038;id=81&#038;Itemid=1">лиценцирана под условите  CC 2.5</a> – ова досега се нема случено во Бугарија. Можеби овој чекор е почеток на нова ера за дистрибуцијата во Бугарија, ако други автори го следат овој чекор.</p>
<p>Во наредните денови од престојот на Букарски, интервјуа со него се појавија во водечките печатени медиуми. Гостинот се појави на голем број добро познати ТВ емисии.</p>
<p>Можеме да речеме дека со неговата иницијатива, Константин Павлов придонесе повеќе кон подобрувањето на бугарско-македонските односи и приближувањето на луѓето од двете земји отколку бугарските и македонските влади од последниве години.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/09/348/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Инвентивна цензура и аргументот за анонимност</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/08/347</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/08/347#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 08 Sep 2008 17:44:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=347</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХозе Муријо Џуниор  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Бразил се навикна да биде препознаван по умешното користење на Интернет и големиот број на луѓе кои рано го прифатија. И покрај тоа, или можеби токму поради тоа, земјата брзо се претвора во рај за нови и инвентивни [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/jose-murilo-junior/">Хозе Муријо Џуниор</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/07/brazil-inventive-censorship-and-the-case-for-anonymity/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><strong>Бразил се навикна да биде препознаван</strong> по умешното користење на Интернет и големиот број на луѓе кои рано го прифатија. И покрај тоа, или можеби токму поради тоа, земјата брзо се претвора во рај за нови и инвентивни модели и тактики на Интернет цензура.</p>
<p>Ако побарате „Бразил„ + „цензура“ на Глобал Војсис ќе добиете куп застрашувачки наслови објавени во последниве 6 месеци: <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/03/23/dismissal-of-brazilian-blogger-censorship-or-just-business/">Отпуштен бразилски блогер: цензура или само бизнис?</a> (23 март), <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/04/12/brazil-bloggers-united-against-wordpress-ban/">Блогерите обединети против забраната на Вордпрес</a> (12 април), <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/06/01/brazil-first-blog-falls-victim-to-electoral-law/">Првиот блог падна жртва на новиот изборен закон</a> (1 јуни), <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/19/brazil-blogging-against-web-censorship/">Блогирање против веб-цензурата</a> (19 јуни), <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/17/brazil-bloggers-question-the-13-new-cyber-crimes/">Блогерите се сомневаат во 13те нови кибер криминални дејствија</a> (17 јули), <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/22/brazil-electoral-censorship-at-work/">Изборна цензура на дело</a> (22 јули).</p>
<p>Овојпат чудните вести доаѓаат од државата Минас Жерес каде што гувернерот Аецио Невес внимателно се подготвува да се кандидира за претседател во 2010 година кога на Лула му завршува мандатот. Насред општинските избори во целата земја, опозиционерското онлајн списание „Ново Жорнал“ беше забрането од страна на јавните обвинители – <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Minist%C3%A9rio_P%C3%BAblico_%28Brazil%29">Министерството за Јавност</a> -  поради (докажано погрешни) обвинувања за анонимност.</p>
<p>Вистината е дека <a href="http://www.v-brazil.com/government/laws/titleII.html">Бразилскиот Устав</a> поставува невообичаено заплеткана ситуација, посебно за онлајн говорот: слободното изразување се гарантира во истиот параграф во кој формално се забранува анономноста. Сепак, забранувањето на „Ново Жорнал“ го привлече вниманието на блогосферата поради инвентивната стратегија на користење на јавните обвинители и обвинувањата за кибер криминал за веднаш да се забрани информативна веб страница без соодветен законски процес.  Блоговите исто така потенцираат дека медиумите од главната струја молчат за овој случај – ова им станува навика кога се работи за негативна критика на Аецио Невес.</p>
<p>Дисплејот што личи на матрица којшто е присилно поставен врз веб страницата на „Ново Жорнал“ го диктира тонот.<br />
<img style="vertical-align: middle;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/censura.jpg" alt="" /></p>
<p style="text-align: center;"><em>Оваа страница е суспендирана како законска мерка на претпазливост и содржината на страницата се анализира за откривање на знаци на криминал<br />
Јавни обвинители за борба против кибер криминалот</em></p>
<blockquote><p>Објаснувањето на јавниот обвинител е објавено на <a href="http://www.otempo.com.br/otempo/noticias/?IdEdicao=1019&#038;IdCanal=1&#038;IdSubCanal=&#038;IdNoticia=87766&#038;IdTipoNoticia=1">веб страницата на О Темпо:</a> „Откако почна криминалната истрага се откри дека не е идентификувано кој е одговорен за страницата – која се нарекува самата себе списание – и тоа претставува кршење на федералниот Устав, кој гарантира слобода на говорот, но забранува анономност, како и законот за печат, кој се однесува на интернет“ &#8230;Освен прашањата за пристрасноста кон една политичка партија, новинарското гледиште и анонимноста, уште една работа која ја гледам е дека рацете на цензурата се протегаат, а од историјата знаеме дека неа најчесто ја користат оние кои се на власт и ретко поради добра причина. Многу поважно од дебатирање за случајот е да бидеме внимателни и подготвени. Кога ќе помислам&#8230; зар не се тоа улогите на јавното обвинителство од една страна и медиумите од друга?<br />
<a href="http://narua.org/new/2008/08/18/e-tem-gente-que-pensa-que-calice-e-coisa-do-passado/">Има луѓе кои мислат дека цензурата е нешто од минатото –- NaRua.org</a></p>
</blockquote>
<blockquote><p>Во моментот кога беше забранета, на веб страницата на „Ново Жорнал“ имаше статија која остро го критикуваше претседателот на Федералниот Врховен Суд, Гилмар Мендес. Статијата <a href="http://209.85.215.104/search?q=cache:3U7xklpewrQJ:www.novojornal.com.br/politica_noticia.php%3Fcodigo_noticia%3D7235+Afinal,+quem+%C3%A9+o+ministro+Gilmar+Mendes%3F&#038;hl=en&#038;ct=clnk&#038;cd=2&#038;gl=us&#038;client=firefox-a">сеуште може да се прочита во меморијата на Гугл</a>. „Ново Жорнал“ исто откри дека Аецио Невес платил 269 милиони долари од долгот на телевизиската мрежа Глобо за купување на Лајт (компанија за електрична енергија)<br />
<a href="http://www.idelberavelar.com/archives/2008/08/mais_um_golpe_contra_a_liberdade_de_imprensa_em_minas_retirado_do_ar_site_jornalistico_que_continha.php">Забранета веб страница го разоткрива Аецио Невес </a>- <a href="http://www.idelberavelar.com/">O Biscoito Fino e a Massa</a></p>
</blockquote>
<blockquote><p>Наспроти аргументите на јавниот обвинител, „Ново Жорнал“ стриктно го следеше законот, со тоа што главниот уредник беше регистриран во регионалната канцеларија за труд и имаше потпишано MTE nº 000311/MG, со што тој е одговорен за сите непотпишани статии објавени на „Ново Жорнал“&#8230; Така е докажано дека немаше случај на анонимност како што тврдеа јавните обвинители. Главниот и одговорен уредник на „Ново Жорнал“ и неговата адреса се исто така регистрирани во Registro.br, официјалниот регистар за сите интернет страници во Бразил.<br />
<a href="http://luiscarlosgusmao.blogspot.com/2008/08/continua-censurado-por-acio-neves-o.html">Ново Жорнал сѐ уште цензуриран од Аецио Невес</a> - <a href="http://luiscarlosgusmao.blogspot.com/">Em cima da notícia</a></p>
</blockquote>
<blockquote><p>Зарем не постојат поважни работи кои Министерството за јавност во Минас треба да ги истражува отколку да го цензурира интернетот, следејќи ги наредбите на гувернерот, замаскирано како акција против кибер криминал?<br />
<a href="http://rastreadoresdeimpurezas.blogspot.com/2008/08/em-terra-de-presidencivel-censura.html">Во земјата на претседателскиот кандидат, опозицијата се цензурира како кибер криминал</a> - <a href="http://rastreadoresdeimpurezas.blogspot.com/">Rastreadores de Impurezas</a></p>
</blockquote>
<p><strong>Како што блогерите брзо забележаа</strong>, во Бразил се правеа и некои други работи (видете и: <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/17/brazil-bloggers-question-the-13-new-cyber-crimes/">Блогерите се сомневаат во 13те нови кибер криминални дејствија</a>,  <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/19/brazil-cybercrime-bill-is-now-translated/">Цената на предлог-законот за кибер криминал</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/19/brazil-cybercrime-bill-is-now-translated/">Предлог-законот за кибер криминал сега е преведен</a>) маскирани како акции против кибер криминал.</p>
<blockquote><p>Во дигиталното списание <a href="http://www.novae.inf.br/">НоваЕ</a> има долга статија од блогерот <a href="http://www.tamoscomraiva.com.br/">Хозе де Суза Кастро</a>, кој прв откри дека „<a href="http://www.novojornal.com.br/">НовоЖорнал</a>“ е симната како резултат на законска акција, каде што тој навлегува подлабоко во деталите кои го наведуваат да го поврзе овој конкретен процес со акцијата против интернет слобода во Бразил [<a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/19/brazil-cybercrime-bill-is-now-translated/">Предлог-законот за кибер криминал</a>]:<br />
„Владата на Минас Жерес изгледа како да се брза да го затвори прашањето со Ново Жорнал. Според О Темпо „Јавни обвинители против кибер криминал“ беше создадена во Бело Хоризонте на 16 јули оваа година. Поради се поголемиот број на криминални дејствија извршени од страна на интернет корисниците, државното <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Minist%C3%A9rio_P%C3%BAblico_%28Brazil%29">Министерство за јавност</a> одлучи да ја создаде оваа единица. Обвинителите за кибер криминал ќе бидат поддршка на јавните обвинители кои работат во секторот за криминал и ќе понудат поефикасен пристап кон жртвите.“ Весникот додава, цитирајќи некој кој е идентификуван како Ванеса Фуско: „Стратегијата е да се работи проактивно на спротивставувањето на овој вид криминал, којшто расте со пристигнувањето на бродбенд во внатрешноста.“ И заклучува: „Проектот, чиј автор е сенаторот Едуардо Азередо (ПСДБ) бара (или бараше) да се дефинираат и да се направи список на криминалните дејствија кои се извршат на интернет“ (текст на НоваЕ)“<br />
<a href="http://www.savazoni.com.br/?p=157">Интернет цензура во Минас Жерес</a> - <a href="http://www.savazoni.com.br/">Em busca da palavra justa</a></p>
</blockquote>
<p><strong>Случајот со „Ново Жорнал“ исто така покажува дека</strong>, без разлика што вели Уставот за слободата на говорот „анонимноста“ може да игра важна улога како елемент на контролирање на власта во демократскиот јавен простор. Видеото подолу го покажува главниот и одговорен уредник на Ново Жорнал, Марко Аурелио Кароне, којшто одговара зошто статиите на нивната веб страница не ги идентификуваат своите извори и не се потпишани. Интервјуто е објавено на ЈуТјуб неколку недели пред цензурирањето на Ново Жорнал.</p>
<p align="center"><iframe src="http://dotsub.com/media/d75ef3f6-7218-4f82-82da-f22979cc06c8/e/m" frameborder="0" width="420" height="347"></iframe></p>
<p><strong>Ако успеавте да следите досега,</strong> сигурно ќе сакате да го погледнете видеото подолу снимено од Бразилецот <a href="http://www.danielflorencio.com/">Даниел Флоренцио</a> на Курент.ТВ и презентирано како „истрага околу зголемената контрола над печатот во Бразил.“ Но прво, еден запис од блогер за да даде контекст:</p>
<p>Извештајот на Флоренцио се „роди“ од документарецот “<a href="http://amplifique.wordpress.com/liberdade-essa-palavra/">Liberdade, essa palavra</a>“ (Слобода, овој свет) продуциран во 2006 година од страна на студентот по новинарство <a href="http://amplifique.wordpress.com/">Марцело Баета</a>&#8230; И документарецот на Баета и извештајот на Даниел го привлекоа интересот на националните и меѓународните медиуми (Фола де Сао Паоло и Ле Монд објавија статии за овој случај) коишто предизвикаа остри реакции од страна на поддржувачите на Аецио, кои што ја искористија истата алатка, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=88ZtDk9zxb8">ЈуТјуб</a>, за одбрана&#8230;. Откако ги изгледав сите видеа поврзани со случајов (<a href="http://narua.org/new/sessao-youtube-censura-em-minas-gerais/">повеќе можете да видите овде</a>) бев збунет од една работа: дали навистина новинарите се откажаа од одговорност во овој случај?<br />
<a href="http://narua.org/new/2008/09/04/minas-gerais-a-censura-e-o-estado-das-coisas/">Минас Жерес, цензурата, и како стои ситуацијата</a> - <a href="http://narua.org/">NaRua.org</a></p>
<p>Можеби ќе сакате да го погледнете и <a href="http://www.youtube.com/watch?v=mgbdpM09ysk">видео одговорот</a> на видеото на Курент. ТВ.</p>
<p align="center"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="400" height="400" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://current.com/e/88952525/en_US" /><param name="wmode" value="transparent" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="400" height="400" src="http://current.com/e/88952525/en_US" wmode="transparent"></embed></object></p>
<p>Вирусното ширење на користењето на интернет помеѓу луѓето во Бразил произведува потреси во воспоставените домени на медиумите, политиката, и судовите. Меѓутоа точно вакво превирање создава дискурс неопходен да се откријат балансираните протоколи за управување со спротивностите кои што произлегоа од времето на информациите. Бидете вклучени – ова е процес кој сѐ уште трае.</p>
<blockquote><p>Има резервна копија на страницата на [НовоЖорнал] на <a href="http://www.idelberavelar.com/archives/2008/08/mais_um_golpe_contra_a_liberdade_de_imprensa_em_minas_retirado_do_ar_site_jornalistico_que_continha.php#c38733">http://rapidshare.com/files/138763257/novojornal.tar.bz2.html</a><br />
<a href="http://www.idelberavelar.com/archives/2008/08/mais_um_golpe_contra_a_liberdade_de_imprensa_em_minas_retirado_do_ar_site_jornalistico_que_continha.php#c38733">Коментарот на Винстон</a> во <a href="http://www.idelberavelar.com/archives/2008/08/mais_um_golpe_contra_a_liberdade_de_imprensa_em_minas_retirado_do_ar_site_jornalistico_que_continha.php">Забранетата страница за вести го разоткрива Аецио Невес</a> - <a href="http://www.idelberavelar.com/">O Biscoito Fino e a Massa</a></p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/08/347/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Саудиска Арабија: Независни жени</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/02/341</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/02/341#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 02 Sep 2008 13:02:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[Хумор]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=341</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАјеша Салдаха  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Без сомнеж, жените кои живеат во Саудиска Арабија се соочуваат со многу ограничувања, меѓутоа тие не секогаш се поклопуваат со претставата  за угнетеност која многу странци ја имаат за оваа земја. Во овој запис имаме совети за жени [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/ayesha-saldanha/">Ајеша Салдаха</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/08/29/saudi-arabia-independent-women/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Без сомнеж, жените кои живеат во Саудиска Арабија се соочуваат со многу ограничувања, меѓутоа тие не секогаш се поклопуваат со претставата  за угнетеност која многу странци ја имаат за оваа земја. Во овој запис имаме совети за жени кои сакаат да ја посетат Џеда сами, рецензии за хотели за жени во Ријад и молба до оние странци кои би сакале да говорат во име на угнетените жени од Саудиска Арабија.</p>
<p>Започнуваме со Хала, која моментално живее во САД и блогира на <em>ХАЛА-ИН-УСА,</em> која и дава совет на една пријателка која сака сама да ја посети <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jeddah">Џеда</a> за прв <a href="http://hala1.wordpress.com/2008/08/27/visiting-jeddah-a-single-woman-perspective/">пат</a>:</p>
<blockquote><p>Жените во Џеда се облечени во надворешна покривка наречена „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Abaya">Абаја</a>“, која се носи врз алиштата, па облечи нешто потенко одоздола, особено во лето. Шамијата не е задолжителна за женските посетители на Џеда, но се претпочита да биде носена (поради безбедност и удобност) во традиционалните места.</p>
<p>Постојат многу места што треба да се видат во Џеда, јас би го препорачала Балад, стариот град во Џеда, со историската архитектура и старите куќи, добар пример е куќата Насеф. Таму можат да се купат традиционални производи од старите продавници и да се ужива во аромата на арапските парфеми како Оуд и Бухур, потоа традиционалните ракотворби како светилки и фанус (фенери), урмите, слатките и ткаенините во разни бои.</p>
<p>Потоа, треба да се посети познатиот <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jeddah_Corniche">Брег на Џеда</a>. Препорачувам да го посетиш рано наутро или во 18 часот попладне за да ги видиш скулптурите на отворено покрај морето, како и фонтаната со морска вода, една од највисоките фонтани во светот. Покрај брегот има многу опции за ручек, од скапи ресторани до брза храна или мали трафики за кифли или пржени компири. Локалните луѓе седат со часови покрај морето гледајќи ги минувачите додека нивните деца си играат наоколу.</p></blockquote>
<p>За повеќе совети од Хала за што да видите во Џеда, проверете <a href="http://hala1.wordpress.com/2008/08/27/visiting-jeddah-a-single-woman-perspective/">тука</a>.</p>
<p>Во меѓувреме <em>Американ Беду</em>, американка која живее во Саудиска Арабија, ни кажува што мисли за еден хотел само за жени во <a href="http://americanbedu.com/2008/08/28/so-what-if-riyadh-has-a-women-only-hotel/">Ријад</a>:</p>
<blockquote><p>Хотелот <a href="http://www.luthanspa.com/default.htm">Ал Лутан</a> е првиот хотел само за жени во Ријад.  Тоа е луксузен хотел и бања само за жени. Хотелот нуди комплет услуги и делукс, удобно, и безбедно сместување. Во Ал Лутан се добредојдени и саудиски жени и странкињи.  Некои жени проговорија во медиумите дека отварањето на Ал Лутан е чекор наназад. Според овие жени, ова е враќање наназад за Кралството бидејќи веќе постои толку многу насилна сегрегација и жените не само што имаат многу малку права, туку промовирањето и отварањето на хотел само за жени уште повеќе ќе ги оневозможи жените во остварувањето на нивните права. Можеби јас сум една од ретките, но јас имам сосема спротивно мислење. Ал Лутан не е уникатен кога ќе се спореди со остатокот од светот. Женски хотели и женски спратови во хотели се чести во повеќето светски метрополи (и не само во метрополите). Порано кога многу патував низ светот уживав да престојувам на женски спрат во хотел, особено во странски градови каде не беше толку често жени да патуваат сами по работа. Така што за мене хотел за жени не е чекор наназад, туку уште една добра опција за жените во Кралството.</p></blockquote>
<p>На блогерот од Ријад <em>Свит Ангер</em> му е доста од странците кои претпоставуваат дека жените во Саудиска Арабија се угнетувани иако не знаат ништо за нивните животи или <a href="http://sweetangerksa.blogspot.com/2008/08/saudi-arabia.html">општеството</a>:</p>
<blockquote><p>Додека барав некои работи на Гугл наидов на статија за огромниот терор на репортерка во Саудиска Арабија на која не и било дозволено да остане во машкиот дел на Старбакс, буааа. Тоа што го привлече моето внимание не беше самата статија, туку коментарите. […] Да се разбереме, Саудиска Арабија не е куп шатори и камили што се шетаат наоколу, мажи во турбани кои пеат „Алах о акбар“ и силуваат жени бидејќи тоа е нивно право и кои имаат харем со најмалку 20 жени. И да, ние не ги сунетисуваме нашите жени, тоа е одвратно и погрешно на толку многу нивоа. Жените не ги затвараат дома и оние кои се затворени се затворени поради семејството и културата, не поради државата, ме следите? Добро. Ние не сме назадни, морони, ние сме конзервативни, тоа значи ако сакаш да се мешаш со спротивниот пол тогаш одиш на одредено место. […] Мојата поважна поента е , кој ви дава право да судите: „Затворете го Старбакс! Не треба да ги поддржуваат со тоа што отвараат делови за семејства„ – извинете? Јас не се жалам, ми треба само кафе, така што сериозно луѓе, ГУБЕТЕ СЕ, не најмив никого да ми биде портпарол.</p>
<p>За оние од вас кои с<span style="font-size: 11pt; line-height: 115%; font-family: &quot;Calibri&quot;,&quot;sans-serif&quot;;">ѐ</span> уште се убедени дека сме угнетувана нација и кутрите жени треба да бидат научени како да се спротивстават, а ако не ние ќе се бориме за нив, да ви дадам една претстава за тоа како тече еден обичен ден во Ријад. Вчера се разбудив, си направив кафе &#8230; се облеков, си ја ставив мојата абаја (ако ви е премногу страшно да размислувате за тоа, претставете си го како палто), го земав моето мало анѓелче, седнав во колата со шофер, го однесовме девојчето, и отидов на работа. Во 13:30 веќе јадев со девојките ручек од Сабвеј, потоа се вратив од работа и заминав во 16:30, отидов дома, се одморив, се истуширав, се облеков, го чекав шоферот да ме однесе до кинескиот рестотан зошто ги поканив девојките да излеземе. Стигнав таму околу 21:45, заминав околу полноќ, седнав пред компјутер, проверив Фејсбук и Хотмејл, и си легнав околу 2 часот. О БОЖЕ, КАКОВ ХОРОР, КАКО МОЖАМ ДА ЖИВЕАМ ВАКА УГНЕТЕНА ААААААААААХХХ!!! […] Мојата поента е, некои луѓе немаат поим што се случува во нашите животи, а сепак мислат дека имаат право да судат и да бидат семоќни. Различни сме, да, но тоа што сме различни од она кое вие мислите дека е правилно не значи дека ние сме лоши или во грешка, само нè прави  тоа што сме. Помирете се со тоа и оставете нè намира.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/02/341/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кенија: Предлог-закон за репродуктивни права предизвика дебата за абортус</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/338</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/338#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 01 Sep 2008 08:06:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=338</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏухи Батиа  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Предлог-закон поднесен од организации за женски права во Кенија, кој би го олеснил абортусот, повторно предизвика дебата за легализирањето на абортусот. Оваа процедура моментално е нелегална во Кенија, освен кога животот на мајката е во опасност. Многумина религиозни лидери [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juhie-bhatia/">Џухи Батиа</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/08/28/kenya-reproductive-rights-bill-sparks-abortion-debate/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/08/2212925952_4b6185358f_m.jpg" alt="" width="240" height="180" />Предлог-закон поднесен од организации за женски права во Кенија, кој би го олеснил абортусот, повторно предизвика дебата за легализирањето на абортусот. Оваа процедура моментално е <a href="http://www.reproductiverights.org/pub_fac_abortion_laws.html">нелегална</a> во Кенија, освен кога животот на мајката е во опасност. Многумина религиозни лидери и политичари во земјата <a href="http://www.nation.co.ke/News/-/1056/462154/-/item/1/-/e6335l/-/index.html">се изјаснија</a> против обидот да се смени законот за абортус.</p>
<p>Организациите за женски права започнаа <a href="http://womensphere.wordpress.com/2008/05/27/kenya-activists-launch-campaign-to-ease-abortion-laws/">кампања</a> во почетокот на годинава за репродуктивната и сексуална здравствена грижа во Кенија да биде достапна и евтина. Дел од оваа кампања е и предлог-законот за Репродуктивно Здравје и Права 2008, составен од страна на кениската подружница на <a href="http://www.fidakenya.org/">Федерацијата на Жени Адвокати</a> и <a href="http://www.covaw.or.ke/">Коалицијата против Насилство врз Жените</a>.  Предлог-законот третира разни прашања поврзани со репродуктивното здравје, вклучувајќи и полесен пристап до абортус.  На пример, предвидува легален абортус ако трудната жена може да докаже со изјава или други докази дека нејзината бременост е резултат на сексуален напад, силување, полов напад врз дете или инцест.</p>
<p>Артур Оквемба, кој пишува за <em>Африканска Жена и Дете</em>, ја <a href="http://www.awcfs.org/content/view/100/2/">сумаризира </a>дебатата околу абортусот. Тој вели:</p>
<blockquote><p>Абортусот во Кенија е с<span style="font-size: 11pt; line-height: 115%; font-family: &quot;Calibri&quot;,&quot;sans-serif&quot;;">ѐ</span> уште нешто за коешто се молчи. Но наспроти законот кој го ограничува прекинот на бременоста, нелегалните абортуси непречено се случуваат во оваа држава во Источна Африка. Не постојат едноставни одговори на ова емотивно прашање. На една страна се оние кои  се залагаат за правото на жената да избере дали ќе има дете или не, додека другите, кои ја користат религијата како основа, се залагаат за правото на фетусот.</p></blockquote>
<p>Организациите за женски права тврдат дека пристапот до абортус е исто така е здравствено прашање бидејќи многу жени се подвргнуваат на небезбедни процедури.  Иако е тешко да се добијат точни статистички податоци бидејќи абортусот е нелегален, една <a href="http://www.comminit.com/en/node/18044">национална студија</a> покажа дека годишно во  Кенија се изведуваат 300,000 абортуси, како резултат на кои околу 2,000 жени и девојки завршуваат во болница поради здравствени компликации. Во превод тоа се 800 абортуси дневно и смрт за 2,600 жени годишно. Еден <a href="http://www.reproductiverights.org/pub_bo_ggr.html#executivesummary">друг извештај</a> проценува дека повеќе од 40% од смртноста на мајките во Кенија се должи на небезбедни процедури на абортус.</p>
<p>За да го заштитат здравјето на жените, <em>морфеус револушнс</em> <a href="http://morpheusrevolutions.blogspot.com/2008/04/global-gag-rule-matter-of-life-and.html">укажува</a> дека лекарите понекогаш ги земаат работите во свои раце.</p>
<blockquote><p>Лекарите во Кенија често многу „либерално“ ја толкуваат забраната на абортуси, бидејќи знаат дека ако тие не го извршат абортусот, жените ќе бидат принудени да побараат небезбедни абортуси со кои ги изложуваат своите животи на висок ризик.</p></blockquote>
<p><em>Кенијанобзервер</em> <a href="http://www.breakingnewskenya.com/2008/05/19/huruma/">тврди</a> дека законот за абортуси нема смисол и дека е напишан од мажи за да ги заштити мажите. Тој вели:</p>
<blockquote><p>Кенија има еден од најограничувачките закони за абортус додека остатокот од светот ги олеснува тие закони и сепак бројот на абортуси расте и станува се поопасно бидејќи жените се изложуваат на поголеми ризици за да добијат абортус. Посета на одделението 1Д во Кенија каде што завршуваат жените после диви абортуси е отрезнувачки доказ за ова. Сигурен сум дека постојат легитимни причини за ограничување на абортусот. Она што не го разбирам е дволичноста на владата во врска со ова прашање кога се земат во обѕир овие отрезнувачки статистички податоци.  Дали знаете дека лице кои ќе биде фатено како помага при абортус во Кенија може да биде осудено на смрт? А што со мажите кои што силуваат млади девојчиња, роднини, и ментално ретардирани жени по целата земја?</p></blockquote>
<p>МУНГА, којшто блогира на <em>КОНТРОВЕРЗНО</em>, <a href="http://mchlmunga.blogspot.com/2008/07/abortion-pro-life-pro-choice.html">вели</a> дека решението е да се легализира процедурата.</p>
<blockquote><p>Абортусот во нашата земја Кенија е приказна без крај. Прво ја имаш полицијата која ги прогонува докторите кои наводно го извршиле овој „грев“ и ги затвора. Меѓутоа, решението на проблемот според мене не е да се прогонуваат докторите, тие всушност само сакале да заработат за живот на погрешен начин. Јас мислам дека треба да се остави „трудната двојка“ сама да реши што сакаат да направат во врска со нивната ситуација. Ова ќе биде можно само доколку абортусот во Кенија се легализира.</p></blockquote>
<p>Меѓутоа, други блогери се согласуваат со кениските политичари и религиозни лидери кои се <span style="font-size: 11pt; line-height: 115%; font-family: &quot;Calibri&quot;,&quot;sans-serif&quot;;">спротивставуваат </span>на закон за абортус кој ќе биде помалку ограничувачки. Џон Смитон, кој блогира за Општеството за Заштита на Неродените Деца <a href="http://spuc-director.blogspot.com/2008/08/eugenics-and-coercion-in-kenyan.html">вели</a> дека предлог-законот не треба да се прифати.</p>
<blockquote><p>Ако се прифати предлог-законот, тоа ќе доведе до лесно достапен абортус по потреба и неродените деца ќе останат без никаква заштита .</p>
<p>Под суптилната маска на „репродуктивни права“, предлог-законот декларира дека „безбедна и достапна грижа поврзана со абортус“ е репродуктивно право.  Абортусот би се дозволил ако се потврди дека „продолжувањето на бременоста би претставувало ризик по физичкото и менталното здравје на жената.“ Ова всушност ќе дозволи абортус на барање.</p></blockquote>
<p>Артур Оквемба, кој пишува за <em>Африканска Жена и Дете</em>, <a href="http://www.awcfs.org/content/view/100/2/">предупредува</a> дека без разлика која страна од дебатата луѓето од Кенија ќе ја поддржат, ова прашање треба да се расчисти – нема едноставно да исчезне.</p>
<blockquote><p>Неодамна медиумите во Кенија направија сензација, дури користејќи и слики, од смртта на <a href="http://www.mg.co.za/article/2005-10-21-too-many-illegal-abortions-little-contraception">15 фетуси</a> наводно како резултат на нелегални абортуси. Јавноста писна и имаше огромна јавна осуда на абортусот. Но ова нема да ги обесхрабри младите жени, коишто немале друг избор, повторно да го направат тоа.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/338/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Русија, Грузија: Еднострано признавање на независноста на Абхазија и Јужна Осетија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/29/337</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/29/337#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 29 Aug 2008 10:58:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Грузија]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Украина]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>
		<category><![CDATA[украински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=337</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВероника Хохлова  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Денес Русија формално ја призна независноста на Абхазија и Јужна Осетија. Подолу ќе најдете некои од првичните реакции од кириличниот сектор на ЛајвЏурнал (ЛЏ).
Рускиот корисник на ЛЏ шоладеми (Самсон Шоладеми) пишува (руски):
[…] Сега почнува најинтересниот дел… Линијата е помината, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/neeka/">Вероника Хохлова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/08/26/russia-georgia-unilateral-recognition-of-abkhazias-and-south-ossetias-independence/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Денес Русија <a href="http://www.nytimes.com/2008/08/27/world/europe/27russia.html">формално ја призна независноста на Абхазија и Јужна Осетија.</a> Подолу ќе најдете некои од првичните реакции од кириличниот сектор на ЛајвЏурнал (ЛЏ).</p>
<p>Рускиот корисник на ЛЏ <em>шоладеми</em> (Самсон Шоладеми) <a href="http://sholademi.livejournal.com/955430.html">пишува</a> (руски):</p>
<blockquote><p>[…] Сега почнува најинтересниот дел… Линијата е помината, да речеме. Иако, во последните две недели откако започна војната во Грузија, за првпат во многу години не се чувствувам револтирано и критички настроен кон сè што ќе направи Русија (и покрај мојата „љубов“ кон Путин и компанија). Напротив, сè беше коректно изведено. Да живее изолацијата! Хм&#8230; <strong>А што мислите за признавањето на независноста на Абхазија и Јужна Осетија? </strong></p></blockquote>
<p>Неколку коментари:</p>
<blockquote><p><em>Ликс</em>:<br />
Изолација – тоа е добра поента. Наскоро ќе патуваме во рамките на строго дефинирани граници, така? Збогум Индија, догледање Америка […]?</p>
<p>***</p>
<p><em>сцхтв_грл</em>:<br />
Мислам дека барем можеме да се гордееме со својата земја! Без разлика колку е контроверзна целата работа, без разлика колку нè обвинуваат за двојни стандарди, станавме силни! Русија се враќа! Придружете и се на акцијата! […]</p>
<p>***</p>
<p><em>жења_жења</em>:<br />
…………..Не ми е гајле……….Ни најмалку……..</p>
<p>***</p>
<p><em>Кирил_праха</em>:<br />
Мислам дека оние кои живеат во Русија и сакаат да патуваат низ светот треба да почнат да размислуваат за преселба. Или да добијат двојно државјанство, што е тешко.</p>
<p>***</p>
<p><em>Сетнаг</em>:<br />
Супер. Сега огромната река пари на руските даночни обврзници ќе почне да се слева кон овие нови „братски републики,“ по ѓаволите, кон смрдливите [жители на Кавказот].</p></blockquote>
<p>Грузиско-украинскиот корисник на ЛЏ <em>ваксо</em> (Вахтанг Кипиани) <a href="http://vaxo.livejournal.com/240199.html">напиша</a> (украински):</p>
<blockquote><p>[…] Ти си будала, Медведев. Ниту една нормална држава нема да ја поддржи Русија. Сега ќе видиме како изгледа директна конфронтација со светот.</p></blockquote>
<p>Неколку коментари:</p>
<blockquote><p><em>јангел</em>:<br />
Вакво сценарио беше очекувано (</p>
<p>***</p>
<p><em>вибел</em>:<br />
Имам впечаток дека последниве неколку недели [на нив не им беше гајле и правеа што сакаа]. А за [Медведев], мислам дека тој не ја имаше водечката улога во ова.</p>
<p><em>ваксо</em>:<br />
Точно, но тој ја потпиша одлуката. И законски, тој е одговорен за тоа.</p>
<p>[…]</p>
<p><em>јангел:</em><br />
[…] Во еден момент, Турција еднострано ја призна независноста на Северен Кипар – дали мислите дека Турција ги помина сиве овие години во меѓународна изолација?</p>
<p>***</p>
<p><em>денико76:</em><br />
Со толку многу нафта, Русија може да си дозволи само-изолација. Но не ми е јасно зошто би претпочитале изолација и да бидат опколени со „круг на омраза“ наместо нормални пријателски односи со соседите.</p>
<p>***</p>
<p><em>стил_арчер:</em><br />
Олигарсите ги чуваат своите пари во швајцарски банки, а нивните вили се во Лондон. Ќе видиме каква изолација ќе биде ова )))</p>
<p>***</p>
<p><em>а_кулик:</em><br />
Нема да има конфронтација со светот. Да немаше Косово, ќе имаше конфронтација. Но по Косово, сè ќе биде во ред за Русија. Америка ја размени Јужна Осетија за Косово.</p>
<p>***</p>
<p><em>ледилид:</em><br />
И овие луѓе не им дозволуваат на другите да го признаат Косово… […]</p>
<p>***</p>
<p><em>агрп_хтб:</em><br />
Директна конфронтација со кого? Со малата, но горда Естонија? Дали сеуште верувате дека има „конфронтација“ помеѓу САД и Руската Федерација? […]</p></blockquote>
<p>Корисникот на ЛЏ од Грузија <em>дџдрајв</em> (Миша Тавкелиѕе) <a href="http://djdrive.livejournal.com/93956.html">пишува</a> (руски):</p>
<blockquote><p>Изгледа дека Путинодведев скроз полудел. Во што ја вовлекуваат својата  земја?</p>
<p>1. Војна<br />
2. Економска пропаст<br />
3. Дисинтеграција</p>
<p>Руси, сите кои можете, напуштете ја земјата додека завесата е сеуште крената! Подоцна ќе биде невозможно да се добие виза.</p></blockquote>
<p>Еден од коментарите:</p>
<blockquote><p><em>Динанклг:</em><br />
Ама ајде ти се молам. Ние сме навикнати на тоа.</p></blockquote>
<p>Грузиско-руски корисник на ЛЏ <em>сом</em> <a href="http://som.livejournal.com/441780.html">пишува</a> (руски):</p>
<blockquote><p>“Русија, ти полуде” (c)</p>
<p>Се сеќавам на нашиот одговор на прашањето на професорот по цивилна одбрана: Што треба да направите ако видите нуклеарна печурка на хоризонтот?   - Ставете си бел чаршав врз главата и лазете до гробиштата.</p>
<p>Изгледа идиотите веруваат дека можат да победат во третата светска војна.</p>
<p>За време на Карипската Криза, Кенеди и Хрушчев имаа доволно здрав разум да запрат 20 минути пред катастрофата. Дали и овие ќе имаат? Навистина не сакам да проверам.</p></blockquote>
<p>Некои од коментарите:</p>
<blockquote><p><em>Пса_98:</em><br />
Твојата прекрасна земја (а посебно два од нејзините региони,  [Абхазија и Јужна Осетија], чијашто популација е помала од Бутово [една од областите во Москва]) навистина не вредат доволно за нуклеарна печурка. Мислам дека Руската Федерација не е во право за овој конфликт, но Саакашивли (и неговите надзорници од Стејт Департмент) еднакво не се во право – и тие го изгубија натпреварот.</p>
<p>***<br />
<em>пилгрим:</em><br />
[…] Дали мислиш дека Грузија е доволна причина за САД и НАТО да започнат трета светска војна?</p>
<p><em>луарвик:</em><br />
Па и принцот Фердинанд и Србија не беа баш некоја причина&#8230;</p>
<p><em>а_гру:</em><br />
Дали си сигурен дека само американците и НАТО можат да започнат војна? Зарем навистина нема никој друг?</p>
<p>***</p>
<p><em>пиндл:</em><br />
[…] Мислам дека Европа ќе ни се заблагодари – тивко, се разбира. Ја затворивме ситуацијата, создадовме нов, долготраен и стабилен status quo, што е многу поповолен за Европа од претходниот […]</p></blockquote>
<p>Корисникот на ЛЏ <em>физик_алфа</em> <a href="http://community.livejournal.com/ru_politics/15441995.html">пишува</a> (руски) во делот на ЛЏ <em>ру_политикс:</em></p>
<blockquote><p>Лично, ја жалам Абхазија. Ги изедначија со крадците од Јужна Осетија. Можеше добро да им оди со туризмот&#8230; Споро, можеби, но сами и без крв. А сега насилниците од Кремлин ќе земат сè за себе од таму.</p></blockquote>
<p>Неколку коментари:</p>
<blockquote><p><em>вјача</em>:<br />
Абхазијците не се толку наивни кога се работи за странски инвестиции. Според нивните закони, странска компанија (дури и руска) не може независно да се вклучи во, да речеме, градежниот бизнис таму, не можат дури ни да отворат претставништво таму. Она што е можно се инвестиции 50/50 со абхазијско [физичко или правно лице] […]. Мислам дека сега нема многу да се смени. Тие знаат како да ги бројат своите пари.</p>
<p>***<br />
<em>афх237_в7:</em><br />
Јас бев [во Абхазија] пред неколку години и научив многу интересни работи. Се чини дека многу туристички објекти […] веќе се купени (изнајмени на 50 години, зошто уставот на Абхазија не дозволува да се продава земја на странци) од страна на момците од Москва.</p></blockquote>
<p>Корисникот на ЛЏ <em>димитриврубел</em> <a href="http://dmitrivrubel.livejournal.com/1320972.html">објави</a> <a href="http://www.rts.ru/?tid=616">графикон</a> којшто илустрира <a href="http://www.iht.com/articles/2008/08/26/business/26marketsfw.php">што се случи руските берзански акции</a> откако Димитри Медведев ја објави веста за Абхазија и Јужна Осетија денеска во 15 часот по московско време:</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/08/92010a04531d.jpg" alt="" width="434" height="303" /></p>
<p>Корисникот на ЛЏ <em>онкел_ханс</em> коментираше (руски):</p>
<blockquote><p>Во земјите каде економијата владее, вакви работи водат до пад на владата.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/29/337/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Пораз за сексуалното малтретирање</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/334</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/334#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 25 Aug 2008 11:34:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=334</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЛасто Адри  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Национална кампања за борба против сексуалното малтретирање ја бранува јавноста во Египет. Феит од блогот Муслима Медиа Воч дискутира за новата кампања, насловена „Почитувај се себеси“, наменета за борба против сексуалното малтретирање на улиците на Каиро.
Таа вели:
Сексуалното малтретирање е [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/lasto-adri/">Ласто Адри</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/08/22/egypt-taking-down-sexual-harassment/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Национална кампања за борба против сексуалното малтретирање ја бранува јавноста во Египет. Феит од блогот <em><a href="http://muslimahmediawatch.blogspot.com/2008/08/taking-down-sexual-harassment.html">Муслима Медиа Воч</a></em> дискутира за новата кампања, насловена „Почитувај се себеси“, наменета за борба против сексуалното малтретирање на улиците на Каиро.</p>
<p>Таа вели:</p>
<blockquote><p>Сексуалното малтретирање е проблем кој има влијание врз жените во сите општества. Муслиманските општества не се исклучок. Каде што има патријархалност, таму има и сексуално малтретирање. И во муслиманските и во не-муслиманските општества „решението“ на проблемот со сексуално малтретирање секогаш паѓа на товар на жените. „Не носете облека што многу открива, не флертувајте, не излегувајте сами“ итн. Дури и на универзитетот кајшто студирам постерите за превенција на силување и сексуално малтретирање се закачени само во женските тоалети и фокусот е врз однесувањето на жените, не на мажите. Лос Анџелес Тајмс неодамна објави статија за една група (слика на десно) <img class="alignright" style="float: right;" src="http://latimesblogs.latimes.com/photos/uncategorized/2008/08/04/poster_2.jpg" alt="" width="335" height="279" />во Египет која има различен приод кон сексуалното малтретирање. Волонтерската група ја финансира египетското списание за млади Келметна. Еден од најдобрите аспекти на групата е тоа што се фокусираат на улогата на мажите во превенција на сексуалното малтретирање. Слоганот на кампањата на групата е „Почитувај се себеси: во Египет сеуште има вистински мажи.“ Овој слоган ми се допаѓа од две причини.  Првата е што преиспитува еден од основните аспекти на традиционалната претстава за машкост: сексуалната моќ над жената. Малтретирањето жени не е доказ за машкост, туку знак на кукавичлук. Одлично е што муслиманите почнуваат да го сфаќаат тоа.</p></blockquote>
<p>Таа објаснува понатаму:</p>
<blockquote><p>Другата причина што ми се допаѓа овој слоган е што ја префрла одговорноста за сексуалното малтретирање врз мажите. Предолго се мислеше одговорноста за сексуалното малтретирање треба да ја носат жените. „Вистинските мажи“ треба да преземат одговорност и да ги почитуваат жените и нивната сексуална автономија, а и да ги спречат другите мажи кога не ја почитуваат сексуалноста на жените. Затоа ова кампања не се фокусира само на тоа да ги едуцира мажите да престанат со сексуално малтретирање на жените, туку и да ги спречат другите мажи во тоа. Тоа е од особена важност кога сексуалното малтретирање во Египет се случува во јавност</p>
<p>Фокусот врз мажите и нивната одговорност ќе води и до преиспитување на идејата дека начинот на кој жените се облекуваат може да спречи сексуално малтретирање. Статијата во Лос Анџелес Тајмс цитира резултати од испитување кое покажало дека 83% од египетските жени изјавиле дека биле вербално и сексуално малтретирани. Од нив, 70% биле под превез.  Нур Хусеин, волонтер во групата која носи хиџаб (превез) се одлучила да и се приклучи на групата откако била сексуално малтретирана.  Нур вака вели за нејзиното искуство: „Тоа беше пред еден месец. Се чувствував многу несигурно и тоа ме наведе да се придружам на кампањата. И порано слушав за малтретирање, но мислев дека тоа им се случува само на девојки кои не се под превез. Не ни помислував дека може да ми се случи мене.“ Приказните како оваа на Нур само ја потврдуваат валидноста на пораката на кампањата: малтретирањето не се случува по вина на жените, туку по вина на мажите. Прифаќањето на овој факт е првиот чекор кон поразот на сексуалното малтретирање.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/334/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Грузија, Русија: Храна за ограбувачите и за бегалците</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/22/330</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/22/330#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 22 Aug 2008 07:24:43 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Грузија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=330</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВероника Хохлова  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Голем број жители на Тбилиси се собраа пред Руската амбасада во саботата за да протестираат против ограбувањето. Корисникот на Лајф Џурнал (ЛЏ) олег_панфилов објави слики и го напиша следново (рус) за иницијативата:
[…] Пред Руската амбасада во Тбилиси тие донесоа [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/neeka/">Вероника Хохлова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/08/19/georgia-russia-feeding-looters-and-refugees/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Голем број жители на Тбилиси се собраа пред Руската амбасада во саботата за да протестираат против <a href="http://www.nytimes.com/2008/08/19/world/europe/19villages.html">ограбувањето</a>. Корисникот на Лајф Џурнал (ЛЏ) <em>олег_панфилов</em> <a href="http://oleg-panfilov.livejournal.com/580008.html">објави слики и го напиша следново</a> (рус) за иницијативата:</p>
<blockquote><p>[…] Пред Руската амбасада во Тбилиси тие донесоа стари фрижидери, тоалетни шољи, ролни тоалетна хартија, пегли, шишиња вотка, вилушки и лажици и други предмети за кои се интересирале <a href="http://cyxymu.livejournal.com/438495.html">[ограбувачите од руската армија]</a> за време на нивните посети на приватните куќи на Грузијците, како и јавните институции, воените бази, и воените бараки.</p>
<p>Луѓе доаѓаа да видат од поблиску, да занишаат со главите, да се насмеат. Колите што поминуваа им свиреа&#8230;</p>
<p>[<a href="http://oleg-panfilov.livejournal.com/580008.html">шест слики</a>]</p></blockquote>
<p>Корисникот на ЛЏ од Тбилиси <em>тони_гео</em> <a href="http://tony-geo.livejournal.com/87157.html">критички се осврна</a> (рус) врз настанот:</p>
<blockquote><p><strong>Акција „Ајде да ја нахраниме руската армија‘</strong></p>
<p>Самата акција е, се разбира, моќно оружје за односи со јавноста. Но само доколку доволно Руси дознаат за тоа. Меѓутоа, се сомневам дека [емисијата <em>Времја </em>на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Channel_One_(Russia)">Канал 1</a>] или [<em>Вести</em> на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Russia_TV_Channel">РТР</a>] ќе го покријат овој настан.</p>
<p>Еве на што мислам. Жена Русинка, мајка на грузиски војник, престрашена, вели дека нејзината мајка во [<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kaliningrad">Калининград</a>] нема никаква претстава што се случува во Грузија и мисли дека грузиската армија сеуште го напаѓа Цхинвали, додека руската армија одважно го брани. Фала му на Бога, сеуште не фрлила клетва врз својот внук којшто убива руски војници во Цхинвали.</p>
<p>Можам да го потврдам овој извештај. Зборував со сестра ми во Русија вчера. Официјално, сестра ми е Грузијка, но родена е и порасна во Русија, како и јас, а во Грузија поминала вкупно неколку недели во триесетте години од нејзиниот живот. Меѓутоа, си го задржа грузиското моминско презиме кога се мажеше […]. Во секој случај, и таа нема претстава што се случува. Повеќето обични луѓе не користат Интернет и немаат сателитска телевизија за да добијат објективни вести – тие го гледаат тоа што им го покажуваат [руските државни телевизиски канали].  Значи, зошто би било чудно што повеќето цврсто веруваат дека руските трупи не стапнале надвор од Цхинвали […]?</p>
<p>Но не ми е тоа поентата. Во детска градинка [во едно од предградијата на Тбилиси] има 110 семејства-бегалци со многу деца. Социјалната помош не стигнала до таму. Ги ставиле таму и тоа е тоа, ако има време – ќе ви помогнеме. Во таа градинка барем има детски креветчиња, што не е случај со училиштето во истата област. Повеќето од луѓето спијат на подот. Нема ќебиња ниту душези. Јадат тоа што ќе успеат да го купат со парите што им останале. Сигурно разбирате, не им остануваат уште многу пари. Вчера само еднаш беше доставена храна во оваа градинка. Стар леб. За 110 семејства – 7 килограми шеќер.<br />
Синоќа однесов вреќа детски алишта што планирав да ги донирам […] во градинката. Заедно со соседите однесовме и 20 килограми шеќер и половина килограм путер. Денеска им однесов овошје, млеко [матсони] и пелени.</p>
<p>Грузијци, по ѓаволите, доста со информативната војна. Погледнете низ прозорецот, надвор има градинки и училишта полни со бегалци. Прво дајте им што можете, а потоа одете пред руската амбасада. […]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/22/330/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
