<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Филип Стојановски</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Wed, 23 Jul 2008 11:46:55 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>Global Voices на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Македонија: Традиционални медиуми ги демонизираат гејмерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/283</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/283#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Jul 2008 18:36:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Барбадос]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Забава]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Софтвер]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=283</guid>
		<description><![CDATA[Два влијателни македонски медиуми, весникот Дневник и телевизијата А1, имаат објавено технофобни текстови во кои гејмерите се претставени како опасност за општеството со речник кој заличува на говор на омраза.
Ова не е прв изблик на технофобија во македонската јавност, оти разни традиционални медиуми и во минатото ги имаат претставувано компјутерџиите како закана. На пр. кога [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Два влијателни македонски медиуми, весникот <em>Дневник</em> и телевизијата А1, имаат објавено технофобни текстови во кои гејмерите се претставени како опасност за општеството со речник кој заличува на говор на омраза.</p>
<p>Ова не е прв изблик на <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0">технофобија</a> во <a href="http://razvigormk.blogspot.com/2007/03/blog-post_26.html">македонската јавност</a>, оти разни традиционални медиуми и во минатото ги имаат претставувано компјутерџиите како закана. На пр. кога во 2002 година се јави проблем со преголеми телефонски сметки, насловите како „<a href="http://217.16.70.236/?pBroj=1975&amp;stID=8758">Граѓаните горат од жешките разговори на компјутерџиите</a>“ вината целосно ја префрлаа на генерализирани хакери, додека можноста за пропусти од страна на телекомот беше „закопана“ длабоко во текстот.</p>
<p>Најновиот технофобен тренд се состои од написи кои имаат скоро иста структура. Во нив прво е изложена тезата дека гејмерството го одзема времето на младите, ги прави асоцијални и агресивни, која потоа е поткрепена со изјави од анонимни гејмери, сопственици на интернет кафеа, како и на социолози или психолози кои ја потврдуваат тезата иако на тоа што немаат вршено истражувања на темата. Особено загрижувачки е употребата на стигматизирачка терминологија карактеристична за демонизирани, маргинализирани групи.</p>
<p>На пример, во написот „<a href="http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=BF5E5690D18F2E4FA87778643D11F266&amp;arc=1">Оставаат девојки и работа за да играат</a>“ играњето се посочува како „зависност“ која доведува до „напуштени работни места, квадрирање и запоставени студии и раскинати љубовни врски“. Најалармантната теза е дека „насилните игри предизвикуваат агресија“, а гејмерите се претставуваат скоро како потенцијални убијци кои само што не „пукнале“.</p>
<p>Сличната вест „<a href="http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=95229">Интернет кафулињата се преполни со гејмери</a>“ предизвика повеќе реакции на македонскиот веб, особено на <a href="http://kajmakot.softver.org.mk/tehnologija/A1_gi_otkriva_gejmerite/">Кајмак.от</a>. Во веста се цитира социолог кој изгледа заборавил дека децата и кога немало компјутерски игри имаат обичај да играат „каубојци и индијанци“, „камај“ или „партизани и Германци“:</p>
<blockquote><p>Експертите предупредуваат дека ваквите игри се опасни. Агресивноста од пред компјутерот продолжува и во играта надвор од интернет кафулињата, затоа што кога ќе излезат во реалниот свет, тие не знаат како поинаку да комуницираат.</p>
<p>„Јас имав можност да посматрам неколку интернет кафиња, но и подолго време една група на деца кои доаѓаа еден период. Тие играа постојано воени игри. Толку се занесуваат, дури вриштеа, се внесуваа во тоа“, вели Илија Ацевски, универзитетски професор.</p>
<p>„Притоа се прашував каква врска има тоа со реалноста, кога ќе се соочат после тоа во реалниот живот. Дали има негативни последици? Секако“, рече Ацевски.</p></blockquote>
<p>Во коментар на написот на веб-сајтот на А1, Дарко Булдиоски, еден од авторите на <a href="http://komunikacii.net">блогот Комуникации</a>, напиша:</p>
<blockquote><p>Не ми е јасно како може континуирано да се повторуваат истите приакзни без да се погледне малку подлабоко.</p>
<p>Тоа што експертот посматрал не е го прави експерт. Нека излезе да го рече истово откако ќе направи научно издржано истражување. а не одокативна проценка.</p>
<p>Континуирано во вакви прилози, новинарите се вадат на &#8220;научните истражувања во светот укажуваат на фактот дека таквиот начин на комуникација претставува зависност иста како зависноста од сите видови пороци.&#8221; Каде се истражувањата, дајте прикажете ги&#8230;</p></blockquote>
<p>Реагираше и Дамјан Арсовски, уредникот на порталот IT.com.mk, кој во написот „<a href="http://it.com.mk/index.php/Damjan-Arsovski/Internet/Makedonskite-mediumi-se-prepolni-so-gluposti">Македонските медиуми се преполни со глупости</a>“ изврши вивисекција на веста, одговарајќи на секој параграф посебно.</p>
<blockquote><p>„Да се поминуваат по пет-шест, па и повеќе часови на компјутер играјќи видео игри или сурфајќи на интернет, да се живее во сајбер простор во едно време беспросторно.“<br />
- Јас поминувам по 5-6 саат пред компјутер на интернет, во овој „нереален“ свет, јас комуницирам со луѓе како мене, со деловни луѓе, се информирам за што се случува во светот, се едуцирам &#8230;.</p></blockquote>
<p>Дури и тој остана без коментар на заклучокот од написот:</p>
<blockquote><p>Гејмерите се сосема обични луѓе. Тоа се деца, татковци, сопрузи, браќа, но зад компјутерскиот екран имаат друг лик, со речникот на компјутерџиите, најчесто стануваат сајбер ѕверови.</p></blockquote>
<p>Како реакција застапникот на слободниот софтвер и блогер Арангел Ангов постави линк до скен од сличен апсурден напис од <a href="http://neworder.box.sk/uploads/orig00004624.jpg">американски таблоид</a> [EN].</p>
<p>Обработката на оваа тема на ваков начин е во корелација со немањето волја да се испитуваат вистинските причини за растечкиот број криминални дела без разлика на тоа што тие се доминантна тема во македонските медиуми. Ниеден стручњак се нема зафатено со објаснување на психолошките или социолошките мотиви на насилниците кои ги попречуваа јунските избори. Изгледа дека е многу полесно да се удри на гејмерите, иако досега ниеден гејмер не бил посочен како причинител на насилен инцидент.</p>
<p>Мора да се напомене дека во истите медиуми во минатото се имаат појавено и позитивни написи за гејмери, на тема претставување на Македонија на <a href="http://www.vreme.com.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&amp;tabid=1&amp;EditionID=1191&amp;ArticleID=76604">светски натпревари во сајбер-спорт</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/283/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Низ очите на глобализирани Американки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/281</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/281#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Jul 2008 11:23:15 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Забава]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Храна]]></category>

		<category><![CDATA[Хумор]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=281</guid>
		<description><![CDATA[Две Американки, авторки на блогот Грлс гон глобал (или грубо преведено Девојки што настапуваат глобално) добија многу пофалби од читателите, особено корисниците на Кајмак.от, за нивните постови за забавата во Македонија и секојдневните впечатоци.
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Две Американки, авторки на блогот <a href="http://girlsgoneglobal.blogspot.com/" target="_blank">Грлс гон глобал</a> (или грубо преведено Девојки што настапуваат глобално) добија многу пофалби од читателите, особено корисниците на <a href="http://kajmakot.softver.org.mk/" target="_blank">Кајмак.от</a>, за нивните постови за <a href="http://girlsgoneglobal.blogspot.com/2008/07/macedonian-fun-quotient.html" target="_blank">забавата во Македонија</a> и <a href="http://girlsgoneglobal.blogspot.com/2008/07/sadly-saying-goodbye-to.html" target="_blank">секојдневните впечатоци</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/281/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Зелени активисти преку движење и фотографии</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/08/202</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/08/202#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 08 Jun 2008 21:16:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Слики]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=202</guid>
		<description><![CDATA[Зелените (еколошки) блогови се важен извор за разбирање на природата и животната околина во Иран, со сите проблеми и предизвици. Зелените блогери активно учествуваат во кампањи за заштита на природата и животните. Тие објавуваат написи, приказни и фотографии, а организираат конференции и демонстрации. Во овој пост правиме преглед на зелениот активизам во Иран од минатата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Зелените (еколошки) блогови се важен извор за разбирање на природата и животната околина во Иран, со сите проблеми и предизвици. Зелените блогери активно учествуваат во <a href="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2007/08/flamingo.jpg" target="_blank">кампањи за заштита</a> на природата и животните. Тие објавуваат написи, приказни и фотографии, а организираат конференции и демонстрации. Во овој пост правиме преглед на зелениот активизам во Иран од минатата година преку очите на блогерите.</p>
<p>Следуваат неколку фотографии од уметничката еколошка активност за протестирање против уништувањето на природата и ловењето животни.</p>
<p><strong>Уметноста и животната околина</strong></p>
<p><em>Мојдан Јамшиди</em> <a href="http://jamshidi6.blogfa.com/post-320.aspx" target="_blank">објави</a> [фа] неколку фотографии од неодамнешниот уметнички фестивал во северниот град Ношар. Фотографиите се на Ахмад Надалјан и Рахале Зомороднја:</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greenart1.jpg" alt="" width="300" height="226" /></p>
<p>Некои протестираа против затворањето животни во кафези</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greenart2.jpg" alt="" width="275" height="275" /></p>
<p>и против ловот:</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greenart3.jpg" alt="" width="454" height="303" /></p>
<p><strong>Протест</strong></p>
<p><em>Хамнахад</em> <a href="http://hamnahad.blogfa.com/post-471.aspx" target="_blank">објави</a> [фа] фотографии од демонстраторите кои минатата година протестираа против присуството на италијански циркус во Техеран. Тие носеа фотографии од неколку животни врзани со синџири со слогани како „Сакајте нè на слобода, а не во синџири&#8221; или „Родените во заробеништво немаат волја за живот&#8221;.</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greencircus.jpg" alt="" width="591" height="591" /></p>
<p><strong>Предупредување</strong></p>
<p>На неговиот блог, <em>Мохамед Дарвиш</em> <a href="http://www.darvish100.blogfa.com/post-867.aspx" target="_blank">пиша</a> [фа] за конференцијата на тема изградба на големи брани, нивните последици и алтернативи, на која тој бил еден од говорниците.</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greendam.jpg" alt="" width="400" height="300" /></p>
<p><em>Јамшиди</em> го <a href="http://jamshidi6.blogfa.com/post-317.aspx" target="_blank">покажа</a> [фа] негативното влијание на една брана во Иран, која довела до тоа <a href="http://library.witpress.com/pages/PaperInfo.asp?PaperID=15572" target="_blank">Езерото Урмије</a> да стане солено и сите животни во него да изумрат.</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greendam2.jpg" alt="" width="448" height="251" /></p>
<p><strong>Акција</strong></p>
<p><em>Сивиот Волк</em> <a href="http://thegraywolf.persianblog.ir/post/179" target="_blank">пренесе</a> фотографии на луѓе кои заеднички садат дрвја за подобра иднина.</p>
<p><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greentrees.jpg" alt="" width="314" height="235" /></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/08/202/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Видливите и невидливите Индијанци и ексклузивноста</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/02/188</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/02/188#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 02 Jun 2008 12:53:41 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Бразил]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Домашен]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=188</guid>
		<description><![CDATA[Неделава, бразилските Индијанци беа во центарот на вниманието на светските медиуми и локалната блогосфера реагираше на тоа. Од фотографиите на изолираното племе во Амазон, кои „протекоа“ прво на блог кој сега бара да биде наведен како извор на информацијата, до снимките од бесниот протест против градење брани на реката Ксингу во басенот на Амазон, при [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Неделава, <strong>бразилските Индијанци беа во центарот на вниманието</strong> на светските медиуми и локалната блогосфера реагираше на тоа. Од <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/23/brazil-images-of-the-invisible-indians-in-the-amazon/" target="_blank">фотографиите на изолираното племе во Амазон</a>, кои „протекоа“ прво на блог кој сега бара да биде наведен како извор на информацијата, <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/30/brazil-struggling-to-deliver-the-deeper-messages/" target="_blank">до снимките од бесниот протест</a> против градење брани на реката Ксингу во басенот на Амазон, при што функционер на Бразилската национално електростопанство беше исечен со традиционални мачети и боздогани. Блогерите имаа <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/30/brazil-struggling-to-deliver-the-deeper-messages/" target="_blank">различни погледи</a> од доминантните приказни во главните медиумски текови.</p>
<p>Еве го видеото од Бразилскиот ГЛОБО за средбата меѓу инженерот и Индијанците.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="380" height="310">
<param value="http://video.globo.com/Portal/videos/cda/player/player.swf" name="movie"></param>
<param value="high" name="quality"></param>
<param value="midiaId=830390&amp;autoStart=false&amp;width=380&amp;height=310" name="FlashVars"><embed flashvars="midiaId=830390&amp;autoStart=false&amp;width=380&amp;height=310" type="application/x-shockwave-flash" quality="high" src="http://video.globo.com/Portal/videos/cda/player/player.swf" width="380" height="310"></embed></param></object></p>
<blockquote><p>Од средбата во Алтамира, бразилските медиуми главно беа фокусирани на прашањето на насилство. ГЛОБО објави специјален извештај во исклучително популарниот викенд-ТВ-магазин <a href="http://video.globo.com/Videos/Player/Noticias/0,,GIM832274-7823-ENGENHEIRO+AGREDIDO+POR+INDIOS+FALA+AO+FANTASTICO,00.html" target="_blank">Фантастико</a> и <a href="http://209.85.171.104/translate_c?hl=en&amp;langpair=pt%7Cen&amp;u=http://fantastico.globo.com/Jornalismo/Fantastico/0,,AA1681849-4005,00-ENTREVISTA%2BCOM%2BO%2BENGENHEIRO%2BDA%2BELETROBRAS%2BATACADO%2BPELOS%2BINDIOS.html" target="_blank">еве го текстот</a> преведен со помош на компјутер на груб англиски. Како што може да видите, фокусот на инженерот и Индијанците поврзани со конфронтацијата и има многу малку информации за последиците од изградбата на браната. Додека бразилските традиционални медиуми се преокупирани со „жешката“ тема, различни блогови и НВО-и со тешка мака се обидуваат да ги пренесат подлабоките пораки. <a href="http://ipcst08.wordpress.com/" target="_blank">Енконтро Ксингу ’08</a> нуди одлично покривање на целиот настан со подлабока анализа на Дејвид Канингем и многу прекрасни фотографии од Сју Канингам. За настанот на Ксингу исто така пишуваа <a href="http://internationalrivers.org/node/2824" target="_blank">Интернешнал Риверс</a>, кои објавија и англиски превод на <a href="http://internationalrivers.org/en/blog/current/final-declaration-xingu-people" target="_blank">декларациите на народите од Ксингу</a>. Достапен е и компјутерски превод на <a href="http://66.102.9.104/translate_c?hl=en&amp;langpair=pt%7Cen&amp;u=http://www.socioambiental.org/nsa/detalhe%3Fid%3D2687" target="_blank">изјавата</a> на широка коалиција бразилски локални организации кои се спротивставуваат на градењето на браната Бело Монте.<br />
<a href="http://lougold.blogspot.com/2008/05/violence-its-incredibly-interesting-to_28.html" target="_blank">Вајоленс</a> – <a href="http://lougold.blogspot.com/" target="_blank">Вижн шер</a>.</p></blockquote>
<p><strong>Многу е интересно што</strong> токму додека траеше дебатата за вистинскиот фокус, особено поради силните слики од насилството, <a href="http://altino.blogspot.com/" target="_blank">Алтино Мачадо</a> - познат блогер од сојузната држава Акре од регионот на Амазон, реши да ги прикаже на светот првите фотографии од едно од последните изолирани племиња во бразилските амазонски дождовни шуми – таканаречените „Невидливи Индијанци“.</p>
<p style="text-align: center;"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/05/invisibleindians.jpg" alt="Слика од невидливите Индијанци" width="410" height="367" /></p>
<blockquote><p>Ако го имате гледано <a href="http://www.ted.com/index.php/talks/view/id/69" target="_blank">незаборавниот говор на Вејд Дејвис на ТЕД во 2004</a>, кога потсетува на магијата на светската културна разновидност, како и за загрижувачкиот степен на умирање на културите и јазиците, тогаш фотографијава може да ви го запре срцето, како што ми направи и мене. Толку е надреалистична што на почетокот мислев дека е измама. Но и <a href="http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSN2938303320080530" target="_blank">Ројтерс тукушто ја пренесе сторијава</a>, па ќе претпоставам дека тие ми имаат направено услуга на проверка на фактите. Фотографијата ги покажува членовите на едно од последните племиња на светот кои не биле контактирани, забележани и фотографирани од воздух во далечен агол на амазонските прашуми во близина на границата меѓу Бразил и Перу. <a href="http://www.survival-international.org/home" target="_blank">Сурвајвал интернетшнал</a>, група која ги застапува племенските заедници, <a href="http://www.survival-international.org/news/3340" target="_blank">ги објави фотографиите на нивниот веб-сајт</a> со цитат од Хозе Карлос дос Реис Меирелес Јуниор, кој работи во Одделот за индијански прашања на Владата на Бразил: „Ги надлетавме за да ги покажеме нивните куќи, да покажеме дека се таму, да покажеме дека постојат&#8230; Ова е многу важно оти некои луѓе се сомневаат во нивното постоење.“<br />
„Случувањата во овој регион се монументално злосторство против природата, племињата, фауната и е сведоштво за целосната ирационалност со која ние ’цивилизираните‘ се однесуваме кон светот,“ изјави Меирелес. Наводно во светот постојат над 100 не контактирани племиња, а половина од нив живеат во Бразил или Перу. Неверојатно.<br />
<a href="http://blog.ted.com/2008/05/unbelievable_ph.php" target="_blank">Неверојатна фотографија од едно од последните не контактирани племиња на светот</a> – <a href="http://blog.ted.com/" target="_blank">ТедБлог</a>.</p></blockquote>
<p><strong>Навистина неверојатно.</strong> Ова беше <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/23/brazil-images-of-the-invisible-indians-in-the-amazon/" target="_blank">пренесено како главна вест на ГВО</a> на 23 мај, преведено на <a href="http://pt.globalvoicesonline.org/2008/05/23/brasil-imagens-dos-indios-invisiveis-na-amazonia/" target="_blank">португалски</a> и <a href="http://zh.globalvoicesonline.org/hans/2008/05/24/1117/" target="_blank">кинески</a>, за преку блогосферата да ја дигне свеста низ целиот свет. На традиционалните медиуми  им требаа недели да ја пренесат оваа „стара вест“, но сликите се сѐ уште чудесни и блоговите набрзо укажаа дека медиумите објавија стории без да ги почитуваат елементарните правила за наведување извор.</p>
<blockquote><p>Какво ниско ниво. Чекаат да помине некое време (пет дена) и потоа ја објавуваат информацијата како да е нивна. Продолжуваат да се однесуваат кон Амазон како кон егзотична земја, бидејќи не истражуваат подлабоко за прашањата и не ги пренесуваат грижите на експертот за регионот Хозе Карлос дос Реис Меирелес Јуниор. Ваквата игнорантност е „<a href="http://terramagazine.terra.com.br/interna/0,,OI2901449-EI6578,00.html" target="_blank">почетокот на крајот за перуанскиот Амазон</a>.“ Прочитајте ја пораката што денес ја добив од новинарот Том Филипс, дописникот на Гардијан од Бразил: „Мој драг Алтино, дали е сè во ред со тебе? Дали има шанси да го имаш контактот од Хозе Карлос дос Реис Меирелес Јуниор? Гушки!“ Добив многу други барања за контакт со истражувачот, кои ги пренесов поради извештајот за не контактираните Индијанци. Русите се чесни. <a href="http://www.newsru.com/pict/big/1065424.html" target="_blank">Проверете</a>. Или Бразилецот Хозе Муриљо Јуниор, од <a href="http://www.globalvoicesonline.org/2008/05/23/brazil-images-of-the-invisible-indians-in-the-amazon/" target="_blank">Глобал војсис</a>.<br />
<a href="http://altino.blogspot.com/2008/05/racinha-miservel.html" target="_blank">Ниско ниво</a> – <a href="http://altino.blogspot.com/" target="_blank">Алтино Мачадо</a></p></blockquote>
<blockquote><p>Алтино, истото го прават дури и медиумите од Акре! Онаа Рената Бразилеро, од Пагина 20 (<a href="http://www2.uol.com.br/pagina20/30052008/cot0330052008.htm" target="_blank">прочитај овде</a>) е аматер. Таа напиша „вестите ги објави агенцијата ББЦ, по што вчера попладне се појавија на насловните страници на сите интернет-портали за вести.  Според агенцијата, фотографиите се направени во текот на мисија на ФУНАИ (Бразилска национална фондација за Индијанци) во рамките на која е изведен и „лет преку изолиран регион.“ Ме навредува испуштањето на вистинскиот извор од страна на националните и меѓународните медиуми, но не ни можев да замислам дека твоите соседи ќе го сторат истото.<br />
<a href="http://www.chicobruno.com.br/imprimir.php?id=8351" target="_blank">Јас сум со Алтино до крај!</a> – <a href="http://www.chicobruno.com.br/" target="_blank">сајтот на Чико Бруно</a></p></blockquote>
<blockquote><p>Кој ќе заработи или нема да заработи некој долар од откривањето на „Невидливите Индијанци“ од Акре? Не се залажувај, Алтино Мачадо. Ја разбирам твојата новинарска фрустрација што не си бил соодветно наведен како извор во написите кои се објавуваат низ целиот свет. На некој начин, сметам дека истражувачот на дивината Хозе Карлос дос Реис Меирелес е среќен што неговата работа добива признание бидејќи дава интервјуа за десетици глобални весници и списанија, итн. Но каква е врската на [НВО] Сурвајвал интернешнал со фотографиите и мисиите на ФУНАИ? Никаква! Наспроти тоа НВО-то доби на лото, а со нивните техники за маркетинг, тие успеаја да го залепат името на нивната организација на сликите на не контактираните Индијанци, без да вложат ниту цент во остварувањето на она што прво го видовме на твојот блог и во <a href="http://terramagazine.terra.com.br/interna/0,,OI2903379-EI6581,00.html" target="_blank">Тера магазин</a>.<br />
<a href="http://ambienteacreano.blogspot.com/" target="_blank">Вратете ги парите, Сурвајвал!</a> – <a href="http://ambienteacreano.blogspot.com/" target="_blank">Амбиенте Акреано</a></p></blockquote>
<p>Блогот на Алтино е навистина посебен извор на информации за Амазон и не е случајно што неговите постови сега ги пренесува <a href="http://terramagazine.terra.com.br/" target="_blank">Тера магазин</a>, иновативен проект за пренесување вести преку интернет кој <a href="http://terramagazine.terra.com.br/interna/0,,OI2918229-EI6584,00.html" target="_blank">исто така тврди</a> дека се заслужни за информацијата за „Невидливите Индијанци.“ Но додека медиумите на интернет сѐ уште се борат со многу променливи поврзани со таа средина, можеби стануваме сведоци на тренд во кој оригиналните „ексклузивни“ информации стануваат минато. Дискурзивниот и протечен разговор на многу гласови кои во отворена дебата се спротивставуваат на авторитетните традиционални медиуми може да оформуваат колаборативни „ексклузивки“ кои се подобри за сите.</p>
<p>Првиот чекор кон изградбата на овој нов отворен медиумски простор може да биде признавањето на вредноста на сите тие гласови, што може да почне со едноставното и лесно почитување на правилата за добро однесување за наведување извор кај традиционалните медиуми&#8230; и блогерите.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/02/188/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Посета на грчки пацифисти</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/171</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/171#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 22 May 2008 08:35:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=171</guid>
		<description><![CDATA[Анастас Вангели ги објави своите впечатоци од анти-националистичкиот и антимилитаристички грчко-македонски дијалог кој се одржа минатата сабота - на македонски и англиски. Учесниците во Грција биле прогласени за предавници и анатемисани од солунскиот митрополит во неговата неделна проповед.
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Анастас Вангели ги објави своите впечатоци од анти-националистичкиот и антимилитаристички грчко-македонски дијалог кој се одржа минатата сабота - на <a href="http://vuna.info/vuna/?p=241" target="_blank">македонски</a> и <a href="http://vuna.info/vuna/?p=242" target="_blank">англиски</a>. Учесниците во Грција биле прогласени за предавници и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Anathema" target="_blank">анатемисани</a> од солунскиот митрополит во неговата неделна проповед.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/171/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Сакура - јапонски фестивал на цветање на црешите во Скопје</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/142</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/142#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 06 May 2008 12:31:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јазик]]></category>

		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Забава]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=142</guid>
		<description><![CDATA[Иако бројот на етнички Јапонци кои живеат во Република Македонија е многу мал, голем број нејзини жители учествуваат во втората годишна прослава на Сакура [ENG]- јапонскиот фестивал на цветање на црешите во нејзиниот главен град Скопје. Главен организатор на фестивалот беше клубот за боречки вештини Самурај доџо [ENG]. Неколку истакнати локални блогери, кои неодамна основаа [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Иако бројот на етнички Јапонци кои живеат во Република Македонија е многу мал, голем број нејзини жители учествуваат во втората годишна прослава на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sakura" target="_blank">Сакура</a> [ENG]- јапонскиот фестивал на цветање на црешите во нејзиниот главен град Скопје. Главен организатор на фестивалот беше клубот за боречки вештини Самурај <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dojos" target="_blank">доџо</a> [ENG]. Неколку истакнати локални блогери, кои неодамна основаа и колаборативен блог <a href="http://japmk.blogspot.com/">Japan@Mk</a> поттикнаа ширење на веста низ македонската блогосфера.</p>
<p>Фестивалот се одржа на 12 април на улицата „Максим Горки“ во центарот на Скопје, на која се засадени јапонски цреши. Програмата се состоеше од презентации на разновидни боречки вештини, рецитирање на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Haiku" target="_blank">хаику</a> на македонски јазик, придружено со јапонска флејта, правење оригами, пишување на имиња на присутните со јапонско писмо и дегустација на здрава храна направена од јапонска габа комбуха.</p>
<p>Благодарение на социјалното вмрежување во рамките на заедницата, десетици блогери го прифатија настанот како свој и како прилика за дружење. Некои од нив беа дојдени и од други градови. Меѓу другите, <em><a href="http://picasaweb.google.com/biljana.kochoska/Sakura" target="_blank">Би</a>, <a href="http://volanskopje.blog.com.mk/node/149231" target="_blank">Волан</a>, <a href="http://top.net.mk/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=672&amp;Itemid=37" target="_blank">Струмјан</a></em> и <a href="http://picasaweb.google.com/gogazovbacimi/Sakura" target="_blank"><em>neW1</em></a> потоа објавија фотогалерии, додека други преку постови го искажаа своето задоволство. <a href="http://nadezna.blog.com.mk/node/149099" target="_blank"><em>Надежна</em></a> и <a href="http://gavrankojspie.blog.com.mk/node/149048" target="_blank">HibernusCorvus</a> објавија постови зошто не стигнале да учествуваат.</p>
<p><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/05/sakuravoskopje40katanavoakcija4larg.jpg" alt="Sakura in Skopje" /><br />
<small><em>Членови на <a href="http://www.samurai.org.mk/">Самурај доџо</a>.</em> Фото: <a href="http://volanskopje.blog.com.mk/node/149231">Волан</a>.</small></p>
<p>Би, еден од организаторите и <a href="http://www.samurai.org.mk/iaido/" target="_blank">иаидока</a>, <a href="http://blogot.blog.com.mk/node/149345" target="_blank">опиша</a> и неколку инсајдерски искуства:</p>
<blockquote><p>Оригамите беа исто доста успешни, а се изработуваа на три маси&#8230; [за самурајски капи, разнобојни жерави, и мачиња]. Децата беа многу радосни, а многу од нив ги носеа своите самурајски капи за да им се напише името на јапонски кај Нахоми [младата дама од Јапонија која работеше калиграфија].</p>
<p>Нахоми па, ги доживеа Македонците во полно светло, не ја оставија да дише. Се туркаа околу неа и и бутаа ливчиња под нос за да им ги пише имињата на јапонски а не знаеа да направат никаков ред (како и секогаш), а башка што и го бутнаа и мастилото за калиграфија. Таа беше збунета како тоа луѓето тука не знаат да застанат во линија, но поради својата воспитаност не знаеше никого да одбие&#8230;</p>
<p>Хаикуто иако беше многу супер и тројцата гости прочитаа доста песни и од старите мајстори како Башо, а и од наши поети кои се покажале во оваа поезија, нашата публика беше глува. Некои почнаа да си заминуваат или да коментираат како станало досадно.</p>
<p>[&#8230;] На неколку иаидоки (луѓе кои тренираат иаидо) им се случи да имаат непријатно искуство со публиката во однос на нивните мечеви (катаните).<br />
Некои без да прашаат ги земале мечевите ги гледале и отварале, а на една девојка и се случило некој да проба да и го тргне од рака бокенот (дрвен меч за вежбање). [&#8230;]</p>
<p>Како и да е, се надевам идната година ќе биде уште поинтересно и поубаво, ќе има повеќе случувања, а градот ќе помогне со повеќе отколку само со простор, а конзулатот со повеќе отколку само со поддршка. А ние и вака супер си поминавме, па дури и со нашиот невоспитан и некултурен народ <img src='http://mk.globalvoicesonline.org/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif' alt=':)' class='wp-smiley' /> </p>
<p>[&#8230;]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/142/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Блогерите дискутираат за Самитот на НАТО и Грција</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/77</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/77#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 09 Apr 2008 10:01:21 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/77</guid>
		<description><![CDATA[Попречувањето на поканата за влез во НАТО на Македонија од страна на Грција беше главна тема во македонската блогосфера минатата недела. Следи преглед на неколку типични првични реакции околу веста.
Неколку дена пред Самитот, Филип Петровски ја опиша атмосферата во земјата:
 Неверојатна е тензијата којашто деновиве лебди во воздух. Претстојниот самит на НАТО во Букурешт во [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Попречувањето на поканата за влез во НАТО на Македонија од страна на Грција беше главна тема во македонската блогосфера минатата недела. Следи преглед на неколку типични првични реакции околу веста.</p>
<p>Неколку дена пред Самитот, Филип Петровски ја <a href="http://filippetrovski.blog.com.mk/node/145435">опиша</a> атмосферата во земјата:</p>
<blockquote><p> Неверојатна е тензијата којашто деновиве лебди во воздух. Претстојниот самит на НАТО во Букурешт во целиот регион создаде една тешка атмосфера на исчекување. Апсолутна непознатост е што ќе се случи навистина на крајот. Разврската и нејзиното очекување веќе се дел од нашите животи, најобични дискусии&#8230; Деновиве присуствував на расправија меѓу двајца пријатели кои имаа поделени мислења околу нашиот можен став по последниот предлог на медијаторот Нимиц. Инаку, овие двајца никогаш ги немав видено да бидат нервозни, агресивни или нетолерантни по прашања од областа на политиката и историјата во меѓусебните дискусии. Но, овој пат не беше така. Еден од нив, едноставно, стана и си замина, не отстапувајќи од неговите ставови.</p></blockquote>
<p>Откако на 2 април дознаа дека Грција ќе го спречи НАТО да постигне консензус за покана на нови членки, десетици македонски блогери реагираа со гневни постови.</p>
<p>Некои ја поставуваа сликата на <a href="http://www.fotw.us/flags/mk.html">тековното македонско знаме</a> на нивните сајтови, додека <a href="http://kicevo.blog.com.mk/node/146618">другите го употребуваа знамето</a> кое се користеше од <a href="http://www.fotw.us/flags/mk-1992.html">1992 до 1995</a>, со <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Vergina_Sun">Сонцето од Вергина</a>, кое не се користи официјално поради противење на Грција.  Многумина, како блогот <a href="http://tg.blog.com.mk/node/146702"><em>Toast Government</em></a> изнесоа мислење е дека крајната цел на Грција е комплетна негација на македонскиот идентитет и исчезнување на нацијата. Заедно со <a href="http://stingeye.blog.com.mk/node/146674">честитки до Хрватска и Албанија</a>, многу брзо се појавија и инстант-анализи, со <a href="http://ultimate.macedonian.front.blog.com.mk/node/146603">препораки</a> до народот за обединување, како за <a href="http://ultimate.macedonian.front.blog.com.mk/node/146578">наредни владини чекори</a>.</p>
<p>Веќе наредниот ден почнаа да се појавуваат и пооптимистички постови, често со вметнати клипови со македонски песни. На пример, еден блогер <a href="http://bukefal81.blog.com.mk/node/146648">порача</a> дека не е „крај на светот“:</p>
<blockquote><p> Некое лудило и хистерија ги фатило на луѓево од сабајле. Влегуваат излегуваат од канцеларијава моја и само слушам лелекања, офкања, НАТО (ех мори нато, колешке), ВЕТО, Мето&#8230;</p>
<p>Блогерајов сега за сега се држи ама гледам попушта . Шо ќе сме правеле, де младината жална, де незнам шо . Аман бре луѓе па вака не се уплашивте војната ко почна у 2001. Ај, шо да правиме да кукаме и да го чекаме судниот ден. Како што гледам сонцето пак изгреа, куќата пак е таму каде што беше вчера, фабриката исто, а и работата пак ме чека!!!</p></blockquote>
<p><em> Зорив</em> иронично <a href="http://zoriv.blog.com.mk/node/146856">укажа</a> и на грчките обиди да го монополизираат светското историско наследство, бидејќи вистинскиот наследник на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_the_Great">Александар Македонски</a> не би искажувал страв дека „неговата земја ќе биде нападната и заземан од петпати помала нација од него“.</p>
<p>Блогерите кои промовираат принципиелен пацифизам, како <em><a href="http://antipunkt.blogspot.com/2008/04/blog-post.html">Анти</a></em> и <a href="http://blogot.blog.com.mk/node/146660"><em>Би</em></a>, повторно го искажаа својот став за неучество во воени сојузи, кој го имаа објавено и порано со барања Македонија да не зема учество во војните во Ирак и Авганистан.</p>
<p><em>Калина </em><a href="http://kalina.blog.com.mk/node/146880">реагираше</a> на новата форма на скептицизам кон интеграцијата во НАТО и ЕУ, укажувајќи дека во македонските медиуми после неуспехот на Самитот се појавиле многу неконзистентни аналитичари, кои никогаш порано не ја оспориле оваа долгогодишна стратешка определба, а сега зборуваат за откажување од обидите за зачленување.</p>
<p>Експертите за човекови права, <a href="http://kvadraturanakrug.blog.com.mk/node/146728">Мирјана Најчевска</a> и <a href="http://jasnesumjas.blogspot.com/2008/04/blog-post_03.html">Жарко Трајаноски</a>, побараа отчет од страна на Владата, која не успеала во завршување на преземената обврска за внесување на РМ во НАТО - особено со предупредувања да не се користи огромната опструктивна моќ на Грција како изговор за сите македонски неуспеси.</p>
<p><em>Баждарџијата</em> <a href="http://qzevski.blog.com.mk/node/146804">упати критики</a> до македонските новинари кои во знак на протест ја напуштиле конференцијата за медиуми на грчката министерка во Букурешт:</p>
<blockquote><p> Го слушам ова и не можам да и се изначудам на горделивата глупавост. Наместо да останат на пресот и да бомбардираат со прашања со кои ќе се разгологази до крај  грчката фашистичка политика, тие решиле да си заминат. Дури и не се кажа дека бучно заминале, направиле нешто со што ќе го свртат вниманието, туку само дека им го свртиле грбот. На ваквото заминување Дора сигурно во памет искрено им се заблагодарила.</p></blockquote>
<p>Во наредните денови, свесни за потребата од комуникација со светот, сè повеќе македонски блогери почнаа да објавуваат и на англиски јазик.</p>
<p><em>ВББ</em> <a href="http://vbb.blog.com.mk/node/147136">преку историски примери</a> укажува на неодржливоста на грчките аргументи:</p>
<blockquote><p> Постои еден остров наречен Ирска. Поради историски причини слични на оние опишани погоре, оваа географска област била поделена помеѓу Република Ирска (независна држава како Република Македонија) и Северна Ирска, составен дел на друга држава - Обединетото кралство (слично како грчката провинција Македонија). Британската круна во минатото спроведувала репресалии во своите ирски територии, меѓу кои и колонизација на нејзе лојални елементи од Велика Британија. Во основа приказната е иста како со Грција. Но, има една разлика, дека денес Велика Британија не бара Република Ирска да си го смени уставното име.</p></blockquote>
<p>Земајќи го предвид влијанието на политиката врз секојдневниот живот во Македонија, веројатно интеграцијата во НАТО ќе остане една од најгорливите политички теми за македонските блогери и во блиска иднина.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/77/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Јапонија: Американскиот пеjач на енка предизвикува возбуди</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/03/24/53</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/03/24/53#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 24 Mar 2008 15:14:50 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Забава]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[јапонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/03/24/53</guid>
		<description><![CDATA[ Џеро, првиот пејач на енка роден во Америка, стана тема на муабет во јапонската блогосфера минатата недела откако го објави својот деби-синг „Умјуки (Океански снег)“. Синглот го освои четвртото место на топ-листата на Орикон, со што постави рекорд и за жанрот енка и за топ-10 листите во однос на деби сингл од овој жанр.
Џеро, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p class="entry" id="single"> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jero">Џеро</a>, првиот пејач на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Enka">енка</a> роден во Америка, стана тема на муабет во јапонската блогосфера минатата недела откако го објави својот деби-синг „Умјуки (Океански снег)“. Синглот го освои четвртото место на топ-листата на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Oricon">Орикон</a>, <a href="http://mdn.mainichi.jp/entertainment/news/20080226p2a00m0et027000c.html">со што постави рекорд и за жанрот енка и за топ-10 листите во однос на деби сингл од овој жанр</a>.</p>
<p>Џеро, кој е роден како Џером Вајт Џуниор во Питсбург, ја има развиено љубовта кон енка во детството кое го поминал слушајќи вакви песни покрај својата јапонска баба. Откако дипломирал информатика на Универзитетот во Питсбург, се преселил во Јапонија со цел да стане енка-пејач. Додека работел како наставник по англиски и информатички инженер, тој настапувал на натпревари по караоке, благодарение на кои бил откриен од музичка компанија и потоа станал популарен низ цела Јапонија.<br />
<em><a href="http://1ko2ko3kon.iza.ne.jp/blog/entry/495471">1ko2ko3kon</a></em> пишува дека Џеро донел здив на нов живот за жанрот енка:</p>
<blockquote><p>  Џеро веќе успеа да вдиши нов живот во заедницата на енка која веќе некое време само се врти во круг.<br />
Ова е навистина прекрасно. Навистина се надевам дека шармот на енката на Џеро ќе инспирира текстописците, композиторите и пејачите да ги прошират границите на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kay%C5%8Dkyoku">кајокјоку</a> (јапонската забавна музика).<br />
На оние кои напорно работат со цел да станат енка-пејачи им порачувам: Џеро, кој дојде последен, сега е пред вас. Толку е напред што не може да го видите. Нема да успеете ако продолжите со заглавениот стил на енка. Вклучете се и создадете нешто што вашите слушатели ќе го сакаат. Вашиот талент ќе процвета.</p></blockquote>
<p><em><a href="http://mdan.jugem.jp/?eid=162">Дан Маркоф</a></em>, американски актер кој се обидува да се презентира во Јапонија, смета дека има сличности помеѓу него и Џеро и му посакува успех на пејачот.</p>
<p align="center"><object width="425" height="355">
<param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/CwTFJ-Vwbgs&#038;color1=0xe1600f&#038;color2=0xfebd01&#038;hl=en"></param>
<param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/CwTFJ-Vwbgs&#038;color1=0xe1600f&#038;color2=0xfebd01&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object></p>
<p>Од друга страна, <a href="http://tokyokenso.seesaa.net/article/85050950.html">овој блогер</a> и не е баш убеден:</p>
<blockquote><p>  Причината за постоење различни жанрови во музиката и уметноста е тоа што делата имаат различно потекло. Се прашувам дали ако даден стил се извади од контекст и имитира ќе ги трогне луѓето, дали ќе се одржи подолго време?<br />
Зошто тој мора да пее за Јапонско Море во зима?</p></blockquote>
<p><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/03/jero.jpg" alt="Jero poster" /></p>
<p><em><a href="http://mariomaru.exblog.jp/8300030/">Марио во Бон</a> </em> нуди различен поглед. Таа вели дека Јапонците се опседнати со нивната сопствена „јапонскост“:</p>
<blockquote><p> Додека сурфав на интернет, наидов на црномурен енка-пејач наречен Џеро, кој неодамна го објавил своето деби.<br />
Тој е на иста возраст со мене! И добро пее! Ми беше необично што млад човек сака енка и што почнал да пее во тој стил. Видов видео-клипови како тој пее во ТВ-емисии, но повеќето од нив имаа коментари како:<br />
„пее енка а воопшто не изгледа јапонски!“<br />
или<br />
„тој е навистина добар иако не е Јапонец“.<br />
Дали тоа значи дека тие мислат дека да си Јапонец е нешто посебно?<br />
Во овој глобален свет, има луѓе кои не се Јапонци но кои ја разбираат јапонската култура подобро од Јапонците, како и луѓе кои не изгледаат како Јапонци и совршено го зборуваат јапонскиот јазик.<br />
Вакви нешта не се необични.<br />
Ми изгледа дека Јапонците се длабоко уверени дека „само Јапонци може да ја разберат јапонската култура“.<br />
Јас сум во Германија и имам научено многу за германската култура и обичаи, но некој да ми кажеше дека „само Германци може да ја разберат германската култура“ веројатно никогаш немаше да посакам да научам ништо за Германија. Ова е нешто како обратен културен шок…</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/03/24/53/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Шри Ланка: Сеќавања на Артур Кларк</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/03/20/51</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/03/20/51#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 20 Mar 2008 10:39:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>

		<category><![CDATA[Наука]]></category>

		<category><![CDATA[Шри Ланка]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/03/20/51</guid>
		<description><![CDATA[Смртта на Артур Кларк (1917 - 2008) поттикна многу луѓе, од ентузијастички љубители на научна фантастика, до оние кои знаеле за него, да блогираат свои впечатоци. Од краток поглед, до случаен разговор, многу блогери од Шри Ланка споделуваат пријатни сеќавања за Кларк, кој го сметаат за визионер и футурист. Британскиот писател живеел во Шри Ланка [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p class="entry" id="single">Смртта на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Arthur_Clarke">Артур Кларк</a> (1917 - 2008) поттикна многу луѓе, од ентузијастички љубители на научна фантастика, до оние кои знаеле за него, да блогираат свои впечатоци. Од краток поглед, до случаен разговор, многу блогери од Шри Ланка споделуваат пријатни сеќавања за Кларк, кој го сметаат за визионер и футурист. Британскиот писател живеел во Шри Ланка од 1956 година.</p>
<p><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/03/clarke_sm.jpg" alt="clarke_sm.jpg" /></p>
<p><em><a href="http://amaruwan.blogspot.com/2008/03/sir-arthur-c-clarke-prophet-of-space.html">Зборовите на Амваран</a></em> пишува како делата на Кларк ја поттикнале неговата љубов кон научната фантастика.</p>
<blockquote><p>За засакав научната фантастика заради сер Артур. Имав 10 години кога првпат наидов на неговиот познат расказ „Чуварот“. Веднаш станав зависник. Едвај чекав да прочитам уште негови дела. А тоа не беше лесно. Сер Артур беше плоден писател, автор на повеќе од 100 книги, како и бројни есеи и раскази. Дури Википедија ја нуди неговата библиографија само во делумна форма. Неговата привлечност беше во тоа што иако неговата научна фантастика беше од највисоко ниво, стилот на пишување беше многу едноставен, забавен и моќен. А неговите приказни беа повеќе во врска со приказната отколку со науката.</p></blockquote>
<p><em><a href="http://gallicissa.blogspot.com/2008/03/sir-arthur-c-clarke-1917-2008.html">Галициса</a></em> се сеќава на средба со писателот 2002 г.</p>
<blockquote><p>Ја организирав средбата и имав среќа да го придружувам на посетата на д-р Кларк, кој кога го сретнавме во својата домашна канцеларија разгледуваше зголемени фотографии од Марс на неговиот лаптоп. Тој ни покажа некои од тие марсовски слики и нè праша што мислиме за една права линија која јасно се гледаше на една од нив! Упорно гледавме во екранот обидувајќи се да составиме целосна реченица. Забележувајќи ги нашите тажни лица, сер Кларк ја прекина тишината со насмевка: „Изгледа како некој да поминал од тука со прилично големо возило!“</p></blockquote>
<p><em><a href="http://www.lirneasia.net/2008/03/lirneasia-loses-a-friend/">ЛИРНЕасиаsia</a></em> тагуваат поради загубата на личност со кого имале тесна соработка, разјаснувајќи дека човекот имал и други квалитети освен пишување белетристика.</p>
<blockquote><p>Во ноември 2005 година, ЛИРНЕасиа ја оствари својата последна официјална средба со него во Коломбо, кога неколку претставници од ВорлдСпејс (нашиот партнер во проектот Ханзифо, кој работи на обезбедување интернет пристап „до последната милја“ - за крајни корисници) меѓу кои и д-р Рангарајан. Неговите проникливи коментари за потребата од систем за рано предупредување од природни катастрофи сè уште се користат во резултатите од тој проект.</p></blockquote>
<p><em><a href="http://raramimu.blogspot.com/2008/03/memories-of-arthur.html">Рантс, рејвс енд миселеиниус мјусингс</a></em> се сеќава на кратка средба со Кларк - прекрасна анегдота за тоа како играле пинг-понг. Блогерот исто така потсетува на контроверзната епизода од животот на писателот кога еден таблоид го обвини за педофилство.</p>
<blockquote><p>Јас не сум баш по пинг-понгот. Всушност, главната причина што заиграв е што можев еден ден да им кажувам на луѓето дека сум играл пинг-понг со Артур Кларк. Но ова беше понижувачки. Ме растури 75-годишен човек, кој уште и се придржуваше за масата со едната рака и не се помрднуваше од својата позиција.  Има толку масивен опсег, како и огромна брзина, па додека јас скокав наоколу, тој мирно си стоеше. Кога за ова му кажав на еден пријател, тој само рече: те имал!</p></blockquote>
<p><em><a href="http://www.ultrabrown.com/posts/clarkes-short-stories">Ултрабраун</a></em> од Индија пишува</p>
<blockquote><p>Ниедна од овие работи не значи дека Кларк немаше осет за малите нешта во човечките животи, за нашите најдлабоки чувства: неговиот прекрасен, сентиментален расказ „Кучешка ѕвезда“, за космонаут кој мора да се прости од саканото куче кога оди да живее во лунарна опсерваторија скоро ме натера да заплачам - а јас никогаш не плачам. (Тоа е еден од неколкуте примери од делото на Кларк за тоа како рационален ум се бори со искуства на границата на натприродното, неможејќи целосно да се задоволи само со научното објаснување.)</p></blockquote>
<p>[Фотографијата е од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Arthur_C._Clarke">Википедија</a>]</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/03/20/51/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
