<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Филип Стојановски</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Tue, 24 Nov 2009 12:20:02 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Македонија: Распеани скопјани</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/24/2958</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/24/2958#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 24 Nov 2009 12:17:43 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2958</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ад-хок хорот „Распеани скопјани“ го сочинуваат граѓани кои ги искажуваат свoите мислења за општествени прашања преку песна. Тие се среќаваат секоја недела на различни локации низ престолнината на Република Македонија и снимаат музички видео-клип, кој потоа го објавуваат на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/23/macedonia-singing-skopjans/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ад-хок хорот „Распеани скопјани“ го сочинуваат граѓани кои ги искажуваат свoите мислења за општествени прашања преку песна. Тие се среќаваат секоја недела на различни локации низ престолнината на Република Македонија и снимаат музички видео-клип, кој потоа го објавуваат на Јутјуб-каналот на активистичката група „<a href="http://www.youtube.com/user/PlostadSloboda" target="_blank">Плоштад слобода</a>“.</p>
<p>Репертоарот на хорот е исполнет со хумор. Ја имаат изведено детската песна „<a href="http://www.youtube.com/watch?v=nYBIOVpKaLo" target="_blank">Ние сме Македонци</a>“ на државниот празник Денот на македонската револуционерна борба, а пред Грчката канцеларија за врски (де факто амбасада) ја имаат отпеано „<a href="http://www.youtube.com/watch?v=uGTeph6qDzc" target="_blank">Дирлада</a>“, песна во која се зборува за летна љубов помеѓу момче од Македонија и девојка од Грција која наидува на тешкотии поради визниот режим.</p>
<p>Во малку потемен тоналитет, „Распеаните скопјани“ исто така ја испеале „Убиј ме“ од скопскиот бенд „<a href="http://www.myspace.com/bernayspropaganda" target="_blank">Бернајс пропаганда</a>“, која ги содржи следните стихови:</p>
<blockquote><p>Не сум како тебе,<br />
немам иста боја,<br />
омразата е твоја</p>
<p>…</p>
<p>Не сум како тебе<br />
затоа у-б-и-ј м-е<br />
убиј, убиј ме.</p></blockquote>
<p>&#8230;за да го искоментираат<a href="http://mk.globalvoicesonline.org/04/01/552" target="_blank"> тепањето на студенти на плоштадот Македонија</a> во Скопје во Април 2009.</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/kR5WcoP06f4&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/kR5WcoP06f4&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Најновиот настап содржи исполнување на „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Lumberjack_Song" target="_blank">Песната на дрвосечачот</a>“ од Монти Пајтон, на булеварот „Илинден“ каде што пред неколку месеци градоначалникот на Скопје предизвика <a href="http://blogot.blog.com.mk/node/238962" target="_blank">огромна болка и фрустрации</a> меѓу обичните граѓани кои беа шокирани со нетранспарентното и неотчетно сечење на дрвјата.</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/UK_SPBXIoW0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/UK_SPBXIoW0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Информацијата за активностите на „Распеани скопјани“ како иновативен извор на коментари се шири главно преку социјалните медиуми, особено преку Фејсбук. По неколку недели и традиционалните медиуми почнаа да пишуваат за нив: пред неколку дена Дневник <a href="http://www.dnevnik.com.mk/default-mk.asp?ItemID=4435E3A0011F5244B377043F1F58BC18&amp;arc=1" target="_blank">објави напис за нив</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/24/2958/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија, Бугарија: Денови на жалост по охридскиот бродолом</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/07/2273</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/07/2273#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 07 Sep 2009 08:03:59 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бугарија]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2273</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Македонската Влада го прогласи 6 септември за Ден на жалост по повод трагичната бродска несреќа на Охридското Езеро во која животот го изгубија 15 луѓе, туристи од Бугарија. Уредникот на македонската блог-платформа Блогерај ги сумираше реакциите на нејзини корисници:
Потона [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/06/macedonia-bulgaria-days-of-mourning-after-the-lake-ohrid-shipwreck/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Македонската Влада го прогласи 6 септември за Ден на жалост по повод трагичната бродска несреќа на Охридското Езеро во која животот го изгубија 15 луѓе, туристи од Бугарија. Уредникот на македонската блог-платформа <em>Блогерај</em> ги <a href="http://blog.com.mk/node/244937">сумираше</a> реакциите на нејзини корисници:</p>
<blockquote><p><a target="_blank" href="http://zoriv.blog.com.mk/node/244796">Потона</a> бродот ИЛИНДЕН на Охридската <a target="_blank" href="http://zoriv.blog.com.mk/node/244921">цивилна пловидба</a>. Бродот <a target="_blank" href="http://careca.blog.com.mk/node/244805">сообраќал</a> помеѓу Охрид и Св. Наум и превезувал туристи. Во <a target="_blank" href="http://rasol.blog.com.mk/node/244803">спасувањето</a> на патниците веднаш се вклучиле бродовите Галеб и Александрија. </p>
<p>Се прашувам <a target="_blank" href="http://kimi.blog.com.mk/node/244842">како можат</a> да емитуваат вакви снимки, дел од македонското <a target="_blank" href="http://bis111.blog.com.mk/node/244910">новинарство</a> не знае кај тера&#8230; Каде се <a target="_blank" href="http://babamitrajanka.blog.com.mk/node/244841">казните</a> за неетичко однесување? Каде е човечноста?</p>
<p><a target="_blank" href="http://kleopatramakedonska.blog.com.mk/node/244853">Вечен мир</a> на денес починатите во бродоломот на Охридските води. Желби за брзо опоравување на преживеаните, и од физичките повреди, а уште повеќе од ужасот низ кој поминале.</p>
</blockquote>
<p>Покрај тоа, <em>Рефлексии</em> <a href="http://refleksii.blog.com.mk/node/244946">изрази тага и срам</a> плашејќи се дека причина за несреќата е неспособноста и неспроведувањето на законите од страна на државата.</p>
<p>Пишувајќи врз основа на нејзинито искуство како лиценциран туристички водич, Василка Димитровска укажа дека <a href="http://arheo.com.mk/2009/09/06/sunken-tourism/">преполнување на пловила</a> не е ретка појава на Охридското Езеро. Таа нагласи дека:</p>
<blockquote><p>Во светот на туризмот не е дозволено да се импровизира. Основната разлика помеѓу турист и авантурист е што првиот плаќа однапред за да биде сигурен во својот аранжман и без драматични меандрирања го помине својот однапред испланиран одмор.</p></blockquote>
<p>Медиумскиот експерт Сеад Џигал на блогот <em>Комуникации</em> го <a href="http://komunikacii.net/09/06/biljaniniizvori/">напиша</a> следното од Билјанини Извори:</p>
<blockquote><p>Се работи за <strong>медиуми деградирани на ниво на гласила</strong> на министерства, портпароли, служби и слични центри на моќ. Смешно а жално беше да се види како овие ГЛАСИЛА едно по друго, во бихејвиористичка трка со човековата способност да синтетизира и организира информации во глава, пласираа соопштенија и изјави кои требаше ама секоја фрикин институција да ја амнестираат од одговорност. А скапаницата од бродот (година на производство 1924, тогаш кога Хитлер почнал да ја пишува Meine kampf) ги имаше сите можни уредни дозволи од нашите „служби“ и превезуваше патници по своја, а не дозволена проценка, со сѐ<a href="http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=113375"> двата појаси за спасување</a>. Е за тоа никој не беше одговорен, сите си се си направија „пу-пу-пу“ и продолжија да си врват по своето и да гледаат фудбал. Ако има кривични пријави за „извршителите“ (<a href="http://www.inpress.com.mk/default.asp?ItemID=3A8A8B76D76A894CA7F4D50A38738135">кормиларот и помошникот)</a>, мора да има одговорност и до нивните „институционални соучесници и покривачи“. Тоа прашање никој не го постави. Јавниот сервис беше комуњарски билтен и журнал каде кој министер бил и на каков начин изразил сочуство. Сервис е, но јавен не е, се работи за сервис на инситуциите на власта, која и да е, сиве овие години наназад. Конвенцијата од министри може да се разбере само како суров политички PR. Ако имаш надлежности, работи ја својата работа а информациите пласирај ги преку службата за односи со јавноста, преку портпарол, што и да е. Ако немаш надлежности, не се експонирај како некаков „благороден набљудувач на трагедијата“. Оние кои се нурнаа во вода, фрлија појаси за спасување, оние кои покажаа човечка добрина и доблест, сите (0свен една госпоѓа, за волја на вистината) останаа анонимни. Важно ги видовме министрите кои беа тажни, а сѐ што надлежниот министер конкретно направи беше да повика експерти од Хрватска.</p>
<p>Конечно, ете што ви прави (по моја лична претпоставка присутната) корупција и врски: дади му на човек право да цеди профит како што ќе му текне, и тогаш ни човечките жртви не изгледаат многу скапо во очите на ваквите бизнисмени. Значи, не знаете утре дали ќе биде брод, авион, храна или лек: жртва на законското и моралното пропаѓање може да биде секој граѓанин на оваа земја.</p>
</blockquote>
<p>Во текот на летото, неколку несреќи со пловни објекти и давења доведоа до смрт на неколку македонски граѓани, без последици по локалните одговорни лица и без политички последици. Овој пат, министерот за транспорт и врски ја понуди својата оставка веднаш по инцидентот.</p>
<p><small>Фотографијата на насловната страница е од <a href="http://www.megastar.com.mk/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=941&amp;Itemid=37">Mega Star</a>, користена под <a href="http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/">Криејтив комонс лиценца</a></small></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/07/2273/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Венецуела: Нови сомнежи околу причините за смртта на Симон Боливар</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/21/990</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/21/990#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 21 May 2009 07:42:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=990</guid>
		<description><![CDATA[ &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Секој 17 декември сите земји кои го сметаат Симон Боливар за нивни национален јунак ја одбележуваат годишнината од неговата смрт. Во Венецуела, луѓето поставуваат државни знамиња пред вратите, а низ цела Боливија групи на интелектуалци и академски граѓани положуваат цвеќе пред статуите на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em> &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/12/30/venezuela-casting-doubt-on-the-cause-of-bolivars-death/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Секој 17 декември сите земји кои го сметаат <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BD_%D0%91%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%80" target="_blank">Симон Боливар</a> за нивни национален јунак ја одбележуваат годишнината од неговата смрт. Во Венецуела, луѓето поставуваат државни знамиња пред вратите, а низ цела Боливија групи на интелектуалци и академски граѓани положуваат цвеќе пред статуите на Ослободителот кои се наоѓаат на секој Плоштад на Боливар.</p>
<p>Во декември 2007 година ваквите комеморации ги засени иницијативата на претседателот Хуго Чавез кој јавно искажа сомневања околу причината за смртта на Боливар, за која дотогаш се сметаше дека била туберкулозата. Чавез пак, тврди дека се работело за труење и наредил официјална истрага. Една година подоцна, блогерите коментираа за промените во книгите по историја по повод историската годишнина од смртта на Боливар.</p>
<p>Феликс Тапиа пишува за <a href="http://felixjtapia.org/blog/?p=2719%20says" target="_blank">како да се утврди причината за смртта [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>Нашето мислење е дека испитувањето на ДНК од коските на Боливар, особено пронаоѓањето на Mycobacterium tuberculosis, односно бактеријата што предизвикува туберкулоза може да потврди дека таа болест била причина за смртта. Од друга страна, теоријата за труење не може да се потврди со едноставен тест. Единствено може да се потврди присуство на траги од отров во коските, но прво треба да се докаже дека и коските се навистина на Боливар, што е многу тешко оти нема негови живи потомци за споредба.</p></blockquote>
<p>Блогот <em>Мегарезистенциа [шпански]</em> <a href="http://www.megaresistencia.com/portada/content/view/1352/" target="_blank">реобјави напис од весник за случајот</a>, што доведе до низа разновидни коментари, меѓу кои и од луѓе што се срамат дека воопшто се покренува дискусија за темава, како и од други што ги заинтересирала мистеријата и можноста за алтернативна причина за смртта.</p>
<blockquote><p>Корокоро Фрито напиша:</p>
<p>Обичните луѓе се прашуваат колку ќе чини оваа истрага?<br />
Колку чинеа следните работи?</p>
<ul>
<li>Промена на името на државата.</li>
<li>Промена на имињата на министерствата.</li>
<li>Промена на валутата.</li>
<li>Промена на марките.</li>
</ul>
<p>Колку од парите потребни за болниците и училиштата се потрошени на неприоритетни работи?</p></blockquote>
<p><em>Ел Блого [шпански]</em> <a href="http://www.elblogo.com/2007/11/15/investigamos-la-muerte-de-bolivar/" target="_blank">објави хумористична илустрација</a> (во постот) што исто така предизвика доста дискусии од поддржувачите на одлуката.</p>
<p>Боливиано напиша:</p>
<blockquote><p>Над сета реторика, мислам дека претседателот е во право што не ’и верува на историјата и сега има можност и моќ да започне вакво истражување, кое не е само криминалистичко или научно, туку претставува и оценување и историско истражување што секако ќе открие многу нови детали за животот и смртта на Боливар.</p></blockquote>
<p>Амарилис додаде:</p>
<blockquote><p>Ако современите луѓе може да испитуваат како умирале Египќаните, Норвежаните, диносаурусите и други истребени видови, зошто да не се истражи една вистинска смрт на една од највизионерските и најважните личности во историјата на Америка?</p></blockquote>
<p>Адрес од<em> Венецуелскиот компас [шпански]</em> пишува за <a href="http://venezuelancompass.blogspot.com/2008/12/bolivarianismo-perdido.html" target="_blank">зависноста на Владата од мистиката на Боливар</a> и зошто сето ова им е важно:</p>
<blockquote><p>Никој не може да го оспори местото на Боливар во историјата, но споменот на него треба да служи како извор на инспирација, а не како пророчиште што нуди одговори на сите денешни проблеми на земјата.</p>
<p>Зависноста од Боливар покажува дека милитаристичките и месијанските идеи ни ја уништуваат земјата и ден-денес. Ниеден човек ја нема моќта на боговите да знае што е прикладно во секој момент, во секои услови&#8230; особено сега кога ова „божество“ е мртво. Ова е една од главните трагедии на нашата нација.</p></blockquote>
<p>Најпосле, Ана Јулија Јатар <a href="http://www.anajuliajatar.com/index.php/2007/12/17/chavez_y_la_muerte_de_bolivar" target="_blank">сака да се надева на подобра иднина и пишува [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>Не ни е гајле за проблемите од пред 200 години. Сакаме решенија за денешните проблеми.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/21/990/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Фото и видео сторија за Француските гробишта во Скопје</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/898</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/898#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 17 May 2009 09:12:39 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Roundups]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Сенегал]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=898</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Волан објави фото и видео сторија за Француските гробишта во Скопје, на кои се закопани посмртните останки на 2930 војници од Франција и нејзините колонии, меѓу кои Мароко и Сенегал, кои паднале во текот на Првата светска војна на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/16/macedonia-french-military-cemetery-in-skopje/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><em>Волан</em> <a href="http://volanskopje.blogspot.com/2009/05/french-military-cemetery-in-skopje.html">објави</a> фото и видео сторија за Француските гробишта во Скопје, на кои се закопани посмртните останки на 2930 војници од Франција и нејзините колонии, меѓу кои Мароко и Сенегал, кои паднале во текот на Првата светска војна на <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82">Македонскиот фронт</a>, познат и како Солунски фронт (1915-1918). Местото претставува историска и архитектонска знаменитост од која е овозможен прекрасен поглед на стариот дел на градот.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/898/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Прославата на Сакура станува традиција</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/28/621</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/28/621#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 28 Apr 2009 13:33:54 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=621</guid>
		<description><![CDATA[Оваа година прославата на Сакура, односно цветањето на црешите, во Скопје се одржа подоцна од вообичаеното бидејќи организаторите не сакаа да се поклопи со прославите на католичкиот и православниот Велигден.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/27/macedonia-celebrating-sakura-becomes-a-tradition/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sakura">Сакура</a> [англиски],  годишната прослава на цветањето на црешите преку прикажување елементи од јапонската култура се одржа во Скопје на 25 април.  Терминот беше одбран нешто подоцна од <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/06/macedonia-sakura-cherry-blossom-celebration-in-skopje/">претходната година</a> бидејќи организаторите не сакаа да се поклопи со прославите на католичкиот и православниот Велигден кои оваа година ги зазедоа претходните два викенди.</p>
<div id="attachment_71195" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/sakura-2009-1.jpg"><img class="size-medium wp-image-71195" title="sakura-2009-1" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/sakura-2009-1-300x225.jpg" alt="Origami workshop during the celebration of Sakura in Skopje, Macedonia. April 25, 2009. Photo by Irena Efremovska." width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Работилница за оригами  на прославата на Сакура во Скопје,  Македонија.  Фото: Ирена Ефремовска.</p></div>
<p>Следејќи ја традицијата воспоставена минатата година, <em>Би</em> <a href="http://blogot.blog.com.mk/node/224528">го најави настанот</a> на нејзиниот блог користејќи убава слика, а неколку други блогери, меѓу кои <em>Волан</em> и <em>Развигор</em>, <a href="http://volanskopje.blog.com.mk/node/224546">го раширија</a> <a href="http://razvigor.blog.com.mk/node/224547">гласот</a>.  Уредничката на насловната страница на <em><a href="http://blog.com.mk">Блогерај</a></em>, главната македонска блогерска платформа исто така <a href="http://naslovna.blog.com.mk/node/224635">ја најави прославата</a> искористувајќи стара фотографија на Волан. Покрај тоа, <em>Агнес</em> на свој начин обезбеди суптилен вовед преку објавување на песна насловена <a href="http://bc.blog.com.mk/node/224197">„Сакура“</a> неколку денови претходно.</p>
<div id="attachment_71204" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/sakura-2009-2.jpg"><img class="size-medium wp-image-71204" title="sakura-2009-2" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/sakura-2009-2-300x225.jpg" alt="Kids performing karate kata during Sakura celebration in Skopje, Macedonia. April 25, 2009. Photo by Irena Efremovska." width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Деца изведуваат ката во карате во текот на прославата на Сакура во Скопје. Фото: Ирена Ефремовска.</p></div>
<p>Програмата, организирана од <a href="http://www.kendo.org.mk/">Кендо-иаидо федерацијата на Македонија</a> во соработка со <a href="http://samurai.org.mk/">Самурај доџо</a> и поддржана од <a href="http://www.skopje.gov.mk/">Град Скопје</a>, се состоеше од изведба на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kata">кати</a> [англиски] од разновидни боречки вештини и работилница за изработка на оригами (фигури од хартија).</p>
<p>Блогерите кои присуствуваа на фестивалот воглавно објавија фотогалерии или фотоесеи.  Волан, кој преку своите блогови игра улога на неофицијален хроничар на настани, дури и <a href="http://volanskopje.blog.com.mk/node/224773">се извини</a> што објавува помалку фотографии од обично бидејќи од оправдани причини стигнал подоцна од планираното.</p>
<p><em>Зорив</em>, уште еден повозрасен блогер, ги објави своите фотографии од Сакура како дел од <a href="http://zoriv.blog.com.mk/node/224766">извештај</a> за саботна прошетка низ центарот на Скопје, во кој споредува архитектонски и културни елементи со пандани од странство.</p>
<p>Според најавата на блогот <a href="http://japan.mk/">Japan@Mk</a>, прославата на Сакура ќе продолжи вечерта на 30 април, во Културниот центар ЦК преку слушање јапонска музика, рецитирање хаику (поезија), изложба на манга (стрип) и прикажување аниме (филмови).</p>
<div id="attachment_71210" class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/sakura-2009-3.jpg"><img class="size-medium wp-image-71210" title="sakura-2009-3" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/sakura-2009-3-300x225.jpg" alt="Sakura participants leaving the scene. Photo by Irena Efremovska" width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Учесници на Сакура го напуштаат местото на настанот. Фото:  Ирена Ефремовска</p></div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/28/621/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Александар Велики како медиумска мамка</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/581</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/581#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 23 Apr 2009 13:17:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Грција]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Наука]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=581</guid>
		<description><![CDATA[Во последните неколку години, македонските традиционални медиуми неуморно ги промовираат најразличните тврдења и настани поврзани со Александар Велики за кои проценуваат дека се „позитивни“ во однос на одобрување од јавноста и привлекуваче читатели или гледачи. Двата најнови примери укажуваат дека оваа тенденција станува с&#232; побизарна.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em> &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/16/macedonia-alexander-the-great-as-media-bait/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во последните неколку години, македонските традиционални медиуми неуморно ги промовираат најразличните тврдења и настани поврзани со Александар Велики за кои проценуваат дека се „позитивни“ во однос на одобрување од јавноста и привлекување читатели или гледачи.</p>
<p>Единствена друга личност што може да се приближи до античкиот крал во оваа смисла е <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%88%D0%B5_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8">Тоше Проески</a> (1981-2007). Сепак, на покојниот пејач кој е претворен во национален херој во последните неколку недели му беше дозволено да почива во мир, откако заврши последниот скандал – тужбата за клевета помеѓу неговата девојка и менаџерка.</p>
<p>За жал, Александар III Македонски (365-323 г.п.н.е.) ја немаше таа среќа: националната телевизија <em>Канал 5 </em>во неделните вести од 12.04.2009. се спушти на ново ниво на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hades">Адот</a> [АНГ] кога буквално „го подигна од мртвите“ неговиот дух во <a href="http://www.kanal5.com.mk/ShowNews.aspx?ItemID=50101&amp;mid=1500&amp;tabId=1&amp;tabindex=0">таканаречена вест</a> за „историчар“ кој отишол на Флорида (заедно со камермани) да побара од наводно познат <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mediumship">медиум</a> [АНГ] да му обезбеди контакт со неговите директни (!) предци. Во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=jg039NxJFgk">видео-клипот</a>, спиритуалистот тврди дека млад човек облечен во лавовска кожа стои во собата и изјавува дека отишол во Персија не заради освојување туку за културна размена, а дека исто така би сакал да дознае повеќе за македонската лингвистика.</p>
<div id="attachment_68756" class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><a href="http://www.flickr.com/photos/history-art-travel-food/3443769799"><img class="size-medium wp-image-68756" title="Биста на Александар Велики" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/alexander-the-great-300x225.jpg" alt="Биста на Александар Велики од Британскиот музеј, Лондон. Фото: Филип Стојановски" width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Портрет во мермер на Александар Велики за кој се тврдело дека е од Александрија, Египет (II или I век п.н.е.), во моментов изложен во Британскиот музеј во Лондон. Фото: Филип Стојановски</p></div>
<p>Блогот <em>Развигор</em>, кој го води авторот на овој напис, ја <a href="http://razvigor.blog.com.mk/node/222444">коментираше</a> оваа квази-вест прашувајќи како можел духот да стекне знаење да комуницира на англиски, современ јазик настанат илјадници години по неговата смрт, а не можел истото да го стори и за современиот македонски јазик. Покрај тоа:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] разочарувачка е општоста на муабетите што „јасновидецот“ ги пренел од „духот“. Ништо ново, некои мумлања за култура, светот како поле, нива, Персија. Ќе беше интересни ако навистина имаше ексклузивен податок, изјави од типот : „копајте на север од Лихнидос на третиот рид татко ми основа тврдина во која има гробница со три оки азно“ или „мојот гроб е таму и таму“ - што може да се проверат, да се извадат нови докази во полза на Македонија! [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Два дена подоцна, еден корисник на сервисот за препорачување линкови <em>Кајмак.от </em><a href="http://kajmakot.softver.org.mk/vesti/Pronajden_grobot_na_Aleksandar_Makedonski/">„откопа“</a> <a href="http://www.citymagazine.rs/blog/?p=1660">очигледно лажно-пародична вест</a> [СРП] од еден српски блог за откритие на гробот на Александар во јужниот дел на Република Македонија, во близина на грчката граница. Иако написот е напишан со структура на „вистинска“ вест, било кој жител на Македонија со минимални познавања на локалната географија и општествените прашања веднаш може да препознае дека се работи за шега, оти сите лични имени, од имиња на официјални институции, функции, места и лица не постојат во реалноста.</p>
<div id="attachment_68765" class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/20090414-kirilica-aleksanda.jpg"><img class="size-medium wp-image-68765" title="Насловната страница на македонскиот портал за вести Кирилица од 14.04.2009." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/20090414-kirilica-aleksanda-300x220.jpg" alt="Насловната страница на македонскиот портал за вести Кирилица од 14.04.2009." width="300" height="220" /></a><p class="wp-caption-text">Насловната страница на македонскиот портал за вести Кирилица од 14 април 2009 година, на која истакнато место зазема лажната вест за откритието на гробот на Александар Велики, претставена како вистинска вест.</p></div>
<p>Во текот на тој ден, низа македонски медиуми, почнувајќи со порталот за вести <em>Кирилица</em>, <a href="http://www.kirilica.com.mk/vest.asp?id=23700">објавија </a>целосни преводи на македонски јазик на „веста“, додавајќи само мало, незабележително известување дека нејзината вистинитост не е официјално потврдена. Пренесувањето на вакви озборувања не беше проследено ниту со минимално проверување на фактите, ниту пак со линк до оригиналниот извор. Во текот на денот, овој веб-сајт беше често недостапен, можеби заради преоптеретување на врската или серверот.</p>
<p>Некои блогери ја голтнаа јадицата, како <em>Војводатаа</em>, авторот на блогот <em>Радикално</em>, кој <a href="http://radikalno.blog.com.mk/node/222672">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>Дај боже да е вистина. Статијата има многу имиња и презимиња, мислам дека е вистинита до некаде. Ако е вистина, Господ ни доаѓа на помош во нашата вековна борба за нашето име и елементите на нашиот идентитет, меѓу кои нераскинлив дел е Александар Македонски.</p></blockquote>
<p>Други блогери, како <em>Мојон </em>и <em>Аждер</em>, реагираа со сладострастен хумор, поканувајќи ги медиумите да ги пренесат нивните постови за <a href="http://mojon.blog.com.mk/node/222737">откритието на секси фотографија од наставничка која Александар ја сликал со својот мобилен телефон iPhone Ancient</a> за време на предавање во училиште, односно за <a href="http://azder.blog.com.mk/node/222836">пронаоѓањето на двата черепи на Крали Марко</a>.</p>
<p>Од друга страна, научно-ориентираниот блог <em>Археолошки дневник</em> ја документираше целата афера, нудејќи преглед и на сензационалистичкото покривање (вклучително и од највлијателната национална телевизија <em>А1 ТВ</em>), како и на потрезвените вести за настанот. Авторот на овој блог, археологот Василка Димитровска, <a href="http://arheo.com.mk/2009/04/14/the-spirits-the-graves-and-the-rest-of-the-best/">напиша</a>:</p>
<blockquote>
<p align="justify">Претпоставувам дека <a href="http://arheo.com.mk/2009/03/31/world-without-attitudes/">историчарите и археолозите ќе молчат и за овие настани</a>, како што молчеа за Првата плескавица во светот, Бакарната книга, Хунзите и Калашите, Каменот од Розета итн… А нема ништо полошо од молчењето и игнорирањето, бидејќи на тој начин молкум се потврдуваат нечии хипотези и теории. Полека но сигурно чекориме кон аксиомата “Како земјата од секогаш била наша” која има за цел на општата публика да и пружи една прошетка низ историјата на Македонија од палеолита до Тита. Само што во неа временските исечоци не се занимаваат баш со “безбедни теми”, па настануваат куршлуси како горенаведените.</p>
<p align="justify">Она што заслужува критика е разбирањето на историјата како наука на митови без грешки и ломови и вметнување на елементи кои доволно ја реметат и онака кревката “пропишана наша македонска еволуционистичка шема”. <a href="http://arheo.com.mk/2009/01/24/the-prayer-of-ancient-tomb-riders-2/">Немаме потреба да лажеме</a> - вистината ни е сосема доволна, ма каква и да е таа. Иако, <a href="http://www.vreme.com.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&amp;tabid=1&amp;ArticleID=110804&amp;EditionID=1663">националните митови на сите европски земји</a> од Грција до Шведска, се скоро идентични. Сепак, со вакви несериозни информации на светот му даваме погрешна претстава дека го јакнеме својот идентитет (пред се античко-македонскиот), но во отсуство на наука, научни трудови и археолошки ископувања. И не ми е јасно зошто мораме <a href="http://arheo.com.mk/2009/02/04/technique-of-self-definition-throughout-negation/">преку техника на самодефиниција низ порекнување</a>, да потврдуваме било каков идентитет.</p>
<p>За крај, мислам дека е редно македонските новинари од редакции за култура кои пишуваат на тема историја–&gt;идентитет, да се едуцираат малку повеќе на полето на археологијата како наука за минатите, но и за сегашните општества. Еве јас се нафаќам да им одржам еден семинар или работилница. Ако треба и гратис. <img src='http://mk.globalvoicesonline.org/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif' alt=':-)' class='wp-smiley' /> </p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/581/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>5</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Фејсбук го отстранил личниот профил на Министерство за внатрешни работи на Република Македонија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/568</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/568#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 09 Apr 2009 22:35:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=568</guid>
		<description><![CDATA[ &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
На 8 април 2009 година македонскиот портал IT.com.mk извести дека Фејсбук донел решение да го укине личниот профил на Министерството за внатрешни работи на Република Македонија (МВР) поради нарушување на правилата за користење на сервисот.
Наводно, меѓу причините за укинувањето било тоа што профилите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em> &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/09/macedonia-facebook-removes-ministry-of-the-interiors-personal-profile/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>На 8 април 2009 година македонскиот портал IT.com.mk <a href="http://it.com.mk/index.php/Vesti/IT.mk/MVR-ne-gi-pochituva-zakonite-na-Facebook">извести</a> дека Фејсбук донел решение да го укине личниот профил на <a href="http://www.mvr.gov.mk">Министерството за внатрешни работи на Република Македонија (МВР)</a> поради нарушување на правилата за користење на сервисот.</p>
<p>Наводно, меѓу причините за укинувањето било тоа што профилите како форма за комуникација се наменети само за лична и некомерцијална употреба од страна на физички лица, тоа што на профилот биле поставени вознемирувачки фотографии како со посмртни останки на жртви на криминал, како и можноста за загрозување на приватноста на индивидуалните корисници на Фејсбук. </p>
<p>Поставувањето на личен профил на МВР на Фејсбук, а особено неговото укинување, предизвика внимание кај дел од македонската јавност. </p>
<p>По објавувањето на профилот, Утрински весник на 4 април 2009 г. <a href="http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=769FF046517EFD4BAC2E8B1AF075F500">пренесе изјави</a> од новинари, корисници на Фејсбук, кои во голем број биле поканети да станат „пријатели“ со МВР. Новинарите тој чин го перципирале како можност за нарушување на нивната приватност, оти по „спријателувањето“ администраторот на профилот ќе има можност да ги следи сите нивни активности на овој социјален медиум. </p>
<p>Надвор од светот на интернет, слични стравувања неодамна беа изнесени и од весникот Дневник, којшто на 14 февруари <a href="http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=8A830D8145526245B818F982CAC1C13C&#038;arc=1">извести</a> дека вработен во МВР од редакцијата неколкупати барал список со броеви на мобилни телефони новинари кои пишуваат за политички или општествени теми. Овој скандал заврши со <a href="http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=CF5552F72AAF8149B196D2A04E7F3D19&#038;arc=1">јавно извинување</a> од МВР.</p>
<p>Во иницијалнта изјава за Утрински весник, официјалните претставници на МВР рекле дека се работи за „неофицијално“ средство за комуникација чија цел е полицијата да стане поблиска до граѓаните. </p>
<p>Во текот на викендот, некои граѓани ја искористија можноста преку профилот да прашаат каде може да пријават кршење на Уставот и Законот за македонски јазик, според кои јавната комуникација на државните тела мора да се спроведува според определени лингвистички стандарди – алудирајќи на тоа што наместо кирилица на профилот била употребувана латиница и текстот не е лекториран. Наместо да добијат одговор, ваквите прашања беа просто избришани од администраторот на профилот чие име засега е непознато за јавноста.</p>
<p>Квалификувајќи ја иницијативата како „тежок аматеризам“, блогерката Виртуелна <a href="http://virtuelna.blog.com.mk/node/221424">посочи</a> на парадоксот како официјална институција може да тврди дека комуницира неофицијално, додавајќи:</p>
<blockquote><p>[&#8230;]нека кажат јавно кој точно стои зад профилот. Искрено, мене страшно многу би ме интересирало кој државен службеник вработен во МВР ги троши моите и вашите даночни пари за целодневно „фејсбукување“, дека промените на профилот се прават во секунда (во тек на работно време), што значи „некој постојано демне&#8230;“ Еве на пример, јас сум прогласена за Сајбер[-зависник] од дечко ми&#8230; Нека ми дава мене МВР државна плата и нема никаков проблем, не само работни 8 часа ќе фејсам во нивно име, туку ветувам дека ќе бидам активна и на Facebook Chat, а способна сум и да оддржувам неколку профили симултано!!!<br />
[…]<br />
Плус, на профилот има фотографии кои се сигурно извадени од некоја архива на МВР. Не треба некој да побара специјална дозвола за тоа? Или нема гајле, се што ќе најдеш на серверите на работа – сподели[&#8230;]</p></blockquote>
<p>Утрински весник на 8 април ја <a href="http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=A11ACB3DA3B59546B8FC53F04F8C8A0B">пренесе изјавата</a> на Дамјан Арсовски, уредникот на IT.com.mk: </p>
<blockquote><p>Идејата за да стапам во контакт беше затоа што во медиумите прочитав дека било в ред според нашите закони МВР да има профил, а никој не спомна ништо за тоа дали е в ред ’Фејсбук‘ да биде користен од страна на МВР и дали некој ги почитува правилата…</p></blockquote>
<p>Околу укинувањето на профилот на МВР се огласил и Јанко Илковски, водителот на провладината контактна ТВ емисија „Јади бурек“, познат по повикот за акција против мирниот протест на група граѓани незадоволни од одлуката на Владата со државни пари да изгради нова црква во Скопје. „Контрапротестот“на 28 март прерасна во <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/04/01/552">насилен инцидент</a>, при што полицијата не ја спречи толпата поддржувачи на владината одлука да претепа неколку студенти. Илковски во емисијата од 7 април го оквалификувал обраќањето до Фејсбук како форма на „кодошење“, неколку пати потенцирајќи го името на човекот кој се осудил да го сврти вниманието на странската компанија кон профилот на МВР.</p>
<p>Коментаторите во комерцијалните медиуми и блогерите блиски до власта моментно <a href="http://novamakedonija.com.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&#038;tabid=2&#038;fCat=1&#038;top=1&#038;EditionID=357&#038;ArticleID=21735">водат кампања</a> против сите кои за проблемите во земјата зборуваат во странство, при што таквиот чин се изедначува со предавство.</p>
<p>Претставникот на НВО <a href="http://newmedia.org.mk/">Центар за нови медиуми</a> Дарко Булдиоски во изјава за Радио Слободна Европа <a href="http://www.makdenes.org/content/article/1604042.html">посочи</a> дека отворањето на профил без претходно да се прочитаат условите за користење е веројатно резултат на незнаење од страна на одговорните службеници на МВР. </p>
<p>Самиот Фејсбук не забранува на правни лица и институции да имаат присуство на платформата, но не преку личен профил, туку со одржување на ткн. страница (page) или преку изнајмување рекламен простор. Така тие може да се презентираат информации, но со далеку поограничени можности за нарушување на приватноста на индивидуалните корисници.</p>
<p>Заштитата на приватноста е исклучително важна тема во Македонија, земја која сè уште се бори со наследството од тоталитарниот режим во кој полицискиот систем на следење и известување на „сомнителни“ граѓани покрај технолошко прислушкување опфаќал и регрутирање на роднини, пријатели и колеги кои требало да ги известуваат властите за секој нивни чекор. Во извадок од книгата „Комунистичка интима“ <a href="http://okno.mk/node/366">објавен</a> на порталот <em>Окно.мк</em> писателката и професорка Јасна Котеска го пренесува трагичното искуство на нејзиното семејство поради тоа што нејзиниот татко, поетот <a href="http://jovankoteski.blogspot.com">Јован Котески</a>, четири децении бил жртва на таков надзор:</p>
<blockquote><p>Кога ќе ја погледнете оваа дифузија на власта и нејзиното најперфидно пенетрирање во интимниот свет, преку вашите пријатели, не можете а да не се прашате, каде е границата? Некои пријателки на мајка ми, а сопруги на нашите поети, во досието се, исто така, разобличени како доушници. Каде завршува списокот? Какво изненадување ве чека зад црните фломастери што ги кријат другите идентитети?</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/568/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Нови упатства и прописи за приватност на интернет</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/28/298</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/28/298#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 28 Jul 2008 12:09:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=298</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одДаница Радановиќ  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
На 21 јули, РАТЕЛ, Републичката агенција за телекомуникации на Република Србија објави Документ со упатства за технички услови за подсистеми, уреди опрема и инсталации за мрежата Интернет на нејзиниот официјален веб-сајт. Српската блогосфера и интернет-заедница реагираше на оваа вест, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/danica-radovanovic/">Даница Радановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/26/serbia-new-instructions-and-law-regulations-on-online-privacy/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>На 21 јули, <a href="http://www.ratel.org.rs/index.php?page=home&amp;lang=srp" target="_blank">РАТЕЛ</a>, Републичката агенција за телекомуникации на Република Србија објави <a href="http://www.ratel.org.rs/editor_files/File/dozvole/uputstva/Tehnicki_uslovi_za_internet.pdf" target="_blank">Документ со упатства </a>за технички услови за подсистеми, уреди опрема и инсталации за мрежата Интернет на нејзиниот официјален веб-сајт. Српската блогосфера и интернет-заедница реагираше на оваа вест, при што многу блогери искажаа различни мислења, а особено неодобрување поради потенцијалот за нарушување на приватноста на корисниците на интернет.</p>
<p>Документот со упатства ги дефинира техничките услови за одобрено следење на определени видови телекомуникациски канали и обезбедува список со должности за телекомуникациските оператори, кои се обврзани да постапуваат според <a href="http://www.predsednik.yu/mwc/pic/doc/Ustav%20Srbije.pdf" target="_blank">Уставот</a> на Република Србија како и други закони.</p>
<p>Според член 55, точка 3, на Законот за телекомуникации, овие упатства ги објавува РАТЕЛ во соработка со јавните телекомуникациски оператори и владиното тело одговорно за непосредно спроведување на следење на електронски комуникации.</p>
<p>Ова значи спроведување масовно следење и архивирање на сите форми на електронски комуникации за потребите на националната агенција за безбедност.</p>
<p>Интернет-провајдерите се обврзани на владините тела да им овозможат пристап до најновите верзии на базите на податоци кои содржат лични податоци за нивните корисници, договорите, максималната брзина на проток на податоци, адреси за идентификација, како и пристап до базите на податоци за корисниците на електронска пошта. Провајдерите се исто така обврзани да обезбедат хардвер и софтвер за пасивно следење во реално време, прибирање податоци и анализа на активностите на интернет, статистички услуги, пресретнување на е-пошта, привезоци (атачменти), веб-пошта, видео и телефонски сообраќај преку интернет, пресретнување на сообраќај на системи за директен разговор (чат, инстант месинџери), мрежи за директно (пир-ту-пир) поврзување меѓу корисниците, услуги за е-пошта и препраќање на содржината на е-пошта кон центарот на владините тела надлежни за надзор. Техничките услови (хардверски и софтверски) треба да овозможат реконструирање на пресретнувањето на сообраќајот до ниво на апликации и филтрирање според следните критериуми: корисничко име, телефонски број на корисникот, адреса за е-пошта, ИП-адреса, МАК-адреса, идентификација на инстант месинџер.</p>
<p>Сите овие технички услови се стапени на сила и ќе бидат искористени на барање или по потреба на владините тела или полицијата со цел следење во случаи на сериозно нарушување на безбедноста или криминални дела. Овие упатства не ја дефинираат приватноста на податоците како нарушување на приватноста на граѓаните (која е забранета со прописите за телекомуникации). И Законот за телекомуникации и Уставот на Р. Србија нудат заштита на приватноста – на хартија.</p>
<p>Слични сајбер-закони и технички упатства постојат и во други земји. Од формален аспект е добро да постојат такви прописи со кои се штити приватноста, но од друга страна се прашувам дали Републичката агенција за телекомуникации на Република Србија, безбедносните служби или провајдерите ќе ја нарушат приватноста на граѓаните на интернет во пракса.</p>
<p>***<br />
Следат неколку реакции од српската блогосфера, како и предлог-решенија за заштита на приватноста на интернет.</p>
<p>Тамбурикс, во <a href="http://www.tamburix.com/2008/07/25/veliki-brat-te-gleda-slusa-i-snima/" target="_blank">блог-пост</a> наречен „Големиот Брат те гледа, слуша и снима“ (СРП) го разгледува нарушувањето на приватноста и го споредува со Големиот Брат:</p>
<blockquote><p>Најновите технички услови на РАТЕЛ во врска со инсталации и опрема за интернет во Србија донесуваат елементи на Големиот Брат, при што на државата и е дозволено да има увид и да ги користи сите податоци во врска со нашето присуство на интернет&#8230;</p></blockquote>
<p><a href="http://www.mmilan.com/tehnicki-uslovi-za-podsisteme-uredjaje-opremu-i-instalacije-internet-mreze/" target="_blank">Милан</a> објави линк до документот, тврдејќи (СРП) дека во него има и некои позитивни аспекти:</p>
<blockquote><p>Не знам што да мислам за ова, од една страна изгледа добро&#8230;  одлично, конечно и во нашиот дел на интернет ќе завладеат закони. А од друга страна&#8230; ако се злоупотреби тогаш е очајно, цензура и шпијунажа, наречете го како сакате.</p></blockquote>
<p><a href="http://rehash.eccegeek.info/2008/07/25/u-srbiji-je-zajem%C4%8Dena-je-za%C5%A1tita-podataka-o-li%C4%8Dnosti-kao-i-tajnost-pisama-i-drugih-sredstava-op%C5%A1tenja-a-onda-je-mrmot-zavio-%C4%8Dokoladu-u-foliju" target="_blank">Блогот Рехаш</a> пишува (СРП):</p>
<blockquote><p>Беа објавени низа негодувачки коментари со кои безрезервно се согласувам. Не можам да кажам дека ова беше неочекувано. Регулативата во САД, некои земји на ЕУ и Велика Британија веќе некое време ги ограничува нивните граѓани со вакви пракси. Дали вашето негодување ќе го реши тој проблем? Скоро сигурно е дека нема. Веќе подолго време нашите сограѓани се толку апатични, па сите ќе си молчиме без разлика кој било вид репресија да спроведат псевдодемократските власти (на прва година студии по право мене професорите ми рекоа дека демократијата не постои). Веројатно се издуваа <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_5._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0_2000" target="_blank">оној октомври</a> или мислат дека секој труд е бесмислен оти на крај некој сепак ќе спроведе репресија. Фино. Куп блогери, гикови или обични корисници на интернет некое време ќе пишуваат и ќе се бунат. А потоа повторно ќе завладее тишина како и за сѐ друго до сега. И што тогаш?</p></blockquote>
<p><a href="http://www.vesic.org/blog/svakodnevnica/balkanski-spijun-na-ratel-bia-nacin" target="_blank">Блогот за технологија Весиќ</a> коментира (СРП) за новите упатства:</p>
<blockquote><p>Балкански шпијун* во режија на РАТЕЛ/БИА<br />
Просто е неверојатно како некои „служби“ (читај: <a href="http://www.bia.gov.rs/" target="_blank">БИА</a> и сродните) преку своите марионетски организации (читај: <a href="http://www.ratel.org.rs/" target="_blank">РАТЕЛ</a>) протуркуваат најстрашни „технички“ документи со само една цел: воспоставување комплетна контрола врз вашиот електронски живот. […]</p>
<p>Устав? Закон? Правда?</p>
<p>Можеби кога од „независните“ агенции ќе направиме независни агенции и кога судството и полицијата ќе почнат да си ја работат својата работа и кога политичарите, наспроти големата желба да ја задоволат потесното, поширокото и најширокото семејство ќе почнат да размислуваат за „безначајни“ работи како што е добросостојбата на оние кои ги довеле на тие позиции.</p>
<p>И понатаму мислите дека најважната вест е фаќањето на Караџиќ? Размислете уште еднаш. Тоа е еден човек, а со ова се поставува Балкански шпијун над сите нас.</p></blockquote>
<p>* <em>Белешка на авторот: се мисли на филмот „<a href="http://www.imdb.com/title/tt0086935/" target="_blank">Балкански шпијун</a>“.</em></p>
<p>Студентот по информатика <a href="http://www.jazzva.com/" target="_blank">Џезва</a> нуди критички коментар на ова (СРП):</p>
<blockquote><p>Можеби упатството дефинира „случаен корисник“ за да не дојде до ситуација во која се чуваат податоци само за некои корисници. И Уставот го дефинира пристапот до тие податоци, до нив може да се дојде само со судски налог, или во случаи на нарушување на националната безбедност на Република Србија.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.personalmag.co.yu/blog/?postid=1729" target="_blank">Блогот Секојдневие</a> ја опишува (СРП) Србија како земја на Големиот Брат:</p>
<blockquote><p>Она што можеби е очекувано кај тоталитарните режими, нам ни се случува денес, пародоксално во време на „целосна демократија“ и проевропска Влада.</p>
<p>РАТЕЛ, како владино тело за регулирање на телекомуникациите, на мала врата преку некаков технички документ, безопасно наречен „Технички услови за потсистеми, уреди, опрема и инсталации за мрежата Интернет“ наменет за провајдерите на интернет во србија воведува тоталитарно следење на сите електронски комуникации од страна на „надлежниот орган“.</p></blockquote>
<p>Два интересни коментари на овој пост:</p>
<blockquote><p>Целосно бесмислено, а толку очекувано. Знаев дека вакво нешто ќе се случи и дека ќе биде провлечено, како што ти убаво кажа, на мала врата. Ќе почнам да ги криптирам и сопствените мисли, а не па е-поштата. Ова бара реакција! Недозволиво однесување и кршење на основните човечки слободи.</p></blockquote>
<p>Вториот коментар:</p>
<blockquote><p>Ова е вистинска катастрофа. Овој долу што вели дека така било и на Запад, да, така е – ама само кога постои и судска одлука. Па таму прво би полуделе провајдерите ако мораат на свој трошок да го пренасочуваат сообраќајот и мејловите. А и како мислат да им се форвардува ВОИП-сообраќајот кој е криптиран, на пример оној преку Скајп? Да не треба провајдерите и да декриптираат и на тацна да им го сервираат на „надлежните органи“. Треба да се направи гужва и кај странските организации кои се занимаваат со слободата на говор и интернет.</p></blockquote>
<p>Саша Бодироза, студент по информатика на Универзитетот на Белград, <a href="http://www.jazzva.com/2008/07/25/ratels-new-law-and-our-privacy/" target="_blank">пишува на неговиот блог</a> (АНГ):</p>
<blockquote><p>Српската Републичка агенција за телекомуникации (РАТЕЛ) <a href="http://www.ratel.org.rs/editor_files/File/dozvole/uputstva/Tehnicki_uslovi_za_internet.pdf" target="_blank">донесе нови прописи</a> (текст на српски) за пресретнување и пренасочување на сообраќајот преку интернет. Во основа, се дозволува на српската Влада да го читаат секое вид комуникација, меѓу кои HTTP, VoIO, е-пошта и протоколот за инстант-пораки (IM). Не се работи за тоа дали јас имам нешто да кријам, тука за тоа дека сериозно ми се нарушува приватноста. А тоа воопшто не ми се допаѓа.</p>
<p>Дополнување: Мислам дека претерав во мојот коментар. Овој правен акт не споменува нарушувања на приватноста. Нарушувањето на приватноста е забрането со српскиот Закон за телекомуникации и со Уставот на Србија. Целта на овој пропис е да се дополни член 55 од Законот за телекомуникации.</p></blockquote>
<p>Тој исто така сугерира како да ја заштитите вашата приватност:</p>
<blockquote><p>Со оглед на тоа што не може веднаш да се смени законот, најмалку што може да направиме е да си ја заштитиме приватноста. Може да користиме методи на енкрипција при комуницирањето. <a href="http://www.jazzva.com/2008/07/25/ratels-new-law-and-our-privacy/" target="_blank">Еве неколку совети</a>.</p></blockquote>
<p><a href="http://blog.urosevic.net/2008/07/25/525/dobro-dosli-u-godinu-kada-sam-posao-u-prvi-razred-osnovne/" target="_blank">Александар Урошевиќ го завршува</a> постот на неговиот блог (СРП) на хумористичен начин, со користење иронија:</p>
<blockquote><p>Од готвачот на Урке: утре, и вие исто така, мои драги читатели, ќе знаете кој вид тоалетна хартија преферирам, а и кој прст го користам за чачкање на носот. Зошто само Владата да ја има привилегијата да ги знае овие клучни информации за мене, знам дека „народот има право да знае“!</p></blockquote>
<p>***<br />
Прашање до читателите на Глобал војсис: Какви се прописите во вашата земја и дали се чувствувате дека ве прислушуваат/набљудуваат/следат?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/28/298/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Традиционални медиуми ги демонизираат гејмерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/283</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/283#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Jul 2008 18:36:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Барбадос]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=283</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Два влијателни македонски медиуми, весникот Дневник и телевизијата А1, имаат објавено технофобни текстови во кои гејмерите се претставени како опасност за општеството со речник кој заличува на говор на омраза.
Ова не е прв изблик на технофобија во македонската јавност, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/18/macedonia-traditional-media-demonize-gamers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Два влијателни македонски медиуми, весникот <em>Дневник</em> и телевизијата А1, имаат објавено технофобни текстови во кои гејмерите се претставени како опасност за општеството со речник кој заличува на говор на омраза.</p>
<p>Ова не е прв изблик на <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%BE%D1%84%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0">технофобија</a> во <a href="http://razvigormk.blogspot.com/2007/03/blog-post_26.html">македонската јавност</a>, оти разни традиционални медиуми и во минатото ги имаат претставувано компјутерџиите како закана. На пр. кога во 2002 година се јави проблем со преголеми телефонски сметки, насловите како „<a href="http://217.16.70.236/?pBroj=1975&amp;stID=8758">Граѓаните горат од жешките разговори на компјутерџиите</a>“ вината целосно ја префрлаа на генерализирани хакери, додека можноста за пропусти од страна на телекомот беше „закопана“ длабоко во текстот.</p>
<p>Најновиот технофобен тренд се состои од написи кои имаат скоро иста структура. Во нив прво е изложена тезата дека гејмерството го одзема времето на младите, ги прави асоцијални и агресивни, која потоа е поткрепена со изјави од анонимни гејмери, сопственици на интернет кафеа, како и на социолози или психолози кои ја потврдуваат тезата иако на тоа што немаат вршено истражувања на темата. Особено загрижувачки е употребата на стигматизирачка терминологија карактеристична за демонизирани, маргинализирани групи.</p>
<p>На пример, во написот „<a href="http://www.dnevnik.com.mk/?itemID=BF5E5690D18F2E4FA87778643D11F266&amp;arc=1">Оставаат девојки и работа за да играат</a>“ играњето се посочува како „зависност“ која доведува до „напуштени работни места, квадрирање и запоставени студии и раскинати љубовни врски“. Најалармантната теза е дека „насилните игри предизвикуваат агресија“, а гејмерите се претставуваат скоро како потенцијални убијци кои само што не „пукнале“.</p>
<p>Сличната вест „<a href="http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=95229">Интернет кафулињата се преполни со гејмери</a>“ предизвика повеќе реакции на македонскиот веб, особено на <a href="http://kajmakot.softver.org.mk/tehnologija/A1_gi_otkriva_gejmerite/">Кајмак.от</a>. Во веста се цитира социолог кој изгледа заборавил дека децата и кога немало компјутерски игри имаат обичај да играат „каубојци и индијанци“, „камај“ или „партизани и Германци“:</p>
<blockquote><p>Експертите предупредуваат дека ваквите игри се опасни. Агресивноста од пред компјутерот продолжува и во играта надвор од интернет кафулињата, затоа што кога ќе излезат во реалниот свет, тие не знаат како поинаку да комуницираат.</p>
<p>„Јас имав можност да посматрам неколку интернет кафиња, но и подолго време една група на деца кои доаѓаа еден период. Тие играа постојано воени игри. Толку се занесуваат, дури вриштеа, се внесуваа во тоа“, вели Илија Ацевски, универзитетски професор.</p>
<p>„Притоа се прашував каква врска има тоа со реалноста, кога ќе се соочат после тоа во реалниот живот. Дали има негативни последици? Секако“, рече Ацевски.</p></blockquote>
<p>Во коментар на написот на веб-сајтот на А1, Дарко Булдиоски, еден од авторите на <a href="http://komunikacii.net">блогот Комуникации</a>, напиша:</p>
<blockquote><p>Не ми е јасно како може континуирано да се повторуваат истите приакзни без да се погледне малку подлабоко.</p>
<p>Тоа што експертот посматрал не е го прави експерт. Нека излезе да го рече истово откако ќе направи научно издржано истражување. а не одокативна проценка.</p>
<p>Континуирано во вакви прилози, новинарите се вадат на &#8220;научните истражувања во светот укажуваат на фактот дека таквиот начин на комуникација претставува зависност иста како зависноста од сите видови пороци.&#8221; Каде се истражувањата, дајте прикажете ги&#8230;</p></blockquote>
<p>Реагираше и Дамјан Арсовски, уредникот на порталот IT.com.mk, кој во написот „<a href="http://it.com.mk/index.php/Damjan-Arsovski/Internet/Makedonskite-mediumi-se-prepolni-so-gluposti">Македонските медиуми се преполни со глупости</a>“ изврши вивисекција на веста, одговарајќи на секој параграф посебно.</p>
<blockquote><p>„Да се поминуваат по пет-шест, па и повеќе часови на компјутер играјќи видео игри или сурфајќи на интернет, да се живее во сајбер простор во едно време беспросторно.“<br />
- Јас поминувам по 5-6 саат пред компјутер на интернет, во овој „нереален“ свет, јас комуницирам со луѓе како мене, со деловни луѓе, се информирам за што се случува во светот, се едуцирам &#8230;.</p></blockquote>
<p>Дури и тој остана без коментар на заклучокот од написот:</p>
<blockquote><p>Гејмерите се сосема обични луѓе. Тоа се деца, татковци, сопрузи, браќа, но зад компјутерскиот екран имаат друг лик, со речникот на компјутерџиите, најчесто стануваат сајбер ѕверови.</p></blockquote>
<p>Како реакција застапникот на слободниот софтвер и блогер Арангел Ангов постави линк до скен од сличен апсурден напис од <a href="http://neworder.box.sk/uploads/orig00004624.jpg">американски таблоид</a> [EN].</p>
<p>Обработката на оваа тема на ваков начин е во корелација со немањето волја да се испитуваат вистинските причини за растечкиот број криминални дела без разлика на тоа што тие се доминантна тема во македонските медиуми. Ниеден стручњак се нема зафатено со објаснување на психолошките или социолошките мотиви на насилниците кои ги попречуваа јунските избори. Изгледа дека е многу полесно да се удри на гејмерите, иако досега ниеден гејмер не бил посочен како причинител на насилен инцидент.</p>
<p>Мора да се напомене дека во истите медиуми во минатото се имаат појавено и позитивни написи за гејмери, на тема претставување на Македонија на <a href="http://www.vreme.com.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&amp;tabid=1&amp;EditionID=1191&amp;ArticleID=76604">светски натпревари во сајбер-спорт</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/283/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>2</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Низ очите на глобализирани Американки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/281</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/281#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Jul 2008 11:23:15 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Roundups]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[Храна]]></category>
		<category><![CDATA[Хумор]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=281</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Две Американки, авторки на блогот Грлс гон глобал (или грубо преведено Девојки што настапуваат глобално) добија многу пофалби од читателите, особено корисниците на Кајмак.от, за нивните постови за забавата во Македонија и секојдневните впечатоци.
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/18/macedonia-american-girls-gone-global/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Две Американки, авторки на блогот <a href="http://girlsgoneglobal.blogspot.com/" target="_blank">Грлс гон глобал</a> (или грубо преведено Девојки што настапуваат глобално) добија многу пофалби од читателите, особено корисниците на <a href="http://kajmakot.softver.org.mk/" target="_blank">Кајмак.от</a>, за нивните постови за <a href="http://girlsgoneglobal.blogspot.com/2008/07/macedonian-fun-quotient.html" target="_blank">забавата во Македонија</a> и <a href="http://girlsgoneglobal.blogspot.com/2008/07/sadly-saying-goodbye-to.html" target="_blank">секојдневните впечатоци</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/281/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
