<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Ѓорѓина Димова</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>И најдобрата земја во светот е&#8230;</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/20/2932</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/20/2932#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 20 Nov 2009 09:52:52 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Најави]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2932</guid>
		<description><![CDATA[Ние си помисливме " The Ecomonist не знае се" и покренавме наше истражување за тоа "која е најдобрата држава на светот". Глобал Воисес најдобрата номинација ќе ја награди со ЦД со Африканска реге музика на Путумајо.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/18/global-voices-and-the-best-country-in-the-world-is/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Вчера, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/lova-rakotomalala/">Лова Ракотомала</a> од Мадагаскар испрати  имеил до внатрешната мејлинг листа на Global Voices посочувајќи го новото истражување на Економист (The Economist) каде читателите треба да ја номинираат „<a href="http://www.economist.com/blogs/theworldin2010/2009/11/top_nation?source=hptextfeature">најдобрата држава на светот“</a>. Тој предложи ние (блогерите од Global Voices и читателите) да ги предложиме земјите кои најчесто се изоставени од ваквите рангирања. Додека The Economist веќе едногласно одлучил дека <a href="http://www.economist.com/theworldin/displayStory.cfm?story_id=14742450&amp;d=2010">Сомалија е „најлошата држава на Земјата</a>“, изгледа дека се уште постои конверзацијата за тоа која треба да биде номинирана како најдобра.</p>
<p>Тогаш ние помисливме: „The Economist не знае се“. Малкумина од нас ги сакаат државите кои се базираат на стабилноста, здравјето, глобалната слава или било кои други мерки кои ги сака јавноста. Значи, драги читатели: ве молиме подолу да ја номинирате државата која мислите дека е најдобра и да кажаете зошто. Оној што ќе понуди најдобра причина (ќе биде едногласно одлучено од жирито) ќе освои <a href="http://www.putumayo.com/en/catalog_item.php?album_id=987">ЦД со Африканска реге музика на Путумајо</a>. Ќе биде лично испратено.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/20/2932/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Global Voices + Конверзација за подобар свет</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2426</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2426#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 30 Sep 2009 06:08:23 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[За GVO]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Најави]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2426</guid>
		<description><![CDATA[Нов блог спонзориран од Популацискиот  фонд на Обединетите нации (UNFPA) наречен  Конерзации за подобар свет  ги задолжи блогерите од Глобал Воисес да му помогнат да започне онлајн конверзација за популацијата и развојот низ светот]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/01/global-voices-conversations-for-a-better-world/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Нов блог спонзориран од Фондот за население на Обединетите нации (UNFPA) наречен   <a href="http://conversationsforabetterworld.org/"><em>Конерзации за подобар свет </em></a> ги ангажираше блогерите од Global Voices да му помогнат да започне онлајн конверзација за популацијата и развојот низ светот.</p>
<p>Најмалку дванаесетмина блогери од Global Voices во следните шест месеци на <em>Конверзации за подобар свет </em> <a href="http://globalvoicesonline.org/-/special/conversations-better-world/">ќе ги споделат своите приказни</a> од нивната блогосфера за околината и климатските промени, младите и сексуалноста, мајчинството, репродуктивните права и уште повеќе.</p>
<p><a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/the-topics/">Секој месец има нова тема </a> и ќе ја предводат двајца нови блогери.  <a href="http://globalvoicesonline.org/author/ayesha-saldanha/">Аиша Салдана </a>(Бархан) и   <a href="http://globalvoicesonline.org/author/rezwan/">Резван</a> (Бангладеш) беа коедитори на написите во август и по нив продолжуваат <a href="http://globalvoicesonline.org/author/ndesanjo-macha/">Ндесањо Мача</a> (Танзанија) и  <a href="http://globalvoicesonline.org/author/njeri-wangari/">Џери Вангари</a> (Кенија) во септември.</p>
<p>Досега, слушнавме за <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/2009/08/hiv-positive-bloggers-love-is-still-possible/">ХИВ позитивните блогери од Африка и Азија,</a> ставовите околу <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/2009/08/bloggers-reflect-on-hivaids-awareness-in-arab-world/">Сидата во Средниот Исток</a> и индиските блогери за  <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/2009/08/a-wave-of-suicides-among-indian-farmers/">фармерите кои соочувајќи се со екстремната сиромаштија извршуваат самоубиства.</a></p>
<p>Ова за нас е огромна можност да се претставиме пред невладините организации и Обединетите нации, но за Global Voices како целина исто така претставува добредојден <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/30/global-voices-develops-alternative-revenue-streams/">алтернативен извор на приходи</a>. Написите од <em>Конверзации за подобар свет </em> ги објавуваме и на Global Voices <a href="http://globalvoicesonline.org/-/special/conversations-better-world/">на посебна страница</a> на овој веб сајт и испраќаме линкови до сите преведени верзии од  <a href="http://globalvoicesonline.org/lingua/">Лингва сајтовите.</a></p>
<p><em>Конверзации за подобар свет </em>сè уште се развива и бара уште придонесувачи  - волонтери. Ја охрабруваме нашата заедница да земе учество преку поставување на нивните приказни, а за останатите, многу е едноставно да се <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/become-a-conversation-starter/">регистрираш </a> и да ги споделуваш написите или коментарите.</p>
<p>Се уште имаме многу работа околу рушењето на бариерите на развојот предизвикани од игнорирањето или недостатокот на свест. Преку отворено читање и зборување за се она што блогерите секојдневно го гледаат во светот ние можеме да направиме мала промена.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2426/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Дали тибетските блогери се замолчени?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 17 Sep 2009 10:33:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2305</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одДечен Пемба  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Навистина е алармантно да се извести дека скоро сите популарни сајтови за хостирање на блогови на тибетски јазик (освен еден) се напристапни веќе три недели.
Иако е честа пракса за сајтовите што хостираат блогови на тибетски јазик да бидат симнати [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/dechen-pemba/">Дечен Пемба</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/china-are-tibetan-bloggers-being-silenced/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Навистина е алармантно да се извести дека скоро сите популарни сајтови за хостирање на блогови на тибетски јазик (освен еден) се напристапни веќе три недели.</p>
<p>Иако е честа пракса за сајтовите што хостираат блогови на тибетски јазик да бидат симнати (најчесто заради &#8220;одржување&#8221;), повремено и заради владата (погледни &#8220;<a href="http://www.highpeakspureearth.com/2009/03/all-quiet-on-tibetan-blog-front.html">На тибетскиот блогерски фронт сите молчат</a>&#8220;), овој месец не постои некоја значајна политичка причина која што можам јас да ја видам.</p>
<div id="attachment_92874" class="wp-caption aligncenter" style="width: 460px;"><img class="size-full wp-image-92874 " title="tibetabc error" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/tibetabc-error1.png" alt="Порака за грешка при обид да се пристапи до TibetABC" width="450" height="250">
<p class="wp-caption-text">Порака за грешка при обид да се пристапи до TibetABC</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Сајтовите кои денес се уште не се достапни ги вклучуваат и најпопуларните како што се, <a href="http://www.tibettl.com/">www.tibettl.com</a> и <a href="http://www.tibetabc.cn/">www.tibetabc.cn</a> кој го хостира и блогот на најпопулраниот писател и блогер на тибетски јазик <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/introducing-tibetan-writer-jamyang-kyi/">Jamyang Kyi</a>. Последниот сајт кој хостира блогови на тибетски јазик кој се уште необјасниво стои е ChodMe <a href="http://www.cmbod.cn/index.html">http://www.cmbod.cn/index.html.</a></p>
<div id="attachment_92872" class="wp-caption aligncenter" style="width: 460px;"><img class="size-medium wp-image-92872" title="Chodme" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Chodme-300x173.png" alt="Се уште цврсто стои: Chodme" width="450" height="250">
<p class="wp-caption-text">Се уште цврсто стои: Chodme</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Се <a href="http://www.cmbod.cn/u/dorje1985/archives/2009/21633.html">шпекулира дека затварањето на тибетските блогови</a> е поврзано со апсењето на тибетскиот писател Таши (псевдоним Therang). За повеќе информации за Таши, погледнете го мојот <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/04/tibetan-language-bloggers-breaking-new-ground/">претходен пост овде на Глобал Војсис.</a></p>
<p style="text-align: left;">Интригантно е што истиот месец кога започна затварањето на тибетските сајтови за блогови, <a href="http://english.peopledaily.com.cn/90001/90782/6716092.html">People&#39;s daily</a> покрена тибетско издание со веб сајт овде: <a href="http://tibet.people.com.cn/">http://tibet.people.com.cn/</a></p>
<div id="attachment_92877" class="wp-caption aligncenter" style="width: 235px;"><img class="size-medium wp-image-92877" title="Peoples Daily Tibetan Ed" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Peoples-Daily-Tibetan-Ed-225x300.png" alt="Тибетското издание на  People's Daily" width="225" height="300">
<p class="wp-caption-text">Тибетското издание на  People&#39;s Daily</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Во нешто што веќе беше рестриктивна околина, ситуацијата независните блогерски простори да се ограничувани и растењето на бројот на официјално контролирани сајтови на тибетски јазик е загрижувачка.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор продолжува да се соочува со вирусот H1N1</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 31 Aug 2009 07:41:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2232</guid>
		<description><![CDATA[Со бројот на смртни случаи како последици од вирусот AH1N1 кој достигна 1300, еквадорците даваат свои мислења  за тоа како модиумите ги информираат граѓаните, како и допирот на блогерите со вирусот. ]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/carlos-suasnavas/">Карлос Суаснавас</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/23/ecuador-continuing-to-face-the-h1n1-virus/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Бројот на смртни случаи од вирусот на грип од типот A H1N1 <a href="http://news.yahoo.com/s/afp/20090819/hl_afp/healthflulatam_20090819192602">достигна 1300 низ Латинска Aмерика,</a> правејќи го регионот најмногу погоден од овој вирус. Јужната хемисфера страда посебно од брзото ширење на вирусот, какo последица на невообичаено ниските зимски температури и во многу земји бројот на заболени од AH1N1 го надмина бројот на заболени од обичниот вирус на грип. Дури и земјите од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mercosur">Меркосур </a>неодамна разговараа за овој проблем за време на <a href="http://www.mercosurnoticias.com/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=27283&amp;Itemid=251">нивниот неодамнешен самит [шпански</a>].</p>
<p>Еквадор е една од земјите која што мораше да се соочи со реалноста на овој вирус. Според <a href="http://www.msp.gov.ec/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=766&amp;Itemid=84">најновите бројки на Министерството за Јавно Здравство [шпански]</a>, до 15 август, имало 23 смртни случаи и приближно 800 заразени со грипот.</p>
<p>Неговиот удар врз здравствените центри во земјата останува на средно ниво и според Министерството за здравство &#8220;побарувачката на медицински услуги е над нормалното ниво, но се уште е под максималниот капацитет на здравствените сервиси&#8221;. Исто така имаше и превентивни мерки како што се<a href="Неговиот удар врз здравствените центри во земјата останува на средно ниво и според Министерството за здравство &quot;побарувачката на медицински услуги е над нормалното ниво, но се уште е под максималниот капацитет на здравствените сервиси&quot;. Исто така имаше и превентивни мерки како шѕо се &quot;привремените суспензии&quot;[шпански] на анти-вирусните реклами бидејќи значителен процент од смртните случаи биле предзвикани од компликации поради користењето на овие лекови без рецепт."> &#8220;привремените суспензии&#8221;[шпански]</a> на анти-вирусните реклами бидејќи значителен процент од смртните случаи биле предзвикани од компликации поради користењето на овие лекови без рецепт.</p>
<p>Јавната перцепција на владиното менаџирање и ширењето на информациите од традиционалните медиуми беше прифатлива, како и мислењето на блогот <em>Annyland </em>[шпански] <a href="http://annyland.wordpress.com/2009/08/07/asciende-a-19-el-numero-de-muertes-por-la-gripe-a-en-ecuador/">кој пишува:</a></p>
<blockquote><p>Ya haciendo un análisis de lo que he visto en otro diarios electrónicos nacionales, uno de los que más información e importancia le da al caso de la Influenza es El Universo, así como el Hoy en su página principal existe una opción que la llaman Gripe Porcina. Al contrario del diario El Telégrafo.</p>
<p>En mi opinión los medio en Internet están dando buena información, acerca de la situación de la Influenza AH1N1 en el país, incluso existen muy buenas notas donde se dan recomendaciones, se informa el origen de la enfermedad y la realidad o los sucesos que pasaron otros países con respecto a este tema que ha acogido la atención a nivel mundial.</p></blockquote>
<div>
<div class="translation">Правејќи анализа на она што го имам видено во другите онлајн национални весници, еден од весниците кој дава најмногу информации и му дава значење на прашањето е <em>El Universo, </em>исто така и во весникот <em>Hoy </em>тие даваат мислење на главната страна во кое се вели: &#8220;Свински грип&#8221;. Ова е спротивно од она што весникот <em>El Telégrafo</em> го прави.</p>
<p>Мое мислење е дека, многу од добрите информации за ситуацијата со AH1N1  вирусот во Еквадор беа дадени онлајн, исто така има добри написи кои даваат одредени препораки, потеклото на болеста и реалноста или настаните кои се случуваат во другите земји кои се однесуваат на оваа тема.</p></div>
<p>Дури и претстедателот на  Еквадор Рафаел Кореа беше <a href="http://www.agi.it/world/news/200908141030-cro-ren0008-h1n1_flu_ecuadorian_president_under_observation">под медицинско набљудување</a> кога според Заменик Министерот за Здравство Марчело Агуилар, член од тимот за обезбедување се зарази со вирусот AH1N1. Сепак, кај еден член од кабинетот беше <a href="http://news.xinhuanet.com/english/2009-08/14/content_11879657.htm">потврдено пристуството на вирусот.</a></div>
<p>Раул Фариас блогер и авторот на <em>Al Lado del Camino</em> [шпански] пишува за <a href="http://raulfa.blogspot.com/2009/08/breves-encuentros-con-la-porcina.html">некои блиски средби по враќањето во Еквадор </a>откако одредено време поминал во Јужна Америка:</p>
<blockquote><p>En Guayaquil, el calor me hizo sentir a salvo hasta hace dos viernes, cuando después de un concierto me encontré con el Ministro Ricardo Patiño y hablé un par de palabras con él sobre unos proyectos (a veces te toca bailar con el diablo). El mismo día mi hermana llegó con los ojos reventados, la garganta inflamada y con malestar de cuerpo. Dos días después me enteré que Patiño era portador de la gripe AH1N1 al igual que el presidente de Costa Rica. La cagada, esta gripe no tiene preferencias, me dije enseguida… Ya han pasado quince días desde el último encuentro con la plaga y no hay síntomas. Si esta es una pandemia al estilo I am legend, donde perecerá una parte importante de la raza humana, después de algunos roces con la enfermedad, creo estar entre los elegidos para salvarse. Eso pienso mientras un moco se me sale de la nariz.</p></blockquote>
<div>
<div class="translation">Во Гуајакил, топлината направи да се чувствувам сигурно се до пред два петоци, кога после концерт, се запознав со министер од владата Рикардо Патино и зборувавме околу некои проекти (некогаш имаш потреба да играш со ѓаволот). Истиот ден мојата сестра пристигна со нејзините сцрвенети очи, воспалено грло и со болки во телото. После два  дена, дознав  дека Патино бил заразен со вирусот AH1N1 како и претседателот на Коста Рика. Лошата работа е што вирусот нема преференци, си реков себе си. Поминаа 15 денови од последниот состанок со вирусот и нема никакви симптоми. Ако ова е  пандемија како онаа од филмот &#8220;Јас сум легенда&#8221;, кога голем дел од попупулацијата исчезнува после мал допир со болеста, мислам дека јас сум помеѓу оние избраните. Ова е она што јас го мислам, во меѓувреме мојот нос почнува да тече.</div>
</div>
<p><small><a href="http://www.flickr.com/photos/guerry-monero/3489991457/">Малата слика од насловната страна</a> е од Гуеру - Морено.</small></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Азербејџан: Жалбата на блогерите е одбиена</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/20/2153</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/20/2153#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 20 Aug 2009 16:21:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Азербејџан]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2153</guid>
		<description><![CDATA[Media Helping Media известува дека жалбите на Аднан Хајизаде и Емин Мили, двајцата видео блогери и младински активисти моментално во истражен затвор во Азербејџан по обвиенија кои по се изгледа се политични мотивирани , вчера беа одбиени.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/onnik-krikorian/">Оник Крикориан</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/azerbaijan-bloggers-appeal-rejected/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/n584522500_1328.jpg" alt="" width="177" height="187" /><em>Media Helping Media</em> известува дека жалбите на <a href="http://globalvoicesonline.org/found/?cof=FORID:9&amp;q=adnan+emin+azerbaijan&amp;btnG=Search+%C2%BB&amp;cx=000932313665553177304:dg67ra11mvs">Аднан Хајизаде и Емин Мили</a>, двајцата видео блогери и младински активисти моментално во истражен затвор во Азербејџан по обвиенија кои по се изгледа се политични мотивирани , <a href="http://www.mediahelpingmedia.org/content/view/473/1/">вчера беа одбиени.</a></p>
<p>Последната судска акција беше жалба поради нарушувањето нa претпоставката за невиност од спроведувачите на законот пред да биде извршена соодветна истрага и да биде реализирано судењето.</p>
<blockquote><p>Се очекува судењето да се одржи некаде околу 8 септември. Ако бидат осудени за виновни ќе се соочат со две и пол години затвор.</p>
<p>Одбиената жалба беше твитирана од  OL! Youth Movement. Едниот од двајцата, Аднан Хајизаде, е основач на групата.</p></blockquote>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 450px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/ol_tweet.gif"><img title="ol_tweet" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/ol_tweet.gif" alt="ol_tweet" width="440" height="290" /></a><p class="wp-caption-text">Денес во 15.30 судот во Себаил ќе ја разгледа жалбата од Аднан Хајизада и Емин Мили против кршењето на претпоставката за невиност.  Судот ја одби жалбата.</p></div>
<p>Во меѓувреме блогот на  <em>OL! </em>вели дека<em> </em>младинското движење  Albanian Mjaft! се приклучи заедно со десетици меѓународни организации и групи во осудувањето на притворот на блогерите активисти.</p>
<blockquote><p>Mjaft забележува дека во овој момент прашањето не е само едноставно да се критикува ситуацијата, но да се понуди директна поддршка на оние &#8220;кои стојат зад вредностите во кои веруваме сите&#8221;.  Mjaft  ги поддржува Аднан и Емин велејќи : “ова не е изолирана борба на активистите во Азербејџан. Ова е наша честа борба за разбивање на нашето минато политичко наследство.”</p></blockquote>
<p>Друга организација која одблиску го следи случајот е <em>Новинари без граници</em> која исто така <em></em> <a href="http://rsfitalia.wordpress.com/2009/08/11/azerbaijan-respinto-un-nuovo-reclamo-per-la-violazione-dei-diritti-umani-per-i-2-blogger-incarcerati-con-laccusa-di-teppismo/">ја рашири веста за одбивањето на жалбата на нивниот блог </a> и исто така фрли сенка на сомнеж околу законитоста на акцијата против двајцата мажи.</p>
<blockquote><p>Двајцата блогери беа притворени два месеци чекајќи го судењето  од јасно напумпани обвиненија за хулиганство. Според дипломатски извори , претседателот Илхам Алијев ги нарекол  &#8220;хулигани&#8221; за време на состанок со официјална делегација од Организацијата за Безбедност и соработка на Европа.</p>
<p>На двајцата блогери од времето кога се уапсени 8 јули се уште не им е дозволено да примаат посета од нивните семејства. Денешното сослушување беше зад затворени врати.  Адвокатот Изакан Ашуров дека ќе ја обжали денешната пресуда.</p></blockquote>
<p>Во <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/03/caucasus-an-interview-with-bart-woord/">неодамнешното интервју </a>со <em>Global Voices Online</em>, Генералниот секретар<em> </em>на<em> Интернационалната Федерација на Либералната младина </em>(IFLRY) <em>Барт Вурд </em>рече дека верува одлуката да се осудат двајцата блогери-активисти на две или три години затвор веќе е донесена.<em></em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/20/2153/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Израел, Палестина: Бесплатен виртуелен компјутер ги пробива бариерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/14/2128</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/14/2128#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 14 Aug 2009 09:27:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Израел]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Палестина]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2128</guid>
		<description><![CDATA[Новиот израелско- палестински Интернет зачеток наречен G.ho.st ги предизвикува Microsoft и Google на натпревар во развивањето на “cloud computing” оперативен систем кој им овозможува на луѓето да пристапуваат до своите фајлови и софтвер преку Интернет.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/nicole-hyman/">Никол Хајман</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/05/israel-palestine-free-virtual-computer-conquers-wall/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Новиот израелско-палестински интернет бизнис наречен G.ho.st (дух) ги предизвикува <em><a href="http://news.idg.no/cw/art.cfm?id=9941863B-1A64-67EA-E472ABAAEF278EF6">Microsoft </a></em>и <a href="http://crystalsphere1.blogspot.com/2009/07/get-off-of-my-cloud.html"><em>Google </em></a>на натпревар во развивањето на “cloud computing” оперативен систем кој им овозможува на луѓето да пристапуваат до своите фајлови и софтвер преку интернет.</p>
<p><a href="http://g.ho.st/main.jsp" target="_blank"><em>G.ho.st</em></a><a href="http://g.ho.st/main.jsp" target="_blank"> </a>беше покренат на 13 јули и нуди 15GB слободен диск простор како и најразлични апликации за едитирање на документи, презентации и табели. Системот му овозможува на корисникот да управува со електронска пошта, фотографии, видеа, обележувачи и опција за пристап преку било кој <a href="http://www.paggu.com/website-reviews/consumer-web/ghost-cloud-computing-online-storage-virtual-computer-and-web-os/">компјутер или преносен уред</a> кој има интернет пристап. Оперативниот систем моментално е достапен на 20 јазици, вклучувајќи го и еврејскиот и арапскиот. G.hos.t<a href="http://www.g.ho.st/home/TranslateGhost.jsp"> е отворен </a> за подобрувања на преводите како и придонесувачи за нови јазици, правејќи го пристапен до колку што е можно повеќе луѓе.</p>
<p>Еве видео кое објаснува како системот бил развиен:</p>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/FXAl-ls-bQM&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/FXAl-ls-bQM&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Слоганот на оперативниот систем &#8220;Без ѕидови&#8221; е она што предизвика многу возбуда. G.ho.st не само што ги надминува технолошките ѕидови или бариери правејќи ги податоците нешто што повеќе не е поврзно со уредот, туку исто така и ги надминува и <a href="http://www.economist.com/world/mideast-africa/displaystory.cfm?story_id=14098321">политичките ѕидови и поделби. </a></p>
<p>Виртуелниот оперативен систем е резултат од ретката соработка помеѓу израелски и палестински развојни тимови на двете страни од неславниот поделбен ѕид на Западниот брег. G.ho.st беше оформен во 2006 од Зви Счребер, израелски бизнисмен, а главниот инженер Елиас Кхалил е Палестинец.</p>
<p>Нивните тимови никогаш си ги немаат видено канцелариите затоа што Палестинците често не можат да добијат дозвола за влез во Израел. А, пак Израелците немаат дозвола за патување во одредени области на Западниот брег. Најчесто комуникацијата помеѓу двата тима се одвивала преку видео конференција. Како што објаснува веб сајтот на <a href="http://www.g.ho.st/home/GhostInc.jsp">G.ho.st</a></p>
<blockquote>
<p class="MsoNormal">Духовите одат низ ѕидови и првиот ѕид низ кој оди G.ho.st е ѕид од 425 милји и ограда кој Израел ја гради во Западниот брег помеѓу себе и Палестинците и кој физички го дели G.ho.st тимот на два. Сепак интернетот и позитивната колаборација помеѓу човечките суштества ги минува сите физички граници.</p>
</blockquote>
<p class="MsoNormal">Досега најчестите реакции за оперативниот систем се позитивни. Еве некои од коментарите кои се појавија на  <em>Twitter:</em></p>
<blockquote>
<p class="MsoNormal"><a title="sstrand12" href="http://twitter.com/sstrand12/statuses/2808493622" target="_blank">sstrand12</a> :</p>
<p class="MsoNormal"><span class="entry-content">Виртуелно исполнет систем, развиен од израелско - палестинскиот тим. Навистина корисен, нема повеќе испраќање на електронска пошта на себе:</span><a href="http://g.ho.st/" target="_blank"> http://g.ho.st/</a></p>
<p class="MsoNormal">
<p class="MsoNormal"><a href="http://twitter.com/jebbrilliant/statuses/2760006962" target="_blank">jebbrilliant</a><a href="http://twitter.com/jebbrilliant/statuses/2760006962" target="_blank">:</a></p>
<p class="MsoNormal"><span class="msgtxt">Мислам дека<strong> G.ho.st</strong> има огромен потенцијал за оние кои не можат да си дозволат компјутер, но имаат пристап до еден. Проверете на <strong>G.ho.st</strong></span></p>
</blockquote>
<blockquote>
<p class="MsoNormal"><a title="wllm" href="http://twitter.com/wllm/statuses/2766390712" target="_blank">wllm</a>:</p>
<p class="MsoNormal"><span class="entry-content">Зошто не можеме да се сложуваме? Како овие луѓе: </span><a href="http://bit.ly/MySDY" target="_blank">http://bit.ly/MySDY</a><span class="entry-content"> </span><a title="#cloudcomputing" href="http://twitter.com/search?q=%23cloudcomputing">#cloudcomputing</a><span class="entry-content"> </span><a title="#g" href="http://twitter.com/search?q=%23g">#g</a><span class="entry-content">.ho.st </span><a title="#palestine" href="http://twitter.com/search?q=%23palestine">#palestine</a><span class="entry-content"> </span><a title="#israel" href="http://twitter.com/search?q=%23israel">#israel</a><span class="entry-content"> </span><a title="#cloudheads" href="http://twitter.com/search?q=%23cloudheads">#cloudheads</a></p>
</blockquote>
<p class="MsoNormal">Изгледа дека постои интерес за користење и развој на оперативниот систем во иднина:</p>
<blockquote>
<p class="MsoNormal"><a href="http://twitter.com/jebbrilliant/statuses/2760445908" target="_blank">jebbrilliant</a>:</p>
<p class="MsoNormal"><span class="entry-content">@</span><a href="http://twitter.com/Ew4n">Ew4n</a><span class="entry-content"> Недостасува мобилна верзија, но предвидувам дека G.ho.st ќе им биде користен на луѓето со основни слушалки и пристап до заеднички компјутер.</span></p>
<p class="MsoNormal"><a href="http://twitter.com/markherring/statuses/2775309211" target="_blank">markherring</a>:</p>
<p class="MsoNormal"><span class="msgtxt">Дали некој го користи  <strong>g.ho.st</strong> со своите ученици. Може да ја реши заштитата на податоците и чувањето на истите во училиштата. Нема потреба од огромни сервери?</span></p>
</blockquote>
<p class="MsoNormal">Без разлика на тоа како се развива овој оперативен систем, или дали е успешен или не, <em>G.ho.st</em> е добар индикатор дека соработката низ линиите на конфликтот е можна кога луѓето  го примаат светот без ѕидови.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/14/2128/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Југоисточна Азија: Интернетот и национализмот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/11/2097</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/11/2097#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 11 Aug 2009 08:09:45 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Брунеи]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Мјанмар (Бурма)]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Тајланд]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2097</guid>
		<description><![CDATA[Интернетот се повеќе го користат многу луѓе од Југоисточна Азија за најразлични националистички кампањи. Овој тренд е позитивен затоа што сега за сега го проширува и подобрува политичкото учество на обичните граѓани. Меѓутоа, постојат ултра-националистички онлајн иницијативи кои го спречуваат создавањето на регионална солидарност во Југоисточна Азија.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/04/southeast-asia-internet-and-nationalism/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Интернетот се повеќе се користи од многу луѓе од Југоисточна Азија за најразлични националистички кампањи. Дури и владините лидери максимално го искористуваат кибер просторот за промовирање на заедништвото и патриотизмот во нивните земји.</p>
<p>Овој тренд е охрабрувачки бидејќи им дава на обичните граѓани шанса да се изразат во смисла на припадност кон нивната поширока заедница. Меѓутоа, постојат ултра-националистички онлајн иницијативи кои го спречуваат создавањето на регионална солидарност во Југоисточна Азија.</p>
<p>Можеби најконтроверзниот веб сајт во Индокина денес е <a href="http://www.ilovethailand.org/file/intro_site/">ilovethailand.org</a>. Овој веб сајт е креиран од тајландскиот премиер за да ја подигне меѓународната репутација на земјата. Веб сајтот исто така цели кон <a href="http://facthai.wordpress.com/2009/07/31/thai-websites-anger-cambodians-eturbonews/">обединување и инспирирање</a> на Тајландците, од кои многумина се разочарани од препирките помеѓу највисоките политички сили во земјата.</p>
<p>Chang Noi ја идентификува кампањата на веб сајтот како <a href="http://nationmultimedia.com/2009/07/27/opinion/opinion_30108417.php">техника за масовна пропаганда:</a></p>
<blockquote><p>Ниту една кампања не признава дека мора да постојат реални причини за тие поделби. Ниту една кампања не предлага никакво решение за ваквите причини. Ниту една кампања не признава дека луѓето влегле во политичкиот активизам затоа што сметаат дека тоа е нивна граѓанска должност и затоа што во срцето ги носат интересите на државата. Тие сакаат да ги сокријат вистинските проблеми под тепихот каде што тие ќе гнојат и ферментираат.</p></blockquote>
<p>Веб сајтот предизвика <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/22/cambodia-thailand-ilovethailand-website-sparks-controversy/">контроверзии</a> поради тоа што тврди дека делови од Камбоџа се Тајландска &#8220;изгубена територија&#8221;.</p>
<p>Камбоџа и Тајланд веќе неколку декади наназад се расправаат за сопствеништвото врз античкиот <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/10/20/thailandcambodia-conflict-over-preah-vihear-temple-part-ii/">Preah Vihear Temple</a>. Оваа територијална расправа доведе до неколку <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/04/03/fighting-erupts-again-on-preah-vihear-border/">насилни судири </a> помеѓу граничните патроли на двете соседни држави.</p>
<p>Многу блогери го изразија своето разочарување затоа што тајландската влада избрала да ја обединува земјата преку провоцирање на конфликти со другите нации во регионот. Тие веруваат дека нетизените не треба да ја поддржуваат ваквата погрешна верзија на национализмот.</p>
<p>Како и што се очекуваше, камбоџиската влада испрати дипломатски протест поради креирањето на овој веб сајт. Тоа исто така доведе до креирање на про-камбоџиски веб сајт <a href="http://www.ilovekhmer.org/">ilovekhmer.org</a>. Овој сајт цели кон откривање на лажните изјави кои наводно биле најдени на ilovethailand.org.</p>
<p>И двата веб сајта, ilovethailand.org и ilovekhmer.org, станаа многу популарни веб портали во Тајланд и Камбоџа. И додека позитивно е тоа што двете земји нивните гранични судири ги пренесоа во кибер арената, негативното е во тоа што оваа виртуелна војна исто така создаде расистички чувства  во двете земји.</p>
<p>Малезискиот премиер е друг лидер кој го видел потенцијалот на користењето на интернетот за постигнување на обединето општество. Настрана од <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/04/06/malaysia%E2%80%99s-new-prime-minister-is-a-blogger-and-twitterer/">блогирањето и Twitter </a> неговите секојдневни активности, премиерот Najib Abdul Razak го покрена <a href="http://www.1malaysia.com.my/index.php">1Malaysia.com.my</a> да служи како <a href="http://www.1malaysia.com.my/index.php">“интерактивна  платформа”</a> помеѓу лидерите и неговите гласачи. “1Malaysia: Луѓето први, изведбата сега” е слоганот на кампањата на премиерот.</p>
<p>Во меѓувреме, про-демократските активисти во Малезија покренаа своја кибер кампања на тема <a href="http://www.facebook.com/pages/1BLACKMalaysia-Democracy-First-Elections-Now/90393349238">“1BlackMalaysia: Демократијата прва, избори сега.”</a> Тие веруваат дека новиот лидер ги заборавил демократските институции во Малезија. На почетокот на овој месец, група формирана на Facebook и блог страници ги охрабруваат Малезијците да креираат и поставуваат плакати  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/26/malaysia-%E2%80%9Cwhere-is-democracy%E2%80%9D/">“Каде е демократијата?”</a> на веб.</p>
<p>Индонезија потврди дека националната трагедија може <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/21/indonesia-online-nationalism/">да ги обедини нетизенитe</a>. Часови после <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/17/indonesia-bomb-explosions-at-kuningan-jakarta/">смртоносната експлозија</a> која ја погоди Џакарта минатиот месец, индонезиските корисници на Twitter започнаа со испраќање пораки &#8220;Ние не се плашиме&#8221;. Неколку денови, <a href="http://search.twitter.com/search?q=%23IndonesiaUnite">#indonesiaunite</a> стана најпопуларна тема на Твитер. Корисниците од Plurk и Facebook ги сменија нивните аватари со земање на црвените и белите симболи од индонезиското знаме. Локалните блогери ја открија корисноста од употребата на микроблогирањето за да ги инспирираат луѓето за акција. Аналитичарите беа импресионирани дека политичките млади Индонезијци им се придружија на останатите загрижени Индонезијци во осудата на терористичкиот напад во Џакарта.</p>
<p>На почетокот на годината на Филипините <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/01/18/philippines-helping-flood-victims-through-plurk-and-blogs/"><span style="color: #0000ff;">се собраа донации</span></a> за жртвите од поплавите во Минданао преку  paypal. Во чест на поранешниот претседател кој почина минатиот викенд, корисниците на Twitter додадоа <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/03/philippines-people-mourn-death-of-corazon-aquino/">жолти ленти</a> на сликите на профилите. Онлајн петициите <a href="http://www.bloggerskapihan.com/2009/07/22/cyberprotest-day-vs-con-ass-sa-hulyo-26-linggo/">против предлогот</a> за менување на уставот на земјата од 1987 година собраа сто илјадници потписи и поддржувачи, посебно на  <a href="http://www.facebook.com/pilipinaskontraconass">Facebook.</a></p>
<p>Постојат енергични<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/04/16/cyber-activism-in-vietnam/"> кампањи </a> и лоби напори за добивање поголема <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/19/vietnam-arrests-prominent-lawyer-and-writer/">слобода на интернет</a> во Виетнам. Веб кампањите покажуваат дека поддршката за мианмарската опозициска икона <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/05/myanmar-64-words-for-aung-san-suu-kyi/">Aung San Suu Kyi</a> е бројна. Брунејските блогери организираа различни активности за собирање на средства за поддршка на <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/05/16/bloggers-raise-funds-for-brunei-special-olympics-team/">спортските тимови</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/25/brunei-fund-drive-for-flood-victims/">жртвите од поплавите</a> и еколошките групи.</p>
<p>Причината за национализмот е популарна но контроверзна тема на интернет.<br />
Политичарите и анти-владините групи во Југоисточна Азија беа конзистентни и упорни во максимизирањето на интернетот со цел напредок на националистичките кампањи. Овој веб феномен досега е позитивен во тоа што го прошири и подобри политичкото учество на обичните граѓани. Но, е контрапродуктивен кога предизвикува расизам и ксенофобија.</p>
<p>Исто така е мошне невкусно кога политичарите го користат вебот за да ги сокријат своите недела преку промовирање на сомнителни националистички застапувања. Интернетот останува силна алатка и платформа за искрените индивидуалци и групи за промовирање на сериозни теми како национализмот. Нетизените од регионот не смеат да дозволат некои индивидуалци да го победат еманципаторскиот потенцијал на широко распространетиот веб.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/11/2097/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Перу: Продолжуваат ниските температури во Пуно</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/2077</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/2077#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 07 Aug 2009 11:07:23 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2077</guid>
		<description><![CDATA[Во Перу екстремно ниските тепмератури во јужниот регион на Пуно предизвикуваат нови смртни случаи. Постојат многу фрустрации поради донациите кои не пристигнуваат до оние за кои што се наменети.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Хуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/03/peru-deaths-due-to-cold-temperatures-continue-in-puno/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ужасната ситуација во јужен Перу <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/06/11/1376">продолжува како последица на екстремните температури во регионот на Пуно</a>. Изабел Гуера пишува на Living in Peru, дека <a href="http://www.livinginperu.com/news/9658">најранливи жртви се децата</a>, кои умираат од пневмонија и респираторни болести. До денес, има <a href="http://www.rpp.com.pe/2009-07-27-entre-enero-y-julio-mueren-433-personas-por-ola-de-frio-en-el-sur-noticia_197376.html">регистрирано 433 смртни случаи како последица од студот [шпански</a>]. Ова се споредува со<a href="http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5gut9mLgk1jxpL1SOSioGNwbHfkWg"> 480 смртни случаи низ Латинска Америка</a> поради А Х1Н1 вирусот, кој доби многу повеќе медиумско и владино внимание.</p>
<div id="attachment_88876" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/pungo.jpg"><img class="size-full wp-image-88876" title="pungo" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/pungo.jpg" alt="Photo by Barbara Drake and used with permission. http://americaninlima.com/2009/07/18/andean-children-cold" width="400" height="300" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">фотографијата е од Барбара Дрејк и е употребена со дозвола  http://americaninlima.com/2009/07/18/andean-children-cold</p>
</div>
<p>Сепак, имаше многу силни и моќни слики кои доаѓаа од регионот, вклучувајќи го и ова <a href="http://www.youtube.com/watch?v=r0XXx45hQ8A">видео</a>, кое ги покажува жртвите на студениот бран, кои предизвикаа силна реакција од некои Перуанци..</p>
<p>Тежината на видеото влијаеше врз оние кои го имаа гледано, што се покажува во делот за коментари од оние кои ги критикуваат новинарите кои го направиле видеото. На пример, корисник на YouTube <a href="http://www.youtube.com/user/beto1726">beto1726 </a>напиша:</p>
<blockquote><p>…cuanto morbo d stos periodistas el de ver y no aser ni mi***a si sabian q iban﻿ a encontrar a ninos sufriendo por q no llevaron ayuda de medicamentos desde lima asiendo en su canal una colecta entre tanto gerente q tienen…</p></blockquote>
<div class="translation">Колку морбидни може да бидат новинарите, кога ќе ја видат (ситуацијата) и кога знаеле дека ќе најдат деца кои страдаат, зошто не земале лекови од Лима или не собрале од сите вработени во станицата.</div>
<p>Корисникот Piacostar<a href="http://www.youtube.com/user/piacostar"> одговара во име на новинарите: </a><a class="watch-comment-auth" rel="nofollow" href="http://www.youtube.com/user/piacostar"></a></p>
<blockquote><p>No justifico … pero en honor a la verdad, los periodistas no somos médicos, ni abogados… solo informamos… es lo único que podemos hacer… e indignarnos como el resto del﻿ mundo… nuestro poder no va más allá que el de mostrar una realidad… cruda, es verdad, esperando que con eso se revele lo que sucede y quienes sí pueden y DEBEN hacer algo al respecto, LO HAGAN!</p></blockquote>
<div class="translation">Не го оправдувам ова&#8230;но во име на вистината, новинарите не се ни доктори ни адвокати&#8230; ние само известуваме&#8230;тоа е единствената работа која можеме да ја направиме&#8230;и биди вчудовиден како остатокот на светот&#8230;навистина, нашата моќ не го надминува прикажувањето на суровата реалност, чекајќи за она што ќе се открие  и оние кои можат и ТРЕБА да направат нешто за тоа, ДА ГО НАПРАВАТ!</div>
<p>Не е само студот и владината импровизација она што влијае врз оваа рурална популација со ниски примања во Пуно, туку и лошото управување со донациите добиени од оние со добри намери. Bobsparz од блогот Caviar de Cianuro [шпански], <a href="http://caviardecianuro.wordpress.com/2009/07/16/%C2%BFcomo-vamos-en-el-tema-de-las-heladas/">пишува за еден пример на донации кои не пристигнале онаму каде што биле наменети:</a></p>
<blockquote><p>hace días <a title="Trafican en Ica con los donativos para víctimas del frío que hay en Puno" href="http://www.elcomercio.com.pe/noticia/314819/trafican-donativos-miles-victimas-frio-puno" target="_blank">la SUNAT incautó 32 toneladas de arroz (en 630 sacos) de un donativo alimentario del PMA para la gente de Puno</a>. Resulta que el organismo internacional contrató los transportes de la empresa Industria Arrocera de América (Induamérica) quienes a la vez contrataron a la transportista Flores Casas debido que excedía su capacidad logística para poder transportar los donativos hacia Puno. Las donaciones fueron de Lambayeque hacia Lima para luego enrumbar a Puno en 8 camiones de Induamérica y en 3 de Flores Casas. Los donativos llevados en la última empresa transportista nunca llegaron y parte de las donaciones se hallaron en un mercado de Ica.</p>
<p>Por el robo cometido 20 mil familias de la sierra sur que soportan el frío no podrán recibir su alimento correspondiente. En total no fueron 32 toneladas sino 100 las que se perdieron en el camino de Lima a Puno. Realmente vergonzoso.</p></blockquote>
<div class="translation">
<p>Пред неколку денови, SUNAT (Контролата на приходите од данок) инкасира 32 тони ориз (во 630 вреќи) од донација од Светската програма за храна за луѓето во Пуно. Излезе дека меѓународната организација ангажирала транспорт од компанијата Rice-Growers Industry of America (Induamérica) кои потоа ја ангажирале компанијата Flores Casas затоа што тие немале логистички капацитет за да го извршат транспортот во Пуно. Донациите одеа од Ламбајек до Лима и тргнаа за Пунто во 8 камиони од Induamérica и 3 камиони од Flores Casas. Донациите превезувани од Flores Casas никогаш непристигнаа, а дел од донациите беа пронајдени продадени во маркет во градот Ica..<br />
Поради кражбата, 20,000 семејства на југот кои мораа да се соочат со студот нема да можат да ја примат донацијата која им припаѓа. Се, на се, во реалноста не беа 32 тони, туку 100 тони беа изгубени на патот од Лима до Пуно. Навистина срамно.</p></div>
<p>Корупцијата не е единствениот проблем со кој се соочуваат оние кои сакаат да им помогнат на луѓето во Пуно. Барбара Дрејк, иселеник од САД, <a href="http://americaninlima.com/2009/07/16/update-child-deaths-peru">пишува на нејзиниот блог</a> An American in Lima:</p>
<blockquote><p>Во било која земја, Црвениот Крст би бил на сцена помагајќи им на жртвите и обезбедувајќи ги со итна помош, но погодете што? Црвениот Крст на Перу е приватен, фамилијарен бизнис кој оперира според свои методи, не оние на Меѓународниот Црвен Крст/Општеството Црвена Полумесечина. Перуанскиот Црвен Крст виртуелно не прави ништо за време на катастрофи и уште помалку за да ги спречи.</p>
<p>Зошто Меѓународниот Црвен Крст не може да интервенира и да помогне во поставување на вистински Црвен Крст во Перу? Затоа што семејството што го поседува Црвениот Крст во Перу го регистриа името со SUNAT и технички &#8220;го поседува&#8221; брендот Црвен Крст во земјата. Ако мислите дека ова е нечуено, придружете му се на клубот. Перуанската  влада би требало да интервенира, да го одземе името од приватната своина да помогне во формирање на вистински Црвен Крст во Перу - ВЕДНАШ.</p></blockquote>
<p>Ситуацијата е сложена и други структурални проблеми се демонстрираа за време на оваа криза. Франсиско Каназа од Apuntes Peruanos [шпански] има мислење дека <a href="http://apuntesperuanos.com/2009/07/puno-frio-muertes-causa/">владините акции во оваа ситуација оставија многу да се посакува. </a>Сепак, ова не е ништо ново и тој пишува за некои длабоко-вградени теми (храбра страна е блогерското истакнување):</p>
<blockquote><p><strong>La donación es un parche. El problema real es la desatención del Estado a aquellas zonas alejadas.</strong> La real obligación del Estado es proveer <strong>servicios médicos suficientes</strong> a todos los ciudadanos. Sin embargo, enfermedades simples degeneran en muerte en las comunidades de la sierra, por la ausencia de servicios de salud que puedan prestar atención oportuna. … (pero) La mortalidad se genera por el bajo nivel de defensas que los pobladores tienen por la limitada dieta.</p>
<p>Otro punto: Una simple caminata por zonas altas consume miles de calorías en poco tiempo. Los ciudadanos de <a class="st_tag internal_tag" title="Entradas etiquetadas con Puno" rel="tag" href="http://apuntesperuanos.com/tag/puno/">Puno</a>, <a class="st_tag internal_tag" title="Entradas etiquetadas con Cusco" rel="tag" href="http://apuntesperuanos.com/tag/cusco/">Cusco</a>, zonas de <a class="st_tag internal_tag" title="Entradas etiquetadas con Arequipa" rel="tag" href="http://apuntesperuanos.com/tag/arequipa/">Arequipa</a>, Ayacucho y Apurimac se enfrentan a caminatas extensas y <strong>su dieta no está adecuada</strong> para compensar el extremo requerimiento alimenticio. La <strong>ingesta de proteínas</strong> y calorías es bajísima en la sierra. La ingesta de carne, por ejemplo, es limitadísima. Sin embargo se promueve mil veces el reparto de leche como un gran logro. Peor aún, se insiste en modelos como el “papapán” que terminan por ser ridículos en su aporte dietético.</p></blockquote>
<div class="translation">
<p>Донацијата е само дамка. Вистинскиот проблем е во невниманието на државата кон оние во оддалечените области. Вистинската обврска на државата е да обезбеди доволна медицинска услуга за сите граѓани. Сепак, едноставни болести доведуваат до смрт во планинските заедници заради отсуството на навремени здравствени услуги. ..(но) смртноста е генерирана поради нискиот степен на имунитет кај луѓето поради нивната ограничена исхрана.</p>
<p>Друга точка: Едноставна прошетка низ областите со висока надморска височина согорува илијадници калории за кратко време. Граѓаните од обласите на Пуно, Цуско, Ареквипа, Ајекучо, и Апуримак се соочуваат со интензивно пешачење и нивната исхрана едноставно не е доволна за да  надомести за екстремните барања на преживувањето. Консумирањето на протеини и калории е ниско во планинските региони. Консумирањето на месо на пример, исто така е ограничено. Сепак, дистрибуцијата на млеко често се посочува како големо постигнување. Сепак е лошо што тие продолжуваат да  инсистираат на модели како „леб од компири“ кој на крај се исмејувани поради неговиот диетески прилог.</p></div>
<p>И на крајот, Rafo León пишува во својата колумна во магазинот Somos на весникот  <a href="http://www.elcomercio.com.pe/">El Comercio</a> за некои интересни аспекти на глобализацијата и нејзините штетни ефекти во Перу. На пример, многу луѓе користат синтетичка облека наместо волнена која е многу потопла. Наместо да конструираат куќи од непечена цигла, која генерално е традиционалниот материјал кој најдобро ја задржува топлината, тие сега користат цигли од алуминиум. <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Lupinus_mutabilis">Tarwi</a> and <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Quinoa">Quinua</a> е храната која се помалку се користи во детската исхрана.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/2077/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Африка: Блогерите дискутираат за ХИВ/СИДА помеѓу мажите хомосексуалци во Африка</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/2042</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/2042#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 06 Aug 2009 08:23:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[LGBT]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Нигерија]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уганда]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2042</guid>
		<description><![CDATA[Sub-Saharan  извести за високиот степен на хив позитивни помеѓу мажите хомосексуалци во Африка. BBC извести дека  по ова државно прашање мора многу да се направи поради оттуѓувањето и недостатокот на сексуално образование помеѓу хомосексуалците во Африка. Ајде да ги слушнеме погледите на LGTB африкански блогери кои пишуваат на оваа тема.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/africa-bloggers-discuss-hivaids-among-gay-african-men/">Хауте Хаику</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/africa-bloggers-discuss-hivaids-among-gay-african-men/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Субсахарска Африка  извести за високиот степен на хив позитивни помеѓу мажите хомосексуалци. <a href="http://news.bbc.co.uk/2/low/africa/8158469.stm">BBC извести</a> дека  по ова државно прашање мора да се направи многу поради отуѓувањето и недостатокот на сексуално образование помеѓу хомосексуалците во Африка. Во потрагата по слобода zа сексуално изразување, јасно е дека геј активизмот сè уште не достигнал национално ниво и кампањата за заштита на мажот при секс со маж (МСМ) сè уште не е добро позната. Овие фактори ги ставаат на ризик многу од хомосексуалците и хетеросексуалците, посебно мажите кои имаат незаштитен секс со двата пола и имаат односи со повеќе партнери. Многу е тешко да се допре до МСМ поради срамот, но сепак остануваат основните заштитни мерки кога е во прашање ХИВ. Ајде да ги слушнеме гледиштата на африканските LGTB блогери кои пишуваат за овој проблем.<br />
Дискусиите на сметка на анти-хомосексуалноста во Уганда, <a href="http://hivinkenya.blogspot.com/2009/07/dont-face-issues-just-criminalize-them.html">Симон Коли смета</a> дека криминализацијата на врските од ист пол ќе им отежни на мажите хомосексуалци  да се заштитат од пренесувањето на ХИВ:</p>
<blockquote><p>Кога се работи за превенција на ширењето на ХИВ, криминализацијата на врските од ист пол ќе ја направи уште потешка заштитата на мажите кои имаат односи со мажи (МСМ). МСМ се многу поподложни на инфекција со ХИВ и е поверојатно дека ќе ја пренесат отколку оние кои се во хетеросексуални врски.<br />
Но, ова значи дека мора да им се овозможи на МСМ да се отворат за нивното сексуално практикување. Ако не се отворени по ова прашање нема да се биде во можност да се опфати оваа  група со програмите за редукција на ХИВ. Тие ќе направат се што можат да останат невидливи, нема да бидат во можност да побараат сигурна медицинска помош, нема да бидат заштитени со законот; ќе станат уште поранливи отколку што се сега и ќе бидат поголема пречка во намалувањето на ХИВ трансмисијата.</p></blockquote>
<p>Генералниот директор на Комисијата за Сида на Уганда (UAC) беше цитиран минатата година како вели: „Хомосексуалците се главниот погон за ХИВ во Уганда, но поради ограничените ресурси, во овој момент не можеме да ги насочиме нашите програми директно кон нив.“ Хомосексуалец од <a href="http://www.blacklooks.org/2008/06/_ugandan_homosexuals_respond_to_inflammatory_remarks_by_the_director_general_of_the_ugandan_aids_commission.html">Уганда одговори:</a></p>
<blockquote><p>* 26 години откога започна епидемијата на ХИВ немаше ниту една влада која поведе превентивна програма помеѓу хомосексуалците во Уганда.<br />
* Иако уште од почетокот на епидемијата во светот се знаеше дека мажите хомосексуалци се ранлива група.</p>
<p>Изјавата од генералниот директор  е жална, изјавите на други лидери на Уганда кои велат дека хомосексуалците треба да се протераат на остров за да умрат 2, и од советникот на UAC дека „Нашите претходни искуства покажуваат дека внесувањето на хомосексуалците во кампањи против ХИВ само им дава шанса да ги пропагираат нивните нелегални и неприродни односи“<br />
Ние сме од Уганда. Ние сме хомосексуалци од Уганда.<br />
Ние имаме право на живот.<br />
Ние имаме право на здравје.<br />
Ние имаме право да немаме ХИВ.<br />
Ние имаме право на знаење за превенцијата од ХИВ и третманот. Ние имаме право да се заштитиме самите, нашите сакани, нашите фамилии и нашата заедница.<br />
26 години откога започна епидемијата, хомосексуалците од Уганда веруваат во митови и лаги за ХИВ поради пристрасните и ненаучни јавни образовни кампањи спроведени од владата. И покрај лагите кои ни беа кажани, сите луѓе имаат право на непристрасна превенција, нега, третман и поддршка.</p></blockquote>
<p>Да се биде геј во Африка сè уште е како да се биде во стомакот на ѕверот. Културата, религијата и хомофобијата насекаде, блогерите сметаат дека превентивните кампањи за ХИВ помеѓу МСМ треба да бидат активни и негативните геј стереотипи треба да се избегнуваат за да ги направат мажите хомосексуалци посигурни во сопствената заштита и владите треба барем да направат напор да се обидат и да ги спасат своите луѓе од мракот.<br />
Sebaspace <a href="http://afrogay.blogspot.com/2009/07/alarming-africa-male-gay-hiv-rate.html">ги сумира неговите чувства околу овие теми:</a></p>
<blockquote><p>За жал, не е веројатно дека било која африканска влада обрнува внимание или се труди да обрне внимание. Тоа навистина е криминал&#8230;…. сосема ѓаволски.</p></blockquote>
<p>Хомосексуалец од Уганда чувствува дека  <a href="http://gayuganda.blogspot.com/2009/07/price-we-pay.html">генерално и заедницата треба да плати</a>:</p>
<blockquote><p>Да бидеме фер и заедницата треба да плаќа со нас. Па, кој е виновен? Изгледа дека и вината можеме да ја расфрламе наоколу.</p></blockquote>
<p>Tamaku, кој ја напишал Дневникот на кенискиот хомосексуалец  <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/2009/07/not-bed-of-roses.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>ХИВ продолжува да се одмаздува и да пустоши во Суб-Сахарска Африка повеќе од било кој друг регион во светот и изгледа дека африканските мажи кои имаат односи со мажи се најмногу погодени.</p></blockquote>
<p>Еден од неговите читатели <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/2009/07/not-bed-of-roses.html?showComment=1248081103372#c2880360163883398365">го коментира овој пост:</a></p>
<blockquote><p>Несреќа е што програмите за ХИВ превенцијата во повеќето Субсахарски африкански земји сè уште се насочени кон хетеросексуалното мнозинство. Се до неодамна многумина мажи хомосексуалци веруваа дека ХИВ се пренесува само преку хетеросексуален однос. МСМ ќе имаат многу незаштитени односи со нивните машки партнери и бидејќи спијат само со една жена (најверојатно нивната сопруга), тие веруваат дека се е во ред.<br />
Ова е опортунистички вирус кој ја искористува секоја шанса која ќе му се даде и ректумот со неговото обилие со капилари, заедно со можноста од пукање е можеби и единствената најможна точка за инфекција.</p></blockquote>
<p>Истакнувајќи ја неприликата на хомосексуалците во Африка,<a href="http://madikazemi.blogspot.com/">The LGBT Asylum</a> постави напис напишан од  Edward Qooro насловен, <a href="http://madikazemi.blogspot.com/2009/07/activists-petition-un-over-violation-of.html">„Петиција на УН активистите поради прекршувањето на правата на хомосексуалците во Танзанија“</a>:</p>
<blockquote><p>Кампањите за човекови права дадоа извештај во Обединетите нации, жалејќи се против прекршувањето на правата на хомосексуалците, бисексуалците и трансексуалците (LGTB) во Танзанија.<br />
Извештајот беше предаден овој месец во Комитетот за човекови права на Обединетите Нации и бара потенцирање на социјалните и правните препреки кои ја намалуваат слободата на групите со ваков вид на социјални односи.<br />
Извештајот беше направен од три невладини организации: Центарот за промоција на човековите права во Источна Африка, Интернационалната комисија за  човекови права на хомосексулците и Глобални права.</p></blockquote>
<p>Tamaku, 3 месеци имаше анкета  <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/">на неговиот блог</a> со која ги прашуваше читателите дали хомосексуалноста треба да биде декриминализирана во Кенија. 41% рекоа „Не“ и 28% сметаа  дека за хомосексуалноста нема место во Кенија.  <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/2009/06/gay-community-and-government-in-uneasy.html">Еден пост од неговиот блог</a> покажа дека  96% од луѓето кои одговориле биле против хомосексуалноста:</p>
<blockquote><p>Сепак, опасноста од јавно непријателство е реална. Анкета  од 2005 во Кенија покажала дека 96% од испрашаните сметале дека хомосексуалноста била  навреда на нивните верувања.</p></blockquote>
<p>Повеќето млади хомосексуалци кои се гордеат со својот идентитет сега јавно зборуваат и бараат модел за натпревар. Афрохомосексуалeц од Нигерија кој  сега живее во САД  <a href="http://africangayexperience.blogspot.com/2009/07/what-i-seek.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Сега Gen X живеат живот врз основа на она што медиумите им го даваат. Дали ова е она што значи да се биде геј? Одговорот е не, овде има позитивни примери на црни мажи хомосексуалци, некои се некои не се. Овие постари мажи можат да им бидат ментори на помладите, а не да бараат само секс од нив. Да ги охрабруваат да размислуваат позитивно и да го изградуваат својот талент и да го користат за добри цели.<br />
Ова е она што јас го барам како млад  афро - американски хомосексуалец. Барам ментор, пример, барам некој кој е подготвен да ги учи и да се грижи за младите хомосексуалци.<br />
ДАЛИ ТАМУ ИМА НЕКОЈ<br />
<a href="http://gaylifekenya.blogspot.com/2009/07/hiv-on-down-low-myth-reality.html">ХИВ е подла: Мит &amp; Реалност?</a>:</p></blockquote>
<blockquote><p>Мислам дека навлегуваме на опасно тло како што луѓето одбиваат да прифатат дека постојат луѓе со различна сексуална ориентација и поради тоа тие ги тераат луѓето да бидат злобни (некои).<br />
Она што луѓето не успеаја да го сфатат е дека хомосексуалците исто така се социјални суштества, како сите луѓе во светот, тие имаат потреба да сакаат и да бидат сакани и да почувствуваат телесно задоволство, па ако ги натераш на заборав и ги натераш да ја кријат својата сексуалност тоа ги става луѓето на ризик.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/2042/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Политиката за едно дете на ревизија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/03/2017</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/03/2017#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 03 Aug 2009 08:37:12 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[кинески]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2017</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏорџ Сан  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Според магазинот Тајм, политиката за едно дете, камен темелник на современа Кина, ќе биде сменета кога доцна минатата недела се рашири веста дека Шангај ги охрабрува двојките да имаат уште по еден потомок.
Три декади, милиони кинески родители ги одгледуваа [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sun/">Џорџ Сан</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/28/china-one-child-policy-heading-for-a-revision/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Според <a href="http://www.time.com/time/world/article/0,8599,1912936,00.html?xid=rss-topstories">магазинот Тајм,</a> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/One-child_policy">политиката за едно дете</a>, камен темелник на современа Кина, ќе биде сменета кога доцна минатата недела се рашири веста дека Шангај ги охрабрува двојките да имаат уште по еден потомок.</p>
<p>Три декади, милиони кинески родители ги одгледуваа своите единствени деца според строгите одредби на правилата за планирање на кинеското семејство. Сега, соочени со кризата на стареење, авторитетите во Шангај за прв пат започнаа да ги охрабруваат младите двојки да имаат по две деца, потег кој претставува прв чекор на кинеската влада кон оддалечување од оваа интервентна политика.</p>
<p>Велат дека и Пекинг ја преиспитува оваа контроверзна политика на едно дете која помогна да се поттикне економскиот пораст од времето на <a href="http://www.chinaorbit.com/china-culture/china-politics/china-economic-reform.html">економската реформа и отварањето </a>- но проследена со тешка социјална цена.</p>
<p>Кога вестите насекаде се дискутираа од кинеските весници и магазини, тоа го поттикна и интересот на нетизените и покренаа многу аргументи. <a href="http://blog.foreignpolicy.com/posts/2009/07/24/shanghai_relaxes_one_child_policy">Англиски блогер</a> смета дека најголема промена ќе се случи во големите  кинески градови:</p>
<blockquote><p>Да се покрене ваквата иницијатива во еден од најголемите кинески градови е голем чекор, и ќе биде интересно да се  види колку Кина ќе ја олабави оваа политика.</p></blockquote>
<p>Поради политиката на едно дете, постои дебаланс на популацијата во Шангај. <a href="http://familylifenz.wordpress.com/2009/07/28/shanghai-starts-backpedaling-one-child-policy-in-face-of-demographic-implosion/">Блогерот Брендон Малоун </a>вели дека товарот врз младите луѓе е многу тежок:</p>
<blockquote><p>Сепак малкуте бројки се точно она од што го загрижи Шангај, бидејќи градот се соочува со недостаток на млади мажи и жени за одржување на неговата популација која старее.</p></blockquote>
<p><a href="http://blog.sina.com.cn/s/blog_4bc788e80100eb78.html">Друг блогер</a> вели дека  промената на политиката на едно дете има подлабока смисла, не само поврзана со развојот туку е поврзана и со потребите на самата политика:</p>
<blockquote><p>计划生育政策是我们的国策，但不是永远的办法。在上个世纪70年代推行计划生育政策时，中央和国务院的许诺是30年，现在30年已经到了，就应该承诺。</p></blockquote>
<div class="translation">Политиката на едно дете е наша национална политика. Но, тоа не значи дека  нема недостатоци и дека не може да се промени. Во 70те, владата и конгресот ветија дека оваа политика ќе трае 30 години. Сега тие 30 години поминаа и време е тие да го направат она што го ветија.</div>
<p>Поради ова некои се прашуваат зошто само луѓето во Шангај да ја имаат привилегијата да имаат повеќе деца. Читател се жали дека тоа <a href="http://comment.ifeng.com/view.php?docName=%E4%B8%93%E5%AE%B6%E7%A7%B0%E4%B8%8A%E6%B5%B7%E6%94%BE%E5%AE%BD%E8%AE%A1%E5%88%92%E7%94%9F%E8%82%B2%E6%94%BF%E7%AD%96%E6%AD%A3%E5%BD%93%E5%85%B6%E6%97%B6%20%E6%9C%89%E5%88%A9%E4%BA%8E%E6%89%A9%E5%A4%A7%E5%86%85%E9%9C%80&amp;docUrl=http%3A%2F%2Ffinance.ifeng.com%2Fnews%2Fopinion%2Fmssd%2F20090727%2F994389.shtml">не е фер</a>: [кинески]</p>
<blockquote><p>凭什么上海想生二胎就可以生，难道上海不属于中国，上海经济有特权，难道人也有特权吗？老龄化可以放开户口限制，坚决抗议。</p></blockquote>
<div class="translation">Зошто само Шангајците да ја уживаат оваа привилегија? Нели и тој е дел од Кина? Тие веќе имаат економската привилегија сега бараат да имаат и привилегија за раѓање. Цврсто протестирам поради идејата да се олабави рестрикцијата поради процесот на стареење.</div>
<p><a href="http://comment.xinmin.cn/index.php?app=common&amp;controller=Comment.List&amp;indexId=2298864&amp;title=&amp;url=http%3A%2F%2Fnews.xinmin.cn%2Frollnews%2F2009%2F07%2F28%2F2298864.html">Жена во Сичуан</a> [кинески] која е единствено дете на нејзините родители се жали дека е тешко за неа и нејзиниот сопруг да имаат повеќе деца само затоа што не се од Шангај:</p>
<blockquote><p>如果准许生二胎 那么任何夫妇都应该可以生 为什么要有那么多条条框框呀？不成了特殊群体的特殊权利了吗？我老公有个哥哥 我是独生子女 我们都在外地工作 家也安在外地 有个儿子 我还想着生个女儿呢！</p></blockquote>
<div class="translation">Ако им дозволиме на родителите да имаат второ дете, тогаш сите двојки во земјата треба да го имаат истото право. Зошто се поставуваат толку рестрикции и правила за луѓето од оваа земја освен за Шангај? Мојот сопруг има брат, но јас сум единствено дете на моите родители. Ние живееме и работиме далеку од дома со нашиот единствен син. Желни сме за ќерка!</div>
<p>Но ако на сите Кинези им се дозволи да имаат второ дете тогаш резултатот ќе биде страшен. <a href="http://hi.baidu.com/xufulin/blog/item/0d1a1b01ff3ac3077aec2c66.html">Блогер коментира</a>: [кинески]</p>
<blockquote><p>中国这个世界人口大国，难道还嫌人口不够多？事实上，鼓励二胎的努力，主要目的是为了平衡劳动力的变少和老龄人口的增多。多年来，中国的计划生育政策一方面取得了巨大的成功，另一方面似乎又非常失败。它有效控制了人口，但却又导致了强制堕胎现象出现。</p></blockquote>
<div class="translation">Најнаселената земја во светот, изгледа сака да има уште поголема популација. Новиот притисок, кој цели да ги собори растечите грижи за намалувањето на работната сила во земјата и стареењето напопулацијата, е најголемиот јавен напор кој допрва ќе покаже дека политиката ќе донесе и огромен успех и страшен неуспех. Додека се држеше под контрола растот на популацијата тоа истовремено доведе до пораст на абортусите.</div>
<p><a href="http://blog.huanqiu.com/?uid-54285-action-viewspace-itemid-284717">Chen Jibing</a> [кинески], новинар во Шангај, пишува на својот блог дека напуштањето на политиката на едно дете ја рефлектира културната вознемиреност кај родените Шангајци:</p>
<blockquote><p>我个人认为，这里还有更深层次的心理原因——“你想不想生二胎”这个问题背后，隐含的其实是上海乃至整个中国东南沿海发达地区的一种文化焦虑。</p></blockquote>
<div class="translation">Лично сметам дека зад прашањето „Дали сакате уште едно дете“ лежи психолошка причина. Тоа има импликации врз културната анксиозност во Шангај како и во обласите на источниот брег.</div>
<blockquote><p>在上海，我相信每个像我这样年龄的中青年父母都会有一个不大不小的烦恼——孩子不愿也不会说上海话。按照目前的这种趋势，恐怕不需要再过30年，曾一度被全国人民拿来作为讽刺小品素材的上海方言将会基本消失。</p></blockquote>
<div class="translation">Верувам дека во Шангај младите родители како мене се помалку или повеќе загрижени за феноменот што нивните деца неволно го користат шангајскиот јазик. Ако овој тренд продолжи, се плашам дека за 30 години шангајскиот јазик, кој некогаш се користел како елемент во сатиричните скечеви ќе исчезне.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/03/2017/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
