<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; српски</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/languages/serbian/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Унгарија, Србија: Трагедија на границата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 03 Nov 2009 10:45:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Унгарија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[унгарски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2846</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМариета Ли  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија дневниот весник на Приштина,  Коха Диторе (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, Magyar Szó (унгарски), [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marietta-le/">Мариета Ли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/28/hungary-serbia-tragedy-at-the-border/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Koha_Ditore">дневниот весник на Приштина</a>, <a href="http://74.52.64.18/~wwkoha08/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=19506&amp;Itemid=41"> Коха Диторе</a> (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, <a href="http://www.magyarszo.com/fex.page:2009-10-26_Letartoztattak_az_egyik_szervezot.xhtml">Magyar Szó</a> (унгарски), стои дека, според Коха Диторе, Исмет Р., осомничен за илегално пренесување на група косовски Албанци, бил уапсен на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kosovska_Mitrovica">Косовска Митровица</a>. Најголемиот број на известувачи велат дека 15 луѓе се удавиле во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tisza">реката Тиса</a> во обид да ја преминат границата, но единствениот возрасен преживеан, Аргон Рама, признал дека групата се состоела од 19 луѓе (<a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_category=16&amp;nav_id=388043">српски</a>, <a href="http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_id=62515">англиски)</a>.</p>
<p>Според <a href="http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/gyerek_gyerek_segitseg/2120585/">еден првичен извештај</a> (унгарски), објавен од една веб-страница во јужна Унгарија, <a href="http://www.delmagyar.hu/">Délmagyar.hu </a>(унгарски), за случајот на 15 илегални имигранти кои исчезнале во Реката Тиса на унгарско-српската граница, еден член на групата кој сакал да ја премине реката, татко на двегодишно момче и тригодишно девојче, бил оној кој повикал полиција од една јавна говорница кај пограничното село <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6szke">Роске</a>, утрото на 15ти октомври.</p>
<p><iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A&amp;output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A" style="color:#0000FF;text-align:left">Поголема мапа</a></small></p>
<p>Ксаба Балинт, блогер на <a href="http://srbija.blog.hu/">Serbia Insajd</a> (унгарски), користејќи го извештајот на Délmagyar.hu, <a href="http://srbija.blog.hu/2009/10/17/gyerek_gyerek_segitseg">коментирал</a> за случајот, а исто така дал предлог да се започне истрага особено на врските помеѓу Унгарија и Косово:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Дете, дете, помош! Тоа е она што косовскиот Албанец, чии деца за малку ќе се смрзнеле во Реката Тиса, постојано повторувал една ноќ во обид да избега во ЕУ. Ако некому не му е позната приказнава, ќе ја раскажам накусо. [&#8230;]</p>
<p>Чудакот отишол до таму што убаво му платил на еден шверцувач на луѓе, која таму е трендовска професија, и ќе биде што ќе биде, тој ќе влезе во новиот свет во Сегед. Не помислил на фактот дека неговите деца ќе ги наврне ноќта и дека ќе бидат преморени поради пешачењето по шума. Кога човекот видел дека проблемот е голем, ги оставил децата на октомврискиот дожд и отишол да побара помош.</p>
<p>Децата одвај дишеле кога ги нашле. Двегодишно и тригодишно дете, само да ве потсетам! Тие целосно биле прекладени. Едно дете на еден престапник паднало во кома, но сега се чувствува подобро. Иако тие се извлекле здрави и живи, приказната е тажна. Тажна, но и ве доведува до размислување. Барем се покренаа неколку прашања од нејзе.</p>
<p>Зошто од независна и слободна Република Косово, стотици независни и слободни граѓани бегаат? Веројатно, зашто не е лесно да живеете во ’демократија‘ заснована на деликвенција? Кажете и на некоја друга независна држава во Европа од каде многумина слободни луѓе доаѓаат нелегално секоја недела! Веројатно, државите што брзаа да ја признаат Колумбија на Балканот повеќе не се трудат толку за да ја направат државата вистинска држава? Ако 29 годишен човек со две мали деца тргнал по шумата ноќе среде октомври, тогаш, морам да кажам: не.</p>
<p>Во следната епизода ќе видиме што Унгарија, големиот европски пријател на Косово, направи за луѓето што живеат таму да не мораат да бегаат на Запад. [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Balkan Insight <a href="http://www.balkaninsight.com/en/main/news/23157/">објави</a> дека мисијата за владеење на правото при ЕУ, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Rule_of_Law_Mission_in_Kosovo">ЕУЛЕКС</a>, косовската полиција и унгарските власти го започнале спроведувањето на истрагите. Според веб-страницата, мигрантски семејства плаќале од 6000 до 8000 евра за да отидат во Унгарија. Наспроти медиумот Коха Диторе, Balkan Insight известува дека до сега нема уапсени.</p>
<p>До понеделникот, Magyar Szó, (унгарски) објави дека едно тело било пронајдено на Унгарската граница кај реката Тиса, а тела на две жени биле пронајдени на српската граница. Едно од телата и припаѓало на сопругата на Аргон Рама која била мајка на неговите деца.</p>
<p>Габор Наги, унгарски миграциски полицаец, исто така <a href="http://my.opera.com/brille/blog/2009/10/26/a-k">коментирал</a> (унгарски) за случајот на неговиот блог, изразувајќи неразбирање зошто Албанците толку очајно бегаат од Косово.</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Секако во вакви случаи секогаш се поставува прашањето, дали родителите се толку невнимателни што тргнуваат со бебиња кон ’големиот свет‘ или ситуацијата е толку лоша во Косово? Треба да се спомне и дека никој не ги брка од Косово, бидејќи тие ја ’стекнаа својата независност‘. Барем на хартија. А, исто така, не треба да се заборави дека овие луѓе бегаат со помош на шверцери на луѓе за дебели суми пари. Но, ако земеме предвид дека не е Унгарија местото каде што сакаат да бегаат, имам негативно мислење за тоа како стојат работите.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Смртта на францускиот фудбалски фан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 02 Oct 2009 06:06:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Томе Лазароски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2610</guid>
		<description><![CDATA[Брис Татон, 28 годишен Франзуцски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во Белградската болница на 29ти Септември.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Бољановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/tlazaroski/'>Томе Лазароски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/serbia-the-death-of-a-french-football-fan/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Брис Татон, 28 годишен француски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во белградската болница на 29ти септември.<br />
Оваа ужасна вест предизвика многу реакции од блогерите.</p>
<p>Срѓан Митровиќ<ahref="http://blog.b92.net/text/12491/Umro%20je%20Bris%20Taton/"> напиша</a>:<br />
<blockquote> Засрамен сум од овај град, овие политичари и оваа држава.</p></blockquote>
<p>Марко Јетвиќ креира Facebook група – „<a href="http://www.facebook.com/stop.nasilju">Запрете со насилство</a>“ - и на неговиот блог ги повика читателите да се придружат. Тој <a href="http://blog.b92.net/text/12492/RIP%20BRIS%20%28dodata%20akcija%20na%20Facebooku%29/"> напиша</a>:</p>
<blockquote><p> Јас сум фан на Партизан. Роден сум и израснав во Белград&#8230; но сум засрамен.</p>
<p>ПОЧИВАЈ ВО МИР БРИС</p></blockquote>
<p>Сречко Секељиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12504/DOKLE%20VI%C5%A0E%3F%20%C5%A0etnja%20protiv%20nasilja%21%20%C4%8Cetvrtak%2C%2017h%2C%20Plato/">напиша</a>:<br />
<blockquote> Најави и насилни дела, поради кои геј парадата беше забранета во главниот град, поради кои многу луѓе се претепани, поради кои Брис Татон трагично загина, поради кои граѓаните не можат безбедно да шетаат по градските улици – сето ова мошне јасно ја покажува силната потреба за организирање на еден широк фронт против насилството. Првиот чекор за граѓаните е да ги преземат улиците од групите и индивидуалците кои шират омраза и покажуваат страв и смрт. Следниот чекор е институциите да започнат и успешно да ги реализираат криминалните обвиненија против индивидуалци, групи и организации кои пропагираат и извршуваат насилства.</p></blockquote>
<p>Српските власти го искажаа своето сочувство до фамилијата на Брис и истакнаа дека Србија нема никогаш да го заборави. Веб сајтот РТВ Студио Б <a href="http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=42831">ја објави изјавата</a> на министерот за внатрешни работи, Ивица Дачиќ:</p>
<blockquote><p>„Во името на Министерството за внатрешни работи, го искажувам моето најдлабоко сочувство поради смртта на вашиот син. Се до последен момент се надевавме дека Брис и неговата младост ќе победи. Веста за неговата смрт, која српските граѓани ја примија со големо жалење, е дотолку потрагична.“</p></blockquote>
<p>Според „Студио Б“, секретарот при Министерството за човекови права, Марко Караџиќ испрати повик до граѓаните да се соберат на централниот плоштад во Белград во среда во 11:30 часот, како би му оддале почит сo цвеќиња и свеќи. Тој истакна:<br />
<blockquote>Ужасна е веста дека француски граѓанин го изгуби животот на ваков начин во Белград. Сакам да упатам повик до сите граѓани да дојдат на плоштадот Трг Републике како хуман гест да запалат свеќи и остават цвеќиња со што би покажале дека има многу луѓе во Србија кои се против насилство и дека Србија никогаш нема да го заборави францускиот граѓанин Брис Татон ниту пак ќе дозволи повторување на вакви настани во иднина.</p></blockquote>
<p>Претседателот Тадиќ исто така <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=09&amp;dd=30&amp;nav_category=11&amp;nav_id=383990"> реагираше </a>:</p>
<blockquote><p>„Србија ќе реагираа со највисок степен на сериозност и со остри мерки. […]“</p></blockquote>
<p>Тој додаде дека ова е предупредување „до сите групи кои промовираат насилство изминатите неколку дена.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Откажана парадата на хомосексуалците</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2451</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2451#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 25 Sep 2009 14:20:30 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[LGBT]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2451</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСиниша Бољановиќ  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Парадата на хомосексуалците 2009 (Gay Pride Parade 2009), којашто беше закажана да се одржи во центарот на Белград на 20 септември, беше откажана од страна на организаторите.
Пред неколку дена, прес службата на претседателот на Република Србија, ја објави својата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Бољановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/24/serbia-gay-pride-parade-postponed/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Парадата на хомосексуалците 2009 (Gay Pride Parade 2009), којашто беше закажана да се одржи во центарот на Белград на 20 септември, беше откажана од страна на организаторите.</p>
<p>Пред неколку дена, прес службата на претседателот на Република Србија, ја објави својата изјава на неговиот официјален сајт. Изјавата беше објавена поради  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/23/serbia-threats-to-lgbt-population/"> бројните, сериозни </a>закани кон  хомосексуалната (LGBT) популација од страна на навивачите на фудбалските тимови Партизан и Црвена Ѕвезда, како и од членовите на некои неонацистички (neo-Nazi) групи. Подолу следи <a href="http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=301500&amp;g=20090918111026&amp;lng=lat&amp;hs1=0">извадок</a>:</p>
<blockquote><p>[…] Владата ќе направи се за да ги заштити граѓаните, без оглед на нивната етничка, религиозна, сексуална или политичка ориентација, затоа што ниедна група […] не смее да ја земе правдата во свои раце и да ги загрози животите на оние кои мислат поинаку или се поинакви.</p>
<p>Во Србија, „Уставот, законите и јавниот ред и мир, почитта и секој напад на армијата, полицијата,новинарите, официјалните лица и другите граѓани нема да се толерираат и ќе бидат преземени сите неопходни мерки против заканувачот.“</p></blockquote>
<p>Само еден ден подоцна, шефот на полицијата Милорад Велјовиќ издаде соопштение во коешто објаснува дека е оценето, на основа на безбедносната процена од министерството за внатрешни работи и други безбедносни служби на Република Србија, дека собирот во центарот на Белград е екстремно ризичен и може да претставува закана по јавниот ред и мир во градот.</p>
<p>Организациониот одбор на парадата не се согласи да ја промени локацијата на собирот. По тој повод, одборот издаде соопштение и ја опиша одлуката. Еве еден <a href="http://www.labris.org.rs/doma%C4%87e/zabranjena-povorka-ponosa-2009.html">извадок</a>:</p>
<blockquote><p>[…] И покрај тоа што во полициската одлука беше препорачано настанот да се одржи на друга локација, како на пример на Ушќе [устието на Дунав и Сава], или на просторот спроти палатата „Србија“, апсолутно е јасно дека парадата е забранета. Иако високите официјални лица ги поддржуваат изјавите во кои што сите социјални групи, вклучувајќи ја и геј заедницата, можат слободно да ги изразат своите ставови на јавни места, ова се само зборови без  всушност да се направи нешто.</p>
<p>Власта во Република Србија формално призна во нејзината одлука, дека државата е неспособна адекватно да ги превенира и да ги казни заканите од клерско-фашистичките организации. Исто така државата е неспособна да им ги овозможи правата на граѓаните кои им припаѓаат според Уставот. […]</p>
<p>[…] Државата падна на основниот испит. Треба да се очекува повторно испитување. Многу набрзо. Република Србија се предаде. но ние не.</p></blockquote>
<p>Во саботата, на 19 септември, ултра-националистичката организација <a href="http://www.snp1389.rs/">„1389“</a> (името на групата се однесува на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo">Битката на Косово</a>, (којашто се случила во 1389) издаде соопштение во „E-весник“ (Е-novine) веб-сајт којшто го <a href="http://www.e-novine.com/srbija/vesti/30114-Otkazana-Parada-ponosa.html">објави</a>. Меѓу другото, тие напишале:</p>
<blockquote><p>Ова го сметаме за голема победа на нормална Србија и на граѓаните против заканите и насилствата. […]</p>
<p>[…] Како што беше објавено, активистите на српското народно движење 1389 и движењето  „Наци“ (Nazi) ќе се соберат на платото спроти Филозофскиот факултет утре во 20.00 часот и ќе учествуваат во настанот наречен  „Апсолутно ненасилна народна се-Српска партија на сексуално не-девијантни лица (Absolutely unviolent popular all-Serbian Party of sexual not deviant persons)“</p>
<p>Ги повикуваме граѓаните масовно да дојдат во белградските улици утре за да се осигуриме дека неверниците и сатанистите нема да чекорат по улиците на нашиот град.</p></blockquote>
<p>Оваа изјава и полициската одлука предизвикаа многу реакции, не само од геј-популацијата, туку и од српската јавност. Блогерите реагираа и на двете.</p>
<p>Јасмина Тесановиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12305/Belgrade%20steampunk/">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>Како што видов на вестите на  B92, членовите на клерско-фашистичката група „1389“ одеа по улицата Кнез Михајло, собирајќи се на платото и ја посетија црквата Свети Сава. Исто така подоцна, истата вечер, победата на српскиот кошаркарски тим беше прославена низ белградските улици со хистерични извици „Србија, Србија“ и подигање на три прста.</p>
<p>А ние, забранети и невидливи, како и да е, ама не Србија, седиме на палубата на бродот којшто тоне.</p>
<p>Денеска во 11, можеше да биде 6ти октомври, но не 1389. Како и да е времето не е линеарно туку прогресивно. Само се прашувам каков бил Белград во 1389. Веројатно не бил насилен и глупав. Време е во Белград да се случи стимпанк (steampunk) револуција!</p></blockquote>
<p>Среќко Секелиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12325/Odgovornost/">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>[…] Српската извршна власт, олицетворена во премиерот и безбедносните служби, олицетворени во шефот на полицијата, ставија до знаење на хартија дека немаат контрола на улиците во нивниот главен град. За тоа време, министерот за внатрешни работи и потпретседателот на владата Ивица Дачиќ, избегаа од земјата додека не се смират работите. […]</p>
<p>[…] Ова признание предизвика шокирачкa потврда за тепањето на странците во центарот на Белград. […]</p></blockquote>
<p>Круголина Боруп <a href="http://blog.b92.net/text/12285/Dragi%20predsedni%C4%8De%2C%20ministri%20i%20ministarke%3A%20KOJE%20STE%20VI%20%C5%A0ONJE%21/">го изрази </a> нејзиниот став со острина и иронија:</p>
<blockquote><p>Каква влада сте ако не сте способни да заштитите 500 луѓе. Не ми кажувајте дека не можевте да обоите во розово 500 панцири, шлемови и гас-маски и да ги распределите на нас, лудаците, само во земја која беше храбра да им даде отпор на тираните.</p>
<p>Каква влада сте ако немате на ум да застанете на првата линија, сите 25 или и колку да сте, затоа што ова одамна не е прашање за геј парадата, туку се претвори во парада на борба против насилството. […]</p></blockquote>
<p>На крајот од нејзиниот пост, таа му се обрати на Зоран Ѓинѓиќ, поранешниот премиер и претседател на Демократската партија, кој беше убиен во 2003 од мафијата која беше поддржана од некои политичари, кои беа маскирани како неговите политички партнери, според голем број на познати личности, обични граѓани и политички партии, бидејќи тој сакал да ги среди сметките со нив и да ја однесе земјата во Европската унија најбрзо што може:</p>
<blockquote><p>Oх, мој Ѓинѓиќ… овие твои наследници… не предадоа и тебе и мене. Како што кажа: „Ако некој мисли дека ќе го задржи извршувањето на законите ако ме убијат, тогаш тој се залажува и себе си и другите затоа што јас не сум системот. Системот ќе продолжи да функционира и никој нема да биде амнестиран за неговите злосторства па дури и еден или двајца државници да бидат убиени.“</p>
<p>Oх, мој Ѓинѓиќ,… те убија и предадоа, мили. Овие кукавици не само што не го претставуваат системот - не чуле за него. Се плашат да не бидат убиени, како што те убија тебе, ако застанат на првата линија на Гордата колумна. Кукавици, кукавици, кукавици!</p></blockquote>
<p>Круголина го завршува нејзиниот пост со горчливите и саркастични стихови од познатиот српски автор Ѓорше Балашевиќ, кој ја поддржа демократската револуција во Србија од октомври 2000:</p>
<blockquote><p>Оди Европо, не си го пусти времето на нас.<br />
Не барај многу, ќе добиеш лоша репутација.<br />
Оди плането, одлично ни беше заедно.<br />
Добро сме, како што заслужуваме.</p></blockquote>
<p>Kруголина Боруп  го  <a href="http://blog.b92.net/text/12268/Daje%20se%20na%20znanje%3A%20od%20danas%20sam%20lezbejka%21/">напиша ова</a> во друг пост поврзан со откажувањето на геј парадата:</p>
<blockquote><p><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=09&amp;dd=18&amp;nav_category=11&amp;nav_id=382111">Вести: Српското народно движење 1389 испрати масовна имејл порака до сите белградски канцеларии на медиумските и издавачките куќи дека ќе платат за фотографирање на учесниците на парадата. Тие имаат намера да го објават тоа, за да можат родителите да ги препознаат сексуално девијантните лица и да ги заштитат своите деца од нивното влијание.</a></p></blockquote>
<p>На овој пост, Kруголина <a href="http://blog.b92.net/text/12268/Daje%20se%20na%20znanje%3A%20od%20danas%20sam%20lezbejka%21/">стави своја слика</a> како одговор на  „1389“ и напиша дека отсега натаму и таа е лезбијка.</p>
<p>Небојша Спаиќ  <a href="http://blog.b92.net/text/12304/Dr%C5%BEava%20je/">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>Државата е:<br />
1. слаба и беспомошна<br />
2. тоталитарна и репресивна<br />
3. глупава и неспособна<br />
4. преплашена<br />
5. националистичка и конзервативна<br />
6. се претходно наведено</p></blockquote>
<p>Претседателот Тадиќ не мисли така. Меѓу другото, за откажувањето на парадата <a href="http://www.predsednik.yu/mwc/default.asp?c=304500&amp;g=20090921181745&amp;lng=cir&amp;hs1=0">тој рече:</a></p>
<blockquote><p>Имаше недоразбирање во јавноста и погрешно толкување. Србија, како држава, никогаш нема да попушти пред заканите и оние кон кои ги  упатуваат […]. Државата понуди безбедносни услови, најмногу што може, за да се одржи парадата и Србија како и секоја друга држава во Европа инсистира на заштита на човековите права на сите нејзини граѓани, како што кажав многупати, независно од нивната национална, политичка, религиозна или сексуална ориентација. […]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2451/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Блогирање за правда и заштита</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/07/1630</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/07/1630#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 07 Jul 2009 12:15:07 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1630</guid>
		<description><![CDATA[Вознемирени поради неодамнешното страшно убиство кое се случи пред социјалните работници во источно српскиот град Књажевац, Расел и Јелена направија блог каде ја опишуваат нивната борба со српскиот легален систем за да го заштитан детето на Јелена од нејзиниот поранешен сопруг - наркоман.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/ljubisa-bojic/">Љубиша Боиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/24/serbia-blogging-for-justice-and-protection/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Вознемирени поради неодамнешното страшно убиство кое се <a href="http://www.pressonline.co.rs/page/stories/sr.html?view=story&amp;id=68239&amp;sectionId=39" target="_blank">случи</a> пред социјалните работници во источниот српскиот град <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Knja%C5%BEevac" target="_blank">Књажевац</a>, Расел и Јелена направија блог каде ја опишуваат <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/20/serbia-protect-the-children-of-drug-addicts/" target="_blank">нивната борба</a> со српскиот правен систем за да го заштитат детето на Јелена од нејзиниот поранешен сопруг - наркоман. Претходно Расел Гордон <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/21/serbia-russell-gordons-detention-case/" target="_blank">помина 48 часа во притвор</a> заради кршење на прозорецот на судот во Сопот во напад на бес поради тоа што судијата не сторил ништо за да ја обезбеди сигурноста на неговата сопруга за време на судењето.</p>
<p>Расел Гордон <a href="http://zastitideteodocanarkomana.blogspot.com/2009/06/srbija-kao-eufenizam-za-nasilje.html" target="_blank">пишува</a> [српски]:</p>
<blockquote><p>За време на трите години од нивниот развод, зависникот од хероин нема платено издршка за детето, континуирано загрозувајќи го животот на Илија преку злоставување за време на посетите, a за време на последната година контиунирано и се закануваше со смрт на нашата фамилија. Го оставаше Илија на чување кај други додека се дрогира и возеше пијан со Илија седнат пред него без каиш. Се обидовме да го заштитиме Илија од можните повреди преку ограничување на времето кога бившиот сопруг можеше да го види или да го земе, но  правниот систем има развиено логика и го брани наркоманот, а не детето. Кога прашавме на која логика се потпира ова, секогаш го добивавме истиот одговор: „Ова е Србија“.</p>
<p>Регистрираниот нарко зависник Владимир Младеновиќ од Ниш два пати дојде во нашиот дом со пијани фудбалски хулигани, тропајќи по вратите и прозорците, заканувајќи се дека ќе не претепаат до смрт пред малиот Илија. Два пати тие вербално не нападнаа и ни се закануваа на нашиот имот. Ние го следевме законот и останавме во нашата куќа, и повикавме полиција. Правниот систем не направи ништо.</p>
<p>Еднаш додека Владимир го возеше со колата Илија за време на неговите месечни посети, еден од хулиганите се обиде да ме удри со колата. Правниот систем повторно не направи ништо.</p>
<p>И место државата да ја брани светоста на нашето дете, нашиот дом и нашата добросостојба, постојано бевме опоменувани од судот, полицијата и социјалните работници дека и покрај ризикот што однесувањето на бившиот сопруг го носи по здравјето и животот на Илија (а и нашиот), ако од било која причина го загрозиме неговото право на посета,  Јелена ќе биде таа што ќе се најде во српскиот затвор.</p>
<p>Дополнително, бившиот сопруг имаше поднесено бројни тужби против нас, кои српската држава благовремено ги извршуваше. Бевме тужени за употреба на „грди“ зборови  кон него и хулиганите (вклучувајќи го и тоа што ги нарекувавме хулигани) кога тие влегуваа без дозвола на нашиот имот и ни се закануваа со смрт. Сите тужби беа соодветно слушнати од судот.</p>
<p>Кон нашите грижи се пристапуваше со сосема поинакви мерки. Иако дадовме сведоштва за заканувачкото однесување на Владимир, една судијка ја седна Јелена на само еден метар од него без никакво обезбедување. Игнорирајќи и отфрлувајќи ги моите грижи заповеднички, судијката ме исфрли надвор од нејзината судница. Бесен скришв еден мал прозорец додека се обидував да излезам од зградата и бев притворен на два дена и физички злоставуван од чуварот (моите напори да контактирам со познајници во српското Министерство за правда, внатрешни работи и одбрана  беа пречекани со целосен молк  и ни беше советувано дека иако управителот на затворот призна дека бруталноста на чуварот била „рутина“ немаме никакви шанси во судот ако ја тужиме српската влада).</p>
<p>Вчера бившиот сопруг се појави во судот за да сведочи за нашите наводни навреди на неговото достоинство - видливо потрошено на хероин. Неговите полузатворени очи, неговиот неразбирлив говор сведочеа за нашите грижи околу неговата способност и компетентност да се грижи за Илија во двата викенди кога го зема. Судијата одби да ја послуша Јелена и одби да побара тест за дрога. Неговиот повремен неповрзан говор беше соодветно снимен и нашиот адвокат не советуваше да молчиме.</p>
<p>Во центарот на работата е битка не за сигурноста на Илија или татковската љубов за неговиот син, туку помеѓу семејство кое не успеало и она кое успева.</p>
<p>Кога формиравме семејство со Јелена и Илија, тој беше момче кое немаше кој  да ја извршува улогата на татко. Јас го прифатив, го засакав и го подигав како мој син и имаме голема љубов и семејна хармонија. Ова сигурно  предизвикува бес кај Владимир и неговите родители и многуте тужби и судски интервјуа покажуваат дека ние посветуваме по три денови од секоја недела на судови, адвокати и социјални работници - ниеден од нив не направил барем нешто за да го заштити Илија или пак нас.</p>
<p>Доколку ова беше единствен случај во Србија, ќе и го припишевме на лошата среќа. Но во нашите истраги со пријатели, колеги и правни фирми, излезе дека ова е стандардна оперативна процедура. Причината која секогаш ни се наведува е: Ова е Србија.</p>
<p>На почетокот на оваа недела во друг дел на Србија, поранешен сопруг ја уби својата сопруга пред социјалните работници кои ги одобриле правата за посета. Ова ли е Европската Србија во иднина?</p>
<p>Вакво анархично и анти-конформистичко општество изгледа дека тешко се вклопува во строгата дисциплина и  регулативата која е потребна за членство во Европската унија. Дали тие воопшто ќе се зафатат низ Шенгенските точки, за да умрат на отворен пат во безвизното блаженство. И колку европски граѓани ќе земат со себе во подземниот свет?</p>
<p>Тој поставува зајадливо прашање: Кој ќе го плати погребот на Илија ако умре во сообраќајна несреќа? И дали постои посебна процедура за аплицирање за официјална изјава за жалење за нашиот смртен случај или само ќе кажеме: „Ова е Србија“!</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/07/1630/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Тортура или терaпија?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1399</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1399#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 14 Jun 2009 09:06:41 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1399</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСиниша Болјанович  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
На 21-ви мај на веб страницата на српскиот неделен весник „Време” беше објавена видео снимка за тортурата во духовно-рехабилитациониот центар: „Црна река“, кој се наоѓа во јужно-западна Србија. Пациентите во овој центар се зависници од дрога, а раководител на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Болјанович</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/29/serbia-torture-or-therapy/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>На 21-ви мај на веб страницата на српскиот неделен весник <a href="http://http//www.vreme.com/cms/view.php?id=866444" target="_self">„Време”</a> беше објавена видео снимка за тортурата во <a href="http://www.sretenje.org/" target="_self">духовно-рехабилитациониот центар: „Црна река“</a>, кој се наоѓа во јужно-западна Србија. Пациентите во овој центар се зависници од дрога, а раководител на центарот е српскиот православен свештеник Бранислав Перанович.</p>
<p>Речиси сите српски медиуми ги покажаа ужасните сцени од видео снимката, во која Перанович брутално тепа еден еден од пациентите со лопата и со тупаници.</p>
<p>Народниот правобранител, Саша Јанкович, е еден од службените лица кои реагираа брзо. <a href="http://www.vreme.com/cms/view.php?id=866158" target="_self">На веб страницата на „Време“</a> беше објавено дека Јанкович ќе поднесе кривична пријава против девет идентификувани лица од духовно-рехабилитациониот центар „Црна река“, кој се наоѓа во близина на Нови пазар, поради шарлатанство, извршен напад и нанесување телесна повреда. Јанкович исто така рекол дека сериозни повреди им се нанесени на пациентите на центарот, а тоа не може да се нарече третман или терапија, што јасно може да се види на видео снимката.</p>
<p>Српските блогери реагираа многу брзо на извештајот, а свои изјави дадоа и претставниците на духовно-рехабилитациониот центар „Црна река“ и српската православна црква.</p>
<p>Наместо да го опишува настанот со зборови, Иван ја објави видео снимката на <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html" target="_self">неговиот блог.</a> Еве некои од коментарите:</p>
<p><a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-7426475397846664907" target="_self">Warny, 5/21/2009:</a></p>
<blockquote><p>На почетокот ми се згади.</p>
<p>Имено, станува збор за луѓе кои се на пат од кој нема враќање. За нив и за нивните семејства поприфатливо е сè она што ќе им го врати претходниот живот&#8230;</p>
<p>Потоа размислував за тоа и им заѕвонив на неколку пријатели и разговарав за ова со нив и сфатив дека работите не се такви како што изгледаат.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/06820792873881830694" target="_self">Иван</a> одговори на <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-4620365110052850956" target="_self">5/22/2009:</a></p>
<blockquote><p>Да, во право си, ама кога видов како тој коњ им ги крши вилиците, ми се слоши.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/05175937939873315247" target="_self">Banjac</a>, <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-7368046550271942591" target="_self">5/23/2009: </a></p>
<blockquote><p>Во споредба со тортурата која зависниците од дрога ја преживеале поради кражби и други крвични дела она што е прикажано на видеото е безначајна тортура. Ако зависниците од дрога провалиле во некој автомобил и успеале да украдат радио, тие ќе бидат повеќе претепани ако бидат фатени. Потоа, прашајте ги семејствата на зависниците од дрога колку тешкотии и страдања доживеле и прашајте ги дали се согласуваат со методите на свештеникот Бранислав. Јас знам дека тоа не им пречи. Тој ја прифати работава со цело срце и се обидува да помогне. Тортурата што беше прикажана на видео снимката е природна појава во тие кругови, каде тешко дека може да се размислува рационално и човечно. На крајот, центарот „Црна река“ не е извор на зависници од дрога, туку место на воскреснување на Исус кој се жртвуваше за сите нас. Со верба во Бога, свештенику Бранислав ја имаш мојата апсолутна подршка.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/10851743861902823831" target="_self">Foxy Lady</a>, <a href="http://glavnibaja.blogspot.com/2009/05/kako-crna-reka-leci-narkomane.html#comment-7368046550271942591" target="_self">5/25/2009:</a></p>
<blockquote><p>Не ја гледав видео снимката затоа што сум прилично млада девојка. Само прочитав за ова.</p>
<p>Не знам какви се зависниците од дрога и не знам какви третмани се применуваат во центрите за рехабилитација, но знам дека ако се претепа некој зависник од дрога резултатот нема да биде излечен зависник од дрога.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.blogger.com/profile/09046627052656667498" target="_self">Arham</a>, <a href="http://www.blogger.com/profile/09046627052656667498" target="_self">5/27/2009:</a></p>
<blockquote><p>Ова е ужасно. Вакви кретени треба да се уапсат. Ова ги поминува сите граници. Без разлика дали некој е зависник од дрога или не, ова што се прави не е нормално и не е никаков третман. Ова што се случува е вистинска катастрофа.</p></blockquote>
<p>На официјалната веб страница на духовно-рехабилитациониот центар „Црна река“ меѓудругото <a href="http://www.sretenje.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=66%3A2009-05-24-08-58-08&amp;catid=36%3Austrojstvo&amp;lang=sr" target="_self">е објавено </a>и следново:</p>
<blockquote><p>…Хронолошкиот ред е едноставен. Бајден доаѓа во Србија. Епископот Артемије не го прими во светиот манастир Дечани, затоа што бил дел од окупационите сили. Домашните прогресивни сили се изнервирале и ја искористиле видео снимката за да му го уништат угледот на епископот Артемије кој како и свештеникот Бранисав, кој раководи со центарот околу десет години, го благослови основањето на центарот&#8230;</p>
<p>Дали зависниците од дрога ќе му бидат благодарни на Бајден за сето она што го стори за себе и за Србија, Косово и Авганистан?&#8230;</p>
<p>Изјавата на Перанович за телевизијата B92 беше објавена на сајтот на <em>„Време“:</em></p>
<p>„Понекогаш користиме сила, секако со согласност на родителите. А пациентите беа известени предвреме дека нема да толерираме прекршување на нашите правила. Оние кои имаат зависник од дрога дома знаат точно за што зборувам.“</p></blockquote>
<p>Силја, една од пациентките во центарот „Црна река“ <a href="http://www.sretenje.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=72%3Ajedno-svedoenje&amp;catid=36%3Austrojstvo&amp;lang=sr" target="_self">вели:</a></p>
<blockquote><p>Јас сум Силја и во центарот „Црна река“ сум од 29 октомври 2008 год. Сметам дека на оваа тема сум покомпетентна да зборувам јас отколку некој новинар. Имам порака до сите оние кои веруваат во нападите врз православниот мисионерски, духовно-рехабилитационен центар, а во кои учествуваа сите медиуми во Србија: престанете да ги осудувате вработените во центарот за нешто за кое немате лично искуство. Тоа што се вели дека тортурата се користи се применува како терапија е апсолутна лага. Ако има тортура, тогаш таа се применува врз мал број на пациенти кои не ги почитуваат правилата во центарот и кои нè попречуваат сите нас да се излечиме. Строго е забрането да се носи дрога во центарот, а забрането е каков било физички конфликт како и кражби, навредувања и бегање од центарот. Мора да се казни секое прекршување на овие правила. Ова се случува многу ретко и се користи кога е неопходно. Има многу пациенти во центарот и ако не се почитуваат правилата, тогаш таму ќе има хаос. Мора да сфатите дека зависникот од дрога е спремен да направи сè кога е во криза.</p></blockquote>
<p>Српскиот блогер Маркос на неговиот блог <em>Триста чуда</em> <a href="http://tristacuda.blogspot.com/2009/05/crna-reka-policija-istrazuje-lecenje.html" target="_self">напиша:</a></p>
<blockquote><p>&#8230;За разлика од поголемиот дел на јавноста, некои од родителите кои беа во кампот вчера сега имаат сосема различно мислење во однос на бруталните методи за превоспитување на зависниците од дрога&#8230;</p>
<p>Таа додаде дека таа била против тортурата. Меѓутоа, третманот во Институтот за зависници на наркотични средства не помогна тој да се излече. Тој излезе оттаму после девет вида на лекувања, но и понатаму остана зависник од дрога.</p></blockquote>
<p>Маркос цитираше една изјава на Вера од Нови Сад, мајка на еден од пациентите:</p>
<p><!--[if gte mso 9]><xml> <w:WordDocument> <w:View>Normal</w:View> <w:Zoom>0</w:Zoom> <w:PunctuationKerning /> <w:ValidateAgainstSchemas /> <w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid> <w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent> <w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText> <w:Compatibility> <w:BreakWrappedTables /> <w:SnapToGridInCell /> <w:WrapTextWithPunct /> <w:UseAsianBreakRules /> <w:DontGrowAutofit /> </w:Compatibility> <w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel> </w:WordDocument> </xml><![endif]--><!--[if gte mso 9]><xml> <w:LatentStyles DefLockedState="false" LatentStyleCount="156"> </w:LatentStyles> </xml><![endif]--></p>
<p><!--[if gte mso 10]><br />
<mce:style><!   /* Style Definitions */  table.MsoNormalTable 	{mso-style-name:"Table Normal"; 	mso-tstyle-rowband-size:0; 	mso-tstyle-colband-size:0; 	mso-style-noshow:yes; 	mso-style-parent:""; 	mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; 	mso-para-margin:0in; 	mso-para-margin-bottom:.0001pt; 	mso-pagination:widow-orphan; 	font-size:10.0pt; 	font-family:"Times New Roman"; 	mso-ansi-language:#0400; 	mso-fareast-language:#0400; 	mso-bidi-language:#0400;} --></p>
<p><!--[endif]--></p>
<blockquote><p>„Син ми е таму веќе четири години. Ако не отидеше во центарот, немаше веќе да биде жив. Му купив јаже и му реков да се обеси ако не може да живее без дрога“.</p>
<p>Таа додаде дека таа била против тортурата. Меѓутоа, третманот во Институтот за зависници на наркотични средства не помогна тој да се излече. Тој излезе оттаму после девет вида на лекувања, но и понатаму остана зависник од дрога.</p></blockquote>
<p>Блогерот<span> Никола Кнежевич меѓудругото <a href="http://blog.b92.net/text/9932/Slu%C4%8Daj%20Crna%20Reka%3A%20Po%C4%8Detak%20epiloga/" target="_self">цитираше</a> изјава на Светиот Синод на епископи на српската православна црква. Еве дел од неа:</span></p>
<blockquote><p>Светиот синод на епископи на српската православна црква ги прими со изненаденост и разочарување вестите за бруталното насилство врз пациентите во манастирот Црна река во рашко-призренската епархија. Објавената видео снимка и признавањето на свештеникот се несоборлив доказ за насилство кое апсолутно не е својствено за евангелистичкиот дух и мисијата на црквата.</p>
<p>Поради тоа, Синодот бара епископот Артемије веднаш да го распушти стационарот и да поведе црквено-правна постапка против свештеникот кој го призна извршеното дело&#8230;</p></blockquote>
<p>Кнежевич го заврши постот со овие зборови:</p>
<blockquote><p>Она што нè изненади и шокира подеднакво <span> </span>како инцидентот е високото ниво на мазохизам кај родителите. Во согласност со принципот „крајот ги оправдува средствата“, тие беа апсолутни рамнодушни кон начинот на кои беа лекувани нивните деца во центарот „Црна река“. Се разбира тоа е еден значаен знак кој ни покажува дека насилството стана прифатливо во нашето општество.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1399/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Светски ден на книгата: Животите на жените во огледало на нивните мажи</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/755</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/755#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 11 May 2009 11:15:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Алжир]]></category>
		<category><![CDATA[Доминика]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Канада]]></category>
		<category><![CDATA[Книги]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Мартиник]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=755</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСузан Лех  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Постојат многу мажи во животот на една жена, од првиот  до последниот: «татко, дедо, син, брат, љубовник, маж, шеф, колега»…Некои се присутни, други се заборавени, заминати, некои сé уште мистериозно се тука, заробени или страдаат, се менуваат, остануваат; [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/suzanne-lehn/">Сузан Лех</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/25/international-book-week-womens-lives-in-the-mirror-of-their-men/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" title="Nos Hommes" src="http://ecx.images-amazon.com/images/I/41G38ECK8SL._SL160_.jpg" alt="" width="108" height="160" />Постојат многу мажи во животот на една жена, од првиот  до последниот: «татко, дедо, син, брат, љубовник, маж, шеф, колега»…Некои се присутни, други се заборавени, заминати, некои сé уште мистериозно се тука, заробени или страдаат, се менуваат, остануваат; и споени заедно, нивните портрети и придонеси подобро ќе ги отсликаат отколку што би можела таа самата, жената која минува по нивниот пат, во интимни и деликатни приказни, тажни и инспиративни, забавни и скромни, кои се интроспективни и разјаснуваат историски и социјални минати времиња.</p>
<p>Прва на мојата листа на откритија беше <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Denise_Bombardier">Дениз Бомбардие</a>, новинар, новелист, есеист, и медиумска личност од Квебек, добро позната по извонредните известувања и честопати по смислата на хумор која ја користи за критикување. Во «Nos hommes» (1995) таа пишува, како што е цитирано во литературниот блог на Никол Савардс [француски]:</p>
<blockquote><p>Les hommes sont, dit-elle, des êtres qui nous inspirent sur chacun d&#39;eux, chacun d&#39;eux étant la facette de ce qu&#39;est un autre. De plus, l&#39;homme est cette personne qui nous révèle à nous-mêmes, nous les femmes. Ils sont un peu ce que nous voulons qu&#39;ils soient: amoureux, amants, fougueux, touchants, amicaux, professionnels, séducteurs, parfois cruels, et souvent terrifiés par le pouvoir qu&#39;exerce la femme sur eux. Enfin, ces hommes sont à l&#39;image de ce que la femme veut, croit ou “désespère d&#39;être”.</p></blockquote>
<div class="translation">Мажите, таа вели, се суштества кои не инспирираат за секој од нив, секој претставува дел од некој друг. Покрај тоа, мажот е онаа личност која им дава на жените нова свест за нив самите. На некој начин, тие се она што ние посакуваме да бидат: заљубени, љубовници, пријателски, професионално, заводнички, понекогаш сурово настроени, и често преплашени од моќта што жената ја има врз нив. На крај, овие мажи се слика на тоа што жената сака да биде, тоа што мисли дека е или « тоа што загубила надеж дека ќе стане».</div>
<p><a href="http://fr.wikipedia.org/wiki/Camille_Laurens_(%C3%A9crivain)"><img class="alignright" title="Dans les Bras-la" src="http://ecx.images-amazon.com/images/I/51953FHTZ8L._SL500_AA240_.jpg" alt="" width="160" height="160" />Камил Лоренс</a> [француски] претставува контроверзен тренд во француската литература, наречен  «<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Autofiction">автофикција</a>», кој што комбинира автобиографија и фикција. Во 2000-та година, ја објави  «<em>Dans ces bras-là</em>» («Во тие раце »), која што и ја донесе наградата Фемина, книга која <em>ballerines ou converses</em> ја <a href="http://ballerinesouconverses.com/blog/?p=333">обожува</a> [француски]:</p>
<blockquote><p>Les hommes. Quel sujet ! Passionnant. Je regrette d’avoir été une femme en lisant ces lignes. J’aurais aimé être masculin pour mieux comprendre ce qui se passe dans le ventre des femmes face à nous, mais je suis fille, je ne fais qu’aquièscer au chemin chaotique et amoureux de l’héroïne. Car il y a toujours une histoire d’amour avec un homme : qu’il soit père, grand-père, fils, frère, ami, amant, mari, patron, collègue.</p></blockquote>
<div class="translation">Мажи. Каква тема. Возбудливо. Додека ги читаме овие редови ми беше жал што сум жена.  Би обожавала да сум машко со цел подобро да разберам што се случува во главите на жените кои се соочуваат со нас, но јас сум женско, јас само прифаќам да одам по хаотичниот пат на една хероина со посредство на љубовта. Бидејќи секогаш постои љубовна приказна со маж - било да е татко, дедо, син, брат, љубовник, сопруг, шеф, колега.</div>
<p><img class="alignleft" title="My men" src="http://ecx.images-amazon.com/images/I/41JPtd71B5L._SL160_AA115_.jpg" alt="" width="115" height="115" />Но, мој фаворит  е без сомневање  <em>My Men</em> (Мојот маж) од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Malika_Mokkeddem">Малика Мокедем</a>, алжирска писателка со живеалиште во Франција, каде студираше медицина и долго беше на пракса како нефролог, пред да реши целосно да се посвети на литература. Ќерка на една неука, поранешна номадска фамилија од Јужен Алжир, таа успеа да се избори за својот независен живот против тешките традиции на времето и нејзината фамилија, и преку огромната моќ на нејзината решителност, стана она што секогаш посакуваше да биде. Таа пишува: [Фр]:</p>
<blockquote><p>Го оставив татко ми да научам како да ги сакам мажите, и заминав на континент сѐ уште непријателски, бидејќи е непознат&#8230; Застанав на нивна страна, но и против нив. Тие претставуваа сé што ми беше потребно да освојам со цел да се здобијам со слобода.</p></blockquote>
<p><em>La muse agitée</em>, блогерот од книжарницата Валариус е <a href="http://www.lamuseagitee.com/article-26546427.html">ентузијаст</a> [Фр]:</p>
<blockquote><p>Voici le « carnet de bal » de Malika Mokkedem, qui déroule le fil de sa vie comme on ouvre un tiroir aux souvenirs. Y sont rangés son enfance de petite fille algérienne qui compte moins que ses frères et à qui on demande d’être la plus transparente possible, son adolescence de jeune fille qui trouve dans les livres et l’instruction une porte ouverte à la liberté, une jeune femme avide d’amour, indépendante et déterminée, une femme construite avec ses blessures, sa culture, sa rage et son besoin viscéral de reconnaissance.<br />
Les hommes de sa vie sont ceux qui ont compté et l’on soutenue, ceux avec qui elle a bataillé, contre qui elle a dormi, pour qui elle a fait l&#39;amour. Leurs traces intimes imprègnent de forces conjuguées et de déceptions cuisantes la vie de l’auteur. […]</p></blockquote>
<div class="translation">Ова е „картата за игра“  на Малика Мокедем, која ја расплеткува нишката на нејзиниот живот како што ќе отворите фиока во која чувате сувенири. Чувани таму се нејзиното детство како мало алжирско девојче кое беше помалку влијателно од нејзините браќа и од неа се бараше да биде што е можно поневидлива, нејзините тинејџерки години како девојче кое во книгите и  учењето наоѓа отворена врата за слобода, млада жена желна за љубов, независна и решителна, жена изградена врз сопствените рани, нејзината култура, бес и огромна потреба за одобрување.</p>
<p>Мажите во нејзиниот живот се оние кои се грижеле за неа и кои ја поддржувале, оние против кои се борела, оние до кои спиела, оние со кои водела љубов. Нивните интимни обележја го обележуваат животот на авторката со здружени сили и со горчливи разочарувања […]</p></div>
<blockquote><p>Le livre se lit comme un récit de vie, un témoignage, une confidence, une sorte de gifle à l’ordre établi, l’ignorance et la servitude, une vérité toute crue qui n’accuse pas mais enveloppe l’avenir d’un espoir encourageant pour les femmes algériennes. […]</p></blockquote>
<div class="translation">Книгата се чита како една животна приказна, сведоштво, доверба, еден вид шамар в лице на воспоставениот поредок, незнаењето и робувањето, сурова вистина која што не обвинува, туку ја обвиткува иднината на една весела надеж за алжирската жена.  […]</div>
<p><img class="alignright" title="Nulle part dans la maison de mon père" src="http://www.algeriades.com/news/IMG/arton1864.jpg" alt="" width="96" height="150" />Оваа трка со пречки со која се соочуваат жените не води до големата алжирска новелистка <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Assia_Djebar">Асија Џебар</a>, која што е и преведувач, снимател и професор по франкофонска литература при Универзитетот во Њујорк, како една од малкуте жени некогаш прифатени на Француската академија. Меѓу нејзините најзначајни дела и ракописи вредни за паметење се <em>L&#39;Amour, la Fantasia</em> (1985), и <em>Femmes d&#39;Alger dans leur appartement</em> (2002). На својот блог <em>Le bateau libre</em>, литературниот критичар <a href="http://fredericferney.typepad.fr/mon_weblog/2009/04/assia-djebar-une-iphig%C3%A9nie-en-songe.html">Фредерик Ферни</a> пишува за нејзината најнова книга <em>Nulle part dans la maison de mon père</em> («Никаде во куќата на татко ми», 2007) [француски]:</p>
<blockquote><p>Le titre sonne comme une dénégation et un aveu, il tient sa promesse.<br />
[…]<br />
Grandir, est-ce apprendre à désobéir? Et comment grandir sans (se) trahir? Comment être fidèle à soi sans renier les siens? Assia Djebar a cette phrase: “Se dire à soi-même adieu” que chacun est libre d&#39;interpréter comme il veut.</p></blockquote>
<div class="translation">Насловот звучи и како негирање и како дозвола, но успева да го исполни ветувањето.<br />
[…]<br />
Дали пораснувањето значи да се научи да не се почитува? Како може да се порасне без да се предаде некого (и без да се предадеш самиот себе)? Како може да останеш верен само на себе без да се одречеш од својот народ? Асија Џебар ги има овие зборови  « Кажи си збогум », зборови кои секој има слобода да ги разбере на свој начин.</div>
<p>Она што ги поврзува повеќето алжирски писатели кои пишуваат на француски јазик е нивниот стил, нивното богато и живописно, енергично и никогаш неосиромашено справување со јазикот, како и храброста на нивните ликови. Така, на крај нешто нé одвлекува од судбината на жените, се чувствувам присилен да го завршам ова резиме и да ви го задржам вниманието со книгите на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Yasmina_Khadra">Јасмина Кандра</a> (псевдоним за маж, за да избегне воена цензура за време на граѓанската војна во Алжир)] чиишто <em>Wolf Dreams</em> (1999), <em>The Swallows of Kaboul</em> (2002 година) <em>The Attack и The Sirens of Baghdad</em> (и обете во 2006 година), меѓу другото, имаат за цел «да им  дадат на читателите од Западот шанса да го сфатат јадрото на проблемот кој што вообичаено го допираме само на површината (тоа е фанатизам) .</p>
<p>Повеќе за овој фасцинантен автор на овие блогови: <a href="http://telestlemonde.blogspot.com/2009/04/lattentat-de-yasmina-khadra-extraits.html">Un oeil sur la planète</a>, и <a href="http://cocolasbooks.blogspot.com/2009/04/lattentat-yasmina-khadra.html">Cocola&#39;s</a> [француски].</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/755/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Александар Велики како медиумска мамка</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/581</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/581#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 23 Apr 2009 13:17:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Грција]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Наука]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=581</guid>
		<description><![CDATA[Во последните неколку години, македонските традиционални медиуми неуморно ги промовираат најразличните тврдења и настани поврзани со Александар Велики за кои проценуваат дека се „позитивни“ во однос на одобрување од јавноста и привлекуваче читатели или гледачи. Двата најнови примери укажуваат дека оваа тенденција станува с&#232; побизарна.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em> &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/16/macedonia-alexander-the-great-as-media-bait/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во последните неколку години, македонските традиционални медиуми неуморно ги промовираат најразличните тврдења и настани поврзани со Александар Велики за кои проценуваат дека се „позитивни“ во однос на одобрување од јавноста и привлекување читатели или гледачи.</p>
<p>Единствена друга личност што може да се приближи до античкиот крал во оваа смисла е <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%BE%D1%88%D0%B5_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8">Тоше Проески</a> (1981-2007). Сепак, на покојниот пејач кој е претворен во национален херој во последните неколку недели му беше дозволено да почива во мир, откако заврши последниот скандал – тужбата за клевета помеѓу неговата девојка и менаџерка.</p>
<p>За жал, Александар III Македонски (365-323 г.п.н.е.) ја немаше таа среќа: националната телевизија <em>Канал 5 </em>во неделните вести од 12.04.2009. се спушти на ново ниво на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hades">Адот</a> [АНГ] кога буквално „го подигна од мртвите“ неговиот дух во <a href="http://www.kanal5.com.mk/ShowNews.aspx?ItemID=50101&amp;mid=1500&amp;tabId=1&amp;tabindex=0">таканаречена вест</a> за „историчар“ кој отишол на Флорида (заедно со камермани) да побара од наводно познат <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mediumship">медиум</a> [АНГ] да му обезбеди контакт со неговите директни (!) предци. Во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=jg039NxJFgk">видео-клипот</a>, спиритуалистот тврди дека млад човек облечен во лавовска кожа стои во собата и изјавува дека отишол во Персија не заради освојување туку за културна размена, а дека исто така би сакал да дознае повеќе за македонската лингвистика.</p>
<div id="attachment_68756" class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><a href="http://www.flickr.com/photos/history-art-travel-food/3443769799"><img class="size-medium wp-image-68756" title="Биста на Александар Велики" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/alexander-the-great-300x225.jpg" alt="Биста на Александар Велики од Британскиот музеј, Лондон. Фото: Филип Стојановски" width="300" height="225" /></a><p class="wp-caption-text">Портрет во мермер на Александар Велики за кој се тврдело дека е од Александрија, Египет (II или I век п.н.е.), во моментов изложен во Британскиот музеј во Лондон. Фото: Филип Стојановски</p></div>
<p>Блогот <em>Развигор</em>, кој го води авторот на овој напис, ја <a href="http://razvigor.blog.com.mk/node/222444">коментираше</a> оваа квази-вест прашувајќи како можел духот да стекне знаење да комуницира на англиски, современ јазик настанат илјадници години по неговата смрт, а не можел истото да го стори и за современиот македонски јазик. Покрај тоа:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] разочарувачка е општоста на муабетите што „јасновидецот“ ги пренел од „духот“. Ништо ново, некои мумлања за култура, светот како поле, нива, Персија. Ќе беше интересни ако навистина имаше ексклузивен податок, изјави од типот : „копајте на север од Лихнидос на третиот рид татко ми основа тврдина во која има гробница со три оки азно“ или „мојот гроб е таму и таму“ - што може да се проверат, да се извадат нови докази во полза на Македонија! [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Два дена подоцна, еден корисник на сервисот за препорачување линкови <em>Кајмак.от </em><a href="http://kajmakot.softver.org.mk/vesti/Pronajden_grobot_na_Aleksandar_Makedonski/">„откопа“</a> <a href="http://www.citymagazine.rs/blog/?p=1660">очигледно лажно-пародична вест</a> [СРП] од еден српски блог за откритие на гробот на Александар во јужниот дел на Република Македонија, во близина на грчката граница. Иако написот е напишан со структура на „вистинска“ вест, било кој жител на Македонија со минимални познавања на локалната географија и општествените прашања веднаш може да препознае дека се работи за шега, оти сите лични имени, од имиња на официјални институции, функции, места и лица не постојат во реалноста.</p>
<div id="attachment_68765" class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/20090414-kirilica-aleksanda.jpg"><img class="size-medium wp-image-68765" title="Насловната страница на македонскиот портал за вести Кирилица од 14.04.2009." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/20090414-kirilica-aleksanda-300x220.jpg" alt="Насловната страница на македонскиот портал за вести Кирилица од 14.04.2009." width="300" height="220" /></a><p class="wp-caption-text">Насловната страница на македонскиот портал за вести Кирилица од 14 април 2009 година, на која истакнато место зазема лажната вест за откритието на гробот на Александар Велики, претставена како вистинска вест.</p></div>
<p>Во текот на тој ден, низа македонски медиуми, почнувајќи со порталот за вести <em>Кирилица</em>, <a href="http://www.kirilica.com.mk/vest.asp?id=23700">објавија </a>целосни преводи на македонски јазик на „веста“, додавајќи само мало, незабележително известување дека нејзината вистинитост не е официјално потврдена. Пренесувањето на вакви озборувања не беше проследено ниту со минимално проверување на фактите, ниту пак со линк до оригиналниот извор. Во текот на денот, овој веб-сајт беше често недостапен, можеби заради преоптеретување на врската или серверот.</p>
<p>Некои блогери ја голтнаа јадицата, како <em>Војводатаа</em>, авторот на блогот <em>Радикално</em>, кој <a href="http://radikalno.blog.com.mk/node/222672">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>Дај боже да е вистина. Статијата има многу имиња и презимиња, мислам дека е вистинита до некаде. Ако е вистина, Господ ни доаѓа на помош во нашата вековна борба за нашето име и елементите на нашиот идентитет, меѓу кои нераскинлив дел е Александар Македонски.</p></blockquote>
<p>Други блогери, како <em>Мојон </em>и <em>Аждер</em>, реагираа со сладострастен хумор, поканувајќи ги медиумите да ги пренесат нивните постови за <a href="http://mojon.blog.com.mk/node/222737">откритието на секси фотографија од наставничка која Александар ја сликал со својот мобилен телефон iPhone Ancient</a> за време на предавање во училиште, односно за <a href="http://azder.blog.com.mk/node/222836">пронаоѓањето на двата черепи на Крали Марко</a>.</p>
<p>Од друга страна, научно-ориентираниот блог <em>Археолошки дневник</em> ја документираше целата афера, нудејќи преглед и на сензационалистичкото покривање (вклучително и од највлијателната национална телевизија <em>А1 ТВ</em>), како и на потрезвените вести за настанот. Авторот на овој блог, археологот Василка Димитровска, <a href="http://arheo.com.mk/2009/04/14/the-spirits-the-graves-and-the-rest-of-the-best/">напиша</a>:</p>
<blockquote>
<p align="justify">Претпоставувам дека <a href="http://arheo.com.mk/2009/03/31/world-without-attitudes/">историчарите и археолозите ќе молчат и за овие настани</a>, како што молчеа за Првата плескавица во светот, Бакарната книга, Хунзите и Калашите, Каменот од Розета итн… А нема ништо полошо од молчењето и игнорирањето, бидејќи на тој начин молкум се потврдуваат нечии хипотези и теории. Полека но сигурно чекориме кон аксиомата “Како земјата од секогаш била наша” која има за цел на општата публика да и пружи една прошетка низ историјата на Македонија од палеолита до Тита. Само што во неа временските исечоци не се занимаваат баш со “безбедни теми”, па настануваат куршлуси како горенаведените.</p>
<p align="justify">Она што заслужува критика е разбирањето на историјата како наука на митови без грешки и ломови и вметнување на елементи кои доволно ја реметат и онака кревката “пропишана наша македонска еволуционистичка шема”. <a href="http://arheo.com.mk/2009/01/24/the-prayer-of-ancient-tomb-riders-2/">Немаме потреба да лажеме</a> - вистината ни е сосема доволна, ма каква и да е таа. Иако, <a href="http://www.vreme.com.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&amp;tabid=1&amp;ArticleID=110804&amp;EditionID=1663">националните митови на сите европски земји</a> од Грција до Шведска, се скоро идентични. Сепак, со вакви несериозни информации на светот му даваме погрешна претстава дека го јакнеме својот идентитет (пред се античко-македонскиот), но во отсуство на наука, научни трудови и археолошки ископувања. И не ми е јасно зошто мораме <a href="http://arheo.com.mk/2009/02/04/technique-of-self-definition-throughout-negation/">преку техника на самодефиниција низ порекнување</a>, да потврдуваме било каков идентитет.</p>
<p>За крај, мислам дека е редно македонските новинари од редакции за култура кои пишуваат на тема историја–&gt;идентитет, да се едуцираат малку повеќе на полето на археологијата како наука за минатите, но и за сегашните општества. Еве јас се нафаќам да им одржам еден семинар или работилница. Ако треба и гратис. <img src='http://mk.globalvoicesonline.org/wp-includes/images/smilies/icon_smile.gif' alt=':-)' class='wp-smiley' /> </p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/581/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>5</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Русија, Украина, Балкан: Вести за Евровизија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/03/12/498</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/03/12/498#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 12 Mar 2009 16:50:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Грузија]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Словенија]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Украина]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[украински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=498</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВероника Хохлова  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Контроверзијата предизвикана од изборот за песна за Евровизија во Грузија по се изгледа заврши (или гледано од други перспективи, ја достигна точката на кулминација), бидејќи Грузија реши да не учествува оваа година во Москва како последица од барањето на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/neeka/">Вероника Хохлова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/03/12/russia-ukraine-the-balkans-eurovision-news/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: left;"><a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/19/georgia-eurovision-controversy/" target="_blank">Контроверзијата предизвикана од изборот за песна за Евровизија во Грузија</a> по се изгледа заврши (или гледано од други перспективи, ја достигна точката на кулминација), бидејќи Грузија реши да не учествува оваа година во Москва како последица од<a href="http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/europe/georgia/4974502/Georgia-pulls-out-of-Eurovision-after-controversial-song-is-banned.html" target="_blank"> барањето на Европската унија на радио и телевизија</a> за промена на текстот на песната „We Don&#39;t Wanna Put In“ или да се смени учеството со друга песна.</p>
<p style="text-align: left;">Сега и песната на Русија создава контроверзии. Енди од <em>Siberian Light</em> <a href="http://www.siberianlight.net/mamo-russian-eurovision/" target="_blank">објаснува</a>:</p>
<blockquote>
<p style="text-align: left;">Во потег кој сигурно ќе ги поттикне теоретичарите на завера и блогерите насекаде, Мам[о] од Анастасија Приходко беше избрана да ја претставува Русија оваа година на Евровизија.</p>
<p style="text-align: left;">Контроверзијата? Па, Приходко е Украинка, а Мамо во еден дел се пее на руски, а дел на украински јазик. А да, и Приходко се пријави на изборот во Русија само поради тоа што беше избркана од изборот во Украина. […]</p>
</blockquote>
<p style="text-align: left;">Следуваат мислења на Енди за геополитичките димензии на песната на Русија – и на некој начин прогноза:</p>
<blockquote>
<p style="text-align: left;">[…]Во секој случај јас мислам дека е поен за Русија. Тие не само што ќе може да добијат поен повеќе од личниот непријател Грузија, кој се пријави со песна за тоа како не го сакаат Путин, туку со тоа и тврдат дека во Русија музиката е за мир и добра волја помеѓу соседите. А да, и дека тие навистина ги сакаат Украинците.<br />
И всушност, јас мислам дека песната е ок – не е одлична, но Русија нема да биде посрамена во мај[…]</p></blockquote>
<p style="text-align: left;">Васил од<em> usMuzik</em> <a href="http://uamuzik.blogspot.com/2009/03/its-that-time-again.html" target="_blank">го напиша следново</a> за песната на Русија – како и за украинската:</p>
<blockquote>
<p style="text-align: left;">[…]Сега да одиме во рингот на Светскиот музички натпревар за клевета за да ги слушнеме почетните зборови на водителите. „Во десниот агол го имаме претставникот на домаќинот Русија, минатогодишниот евровизиски победник,  од Украина, Анастасија Пруходко која ја пее Мамо. Нејзиниот противник во левиот агол, поранешен член на групата <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Nu_Virgos" target="_blank">Виа Гра</a>, ја имаме Светлана Лобода!“</p>
<p style="text-align: left;">Најискрено луѓе, се сведе на ова. Всушност, некои Руси се лути бидејќи Украинка ќе ги претставува на Евровизија и нема да пее само на руски или англиски, не дај боже, рефренот на нејзината песна ќе биде на украински користејќи вокатив, што не постои во рускиот јазик&#8230; […]</p>
</blockquote>
<p style="text-align: left;">Иако има <a href="http://entertainment.timesonline.co.uk/tol/arts_and_entertainment/music/article5875152.ece" target="_blank">сомнежи во неправилности во гласањето</a> во случајот на Анастасија Пруходко, ова не е единствено проблем на Русија.<em> Belgraded</em> - во преглед на „Балканските евровизиски губитници 2009“ – <a href="http://www.belgraded.com/blog/uncategorized/balkan-eurosong-losers-of-2009" target="_blank">го пишува следново</a> за победничките песни:</p>
<blockquote>
<p style="text-align: left;">[…]Врски со луѓето кои ги бројат гласовите се секогаш особено важни за балканските натпреварувачи и оваа година не беше тоа исклучок. За да видите кој ги имаше најдобрите врски и/или успее да понуди најмногу пари на жирито <a href="http://www.balkanfile.com/eurovision-hopefuls/" target="_blank">одете на Balkan File</a>.[…]</p>
</blockquote>
<p style="text-align: left;">Мора да се истакне дека <em>Balkan File</em> <a href="http://www.balkanfile.com/eurovision-hopefuls/" target="_blank">не е многу оптимист</a> за „Евровизиските надежи“ од земјите од поранешна Југославија плус Албанија:</p>
<blockquote>
<p style="text-align: left;">[…]Дали ќе се врати Евровизија во регионот после краток прекин во Русија? Веројатно не.[…]</p>
</blockquote>
<p style="text-align: left;">Назад кон „губитниците“, еве што <em>Belgraded</em> пишува за оние од Србија:</p>
<blockquote>
<p style="text-align: left;">[…]Најдобрите губитници што сме ги имале до сега во Србија – тие имаат се: опера, хомосексуална љубов помеѓу матрикс свештеник и високо воен офицер, комунизам и опера. Да, знам дека кажав опера. Некои луѓе тврдат дека ги слушаат звуците на „Боемска Рапсодија “ и „Никогаш нема да чекориш сам“, но јас не можам да се сконцентрирам доволно за да ги забележам[…]</p>
</blockquote>
<p style="text-align: left;">Следува видеото од изведувачите опишани погоре:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/xOokImXkAsE&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/xOokImXkAsE&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p style="text-align: left;">Во делот за коментари на овој пост, <em>Sajkaca </em>напиша:</p>
<blockquote>
<p style="text-align: left;">Да бидеме искрени, доколку има само добри песни со традиционална изведба, никој нема да ја гледа Евровизија. Настанот е магнет бидејќи знаеш дека може да биде посрамотувачки! […]</p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/03/12/498/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Балкан: „Чија е оваа песна?“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/01/21/472</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/01/21/472#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 21 Jan 2009 09:11:22 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Албанија]]></category>
		<category><![CDATA[Босна и Херцеговина]]></category>
		<category><![CDATA[Бугарија]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Грција]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[Турција]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[босански]]></category>
		<category><![CDATA[бугарски]]></category>
		<category><![CDATA[грчки]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=472</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЕлена Игнатова  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Неодамна неколку македонски блогери го објавија документарецот „Чија е оваа песна?“ на бугарскиот режисер Адела Пеева и започнаа да дискутираат за приказната. Документарецот е снимен од идеја која режисерот ја добил за време на една вечера во Истанбул со [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/elena-ignatova/">Елена Игнатова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/01/20/balkans-whose-is-this-song/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Неодамна неколку македонски блогери го објавија документарецот „<a href="http://www.imdb.com/title/tt0387926/" target="_blank">Чија е оваа песна?</a>“ на бугарскиот режисер <a href="http://www.imdb.com/name/nm0961532/" target="_blank">Адела Пеева</a> и започнаа да дискутираат за приказната. Документарецот е снимен од идеја која режисерот ја добил за време на една вечера во Истанбул со неколку свои пријатели (Македонец, Србин, Грк и Турчин), кога секој од нив изјавил дека песната која одела во позадина потекнува од нивната земја.</p>
<p style="text-align: center;"><embed id="VideoPlayback" src="http://video.google.com/googleplayer.swf?docid=4394315735123280123&#038;hl=en&#038;fs=true" style="width:400px;height:326px" allowFullScreen="true" allowScriptAccess="always" type="application/x-shockwave-flash"> </embed></p>
<p>Документарецот прв го <a href="http://arheo.com.mk/2009/01/18/whose-is-this-song-2003/" target="_blank">објави</a> <em>Архео блог</em> и напиша кратка рецензија:</p>
<blockquote><p>[…] Иако самиот документарец воопшто нема политички тенденции, сепак потрагата по идентитетот на една песна ја отсликува потрагата по сопствениот идентитет и националната нетрпеливост кај народите од Балканот. Наместо да ги спои,  не знаејќи во што се впушта, на моменти Пеева се соочува со емотивната реакција на интервјуираните луѓе дека ги увредува.  Во обид да ги поврзе нишките на заедничкото културно наследство на Балканот, овој пат преку музиката, Адела Пеева на крајот ќе востанови дека скоро е неверојатно како само една песна со непознато потекло може да предизвика омраза кај луѓето. Што го покажува и самиот крај на филмот во која впечатлива е сцената каде една фиеста се претвора во ливада која гори и ја спасуваат “луѓе од повеќе етникуми”. Оти се случува на границата помеѓу Бугарија и Турција.</p>
<p>Покрај тоа што е одличен документарец, она што мене ме заинтригира и што ме предизвика на размисла беа два податока кажани во филмот - “Дека се работи за воинствена песна и дека тактовите доаѓаат од северот на Европа бидејќи се нетипични за Балканот”. А на вас останува да откриете за која мелодија се работи.</p></blockquote>
<p>Кога постот на <em>Архео блог</em> беше <a href="http://kajmakot.softver.org.mk/kultura/Chija_e_ovaa_pesna_Chi_e_tazi_pesen_2003/" target="_blank">споделен</a> на <em>Кајмак.от</em>, тој предизвика неколку реакции:</p>
<blockquote><p><em>Arwena:</em></p>
<p>Не знам зошто таква тенденција во се да се бара кавга и основа за националистички тенденции. Иако тоа на Балканот за жал скоро секогаш е така, бидејќи политиката е неминовно испреплетена со историските околности. Јас стојам на ставот дека &#8220;самиот документарец воопшто нема политички тенденции&#8221; оти е правен со друга цел. Веројатно немал таков мотив кога се започнал, но резултатите ни покажуваат нешто сосема друго. Нешто што сме го виделе повеќе пати кога се мешаат културни вредности и достигнувања на различни етноси и цивилизации. Било што уметничко да се создаде, кое вклучува повеќе засегнати страни, по природата на нештата и настаните во овој регион неминовно води кон национализам и се смета за мотив со политички тенденции.</p>
<p><em>Zlochko:</em></p>
<p>Да да. Правен е од чисто наивни причини да го најде вистинското потекло на песната. Затоа на Босанците им вели дека Србите сметаат дека го имаат оригиналот (иако сѐ уште не беше ни отидена во Србија), на Србите им ја пушти босанската верзија, а на Бугарите им вели дека Турците тврдат дека е нивна.<br />
Нема ништо наивно во документарецов&#8230; а ако со нешто е преполн тоа е со политика. Ама, убаво што е така направен - ти отсликува тукашните народи на прекрасен начин. :</p></blockquote>
<p>Блогерот <em>Развигор</em> исто така го објави видеото и <a href="http://razvigor.blog.com.mk/node/204887" target="_blank">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>Авторката на филмот во делот со Албанија кажува дека ќе се врати таму, а тоа навистина се случило со нејзиниот следен филм „<a href="http://feministik.blogspot.com/2008/03/divorce-albanian-style.html">Развод на албански начин</a>“. Дали и тој може да се најде на интернет?</p>
<p>Е за вакви работи зборував кога го барав <a href="http://razvigormk.blogspot.com/2008/12/blog-post_16.html" target="_blank">македонскиот Мајкл Мур</a>.</p></blockquote>
<p>Во Македонија постојат две верзии од песната: од градот Прилеп „Ој ти Пацо Дреновчанке“ и од градот Тетово „<a href="http://www.youtube.com/watch?v=ilOCqaXPDJM" target="_blank">Ој девојче, ти тетовско јаболче</a>“.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/01/21/472/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Српска школа за веб-новинарство: Креирање на идни трендови во новинарството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/19/446</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/19/446#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 19 Dec 2008 15:16:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Rising Voices]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Слики]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=446</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРезван  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Блогирањето во Србија е помалку популарно во однос на многу други земји во Европа. Љубиша Бојиќ, српски новинар и блогер во Global Voices, реши да преземе нешто во врска со тоа. Со поддршка од Српската асоцијација на новинари тој успеа [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/rezwan/">Резван</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://rising.globalvoicesonline.org/blog/2008/12/18/serbian-web-journalism-school-creating-future-trends-in-journalism/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://rising.globalvoicesonline.org/files/2008/12/serbiansj-webnovinar-diploma.jpg" alt="Школа за веб-новинарство" width="150" />Блогирањето во Србија е помалку популарно во однос на многу други земји во Европа. <a href="http://ljubisabojic.blogspot.com/" target="_blank">Љубиша Бојиќ</a>, српски новинар и блогер во Global Voices, реши да преземе нешто во врска со тоа. Со поддршка од Српската асоцијација на новинари тој успеа да отвори школа за веб новинарство во Белград во март 2008 со цел да обучи почетници и искусни новинари за новите медиуми и социјалните мрежи. Идејата е овие новинари да научат да ги користат новите технологии и да ги применуваат во секојдневната работа, креирајќи идни трендови во српското новинарство. Школата не само што е уникатна во Србија, но исто така и во југоисточна Европа. Rising Voices овозможи средства за да го поддржи вториот циклус од <a href="http://www.webnovinar.org/" target="_blank">Српската школа за веб-новинарство</a>.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://rising.globalvoicesonline.org/files/2008/12/serbianwjsstudents-640x480.jpg" alt="Студенти" width="500" /></p>
<p style="text-align: center;"><em>Неколку од студентите од втората рунда на работилници на Српската школа за веб-новинарство</em></p>
<p>Онлајн новинарството е дефинирано како известување за факти, кои се создадени и дистрибуирани преку интернет (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Online_journalism" target="_blank">Википедија)</a>. Традиционалните новинари често не ги сметаат блогерите без професионално искуство за новинари. Но, од 2005, блогирањето генерално привлече повеќе внимание и доведе до некои промени врз традиционалното новинарство. Повеќето интернет корисници се согласуваат дека онлајн изворите се често помалку пристрасни и поинформативни од официјалните медиуми.  Овие денови професионалните новинари се повеќе ги користат овие моќни медиуми. Оваа школа ќе им помогне на амбициозните српски новинари да се вклучат во веб-новинарството.</p>
<p>Повеќе за наставниот план на Српската школа за веб-новинарство може да погледнете <a href="http://www.webnovinar.org/?page_id=40" target="_blank">тука</a>. Во основа студентите учат како да користат блогови, да уредуваат веб-содржини, да работат со фотографии и видео новинарство, да научат за подкаст, социјално обележување на сајтови, социјални мрежи итн. Тие исто така ќе се запознаат со кибер-активизмот, онлајн маркетингот и новите медиуми. Сето ова се изучува преку 12 модули во 12 недели.</p>
<p>Втората рунда од работилниците започнаа на 23 ноември 2008. Учесниците во оваа рунда се најчесто млади дипломци по новинарство, политички науки и професионални новинари. Профилите на учесниците, како и фотографии од нив може да се погледнат на <a href="http://translate.google.com/translate?u=http%3A//www.webnovinar.org/&amp;hl=en&amp;langpair=auto|en&amp;tbb=1&amp;ie=UTF-8" target="_blank">следниов линк</a>.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://rising.globalvoicesonline.org/files/2008/12/collage.jpg" alt="Сите учесници" width="500" /></p>
<p><a href="http://www.unsonline.org" target="_blank">Српската асоцијација на новинари</a> и <a href="http://www.kultura.sr.gov.yu/" target="_blank">Министерството за култура на Србија</a> имаат одобрено грантови за седум од четиринаесетте студенти, со цел да компензираат за школарината и за они кои се останати без работа поради работилницата.</p>
<p>На 29ти ноември, новинарот <a href="http://http//www.scribd.com/people/documents/136038/folder/28208" target="_blank">Предраг Прокопљевиќ</a> одржа теоретска сесија за две форми на новинарството: известување и вести и потоа следуваше и практична сесија. Славољуб Кацаревиќ, одговорниот уредник на <a href="http://www.balkanmagazin.net/" target="_blank">магазинот Балкан</a> одржа предавање за како да се изведуваат интервјуа.</p>
<p>На 30 ноември <a href="http://www.ljubisabojic.com/" target="_blank">Љубиша Бојиќ</a> презентираше кратка историја за интернетот и зборуваше за граѓанското новинарство, новите медиуми, дигиталната промоција, користењето на Gmail и отворање на блогови со помош на Wordpress. Според <a href="http://rising.globalvoicesonline.org/webnovinar/2008/11/30/the-second-weekend-journalism-and-blogs-together/#more-3" target="_blank">нивниот блог на Rising Voices</a>, студентите биле мотивирани за да го истражат интернетот и да ги креираат своите први блогови.</p>
<p>Еве линкови до новите блогови на учесниците:</p>
<ul>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/marina/" target="_blank">Марина Обизајева</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/dragana/" target="_blank">Драгана Бјелица</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/dragan/" target="_blank">Драган Милошевиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/necin/" target="_blank">Горан Нечин</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/milos/" target="_blank">Милош Кукс</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/krivoje/" target="_blank">Душан Зраковиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/aleksa/" target="_blank">Бојан Цветковиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/radio" target="_blank">Гордана Ериќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/televizija/" target="_blank">Жикица Живковиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/internet" target="_blank">Тијана Влаховиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/informatika" target="_blank">Драгана Банковиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/alek" target="_blank">Дарко Николиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/rada/" target="_blank">Катарина Јовановиќ</a></li>
<li><a href="http://www.webnovinar.org/bojan/" target="_blank">Бојан Величковиќ</a></li>
</ul>
<p><a href="http://www.netvibes.com/skolanovinarstva#Veb-sajtovi_polaznika" target="_blank">Сајтот Netvibes ги собира</a> сите фидови од блоговите на студентите на српски јазик.</p>
<p>Ќе бидете зачудени колку добро овие студенти ги искажуваат своите мисли на блоговите, користејќи фотографии и текст.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://rising.globalvoicesonline.org/files/2008/12/serbianjsgrodon1.jpg" alt="Расел Гордон" width="500" /></p>
<p style="text-align: center;"><em>Расел Гордон во Српската школа за веб-новинарство. Фотографија: Горан Нечин</em></p>
<p>На 6ти декември, американскиот фотограф и репортер Расел Гордон одржа предавање на тема „Медиумска војна – правилно и неправилно користење на фотографијата“. <a href="http://rising.globalvoicesonline.org/webnovinar/2008/12/10/presentation-of-mr-russell-gordon-%E2%80%9Cmedia-war-%E2%80%93-use-and-misuse-of-photography%E2%80%9D/" target="_blank">Прочитајте тука</a> повеќе информации за презентацијата и реакциите на некои од студентите кои  напишаа за тоа на нивните блогови.</p>
<p>По презентацијата студентите го интервјуираа Расел Гордон:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/H6NJX1_y23Q&amp;hl=en&amp;fs=1" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/H6NJX1_y23Q&amp;hl=en&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Наредната недела закажано е Расел Гордон да одржи курс за фото-новинарство за студентите од школата за веб-новинарство. Еве дел од слајдовите кои ќе бидат презентирани:</p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://www.slideshare.net/ljubisabojic/photojournalism-crash-course-lecture-at-serbian-web-journalism-school-presentation-851690?type=powerpoint" target="_blank">Курс за фото-новинарство на Српската школа за веб-новинарство</a></p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="325" height="255" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" /><param name="allowScriptAccess" /><param name="src" value="http://static.slideshare.net/swf/ssplayer2.swf?doc=8skolavebnovinarstva211208-1229470595785659-2&amp;stripped_title=photojournalism-crash-course-lecture-at-serbian-web-journalism-school-presentation-851690" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="325" height="255" src="http://static.slideshare.net/swf/ssplayer2.swf?doc=8skolavebnovinarstva211208-1229470595785659-2&amp;stripped_title=photojournalism-crash-course-lecture-at-serbian-web-journalism-school-presentation-851690"></embed></object></p>
<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://rising.globalvoicesonline.org/files/2008/12/milica.jpg" alt="Милица Стојковиќ" width="250" height="188" />На 13 декември Школата за веб-новинарство имаше еден специјален гостин: <a href="http://http//milica-violin.blogspot.com/2008/10/p9240009jpg-gmail.html" target="_blank">госпоѓа Милица Стојковиќ</a>, познат виолинист и сликар. Таа има 77 години и е најстариот, но многу активен веб-новинар во Србија. Пред неколку месеци таа учествуваше во првата рунда на работилници во Школата за веб-новинарство и доби диплома како еден од најуспешните студенти. Интегрирајќи музички делови од познати композитори и нејзините слики изработени до мрсни бои, Милица Стојковиќ сега може да креира мали мастер-дела, музички и комерцијални видеа, кои можат да се користат за промоција и најави на музички настани.</p>
<p><a href="http://rising.globalvoicesonline.org/webnovinar/2008/12/17/lecture-of-artist-milica-stojkovic-in-the-school-of-web-journalism-on-the-subject-of-commercial-videos/" target="_blank">Тука може да најдете детали</a> за нејзината сесија за комерцијални видеа.</p>
<p>Слајдовите од презентацијата се достапни <a href="http://www.webnovinar.org/?cat=65" target="_blank">тука</a>. Еве неколку слајдови кои се создадени од <a href="http://www.netvibes.com/skolanovinarstva#Slajd%C5%A1er_(SlideShare)_polaznika" target="_blank">учесниците</a>.</p>
<p>Се надеваме дека со користење на алатките на новите медиуми овие веб-новинари ќе создадат различна култура во новинарството во Србија, која ќе се заснова на интерактивност со помалку правила и помалку ограничувања.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/19/446/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
