<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Економија</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/economics/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк (најнови вести)</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 19 Oct 2009 08:06:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2769</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/15/puerto-rico-connected-to-the-national-strike-update/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата на еден ден. Штрајкот беше организиран од работничкото движење како протест против одлуката на гувернерот Луис Фортуњо за отпуштање на околу 17.000 јавни службеници (вкупно ќе има околу  25,000 отпуштања) како дел од неговиот економски и финансиски план за земјата. Работници и членови на синдикални организации, жени, студенти, наставници, религиозни групи, политички организации членови на друштва за заштита на околината меѓу другите сектори на граѓанското општество, се одѕваа на повикот и беа на улиците за да протестираат. Универзитетите, училиштата и работните места беа затворени.</p>
<p>Блогерот Педро Велез објави  <a href="http://boxscoreendivselpuebloylacultura.blogspot.com/2009/10/enlaces-para-seguir-el-paro-del-15-de.html">корисна листа</a> на алтернативни и водечки медиумски сајтови кои го покриваат штрајкот во живо: Фејсбук групата <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=151455877172&amp;ref=share">Меѓународен Фронт за помош на невработените (штрајк) во Порторико (Frente Internacional en Apoyo al Paro (Huelga) en Puerto Rico)</a>; <a href="http://paropr.posterous.com/">Невработеност (ParoPR)</a>, <a href="http://www.claridadpuertorico.com/">Јасност (Claridad)</a>, <a href="http://www.radioisla1320.com/">Радио Исла (Radio Isla)</a> и <a href="http://www.univision.com/content/channel.jhtml?chid=10825&amp;schid=10827">Радио Унивизија Порторико (Radio Univisión Puerto Rico)</a>. Група луѓе го оформија проектот  <a href="http://www.cuerpodedocumentacion.com/">Документарно тело (Cuerpo de Documentación)</a> на Јутјуб каде ќе објавуваат видеа од штрајкот од различни места на островот. Исто така, имаше и видео во живо на <a href="http://www.ustream.tv/channel/betances-tv">Betances TV</a> и покривање во живо на  <a href="http://www.dialogodigital.com/">Дијалог (Diálogo)</a>. Дневните весници <a href="http://www.primerahora.com/">Прв час (Primera Hora)</a>, <a href="http://www.elnuevodia.com/noticias/">Нов ден (El Nuevo Día)</a> и  <a href="http://www.vocero.com/">Гласник (El Vocero)</a> исто така го покриваа  штрајкот од минута во минута на нивните сајтови. Порториканската твитерсфера беше екстремно активна во последните денови. Конверзацијата се одвиваше под таговите <a href="http://twitter.com/#search?q=%23ParoPR">#paropr</a> и <a href="http://twitter.com/#search?q=%23twittericans">#twittericans</a>. Луѓето на  <a href="http://twitter.com/caribnews">@caribnews</a>, <a href="http://twitter.com/qiibo">@qiibo</a> и <a href="http://twitter.com/microjuris">@microjuris</a> меѓу другите и новинарите постојано објавуваа најнови вести за штрајкот и линкови до фотографиите и видеата.</p>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Демонстранти на народниот штрајк." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000081-300x225.jpg" alt="Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник." width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник.</p></div>
<p style="text-align: left;">Демонстрантите се собраа во блиската област околу <a href="http://www.plazalasamericas.net/">Плоштадот Америка</a>, најголемиот трговски центар на Карибите, чијшто сопственици, семејството <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jaime_Fonalledas">Фонаљедас</a>, беа значајни донатори во кампањата на гувернерот. Центарот беше затворен за тој ден. Организаторите на настанот и неколку електронски медиуми <a href="http://www.elnuevodia.com/tomanlascalles-626744.html">проценија дека околу  150,000 -200,000 луѓе</a> учествуваа на масовните протести.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Фотографија пратена на ГВ од учесник" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000103-300x225.jpg" alt="Фотографија пратена на ГВ од учесник" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Фотографија пратена на ГВ од учесник</p></div>
<p>Во контекст на општиот штрајк и ситуацијата во Порторико, Ве молиме да ги посетите претходните  постови  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">„Криза со многу имиња“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„Животот е таков“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">„Битка за јавно земјиште“</a> и <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759">„Поготвени за општонароден штрајк“</a>. Луѓето од непрофитниот центар за Нова Економија имаат и редовно <a href="http://cneblog.grupocne.org/">објавуваат</a> подлабоки анализи за економската положба во Порторико.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 16 Oct 2009 08:35:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2759</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Порторико се подготвува за  општ штрајк во четврток, на 15 октомври. Откако гувернерот Луис Фортуњо отпушти околу  17,000 владини службеници во првата недела од октомври имаше огромна мобилизација од различни сектори на граѓанското општество: работници и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/13/puerto-rico-ready-for-the-national-strike/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Порторико се подготвува за  <a href="http://www.primerahora.com/diario/noticia/gobierno_y_politica/noticias/muchas_rutas,_un_solo_paro_nacional/337158">општ штрајк</a> во четврток, на 15 октомври. Откако гувернерот Луис Фортуњо <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">отпушти околу  17,000 владини службеници</a> во првата недела од октомври имаше огромна мобилизација од различни сектори на граѓанското општество: работници и членови на синдикатите, жени, припадници на движењата за заштита на околината, меѓу другите и студенти и професори. Имаше бројни демонстрации и изрази на граѓанска непослушност како протест против економската политика што владата ја сметаше за неопходна поради финансиската криза. Вкупно, оваа година скоро избраната влада отпушти околу  25,000 јавни службеници.</p>
<p>Во последните месеци, непријателството <a href="http://dialogodigital.com/node/2997">меѓу владата и различните групи од цивилното општество</a> порасна: <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">налози за отпуштања</a> во социјално и економски неразвиените општини, полициска бруталност и опструкции на општинските иницијативи како што е Фидеикомизо дел Кањо Мартин Пења. Исто така имаше и цела низа коментари од владините официјални лица кои се сметаа како навредливи и нечувствителни, како што е сега славното, жално  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„таков е животот“</a>, и поновиот, кога директорот на службата за кадри Маркос Родригез Ема, назначен од гувернерот, <a href="http://www.google.com/hostednews/epa/article/ALeqM5gkWTKYJndodkR98WWm7Jlj-in8Xw">ги спореди демонстрантите со терористи.</a> Ова е контекстот за општиот штрајк во четврток. Како одговор на овој коментар, Тито Отеро објави видео на кое момче свири на виолина спроти Конгресот. Можеме да го чуеме момчето како вели: „Јас не сум терорист. Верувам во правдата за мојата земја.“</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/2uZjqwLhULs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/2uZjqwLhULs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Блогерите и твитерџиите се подготвуваат за штрајкот кој треба да ја парализира државата на еден ден. Во  <a href="http://edwinvazquez.blogspot.com/"><em>Каргас и дескаргас</em></a> [шпански] Едвин Васкез ги убеди блогерите и граѓаните да го искористат  <a href="http://twitter.com/">Twitter</a> и <a href="http://www.facebook.com/">Facebook</a> за да се прошири информацијата за денот на општиот штрајк. Веќе луѓето од @caribnews бараат од следбениците да дадат сугестии за таг, а разговорот  почна под #twittericans.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Русија: „Јас сум русофобичен”</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1427</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1427#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 14 Jun 2009 15:08:28 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Енергетика]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Финансии]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1427</guid>
		<description><![CDATA[ &#183; Преведено од Валентина Боцевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Корисникот на LJ rusanalit, популарен руски блогер кој најчесто објавува провокативни постови за економијата во Русија, го објави овој потсмеjувачки проглас (руски) на својот блог на 10ти Јуни, забележувајќи со иронија дека оние кои се обидуваат да го критикуваат минатото и иднината на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em> &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/valentina/'>Валентина Боцевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/13/russia-im-a-russophobe/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Корисникот на LJ <em>rusanalit</em>, популарен руски блогер кој најчесто објавува провокативни постови за економијата во Русија, го објави <a href="http://rusanalit.livejournal.com/723063.html">овој потсмеjувачки проглас </a>(руски) на својот блог на 10ти Јуни, забележувајќи со иронија дека оние кои се обидуваат да го критикуваат минатото и иднината на Русија често се нарекувани русофобични од страна оние кои себеси се сметаа за патриоти, а всушност обратното може да е точно во многу случаи:</p>
<blockquote><p>И јас сум русофобичен, исто така.</p>
<p>Тоа е затоа што јас пишувам дека Сталин отворено посака да виде корисен за неговата земја, но проценувајќи според резултатите од неговите грешки, плодовите од неговата работа – и оние на државната – пред-воена работна сила беа загубени. Така што, доколку не го воздигнувате Сталин туку се обидувате да ја оценувате неговата работа објективно – ова ве прави русофобичен.</p>
<p>Затоа што, иако јас го сметам Путин заслужен за огромната улога што тој ја одигра во спречување на откривањето на 20те Чеченци во Русија како резултат на чеченското официјално отцепување од Русија, јас го сметам Путин  НЕКОРИСЕН ПОСЛЕ ЧЕЧЕНИЈА ВО СИТЕ ДРУГИ АСПЕКТИ. Така што, доколку не му го лижете задникот на Путин, туку се обидувате, повторно да ја оценувате неговата работа објективно – вие сте русофобичен.</p>
<p>Затоа што мене не ми се допаѓа Михаил Ковалчук [<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mikhail_Kovalchuk">Mikhail Kovalchuk</a>] и Генади Тимченко [<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Gennady_Timchenko">Gennady Timchenko</a>] – претходниот буквално ограби [<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Gazprom">Gazprom</a>], додека вториот само одзеде неколку билиони долари од државните компании [<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sibneft">Sibneft</a>] и [<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Rosneft">Rosneft</a>] додека работеше како посредник во нивната купопродажба на нафта. Така што, доколку вие отворено ги наречете билионерските крадци блиску до поредокот “крадци“ – вие сте русофобични.</p>
<p>Ако мене не ми се допаѓа фактот дека економијата на мојата земја е економија базирана на природни богатства и дека владата навистина не сака да промени ништо, и се противам на се – тогаш јас сум русофобичен.</p>
<p>Доколку мислите дека државата е должна да спасува животи на руски деца […], и не да ги намалува загубите на пазарот на акции од странски инвеститори – тогаш вие сте русофобичен.</p>
<p>Во ред, се согласувам. Ако вака стојат работите, тогаш јас сум русофобичен. Затоа што во овој случај, русофобијата е угледна титула.</p>
<p>А кој сте вие тогаш?</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/14/1427/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Подигнување на свеста за гладот преку раскажување прикази</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/1001</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/1001#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 22 May 2009 11:57:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Храна]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[филипински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1001</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

глад

Пред неколку години, еден краток филм ја освои публиката на 56тиот Берлински интернационален филмски фестивал и до денешен ден сѐ уште се шири по интернет, подигнувајќи ја свеста за сиромаштијата и гладот. Чикен ала Карте (Chicken Ala Carte) [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/21/philippines-storytelling-for-hunger-awareness/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><div id="attachment_75600" class="wp-caption alignleft" style="width: 110px;"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/hunger.jpg"><img class="size-full wp-image-75600" title="hands holding rice" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/hunger.jpg" alt="Фотографија од г. Крис" width="100" height="81" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">глад</p>
</div>
<p>Пред неколку години, еден краток филм ја освои публиката на 56тиот Берлински интернационален филмски фестивал и до денешен ден сѐ уште се шири по интернет, подигнувајќи ја свеста за сиромаштијата и гладот. Чикен ала Карте (Chicken Ala Carte) од Фердинанд Димадура е едно од видеата кои ќе ви ги прикажеме и тие се однесуваат на состојбата со гладот во минато, иднината и сегашноста.</p>
<p>Следново видео е достапно на <a href="http://www.cultureunplugged.com">Culture Unplugged</a>, веб-сајт кој промовира документарни видеа, кратки филмови и филмови направени со мобилен, а и ги наградува најпопуларните со парични награди. <a href="http://www.cultureunplugged.com/play/1081/Chicken-a-la-Carte#videoDetail">Чикен а ла Карте (Chicken A la Carte)</a> е 6 минутно видео и неговата визуелна природа ги надминува јазичните бариери:</p>
<p><img style="visibility: hidden; width: 0px; height: 0px;" src="http://counters.gigya.com/wildfire/IMP/CXNID=2000002.0NXC/bT*xJmx*PTEyNDI5Mzg1NDk3NTAmcHQ9MTI*MjkzOTYzNDIzNCZwPTI2ODg5MSZkPSZnPTEmdD*mbz*yNGMwZDZhYjc5ODc*MjFlOGY3MDU5YzRmMDRiMWNkMyZvZj*w.gif" border="0" alt="" width="0" height="0" /></p>
<div style="width: 400px;"><object width="400" height="300" data="http://www.cultureunplugged.com/swf/embedplayer.swf" type="application/x-shockwave-flash"><param name="name" value="cultureUnpluggedPlayer" /><param name="align" value="middle" /><param name="flashvars" value="video=http://cdn.cultureunplugged.com/lg/CHICKEN_ALA_CARTE.flv&amp;m=1081&amp;u=0&amp;thumb=http://cdn.cultureunplugged.com/thumbnails/lg/1081.jpg&amp;sURL=http://www.cultureunplugged.com&amp;title=Chicken a la Carte&amp;from=Ferdinand Dimadura" /><param name="src" value="http://www.cultureunplugged.com/swf/embedplayer.swf" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><param name="quality" value="high" /></object></p>
<div style="margin-top: 5px; text-align: center;"><a href="http://www.cultureunplugged.com/play/1081/Chicken-a%20la%20Carte" target="_blank">Гледајте го овој филм на cultureunplugged.com</a></div>
</div>
<p>Многумина како деца ги имаат слушнато своите мајки како им велат да ја изедат храната од чинијата, бидејќи има многу деца кои гладуваат во други краеви на светот: вистината е дека децата кои гладуваат може да живеат многу блиску до вас.</p>
<p>Следново видео од <a href="http://www.youtube.com/watch?v=LaXUw-g4y64">CarolinaMed</a> предупредува за неправдата со фрлањето на храна и вклучува бројки за колку храна се фрла од една развиена земја и колку луѓе би можеле да имаат корист од истата.</p>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/LaXUw-g4y64&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/LaXUw-g4y64&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Од Сингапур, <a href="http://www.youtube.com/user/azahahasupernova">azahahasupernova</a> го поставува прашањето: Која е твојата причина за фрлање на храна и дава еколошки причини зошто е тоа штетно за животната околина.</p>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/zyv_uR4Ru2M&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/zyv_uR4Ru2M&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Во Филипините, гладот не е од неодамна: постојат митови базирани на потребите да се најде храна за да се одбегне гладот: како што е во случајот на следниов краток, анимиран филм, создаден во акварел. Аниматорот <a href="http://www.youtube.com/user/tokomokolika"> tokomokolika</a> ни кажува нешто повеќе за тоа:</p>
<blockquote><p>Бонток приказна за дрво кое порано постоеше блиску езерото Данум, блиску Сагада. Ова е митолошка приказна за жена, наречена Маенг, и нејзината борба да ја спаси својата фамилијата од глад.</p>
<p>Тоа е адаптирана приказна од колекцијата на Дамиана Еугенио за филипински митологии. Во книгата, главниот лик е без име и името на селото од кое таа доаѓа е Маенг.</p></blockquote>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/1Zh8VAuKG5Y&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/1Zh8VAuKG5Y&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Фотографијата користена за почетната страница е <a href="http://www.flickr.com/photos/krislitman/493626935/">Дајте ни го ова… од г. Крис</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/1001/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Глобалните отпуштања и враќањето на работниците мигранти</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/641</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/641#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 06 May 2009 13:38:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Кореја]]></category>
		<category><![CDATA[Бангладеш]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Израел]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Непал]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Португалија]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Хонгконг]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[корејски]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=641</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој пост се фокусира на приказни од невработените и работниците мигранти кои се враќаат во нивните држави. Како невработеноста влијае на поединците низ целиот свет? Кои се некои од тешкотиите со кои се сретнуваат поединците во нивната потрага по [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/04/global-job-losses-and-returning-migrant-workers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој пост се фокусира на приказни од невработените и работниците мигранти кои се враќаат во нивните држави. Како невработеноста влијае на поединците низ целиот свет? Кои се некои од тешкотиите со кои се сретнуваат поединците во нивната потрага по работа? На кои начини повратната миграција на работниците создава проблеми за <a href="http://www.worldpublicopinion.org/pipa/articles/home_page/596.php?nid=&amp;id=&amp;pnt=596">земјите во развој</a>?</p>
<p><strong>Дневниците на невработените</strong></p>
<p>Постојат неколку сајтови кои редовно даваат најнови вести за отпуштањата на работниците.  На пример: <a href="http://layofftracker.blogspot.com/" target="_blank">Layoff Tracker</a>, <a href="http://layoffdaily.com/" target="_blank">Layoff Daily</a>, <a href="http://layofflist.wordpress.com/" target="_blank">The Layoff List</a>, <a href="http://retrenchment-blog.breaking.sg/" target="_blank">Блогот Singapore Retrenchment</a>. Во нејзиниот дел Меѓународната организација на трудот постави свој документ за <a href="http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---dgreports/---integration/documents/projectdocumentation/wcms_103236.pdf" target="_blank">најновите бројки за невработеноста</a> за секоја земја во светот. Овие сајтови укажуваат на фактот дека отпуштањата се перципирани од повеќето луѓе како основен и најпрепознатлив индикатор за <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/13/global-recession-and-its-discontents/" target="_blank">глобалната економска рецесија</a>.</p>
<p>Има многу невработени поединци кои ја документираат нивната секојдневна борба со отварање на блог. Примери за ваквите дневници на невработените се: <a href="http://www.furbier.com/2009/03/diario-de-um-desempregado.html" target="_blank">Furbier.com</a> (Бразил), <a href="http://retalhosdavidadeummerdas.blogspot.com/search?q=rec%C3%A9m-desempregado" target="_blank">Retalhos Da Vida De Um Merdas</a> (Португалија), <a href="http://www.joblessandless.com/" target="_blank">Jobless and Less</a> (САД), <a href="http://unemploymentality.com/" target="_blank">Unemploymentality</a> (САД), <a href="http://pinkslipsarethenewblack.com/" target="_blank">Pink Slips are the New Black</a> (САД.)</p>
<p>Издадена е книга за животот на еден <a href="http://link.allblog.net/16367308/http://blog.naver.com/ehyosang/80062600400" target="_blank">невработен човек во Кореја</a> – „Бегство од невработеноста“. Исто така достоен за почит е блогот на еден неодамна отпуштен работник - <a href="http://unemploymenthaikuweekly.blogspot.com/" target="_blank">Unemployment Haiku Weekly</a>.</p>
<p style="text-align: center;"><div class="wp-caption alignnone" style="width: 292px"><img title="Unemployment Haiku Weekly" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/haiku-1.jpg" alt="Unemployment Haiku Weekly" width="282" height="367" /><p class="wp-caption-text">Unemployment Haiku Weekly</p></div></p>
<p>Fabio C from Brazil се осврнува на  <a href="http://clubedocamaleao.blogspot.com/2009/01/dirio-de-um-desempregado.html" target="_blank">чувствата на невработените</a>:</p>
<blockquote><p>Ficar desempregado é terrível. Você se sente inútil, nem descansar consegue, já que você pensa que precisa achar algo para fazer. Seu corpo e sua mente se acustumam ao trabalho, agora entendo porque aposentados ficam depressivos ou porque alguns profissionais vendem 10 ou 20 dias de férias.</p>
<p>Meus dias tem sido pesados, cansativos por serem iguais.</p></blockquote>
<div class="translation">Да станеш невработен е страшно. Се чувствуваш бескорисно, дури не можеш ни да се релаксираш затоа што сметаш дека треба нешто да работиш. Твоето тело и мозок се навикнати да работат, сега разбирам зошто некои пензионери стануваат депресивни или некои луѓе претпочитаат да работат 10 или 20 денови за време на одморот. Моите денови се тешки, напорни затоа што сите се исти. Тоа навистина ме депресира.</div>
<p>Според Меѓународната организација на трудот (МОТ), Средниот Исток или Северна Африка се забележани како региони со <a href="http://www.ilo.org/global/About_the_ILO/Media_and_public_information/Press_releases/lang--en/WCMS_101462/index.htm" target="_blank">највисок степен на невработеност</a> во 2008. Amira Al Hussaini од Global Voices пишува за  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/11/arab-world-job-losses-on-the-way/" target="_blank">отпуштањата во арапскиот свет</a>. Најтешко погоден од рецесијата бил Дубаи. Kinan Jarjous од  Дубаи напиша поема и <a href="http://blog.jarofjuice.com/2009/03/unemployment-here-i-come/" target="_blank">неколку проштални електронски пораки</a> после отпуштањето.</p>
<blockquote><p>Нема потреба да се биде вознемирен. Јас сум воодушевен што ова е завршено. Секако ќе ми недостигаат примањата и чувството да се биде корисен, но тоа сега е споредно.</p>
<p>Напишав неколку проштални пораки, но ги избрав најкратките и најслатките за испраќање. Не остана ништо повеќе да се стори, ништо за што би зборувал дома. Мојата енергија сега ќе биде насочена кон одење напред, и следење на сопствените желби. Морам да престанам да бидам некој друг.</p></blockquote>
<p>Дури и работниците од филмската индустрија се под закана за губење на работните места. <a href="http://andrewsullivan.theatlantic.com/the_daily_dish/2009/04/the-view-from-your-recession.html" target="_blank">Продуцент од големо филмско студио</a> во Холивуд неодамна беше отпуштен:</p>
<blockquote><p>Велат дека филмската индустрија е од оние отпорни на рецесијата, но кога основата на толку поврзаната економија колабрира и има многу луѓе кои одеднаш се будат и сфаќаат дека живееле над своите примања, тогаш изгледа дека и моќниот Холивуд ќе заврши со намалување на работните места. И тие луѓе, исто како и сите други ќе мора да размислуваат како да најдат работа, да си ги задржат домовите и да ги обезбедат своите семејства со добро здравствено осигурување</p></blockquote>
<p>Блогер од Јужна Кореа ги <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/08/korea-layoff/" target="_blank">идентификува можните  причини</a> на компаниите за отпуштање на работниците. Aspan, исто од Кореа забележува дека „<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/06/korea-being-unemployed/" target="_blank">општествата не се чувствуваат удобно со невработените.</a>“ Подолу е превод на она што го напишал Aspan на својот блог:</p>
<blockquote><p>Повеќето невработени чувствуваат понижување кога ќе примат надоместок за невработени. Тие се чувствуваат вознемирени во работилници каде можат да добијат таков надоместок. Ние сите знаеме дека сме ги изгубиле работните места, но тие болно не потсетуваат на толку суров начин. Со цел да добиеме надоместок кој се дава на секои две недели, мораме да одиме на јавно место на време и да покажеме евиденција за тоа колку напорно сме барале работа за тие две недели. Откога ќе поминеме, можеме да го добиеме надоместокот за невработени. Како дополнување, се чувствувам тажен во моментот кога гледам како ме гледаат другите луѓе: зошто човек кој треба да биде главниот хранител на семејството е заглавен дома. „Можам ли да се одморам заради полнење со нова енергија?“ Дури и банките кои порано ме молеа да ми дадат кредитна картичка сега ме одбиваат. Нашето општество не се чувствува удобно со невработените</p></blockquote>
<p>Невработеноста ги научи луѓето да ги ценат скапоцените работи или личности во нивниот живот. <a href="http://retalhosdavidadeummerdas.blogspot.com/2009/02/cronica-de-um-recem-desempregado-iv.html" target="_blank">Pedro од Португалија</a> е задоволен од фактот што ја има поддршката од семејството и пријателите:</p>
<blockquote><p>Valem-me muitas coisas. O conforto da família, os amigos, os colegas. E, mais do que tudo, poder pegar na tua mão e sentir que ao pé de ti nada mais importa do que ver-te verdadeiramente feliz. É essa a razão principal que ainda me faz sentir uma ponta de optimismo e afasta de vez a palavra desistir do meu dicionário mental. Porque nada irá estragar um bem precioso que me caiu na vida de forma tão incrível. Como que a dizer que a vida tem sentido. E tem. Contigo tem. Bastante.</p></blockquote>
<div class="translation">Многу работи ми се драгоцени. Удобноста на мојата фамилија, пријатели и соработници. И најповеќе, можам да ве држам за рака и чувствувам дека покрај вас ништо не е важно освен да ве видам вистински среќни. Ова е основната причина зошто се уште чувствувам трошка оптимизам и зборовите „откажи се“ ги исфрлам од мојот ментален речник. Затоа што ништо нема да ја уништи скапоцената добивка која дојде во мојот живот на толку неверојатен начин. Како да речеш дека животот има значење. И има. Со вас има. И тоа многу.</div>
<p>Но, понекогаш невработеноста го победува духот.  Египетски политичар <a href="http://scandegypt.blogspot.com/2009/02/report-unemployment-caused-12000.html" target="_blank">го  обвинува</a> високиот степен на невработеност за феноменалниот пораст на <a href="http://www.elbadeel.net/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=45472&amp;Itemid=33" target="_blank">самоубиства во Египет</a>.</p>
<p>Видеото подолу ја прикажува кризата со невработеноста кај земјите членки на Организацијата за економски развој и соработка.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/3wUHZXv6DTQ&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/3wUHZXv6DTQ&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><strong>Дневници за потрагата по работа</strong></p>
<p>Блогерите исто така пишуваат и за нивната потрага по работа. Многу од нив наидуваат на тешкотии.</p>
<p>Емигрант од Израел ја изгубил својата работа во 2003 година со расцепот на балонот на високата технологија. Сега тој е во потрага по работа. Неговата сопруга зборува за проблемот со <a href="http://justjennifer.wordpress.com/2009/03/28/logans-rerun/" target="_blank">возрасната дискриминација на пазарот на трудот.</a></p>
<blockquote><p>Иако возрасната дискриминација е нелегална во Израел секој кој е во индустријата на високата технологија знае дека тоа е „Бегството на Логан“ т.е. ако си постар од 55 години, ти едноставно не постоиш.</p>
<p>Што да прави некој кој има долгогодишно работно искуство и никој сериозно не го зема во предвид за вработување затоа што е над одредена возраст.</p>
<p>Една од најтешките работи кога имаш неваботен сопруг е да го гледаш секојдневно падот на нивното его и самодоверба помеѓу потенцијалните работни места и секојдневните интевјуа. Во одредени случаи процесот на селекција на кандидатите може да трае и 3 до 5 месеци додека компаниите го стеснуваат изборот.</p></blockquote>
<p>Mona, Палестинка во Канада е фрустрирана затоа што  IT компаниите <a href="http://www.rebelliousarabgirl.net/2009/03/27/prolonged-software-edits/" target="_blank">бараат индивидуи кои знаат се и се спремни да работат скоро за ништо:</a></p>
<blockquote><p>Можете да кажете дека мојата потрага по работа е за никаде, но жал ми е за компаниите, не познавам над 20 јазици, со 5+ години работно искуство. Но како и сите дипломирани компјутерски инженери со години искуство, сум способна да учам нови работи. Дали учењето е толку лоша работа денес или човек мора да знае се уште на почетокот и да биде платен минимално?</p>
<p>Денес работните места во ИТ индустријата не се базирани на продолжено образование или способност за континуирано учење. Тие се базираат на пронаоѓање на човечки робот кој знае се и сака да работи за ништо</p></blockquote>
<p>Во Хонк Конг, Oiwan Lam од Global Voices пишува за  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/28/hong-kong-budget-report-university-students-on-sale/" target="_blank">контроверзниот план за субвенција на владата за универзитетските дипломци кои бараат работа</a></p>
<blockquote><p>Како проблемот за невработеноста се влошува, така зачувувањето на работното место е најважната задача. (Секретарот за финансии) John Tsang одлучи да ги стави универзитетските дипломци на распродажба со план за субвенции. Но, многу луѓе сметаат дека ваквата политика ќе го наруши пазарот бидејќи им дозволува на компаниите да ги плаќаат универзитетските дипломци 4,000 HKD (нешто повеќе од 500 американски долари) од кои 2,000 HKD ги субвенционира државата.</p>
<p><a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=65935829440" target="_blank">Неколку групи на Facebook</a> се крерирани за да протестираат против оваа политика. Најпопуларна е онаа која вели дека Финанскискиот секретар на Хонг Конг заслужува само 4000 HКD на месец!</p></blockquote>
<p>Во Германија, многу трагачи по работни места се <a href="http://globaleconomydoesmatter.blogspot.com/2009/03/germanys-recession-worsens-again.html" target="_blank">приморани да работат со скратено работно време</a> во замена за субвенција од владата во плата и социјално осигурување. Чудно, но  <a href="http://mrwangsaysso.blogspot.com/2008/10/reflections-on-job-interview.html" target="_blank">невработените инвестициски банкари од Лондон</a> одат во Сингапур. Саудиските жени кои ги изгубиле работните места се соочуваат со ограничени работни можности - <a href="http://nzinghas.blogspot.com/2009/01/help-wanted-women-need-not-apply.html" target="_blank">сексуалното малтретирање на работното место</a> е главната причина. Камбоџиски блогер го повикува Khmer Американците кои бараат стабилна работа да се вратат и да <a href="http://www.oudam.com/cambodia/cambodia-the-land-of-opportunity.html" target="_blank">работат во Камбоџа</a>. Социјалните медиумски алатки исто така се користат за аплицирање за работа. На пример: <a href="http://www.twitterjobsearch.com/" target="_blank">Twitter Job Search</a>.</p>
<p>Постојат грижи дека Јапонија веќе се соочува со „ледено доба на невработеноста“ што може да креира уште една „изгубена генерација“ од млади Јапонци без полно работно време. Најмалку 87 компании  <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/12/27/japan-un-hiring-fresh-graduates/" target="_blank">ги откажаа 331 неформални ветувања за вработување</a> на универзитетски студенти минатата година. Повеќе од 500  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/01/12/japan-hakenmura-the-temp-workers-village/" target="_blank">привремени работници</a> останаа во шаторските градови  минатиот јануари откако ги изгубија своите работни места.</p>
<p>Краткото видео подолу ги прикажува повремените работници кои нашле прибежиште во шаторските градови минатиот јануари.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/_BRiSmlB13g&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/_BRiSmlB13g&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><strong>Враќањето на мигрантите</strong></p>
<p>Работниците мигранти се враќаат дома во големи бројки откако ги изгубиле работните места во Америка и <a href="http://globaleconomydoesmatter.blogspot.com/2009/03/spains-unemployment-continues-to-climb.html" target="_blank">Европа</a>. Оваа обратна миграција може да предизвика конфликти во сиромашните нации кои не можат да обезбедат соодветно вработување и социјални услуги на нивните граѓани.</p>
<p>Повеќе од 8 милиони Филипинци работат во странство. Паричните средства кои им ги праќаат на своите семејства помагаат да се одржува Филипинската економија. Денес, многу  <a href="http://thepinoy.net/?p=3004" target="_blank">прекуокеански филипински работници</a>, вклучувајќи и професионалци, се враќаат дома. Филипинска <a href="http://movingtophilippines.com/2009/03/21/moving-to-the-philippines-because-of-the-economy/" target="_blank">двојка  која ги изгубила работните места и нивната куќа во Калифорнија</a> се враќа назад на Филипините. Филипинските работници во Хонг Конг се  <a href="http://dayuhan.wordpress.com/2009/01/20/hardest-hit-over-unemployment/" target="_blank">заменуваат со локални</a>. Филипинската авио компанија ги зголеми летовите од САД и Канада што може да се интерпретира како знак дека се повеќе Филипинци <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/27/global-recession-survey-survival-tips-and-business-opportunities/" target="_blank">се  приморани да се вратат на Филипините</a>.</p>
<p>Во минатото Бразилците со Јапонско потекло мигрираа во Јапонија. Денес „Бразил е новата Јапонија“. Paula Goes од Global Voices пишува за <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/11/japan-brazil-crisis-puts-an-end-to-the-dream-of-a-better-life/" target="_blank">бразилските имигранти во Јапонија</a> кои се враќаат дома заради кризата. Најмалку 40,000 бразилски имигранти планираат да ја напуштат Јапонија.</p>
<p>Elaine избра да остане во Јапонија, но таа забележува дека јапонската економија ќе продолжи да се влошува. Таа стравува дека има <a href="http://elaineoti.blogspot.com/2009/03/sobrevivendo.html" target="_blank">Бразилци кои живеат на улиците на Јапонија</a>.</p>
<blockquote><p>A crise não dá sinais de melhora e com isso existem mtos brasileiros que aqui residiam e que já regressaram ao Brasil,os que ficaram,como eu,estamos tentando sobreviver nessa crise brava que afetou o Japão,quase todos os dias eu vejo nas notícias do Japão alguns brasileiros que vivem nas ruas, que não tem nem o que comer e outros que vivem em abrigos públicos,contando com os donativos de pessoas solidárias.</p></blockquote>
<div class="translation">Кризата не покажува знаци на подобрување и поради тоа многу Бразилци кои живееле овде сега се враќаат во Бразил. Оние кои останаа како мене, се обидуваат да ја преживеат оваа луда криза која ја зафати Јапонија. Скоро секој ден ги гледам вестите кои известуваат за Бразилци кои живеат на улиците на Јапонија, луѓе кои немаат ништо за јадење и други кои живеат во засолништа потпирајќи се на донациите од добрите луѓе.</div>
<p><a href="http://dubai.metblogs.com/2009/02/28/uae-job-meltdown/" target="_blank">Населението во Дубаи</a> се учекува да се намали за 8 проценти ако странските работници продолжат да го напуштаат градот. Блогер тврди дека населението во Дубаи ќе се намали за 25% . Училиштата во Дубаи добиваат бројни барања за трансфер на училишни сертификати на ученици на странски работници кои се враќаат дома во нивните земји. Едно училиште има изгубено 10% од неговата ученичка популација.</p>
<p>Економиите на многу земји од Јужна Азија зависат од паричните пратки на нивните работници од странство. Rezwan од Global Voices пишува за континуираниот и вознемирувачки тренд на работниците мигранти кои ненадејно <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/19/south-asia-migrant-workers/" target="_blank">се враќаат дома во Јужна Азија</a>.</p>
<p>Supriyo Chaudhuri од Sunday Posts пишува за <a href="http://sundayposts.blogspot.com/2009/03/reverse-migration-indias-chance.html" target="_blank">обратната миграција од САД кон Индија</a>.</p>
<blockquote><p>Рецесијата, несигурноста и тешкотиите во имиграцискиот процес и можностите во Индија комбинирани креираа поток од обратна миграција од Америка кон Индија. На ова е додаден и тенок млаз од Англија и браната експлодира во Дубаи. И одеднаш индиските градови се преплавени со повратници, со малку кеш, кои се обидуваат да го започнат животот од почеток уште еднаш.</p></blockquote>
<p>Бројот на работници кои го напуштаат  <a href="http://www.bernama.com/bernama/v5/newsworld.php?id=396547" target="_blank">Непал</a> се намалува. Додека Малезија претпочита да им дава работа на локалните работници, многу <a href="http://meanderingmemos.wordpress.com/2009/03/12/economic-downturn-reaches-bangladesh/" target="_blank">работници мигранти  од Бангладеш</a> се приморани да се вратат во низната земја.</p>
<p><em>Фотографија на насловна странае од Фликер страницата на <a href="http://www.flickr.com/photos/perbjorklund/3387473865/in/set-72157615856350781">Per Bjorklund</a>. Португалскиот текст е преведен од  <a href="http://globalvoicesonline.org/author/paulagoes/">Paula Goes</a>. Цитатот од Кореја е преведен од <a href="http://globalvoicesonline.org/author/hyejin-kim/">Hyejin Kim</a>.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/641/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Франција: Интернет законот за пиратерија „3 опомени“ одбиен од парламентот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 11 Apr 2009 18:52:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[GV Advocacy]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=572</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одТал Павел  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Четвртокот на 09.04.2009 францускиот парламент го одби предлог-законот  Хадопи (la Haute Autorité pour la diffusion des œuvres et la protection des droits sur internet) со неуспехот (21-15) на владејачката партија да го изгласа законот.
Законот предложува две опомени и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/author/talpavel/">Тал Павел</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://advocacy.globalvoicesonline.org/2009/04/11/france-3-strikes-internet-piracy-law-defeated-in-parliament/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Четвртокот на 09.04.2009 францускиот парламент го <a href="http://www.reuters.com/article/internetNews/idUSTRE5384IB20090409?feedType=RSS&amp;feedName=internetNews" target="_blank">одби</a> предлог-законот  <a href="http://www.laquadrature.net/wiki/Loi_Hadopi" target="_blank">Хадопи</a> (<em>la Haute Autorité pour la diffusion des œuvres et la protection des droits sur internet</em>) со неуспехот (21-15) на владејачката партија да го изгласа законот.</p>
<p>Законот предложува две опомени и тогаш, по третиот прекршок, исклучување од интернет до една година за интернет корисниците кои се фатени дека илегално превземале фајлови (музика или филмови).</p>
<p>Предлог-законот беше <a href="http://arstechnica.com/tech-policy/news/2009/04/french-3-strikes-law-suffers-shocking-defeat.ars" target="_blank">доставен</a> од двете партии и се што остануваше беше тие да го ратификуваат финалниот текст, но „15 социјалисти дискутираа за тоа во ходникот и во последен момент решија да го одбијат законот.“</p>
<p>Музичката и филмската индустрија ги <a href="http://blog.wired.com/27bstroke6/2009/04/french-reject-t.html" target="_blank">притискаа</a> владата и интернет сервис провајдерите да ги исклучат или суспендираат сервисите за peer-to-peer споделување, бидејќи им наштетува на приходите на артистите и продуцентските компании, но неуспехот се случи после слични отфрлања во Велика Британија, Нов Зеланд, Германија, па дури и Европскиот парламент.</p>
<p>Во нивниот дел, Саркози <a href="http://www.reuters.com/article/internetNews/idUSTRE5384IB20090409?feedType=RSS&amp;feedName=internetNews" target="_blank">изјави</a> дека тој бил одлучен да се донесе законот и ја обвини опозицијата за манипулација на парламентот.</p>
<p>Министерот за култура <a href="http://arstechnica.com/tech-policy/news/2009/04/french-3-strikes-law-suffers-shocking-defeat.ars" target="_blank">планира</a> повторно да го стави на дневен ред предлог-законот на 27 април.</p>
<p>Интернационалната федерација за фонографска индустрија и светската копија на <a href="http://www.riaa.com/" target="_blank">RIAA</a>, изјави дека ќе продолжи да лобира за донесување на францускиот закон „3 опомени“.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Eгипет на продажба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/430</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/430#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 19 Nov 2008 09:16:16 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Тема]]></category>
		<category><![CDATA[Финансии]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=430</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМаруа Рака  &#183; Преведено од Соња Златевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Објавено е  дека секој египетски граѓанин кој е постар од  21 година ќе поседува удел од египетските државни компании и фабрики. Објавата е  главна тема во телевизиските емисии, а го најде својот пат и до блогосферата.
Зинобиа [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marwa-rakha/">Маруа Рака</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sonja/'>Соња Златевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/11/17/egypt-for-sale/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Објавено е  дека секој египетски граѓанин кој е постар од  21 година ќе поседува удел од египетските државни компании и фабрики. Објавата е  главна тема во телевизиските емисии, а го најде својот пат и до блогосферата.</p>
<p>Зинобиа напиша статија насловена: <a href="http://egyptianchronicles.blogspot.com/2008/11/to-sell-your-country-in-open-auction.html">„Да ја продадеш својата држава на аукција“</a> велејќи:</p>
<blockquote><p>Најпрвин се извинувам за моето недоразбирањето во врска со големото изненадување, или подобро за шокот, за исходот од овогодинешната НДП Конференција. Извинете ја мојата лоша економска информација, но да бидам искрен јас не го сфатив  планот на НДП се додека не  го прочитав повеќепати во весникот. Го прочитав повеќе пати бидејќи сакав да знам дали е вистинито, дали НДП сака овојпат целосно да ја уништи нашата економија ?</p></blockquote>
<p>Блогерот ја сумираше објавата вака:</p>
<blockquote><p>1 – Владата ќе ги приватизира јавните државни компании и фабрики и ќе додели бесплатни акции преку ваучери на сите граѓани.<br />
2 – Тие граѓани се египетските граѓани постари од 21 година.<br />
3 – Парламентот ќе започне да го разгледува овој план наредната недела.<br />
4 – Акциите ќе бидат достапни за пензионерите и вработените во јавниот сектор.</p></blockquote>
<p>Потоа таа се прашува:</p>
<blockquote><p>Што е со вработените во приватниот сектор, што е со граѓаните што работат како „фармери“?!</p></blockquote>
<p>Таа продолжува со сумирањето:</p>
<blockquote><p>5 – Не е дозволено на странци да ги купуваат овие акции освен ако не се регистрирани на Берзата!</p></blockquote>
<p>Потоа таа вели на Египјаните:</p>
<blockquote><p>Сега мои драги пријатели мора да знаете дека овој начин на приватизација – Систем на приватизација со ваучери – беше  имплементиран порано во различни земји во светот, но не успеа во сите земји како што требаше.</p>
<p>Се докажа дека е голем неуспех во  Русија кога беше имплементиран во 1992 година, таму луѓето ги продаваа своите ваучери за да дојдат до пари без никакво размислување за последиците и на крајот мал број на  луѓе купија најголем дел од акциите и дел од тие луѓе беше  Руската мафија.</p>
<p>Досега министрите и властите се чини дека не го разбираат проектот ниту планот  како што треба; нивните изјави се контрадикторни една со друга – на пример г-н Гамал Мубарак колку што јас се сеќавам рече дека нашите удели како популација на луѓе  постари од 21 година ќе достигне максимум Л.Е. 2000 да, 2000!! Министерот  за известции Махмуд Мохи Ел-Дин во весниците денес рече дека уделите на граѓаните ќе биде поголем од Л.E. 2000.</p>
<p>Луѓето се повеќе збунети од властите и не сфаќаат како овој план ќе биде добар за економијата и ќе го подобри нивното живеење. Неколку весници како што е Ал Достор и Ал Бадеел ги прашаа луѓето за планот и нивните одговори беа  страшливи. Тие рекоа дека ќе ги продадат ваучерите за да набават храна и за да ги платат сметките, додека пак други се прашуваа дали Владата ќе ги продаде Нил и Хај Дам.</p></blockquote>
<p>Нејзиниот последен збор во врска со ова прашање беше:</p>
<blockquote><p>Од сега до март многу работи можат да се случат – кој знае!</p></blockquote>
<blockquote><p>На Фејсбук, беа креирани неколку групи спротивставувајќи се на предлогот како што е  <a href="http://www.facebook.com/home.php?#/group.php?gid=34076279786&amp;ref=mf">Гамал Мубарак – ние нема да ти дозволиме да го продадеш Египет на  Израел</a> (арапски) и <a href="http://www.facebook.com/home.php?#/group.php?gid=42060872278&amp;ref=mf">Новиот закон за приватизација е замка  - бидете предупредени!</a> (арапски)</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/430/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Казахстан: Јазик, економија и странска политика</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/387</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/387#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 09 Oct 2008 11:47:28 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Киргистан]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=387</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАдил Нурмаков  &#183; Преведено од Валентина Боцевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Казахстанските власти повторно го поставија прашањето за јазикот на државата. Казахстанскиот јазик беше многу обезвреднуван во времето на Советскиот Сојуз поради вмрежувањето со рускиот јазик. Порано, официјалните лица се воздржуваа од целосно исклучување на рускиот јазик (којшто сè уште [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/adam-kesher/">Адил Нурмаков</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/valentina/'>Валентина Боцевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/10/09/kazakhstan-language-economics-and-foreign-policy/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Казахстанските власти повторно го поставија прашањето за јазикот на државата. Казахстанскиот јазик беше многу обезвреднуван во времето на Советскиот Сојуз поради вмрежувањето со рускиот јазик. Порано, официјалните лица се воздржуваа од целосно исклучување на рускиот јазик (којшто сè уште доминира во официјалната документација и во другите сфери), оставајќи го ова поле на неколку национални движења. Сега, сите се загрижени околу планот да се воведе стандардизиран тест за казахстански јазик сличен на TOEFL, кој ќе се бара при вработување започнувајќи од 2010 година.</p>
<blockquote><p>“Јас повеќепати пишував дека Казахстанците доминираат во државните служби (без оглед на тоа дали го знаат мајчиниот јазик или не). Некои добри доктори или возачи ќе ја напуштат државата – или само ќе мигрираат во приватниот сектор – но се ќе остане исто. Во двата случаја, моите деца ќе учат во поинаква држава”,</p></blockquote>
<p><a href="http://slavoyara.livejournal.com/234406.html" target="_blank">пишува</a> <em>slavoyara</em>, еден новинар од северниот дел на државата, кој е населен во главно со словенски народ [руски].</p>
<p><em>dojdlivoe leto</em> од истиот регион е малку попозитивен  -  но сепак се <a href="http://dojdlivoe-leto.livejournal.com/25382.html" target="_blank">прашува</a> [руски]:</p>
<blockquote><p>Се прашувам како тие ќе го изработат ова? Дали ќе обезбедат бесплатни или ќе наплаќаат за јазични курсеви? Или тие едноставно ќе го отпуштаат секој што не го знае казахстанскиот јазик во 2010? Мислам, ако сакате сите да ги знаат јазикот, бидете добри, креирајте можности.</p></blockquote>
<p>Во меѓувреме, <em>alim-atenbek</em> ја <a href="http://alim-atenbek.livejournal.com/41482.html" target="_blank">проучува</a> својата пензиска сметка [руски]:</p>
<blockquote><p>За време на моето кратко работно искуство, јас заштедив 388,000 тенги. Сега, од нив имам 368,000.  “Акумулативниот пензиски фонд ” ми ги изеде моите 20,000 тенги – или 5 проценти! Земајќи ја во обѕир 20 процентната инфлација во 2007, јас губам многу. Службените лица ја обвинуваат тешката кредитна состојба, но еве неколку прашања: дали државата ги регулира активностите на фондовите  – на пример, во смисла платите на врвните менаџери или активата во која тие инвестираат? И дали овие загуби ќе бидат надоместени?</p></blockquote>
<p><em>Megakhuimyak</em> <a href="http://megakhuimyak.livejournal.com/496672.html" target="_blank">гледа</a> во друга – институционална  – жртва на економските кризи. Nurbank е одличен пример за тоа каков ефект има политиката врз бизнисот. Нејзините акции паднаа не поради тешката кредитна состојба – тие паднаа пред тоа, како последица на конфликтот помеѓу сопственикот на банката Ракат Алијев со неговиот поранешен дедо (татко на бившата сопруга), господинот претседател Назабрајев [руски]:</p>
<blockquote><p>Нејзините акции покажаа стабилен пораст до јануари 2007, кога започна скандалот со врвните менаџери [тие беа грабнати и малтретирани од страна на Алијев]. Акциите паднаа од 62,500 на 52,500 тенги. Тогаш, како што се развиваше ова прашање во се поголем проблем, цената полека паѓаше. Кога се интензивираше истрагата, акциите паднаа уште пониско на 27,500. Тогаш финансиските кризи го направија последниот удар – сегашната цена е 17,000 тенги.</p></blockquote>
<p><em>Mumo-cult</em> <a href="http://mumo-cult.livejournal.com/6923.html" target="_blank">известува</a> за посетата на Марат Тазин, министер за надворешни работи на Казахстан, во Вашингтон Диси, каде тој ја претстави книгата на претседателот Назабрајев [руски]:</p>
<blockquote><p>Луѓето се прашуваа зошто не дојде самиот автор, зошто Тазин одбива да ја потпише книгата, зошто е тој толку срамежлив и лаконичен… Како и да е, отворениот бар со неограничен алкохол, вкусната храна и бесплатните книги ја смирија публиката.</p></blockquote>
<p>Во меѓувреме, <em>weathercock</em> е <a href="http://weathercock.livejournal.com/130319.html" target="_blank">вознемирен</a> – поради позадината на неодамнешните случувања во Кавказ – преку еден <a href="http://www.nytimes.com/2008/09/27/world/americas/27russia.html?hp" target="_blank">новинарски артикл</a> во Њујорк Тајмс [руски]:</p>
<blockquote><p>Дали Казахстан ја налути Русија на некој начин? Руската армија спроведува маневри на 300 милји од Руско-Казахстанската граница…</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/387/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Африка: Ваше величество, престанете да се жените!</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/15/351</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/15/351#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 15 Sep 2008 09:04:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Малави]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Свазиленд]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=351</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВиктор Каонга  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Неколку малависки новинари им се приклучија на многу други во тридневната конференција Автопат Африка на Родес Универзитетот во Јужна Африка, со тема Граѓанско новинарство: Новинарство за граѓани. Конференцијата, која е најголемиот годишен собир на африканските новинари (присуствуваа повеќе од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/victor/">Виктор Каонга</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/14/citizen-media-selling-air-malawi-and-advice-to-the-king/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Неколку малависки новинари им се приклучија на многу други во тридневната конференција <a href="http://www.highwayafrica.com/" target="_blank">Автопат Африка</a> на Родес Универзитетот во Јужна Африка, со тема <em>Граѓанско новинарство: Новинарство за граѓани</em>. Конференцијата, која е најголемиот годишен собир на африканските новинари (присуствуваа повеќе од 700), се фокусираше на новите медиуми и исто така е и форум за критична рефлексија на новинарството, медиумите и технологијата.</p>
<p><a href="http://tadala-tadala.blogspot.com/" target="_blank">Една Бвалани</a> ја <a href="http://tadala-tadala.blogspot.com/highwayafrica.ru.ac.za" target="_blank">дискутира конференцијата</a> и вели дека конференцијата, која е 12 по ред од 1996, е важна за континентот Африка:</p>
<blockquote><p>Во оваа дигитална ера, новинарот мора да биде подготвен за како најбрзо да ја собира и шири информацијата. Многу е важно да се сфати дека медиумите се витални алатки за информација во секој демократски, интелектуален, културен, економски и социјален развој на нашите општества.</p></blockquote>
<p>За време на конференцијата, имаше спомнување на <a href="http://www.globalvoicesonline.org/" target="_blank">Глобал Војсис</a>, како еден од граѓанските медиуми кој се обидува да ги зајакне гласовите на граѓаните низ светот.</p>
<p>Овој автор, Виктор Конга, кој блогира на <a href="http://ndagha.blogspot.com/" target="_blank">Ндагха</a>, присуствуваше на конференцијата и <a href="http://ndagha.blogspot.com/2008/09/highway-africa-2008.html" target="_blank">го спомнува</a> тоа на неговиот блог.</p>
<p>Меѓутоа, неговиот претходен пост прикажува како малависката влада нема во план да ги <a href="http://ndagha.blogspot.com/2008/09/will-malawi-connect-rural-communities.html" target="_blank">поврзе руралните заедници</a> на информацискиот автопат. Неговиот пост, наречен <em>Дали Малави ќе ги поврзе руралните заедници?</em> доаѓа во време кога се одржуваше  тридневна интернационална конференција во Малави, спонзорирана од <a href="http://www.events.cto.int/crcafrica08" target="_blank">Комонвелт Телекомуникејшн Унион</a>. Конференцијата беше најголемиот ИКТ форум во Африка и беше фокусирана на решенија за поврзување на руралните комуникации. Меѓутоа, авторот тврди дека малависката влада нема адекватна телекомуникациска инфраструктура, ИКТ полиси и финансиска околина за поврзување, не само на руралните средини, тука и на урбаните.</p>
<p>Како што е ситуација денес, нашата земја е предмет на исмејување за неадекватното поврзување, бидејќи поголем дел од земјата не ги искористува модерните информациски и комуникациски технологии и затоа сѐ уште останува на страната на дигиталниот јазол. Ако владата сака да го реализира сонот за поврзување на руралните средини во Малави, потребна е поголема желба и наклонетост за повеќе прашања за да се реализира поврзувањето. Во спротивно, останува само сон.</p>
<p><strong>Еар Малави треба да замине</strong></p>
<p>Економистот и нов блогер, Ватипасо Мкандавир, ја разгледува дебатата околу продавањето на националната воздухопловна компанија <a href="http://www.airmalawi.com/" target="_blank">Еар Малави</a>, за која се вели дека е во сериозни финансиски долгови. Откако дава серија примери за земји кои ги имаат приватизирано нивните национални авиокомпании, <a href="http://chiholocastle.blogspot.com/" target="_blank">Мкандавир</a> кој има работено на инвестициски прашања за Малави, <a href="http://chiholocastle.blogspot.com/2008/09/should-malawi-government-finally-let-go.html" target="_blank">реагира на предлогот за приватизирање на авиокомпанијата</a>:</p>
<blockquote><p>Ги сфаќам аргументите на оние кои сакаат да го задржат „националниот имот“ сакајќи да задржат 100% од 0 наместо да задржат, на пример 49% или 10% од 100. Еар Малави е технички банкрот и нејзиното чување им носи штета на плаќачите на данок во Малави, кои можат да ги искористат овие ресурси за подобри цели (здравство, образование итн). Замбија нема национална авиокомпанија, но нејзините аеродроми се позафатени од оние на Малави. Приватниот авиопревозник кој моментално функционира, секој ден се повеќе се шири&#8230; Дали Еар Малави треба да биде ликвидирана и да се создаде нов заеднички проект со КОМЕАР? Јас би го направил тоа. Што мислите вие?</p></blockquote>
<p><strong>Малавиец го советува Кралот Мсвати за Свазиленд</strong></p>
<p>Редовниот блогер и новинар <a href="http://munthalikondwani.blogspot.com/" target="_blank">Кондвани Мунтхали</a> пишува за неодамнешниот 40ти независен ден на Свазиленд, кој беше посетен од малавискиот претседател Бингу ва Мутхарика. Во постот наречен, <em>Славење на сиромаштијата: Моралната приказна за Свазиленд</em>, Мунтхали ги <a href="http://munthalikondwani.blogspot.com/2008/09/celebrating-povery-moral-story-of.html" target="_blank">повикува африканските лидери</a> да го советуваат <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mswati_III_of_Swaziland" target="_blank">кралот Мсвати</a> да престане да се жени.</p>
<blockquote><p>Посакувам еден од нашите лидери да му каже да Кралот дека е време да престане да се жени колку што сака, така не помага со моменталната ситуација со епидемијата од СИДА и сликата на нација која се бори со модерното и традиционалното. Има една реченица, која гласи „само Кралот може да ја смени традицијата“ – јас верувам дека неговото величество Кралот на Свазиленд има капацитет да ја промовира прекрасната Свази култура со вистинска слобода, со што се покажува дека кралот се грижи. Кралот треба да се грижи за неговите луѓе, а не за неговите жени!</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/15/351/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Саудиска Арабија: Нема бесплатна нафта за Шон Комбс</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/03/344</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/03/344#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 03 Sep 2008 08:48:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Енергетика]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хумор]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=344</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАмира ал Хусаини  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Американскиот рапер Шон Паф Диди Комбс се обрати до неговите „браќа и сестри од Саудиска Арабија“ и од други земји, кои се производители на нафта, да донираат нафта за да може да лета со својот приватен авион.
Мултимилионерот, добитник [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/amira-al-hussaini/">Амира ал Хусаини</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/03/saudi-arabia-no-free-oil-for-sean-combs/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Американскиот рапер <a href="http://www.answers.com/topic/sean-combs" target="_blank">Шон Паф Диди Комбс</a> се обрати до неговите „браќа и сестри од Саудиска Арабија“ и од други земји, кои се производители на нафта, да донираат нафта за да може да лета со својот приватен авион.</p>
<p>Мултимилионерот, добитник на Греми, вели дека екстремно високите цени на нафтата му оневозможуваат да го користи својот приватен авион и сега мора да користи комерцијални летови. Тој се обрати во следниов <a href="http://www.youtube.com/watchv=_yh1NHRP3NA&amp;eurl=http://saudijeans.org/2008/09/02/sean-puffy-combs-oil-saudi/" target="_blank">влог</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/_yh1NHRP3NA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/_yh1NHRP3NA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Саудиските блогери реагираат. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=_yh1NHRP3NA&amp;eurl=http://saudijeans.org/2008/09/02/sean-puffy-combs-oil-saudi/" target="_blank"><em>Сауди Џинс</em></a> дава духовит одговор:</p>
<blockquote><p>Американскиот рапер Шон Пафи Комбс се жали за високата цена на нафтата и вели дека повеќе не може да си дозволи да лета со својот приватен авион од Њујорк до Лос Анџелес двапати месечно. Тој ги моли Саудијците да му пратат бесплатна нафта за тој да може повторно да лета со својот приватен авион. Брат извини, ти нема да добиеш ништо од овој крај, бидејќи, само во случај да не знаеше, ние немаме нафтени извори во нашиот двор за да ја даваме бесплатно.</p></blockquote>
<p><a href="http://rasheedsworld.blogspot.com/2008/09/boo-hoo-sean-puffy-combs-complains-that.html" target="_blank"><em>Рашид Абоу-Алсам</em></a> додава:</p>
<blockquote><p>Пафи вели дека едно патување го кошта 200 000 долари и дека тој наводно не може да си го дозволи тоа. Во видеото тој се обраќа до неговите „саудиски браќа и сестри“ за да му пратат бесплатна нафта за тој да може повторно да лета со својот приватен авион.</p>
<p>Не верувам дека ќе добие пратка со нафта во брзо време, бидејќи Саудијците уште еднаш покажаа колку се тврдоглави кога станува збор за цените на нафтата. Супер богат забавувач, како Пафи, можеби ќе биде поканет да настапува на приватна забава на саудиското кралско семејство, но тој сигурно нема да добие бесплатна нафта, може да се обложиме на тоа!</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/03/344/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
