<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Образование</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/education/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Африка: Дали технофобијата ќе ја уништи ИКТ забавата?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 27 Oct 2009 15:14:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Нигерија]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2811</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либхард  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либхард</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/22/will-technophobia-crash-the-ict-party/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи им жители од рурални средини да ја добијат потребната информација од специјалисти) и јавните сервиси.</p>
<p>Интернет конекцијата им овозможува на учениците од руралните средини да го прошират знаењето преку истражување. Академиците можат да ги задржат врските со колегите од светот. Социјалните медиуми им овозможуваат на луѓето полесно да се организираат и да им го олеснат начинот на испраќање на парични пратки на имигрантите.</p>
<p>Улогата која ИКТ ја игра во човековиот развој се дебатираше и дискутираше на 23-24 септември на форумот на Универзитетот Харвард, <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc"> ИКТ, човеков развој, растење и намалување на сиромаштијата. </a></p>
<p>Што со отпорот за користење на компјутерите и стравот од технолошките уреди? Дали ветувањата на ИКТ ќе водат до намалување на сиромаштијата, како технофобијата ќе влијае на оваа мисија? Технофобијата со сигурност останува глобален проблем. Меѓутоа, со влијанието на ИКТ во развојот, дали стравот од технологија и погрешните сфаќања за нејзиното користење непропорционално влијаат врз светот во развој? Ако е така, што прават луѓето во врска со таа ситуација?</p>
<p>Следуваат неколку примери за борба против и разбирање на технофобијата во Африка. (Доколку имате други примери би сакале да ги слушнеме. Би сакале да напишеме примери за оваа ситуација и од други делови на светот, па затоа пратете ни ги и тие идеи.)</p>
<p>Технофобијата во Африка, како и на многу други места, зазема многу форми. Отпорот против технологијата од наставниците е <a href="http://www.ernwaca.org/panaf/pdf/phase-1/Kenya-PanAf_Report.pdf">наведена</a> (.pdf) како проблем во компјутерската експанзија во училниците во Кенија. И персоналот во болниците и пациентите во Уганда ја наведуваат „<a href="http://tiny.cc/n6UuZ">културната прилагодливост</a>“ како пречка во имплементирање на ИКТ во здравствените центри. Девојките од целиот свет <a href="http://www.apcwomen.org/node/280">ги гледаат</a> интернет кафињата – во многу места единствените места со пристап до интернет – како територии на момчињата.</p>
<p>Џејмс Кариуки, како специјалист за е-учење од Кејптаун, Јужна Африка известува за приказна на добро образуван пријател кој имал потешкотии во прифаќање на новите технологии. Ова е од неговиот <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html">блог</a> <em>Elearning in Africa (Е-учење во Африка)</em>:</p>
<blockquote><p>Се сретнав со еден пријател денес и тој се жалеше за брзината со која технологијата се развива. Можев да ја видам агонијата на неговото лице кога ми кажа дека треба да направи презентација во сала и единственото нешто во таа сала за визуелна помош е компјутер и проектор. Старомодните графоскопи се заменети од овие нови технологии. Маката за преработка на неговата презентација и скенирањето на неговите слики за да може да се користат на компјутер беше голема. Го прашав дали размислува да присуствува на некои образовни курсеви:</p>
<p>Повеќето од нас имаат фобија од технологијата и поголем дел од жаргонот користен во обуките не остава позбунети од пред да почнеме. Знам неколку професори од мојот одел кои го имаат истото чувство за технологијата и не може да присуствуваат на обуки.</p>
<p>Го прашав, дали ова се причините поради кои некои предавачи не користат технологија во предавалните? Тој рече:</p>
<p>Да, но дополнително на тоа тука се културните карактеристики. Тие требале да вклучат антрополог да ја изучува културата на потенцијалните корисници на технологијата, за тие да можат да ги советуваат за што треба прво да се смени [во однос на културата] за технологијата да биде успешно користена.</p>
<p>Тука гледам проблем со тоа што технологијата е достапна, но заедницата која треба да има придобивки од неа не е. Не сум сигурен за најдобриот пристап за справување со технофобијата, особено во ситуации каде индивидуалците [со фобијата] ги имаат сите ресурси и поддршка и обука, но тие сепак не може да ги користат достапните технологии. Доколку имате решение, слободно кажете.</p></blockquote>
<p>Како коментар, Неил Ј <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html?showComment=1177171020000#c6638125364405986029">вели</a> сите ние треба да ја прошириме нашата дефиниција за технофобија – бидејќи секој од нас ја има по малку.</p>
<blockquote><p>Претпоставувам, како што кажа, дека обуките се најдобриот начин за справување со ова. Моментално работам на обврска од универзитетот за технофобијата. Мислам дека сите имаме елементи на технофобија:</p>
<p>- гневот кој го покажуваме кога компјутерот ќе ни се сруши</p>
<p>- стравот дека компјутерите ќе не заменат на нашите работни места</p>
<p>- стравот дека сме набљудувани!</p></blockquote>
<p>Дигиталниот јаз не е само рурално наспроти урбано и богати земји наспроти сиромашни. Родовите прашања остануваат важен фактор, вели Оре Сомолу, <a href="http://www.w-teconline.org/nfsblog/?p=23">пишувајќи</a> во <em>The Networking Success Project</em> од Нигерија.</p>
<p>Жените се справуваат со голем број на лимитации за да може слободно да ја користат технологијата, продолжува Оре, меѓу кои ниски примања, ограничено време за користење на технологијата, ниско ниво на писменост. Едно решение е да се започне со обуки за технологија на девојки уште од рана возраст.</p>
<blockquote><p>Младите жени мора да се вклучат повеќе во науката и технологијата уште од рана возраст. Ова може да биде и формално (основно или средно школо, компјутерски училишта, програма после часови). Тимот за родови прашања од KnowledgeHouseAfrica организира работилници за обука на млади жени за добивање на вештини за користење на слободен софтвер. Фондацијата Фантсум нуди школарини за квалификувани и заинтересирани жени за ИКТ обуки.</p>
<p>Мајките исто така влијаат на своите ќерки и ако тие искажат чувства на технофобија, некои девојки можат несвесно да прифатат слични чувства. Многу е важно да има охрабрување од домот, преку запознавање од млада возраст до понатамошно надградување со покомплексни форми на технологија.</p></blockquote>
<p>Лорен Слифорд-Холмс, студент на Универзитетот Родес во Јужна Африка, во едно време почувствувала дека ИКТ не ги исполнува своите ветувања бидејќи неколку проекти дале многу лоши резултати. Таа наведува неколку примери за добри практики за користење на ИКТ за да се зголеми развојот. Од нејзиниот <a href="http://laurencliffordholmes.blogspot.com/2007/05/development-as-wholistic-process.html">блог</a>, <em>The Soap Box</em>:</p>
<blockquote><p>Она што најмногу ме зачуди со оваа приказна беа две работи: Прво дека вметнувањето на технологија во заедница е бескорисно доколку тие не се учат да ја употребуваат и користат за продуктивни цели. Второ, овој случај ја истакнува потребата од фокусирање на училиштата и запознавањето на учениците со технологијата која може да им помогне во нивното учење и да ги научи вештини кои им се потребно за да се вклучат во економското/информатичко општество.</p></blockquote>
<p>Таа известува за пример кој го промовира вистинскиот тип на присвојување на технологија, <a href="http://www.elearning-africa.com/newsportal/english/news68.php">проектот за обука на Интел.</a></p>
<blockquote><p>Пред неколку години средното училиште Мхебула доби донација од компјутери од Телекомот, но ниеден од наставниците не ја применуваше технологијата во нивните часови. Учителот Мерси Нлемо ова го препишува на недостигот на учителите на „специфично знаење и обука за интегрирање на технологијата на било каков начин“. Ова значи дека компјутерите собираат прашина, одвај користени за добивање на основни информации и пишување документи.</p>
<p>Овој пример допринесува за пошироката дебата за ИКТ и развојот: развојот мора да се случи на повеќе различни нивоа. Нема логика да се мисли дека се допринесува во развој со донирање на технологија како компјутери на оние кои немаат вештини да ја искористат технологијата ефективно.</p>
<p>Во овој случај, Нлемо ја помина програмата на обука на Интел, професионална програма која е дизајнирана да им помогне на наставниците во ефективно интегрирање на технологијата во часовите, со цел да им се помогне на учениците да добијат вештини од 21 век. Нлемо се чувствуваше како навистина да имаше корист од обуката и по нејзиниот успех, многу други наставници се вклучија во програмата, со цел да ја „победат нивната технофобија“.</p>
<p>Оваа обука ги запозна наставниците со нови приоди кон оценувањето и подобрување на лекциите со образовни цели и стандарди. Дополнително тие открија нови начини да ги вклучат користењето на интернетот, веб-дизајнот и проектите на студентите за подобро учење.</p>
<p>Како резултат на програмата за обука на Интел, Нлемо вели дека технологијата сега е составен дел од наставниот план на средното училиште Мхебула, а учењето базирано на проекти е норма. Програмата го револуционираше начинот на кој наставниците ги користеа компјутерите – одличен ресурс кој дотогаш беше комплетно неискористен. Нлемо вели дека програмата „го револуционираше начинот на кој предаваме“.</p>
<p>Значи што ни покажува една ваква приказна? Ни кажува дека треба да имаме холистички пристап кон развојот и дека развојот се случува во одреден контекст – како на пример недостаток на компјутерска писменост. Треба да го разбереме контекстот на заедниците кои имаат потреба од развој во ИКТ за развојот да не стане безвреден обид, туку значаен процес на промена.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Видео натпревар: Граѓански амбасадори за 64-от ден на ОН</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2478</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2478#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 28 Sep 2009 06:22:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2478</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што би им рекле на светските лидери ако ви се укаже прилика? Кажете им го, преку видео кое трае помалку од три минути, она за што верувате дека треба да се стори за да се направи светот подобро [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/25/video-contest-citizen-embassadors-for-the-64th-un-day/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што би им рекле на светските лидери ако ви се укаже прилика? Кажете им го, преку видео кое трае помалку од три минути, она за што верувате дека треба да се стори за да се направи светот подобро и побезбедно место за живеење, со шанса да добиете посета на седиштето на Обединетите Нации по повод 64-от ден на ОН.</p>
<p>Актерот Џорџ Клуни е гласник на мирот на ОН и во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=DnIIwV0lqqM">следното видео</a> објавено од <a href="http://www.youtube.com/user/unitednations">телевизијата на ОН </a>тој објаснува како може да се учествува и да бидете еден од 5-те победници кои ќе имаат прилика да учествуваат во овој ВИП настан во Њујорк.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="430" height="264" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/DnIIwV0lqqM&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="430" height="264" src="http://www.youtube.com/v/DnIIwV0lqqM&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Инструкциите се прилично едноставни:</p>
<blockquote><p>1. Снимете ваше сопствено видео кое не треба да трае повеќе од 3 минути.<br />
2. Поставете го на вашиот профил на YouTube.<br />
3. Додадете го како ОДГОВОР  НА ВИДЕОТО што го гледате сега.<br />
4. Краен рок за поднесување: 10 октомври 2009.</p>
<p>Процес на селекција:<br />
1. Најдобрите 5 снимки ќе бидат селектирани од  комитет кој ќе избира на база на убедливост на содржината, оригиналност и креативност.<br />
2. Финалистите ќе бидат назначени за Граѓански амбасадори и ќе бидат поканети во седиштето на ОН во Њујорк по повод 64-от ден на ОН.<br />
3. Тие ќе имаат посета со специјален водич во седиштето на ОН, ќе се фотографираат со генералниот секретар Бан Ки Мун и ќе добијат ВИП седишта за концертот на денот на ОН, кој ќе се одржи во петок на 23 октомври 2009.</p></blockquote>
<p>Досега, помалку од еден грст видео одговори беа поставени, два од Соединетите Американски Држави (<a href="http://www.youtube.com/watch?v=04tPVekEZo4">1</a> и <a href="http://www.youtube.com/watch?v=bEAmWDA35nA">2 </a> ), еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=IqQtAtDs9r0">од Канада</a> и еден од <a href="http://www.youtube.com/watch?v=1YO9mEsXyy8">Обединетите Арапски Емирати. </a>Крајниот рок e до 10 октомври, затоа грабнете ја камерата и направете оригинално, креативно и убедливо видео!</p>
<p><em>(Сликата од <a href="http://www.flickr.com/photos/basykes/">basykes</a> е искористена за да се илустрира постот во согласност со дозволата за користење на Криејтив Комонс)</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2478/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Холандија: Премногу е млада за да плови околу светот?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2282</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2282#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Sep 2009 08:53:39 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Холандија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[холандски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2282</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одПерси Бејлеманс  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Лаура Декер, 13-годишна девојка од Холандија, сака да го обиколи светот со едрилица и да го надмине светскиот рекорд. На нејзината веб страница, таа се претставува како „најмладиот соло морепловец на светот.“  Нејзините родители ја поддржуваат, но холандскиот [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/percy-balemans/">Перси Бејлеманс</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/25/netherlands-at-13-too-young-to-sail-the-world-alone/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" title="Лаура" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/laura-dekker.jpg" alt="" width="158" height="144" /></p>
<p>Лаура Декер, 13-годишна девојка од Холандија, сака да го обиколи светот со едрилица и да го надмине светскиот рекорд. На нејзината <a href="http://www.lauradekker.nl/">веб страница</a>, таа се претставува како „најмладиот соло морепловец на светот.“  Нејзините родители ја поддржуваат, но холандскиот Совет за заштита на децата има преземено легални акции за да ја спречи.<br />
На една холандска веб страница за пловење, се дискутира за последиците од нејзиното патување преку <a href="http://www.zeilen.nl/actueel/zeilen-nieuws/staatssecretaris-bemoeit-zich-met-laura-dekker-case/12289">напис посветен на ова прашање</a>.</p>
<blockquote><p>Het is in Nederland uniek dat een kind van deze leeftijd alleen de wereld intrekt. Dat komt door onze Leerplichtwet. Van vijf tot zestien jaar moet iedereen naar school. Van zestien tot achttien jaar mag je alleen van school mits je een diploma hebt. Laura is dertien en dus leerplichtig.</p></blockquote>
<div class="translation">Ова е прв ваков случај во Холандија кога дете сака да влезе на овој начин во светот на возрасните. Тоа се должи на холандскиот систем за задолжително образование. Од пет до шеснаесет години секое дете мора редовно да оди на училиште. Од шеснаесет годишна возраст, до осумнаесет години, дозволено му е на детето да го напушти училиштето, но само ако има диплома. Лаура има само тринаесет години, така што таа сè уште мора да оди на училиште.</div>
<p>Родителите на Лаура бараа дозвола нивната ќерка да слуша часови преку програмата <a href="http://www.wereldschool.nl/content_ektid454.aspx"><em>Wereldschool</em></a> (Светско училиште) наменета за учење на далечина за деца кои зборуваат холандски и живеат во странство заедно со родителите. Сепак, тие беа одбиени затоа што Лаура би требала самата да си држи предавања, а програмата предвидува часовите на далечина да бидат одржани од родителите.</p>
<p>Во меѓувреме, Советот за заштита на децата има преземено законски мерки за Лаура да биде ставена под заштита на судот, не дозволувајќи им на тој начин на родителите да ја пуштат на патувањето и да го прекршат законот за задолжително образование.</p>
<p>Еден читател <em>Јохан Де Вриес</em>, ја изразува својата поддршка за Лаура на еден напис на веб страницата на списанието <em>Zeilen</em>:</p>
<blockquote><p>… Ik moet denken aan Laura Dekker, dat dertienjarig leeftijdgenootje dat rond de wereld wil zeilen maar de kans loopt tegengehouden te worden door de instanties, onderwerp is van gesprek en discussie, en van de media alle aandacht krijgt … Laura Dekker die al meer van de wereld gezien heeft dan menigeen … Laura Dekker die al heeft laten zien dat zij zeilen kan als de beste … Laura Dekker die al meer voor elkaar heeft gekregen dan vele van haar leeftijdgenootjes … Laura, mijn zegen heb je, maak je dromen waar en leef ze uit! En ik blijf je volgen, en als je straks weer aankomt zeil ik je misschien wel tegemoet voor een warm onthaal …</p></blockquote>
<div class="translation">&#8230;Ова ме потсетува на Лаура Декер, 13 годишното девојче кое сака да плови околу светот, но може да биде спречена од властите, девојче кое е тема на разговори и дискусии и добива големо внимание од медиумите&#8230; Лаура Декер која веќе има докажано дека може да плови како најдобрите&#8230; Лаура Декер која има постигнато повеќе од најголемиот број на деца на нејзина возраст&#8230; Лаура, јас ти го давам мојот благослов, исполни си го сонот и живеј го! А јас ќе продолжам да те следам и кога ќе се вратиш, може и ќе испловам за да те сретнам и топло да ти посакам добредојде&#8230;.</div>
<p>Друг читател, <em>Лук Јансен</em>, пишува дека Лаура не е како сите 13 годишни девојчиња:</p>
<blockquote><p>Ik denk niet dat je Laura met een ‘doorsnee&#39; kind van 13 kunt vergelijken. Als ik in de Zeilen haar artikel lees over haar eerste oversteek naar Engeland krijg ik het idee dat ze goed weet waar ze mee bezig is.</p></blockquote>
<div class="translation">Мислам дека не можеме да ја споредиме Лаура со други девојчиња од нејзина возраст. Кога читам во Цајлен списанието за нејзиното прво пловење до Англија, добивам впечаток дека таа навистина многу добро знае што прави.</div>
<p><em>Дијана</em>, друг читател, мисли дека Лаура треба да биде спречена:</p>
<blockquote><p>Ik ben blij dat de rechter en kinderbescherming zich hiermee bemoeit. Het is naar mijn mening echt totaal onverantwoord om een 13 jarig kind twee jaar lang alleen de zee op te sturen. Ze zal vast fantastisch kunnen zeilen. Maar wat gaat dit voor invloed hebben op haar sociale en geestelijke ontwikkeling? […]<br />
Ik kan er niet bij dat haar ouders hier toestemming voor geven.. Wat mij betreft is haar laten gaan inderdaad een vorm van kindermishandeling en ik vind het niet vreemd dat de kinderbescherming zich daarmee bemoeit. Het hele leerplicht gedoe.. daar gaat het natuurlijk eigenlijk niet om, het is een manier om haar rechterlijk tegen te houden en te behoeden voor de echte gevaren.</p></blockquote>
<div class="translation">Мило ми е што Советот за заштита на децата го презема случајот. Навистина мислам дека е крајно неодговорно да се испрати 13 годишно девојче само на море за време од две години. Сигурна сум дека таа е одличен морепловец. Меѓутоа какво влијание ќе има ова на нејзиниот социјален и ментален развој?<br />
Не можам да разберам како нејзините родители ѝ дозволуваат да направи вакво нешто&#8230; Според мене, дозволувањето на Лаура да замине е вид злоупотреба на децата и не мислам дека е чудно што Советот за заштита на децата интервенираше. Се зборува цело време за задолжително образование&#8230; се разбира дека тоа не е вистинскиот проблем, туку начин на судот да ја сопре и да ја заштити од вистинските опасности.</div>
<p><em>Петер Петерс </em>смета дека Лаура е заслепена од светскиот рекорд што ќе го постигне како најмладата личност која го обиколила светот на едрилица:</p>
<blockquote><p>Wat mij betreft is haar vader in een soort tunnelvisie terechtgekomen. Laura ook, maar dat kun je een kind van 13 niet kwalijk nemen. Heel deze commotie ontstaat omdat ze PERSE NU deze reis wil maken. Maar ik denk dat de wereld er over 5 jaar ook nog wel is en dan kan ze deze reis ook maken. Dan heeft ze 1. haar diploma, 2. meer levenswijsheid, 3. alle vrijheden die ze maar wil. De reden dat alles nu moet is het mediaspectakel dat een record heet, maar als het Laura&#39;s passie en droom is, dan moet zo&#39;n record er naar mijn idee niet toe doen. Dus ik zeg, verwezenlijk je droom! Maar doe het over 5 jaar…</p></blockquote>
<div class="translation">Ако ме прашувате мене, нејзиниот татко не гледа подалеку од својот нос. Истиот случај е и со Лаура, но не би можеле да му замериме на 13 годишно девојче за тоа. Околу случајот се крева толку врева затоа што таа ИНСИСТИРА да патува баш СЕГА. Но, светот ќе постои и по пет години и таа сè уште ќе може да замине на патувањето. Тогаш таа ќе има 1. завршено училиште, 2. повеќе искуство и мудрост, 3. слобода колку што сака. Таа сака веднаш да замине заради целата медиумска возбуденост околу кршење на рекордот. Меѓутоа, ако ова е навистина нејзина желба и сон, мислам дека не би требало рекордот да е важен. Затоа јас би и рекол, исполни си го сонот! Но, направи го тоа по 5 години&#8230;</div>
<p>Блогерите од Холандија исто така коментираат за случајот. <a href="http://aanbevolen.web-log.nl/aanbevolen/2009/08/laura-dekker.html"><em>Аанбеволен</em></a> пишува :</p>
<blockquote><p>Merkwaardig vind ik het dat haar ouders haar plan goedkeuren. Volgens hen kan Laura zo goed zeilen dat ze zeker in staat is haar tocht te voltooien. Op Laura&#39;s website staat dat ze bijvoorbeeld al naar Engeland (!) is gevaren. Dat is een hele prestatie, maar of je dan ook al meteen de hele wereld over kunt zeilen…</p></blockquote>
<div class="translation">Мислам дека е навистина неверојатно што нејзините родители го одобруваат планот. Велат дека Лаура била одличен морепловец и дека таа е несомнено способна да го заврши патувањето. На пример, на својата веб страница, Лаура пишува дека има веќе стигнато до Англија со едрилица. Ова е навистина големо достигнување, но дали тоа значи дека таа е подготвена да го обиколи светот&#8230;</div>
<p>Максим, 18 годишен студент и блогер на <em>Scholieren.com</em>, има оставено коментар со наслов „<a href="http://www.scholieren.com/weblog/laat_laura_gaan_">Пуштете ја Лаура!</a>“:</p>
<blockquote><p>Ik hoop en neem aan dat Laura en haar ouders zelf het beste weten wat goed voor haar is, gewoon omdat zij het beste weten wie Laura is. We kunnen beter een voorbeeld nemen aan haar moed en ambitie om haar droom te verwezenlijken. En tja, wie weet komt ze na een paar maanden alweer terug omdat het haar niet is gelukt. Ook daar zal ze van leren. In ieder geval, laat Laura maar gaan! We zullen hoe dan ook nog van haar horen…</p></blockquote>
<div class="translation">Се надевам, а и претпоставувам, дека Лаура и нејзините родители најдобро знаат што е добро за неа, од едноставна причина што тие најдобра ја познаваат Лаура. Подобро би било да ја гледаме како пример за храброст и амбиција да си ги исполни соништата. Можно е таа да не успее и да се врати по неколку месеци. И од тоа искуство ќе научи нешто. Во секој случај, пуштете ја Лаура! Секако ќе слушнеме од неа &#8230;</div>
<p>На некои луѓе им е потешко да се одлучат. Ед <a href="http://www.zeilersweblog.nl/2009/08/leerplicht-nekt-laura/comment-page-1/#comment-23">коментираше еден на напис на <em>Zeilersblog</em></a><em> </em>:</p>
<blockquote><p>Bij gebrek aan krant en TV vernam ik ‘pas’ Maandag Laura’s voorgenomen avontuur. ’s avonds heb ik gelijk via haar site gemaild en en verteld dat ik de onderneming niet zag zitten. Vijf dagen later, na veel lezen en googelen over de reis de route en het meisje moet ik mijn mening herzien.<br />
Gisteren heb ik haar andermaal gemaild en mijn bewondering uitgesproken. Ook mijn excuses gemaakt voor de eerder verzonden mail. De Nederlandse hokjesgeest is er voor de gemiddelde mens. De mens die zelf niet durft en angstvallig houvast zoekt aan de opgelegde regeltjes. Ik hoor daar ook bij, vandaar dat ik eerder ernstig negatief gestemd was. Laura en haar familie passen niet in een hokje. Sommige mensen zijn u eenmaal te groot om daar in te passen. […]<br />
Laura, volg je hart, en laat je niet beïnvloeden door ons, het klootjesvolk!</p></blockquote>
<div class="translation">Без пристап до весник или телевизија, дознав за планираната авантура на Лаура дури во понеделникот. Вечерта ѝ пратив е-порака на нејзината веб страница и ѝ кажав дека мислам дека нејзиниот патување не е добра идеја. По пет дена, откако многу читав и пребарував на Интернет за патувањето, нејзините искуства, а и за самата девојка, го променив мислењето.<br />
Вчера ѝ испратив уште една е-порака, во која го изразив своето восхитување и се извинив за претходната порака. Холандската ограниченост е за просечните луѓе. Луѓето кои немаат храброст во себе и загрижено се држат за воспоставените правила. Јас сум еден од нив и затоа порано бев цврсто против патувањето. Лаура и нејзината фамилија не можат да бидат сместени во некоја од нашите категории. Некои луѓе се едноставно премногу големи за да ги собере. Лаура, слушај си го срцето и немој да дозволиш ние, обичните маси, да ти влијаеме!</div>
<p>Случајот на Лаура го привлече вниманието и на меѓународните медиуми: <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8219443.stm">BBC</a>, <a href="http://www.abc.net.au/news/stories/2009/08/25/2665612.htm?section=world!">ABC </a>(Australian Broadcasting Company), германското списание <a href="http://www.spiegel.de/schulspiegel/ausland/0,1518,642556,00.html"><em>Der Spiegel</em></a> и шпанскиот весник <a href="http://www.publico.es/gente/246056/nina/vuelta/mundo/13anos"><em>Publico </em></a>имаат пишувано написи за неа.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2282/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Гана: Новите медиуми во рацете на младите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/28/2176</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/28/2176#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 28 Aug 2009 09:12:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Гана]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2176</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одГајл Пескуд  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Имав можност да го интервјуирам г-дин Мајкл Боампонг, извршниот директор на Young people we care (Млади луѓе ние се грижиме), чие седиште е во Кумаси, Гана. Од секој поглед, YPWC не е обична невладина организација и Мајкл не е обичен [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/gayle-pescud/">Гајл Пескуд</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/29/ghana-new-media-in-the-hands-of-young-ghanaians/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="null"></a>Имав можност да го интервјуирам г-дин Мајкл Боампонг, извршниот директор на <a href="http://www.ypwc.org/">Young people we care</a> (Млади луѓе ние се грижиме), чие седиште е во Кумаси, Гана. Од секој поглед, YPWC не е обична невладина организација и Мајкл не е обичен млад човек. Управувана од млади, за млади, YPWC се пoврзува преку медиумите со истомисленици и организации ширум светот за да ги подобри можностите за младите луѓе во Гана.</p>
<p><strong>Добредојде Мајкл. Можеш ли да ни кажеш нешто повеќе за себе?<br />
</strong></p>
<p><a href="null"><img title="Majkl" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/michael-boampong.jpg" alt="" width="120" height="160" /></a>Јас сум основачот и во моментов работам како извршен директор на Young people we care (YPWC). Имам завршено четиригодишни додипломски студии на Универзитетот на Кејп Коуст. Главни предмети ми беа економија и географија и имам диплома по општествени науки. Страсно верувам во еманципацијата и мислам дека младите луѓе треба сега да се еманципираат за да обезбедат посвелтла иднина за сите.</p>
<p>Јас сум исто така член на советодавниот одбор на Парламентот на млади во Бангладеш и претставник на земјата во Рурални гласови на младината на УНИЦЕФ. Во моментов работам и на Програмата на Обединетите Нации за развој во Гана.</p>
<p><strong>Па, кажи ми нешто повеќе за YPWC? </strong></p>
<p><a href="http://www.ypwc.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=45&amp;Itemid=53">YPWC</a> е создадена во 2005 година и е организација предводена од млади, за млади. Седиштето се наоѓа во Гана, а има сателит канцеларии во Велика Британија и Канада. Организацијата е управувана од млади луѓе, од десет до триесет и пет годишна воздраст, како и од возрасни партнери ширум светот кои работат на проблеми поврзани со млади и со развој.</p>
<p><strong>Кажи ми, те молам, кои се главните цели на YPWC? </strong></p>
<p>Во основа, нашата цел е да образоваме, информираме и инспирираме млади учесници за глобални прашања, да изградиме одржливи партнерства насочени кон развој на младите и да им обезбедиме средства и извори на младите луѓе за да можат самите да преземат акции.</p>
<p>Веруваме дека преку информирање и вклучување на младите, тие ќе бидат испирирани да учествуваат и да дејствуваат за подобрување на нивните локални заедници. На пример, ние, со спонзорство од Дизни, отворивме работилници за подобрување на комуникациските способнисти и за пишување на извештаи за младите во зафрлените региони на Гана, што може да изгледа необично, но всушност е прекрасно да се видат младите од тие области како се организираат сами и како реагираат на овој поттик.</p>
<p>И веруваме дека на овој начин можеме да го промениме светот. Така, се обидуваме да создадеме платформа на која младите ќе можат да го преобразат наученото во акција и да ги вклучиме во донесувањето одлуки на клучни глобални прашања и прашања за развој.</p>
<p><strong>Знам дека имате волонтерска онлајн програма која е во подем. Како функционира таа? </strong></p>
<p>Онлајн волонтерската програма им дава можност на доброволците „виртуелно“ да дадат поддршка и помош, или, со други зборови, тие волонтираат преку интернет. Виртуелната интернет програма е иновативна и, се разбира, рентабилна за сите кои се вклучени. Волонтерите можат да работат од секаде и не мораат да патуваат дури до Гана за да помогнат; тие можат да волонтираат во пижами во својот дом или пак на кое било место од светот.</p>
<p><strong>Кога почна програмата? </strong></p>
<p>Нашата онлајн волонтерска програма започна преку <a href="http://www.onlinevolunteering.org/">UN Online Volunteering </a>(Програма за онлајн волонтирње на ОН) во 2006. Можете на видите дека страницата е поделена на два дела: еден за доброволците и друг за организациите.</p>
<p><strong>Што ве мотивираше да почнете со онлајн волонтерска програма? </strong></p>
<p>Кога почнав со  YPWC, тешко им беше на патнерите да ни веруваат бидејќи немавме досиe на успешен проект менаџмент на кое можевме да се потпреме. Сфатив дека ќе биде тешко да се мобилизараат средства за организацијата да почне со работа и решив да побарам помош од онлајн екперти за работи како што се дизајн на веб страница и на брошурата. Ова нормално би чинело значителна сума на пари. Тогаш наидов на програмата <a href="http://www.onlinevolunteering.org/en/index.html">UN Online Volunteering </a>која ни беше од голема помош. Сега, месечните писма, како и ажурирањето на веб страницата на YPWC се вршат од онлајн доброволци на ОН. Во август 2008 година, како признание на помошта на UN Online Volunteering, <a href="http://www.onlinevolunteering.org/en/org/resources/newsletter_august_2008.html">билтенот</a> на оваа програма посвети место и за YPWC. Искрено, помошта и знаењето кое ни го дадоа виртуалните доброволци го промени ликот на YPWC. Тоа ни обезбеди поголеми можности и беше корисно за нас и за оние со кои работиме, и покрај ограничената парична помош која ја добивме од оранизациите донатори и од поединци. Денес, ние сè уште работиме со онлајн доброволци.</p>
<p><strong>На кој начин работи тоа?</strong></p>
<p>Повремено објавуваме можности за волонтирање на официјалната страница на YPWC или на странцита на<a href="http://www.onlinevolunteering.org/en/index.html"> UN Online Volunteer</a>. Стапуваме во контакт со заинтерсираните доброволци кои ги исполнуваат критериумите за одреден проект или задача и им давамe конечен распоред на работа како и секаков вид на поддршка што би им притребала. Одлично е што тие можат да бидат во секој мал или голем град низ светот и да помагаат. Можете да работите како виртуелен доброволец без да излезете од вашиот дом; сè што ви е потребно е интернет врска на вашиот компјутер. Имамe онлајн група на доброволците и таму дискутираме, повторно проверуваме работи и планираме.</p>
<p><strong>Што работат тие? </strong></p>
<p>Во изминативе месеци, нашите доброволци помогнаа во создавањето на двомесечни билтени, во одржување на онлајн дискусии на темата миграција, коригирање на документи, како и помош со создавањето на веб страницата и нејзино управување. Во моментов тие помагаат и во создавањето на водич на Младинска акција.</p>
<p>Ако некој сака да знае повеќе околу ова, може да стапат во контакт со Шимрит Џејнс, еден од главните доброволци на оваа адреса <a href="mailto:Janes@ypwc.org">Janes@ypwc.org</a></p>
<p><strong>Како комуницирате меѓусебно? </strong></p>
<p>Комуницираме преку е-пошта, како и преку општествени мрежи. Кога има нешто итно, се јавуваме преку скајп или пак си праќаме инстант пораки.</p>
<p><strong>Која е твојата улога во онлајн групата? </strong></p>
<p>Работам со персоналот на YPWC за да отворам можности за онлајн доброволците. Им помагам на онлајн доборволците кога ќе имаат потреба од дополнителни детали за волонтерските можности. Обезбедувам инпут за да се осигураме дека алатките и материјалите  кои се изработуваат ќе бидат во согласност со целите на проектот за кој тие се создаваат.</p>
<p><strong>Од кои земји доаѓаат доброволците?</strong></p>
<p>Тие доаѓаат од сите страни на светот: Велика Британија, Канада, Камерун, Филипините, Бангладеш, Нигерија, Бугарија, Индија и од САД.</p>
<p><strong>Спомена дека создаваш блог; можеш ли да ни кажеш нешто околу тоа?</strong></p>
<p>Знаеме дека блогот е многу ефикасно средство за споделување и ширење на знаења и идеи, особено за оние кои по традиција немаат „глас“- а тоа обично е младината. Така, нашиот <a href="http://www.ypwc.blogspot.com/">YPWC блог </a>е создаден за да исполнува една од нашите главни цели: да им обезбеди на идните водачи „млад глас“.</p>
<p>Го охрабруваме персоналот на YPWC, доброволците и пријателите да пишуваат и да учествуваат во дискусиите кои се однесуваат на тематски области од <a href="http://ypwc.org/index.php?option=com_content&amp;view=category&amp;id=41&amp;Itemid=84">работата на YPWC </a>како што се на пример младата генерација и миграцијата. Се надеваме дека тоа ќе создаде постојана платформа преку која ќе ја изложуваме работата на YPWC, како и оние што се поврзани со неа.</p>
<p>Во моментов покануваме писатели да нè посетат и да напишат нешто. Ако сте заинтересирани, ве молам посетете ја нашата <a href="http://ypwc.org/images/docs/the%20ypwc%20blog%20terms%20of%20reference.doc_final.doc">инфо страница </a>за повеќе детали.</p>
<p><strong>На кој начин ќе фунционира? Што се надевате да добиете од ова? </strong></p>
<p>Бараме оригинални содржини. Имаме водич за тоа како треба да се оставаат коментари кој се доделува штом прифатите да оставите коментар, заедно со дозвола од сопствениците на авторски права пред поставување на материјали заштитени со авторски права, како и проверување на факти пред нивно поставување на страницата- сите вообичаени предуслови. Дозволуваме поставување на коментарите  од нашиот блог на друго место, доколку за тоа YPWC ги добие заслугите и се постви линкот на нашиот блог.</p>
<p>Блогот е управуван од онлајн менаџерот на заедницата на YPWC кој можете да го добиете на адресата <span style="text-decoration: underline;"><span style="COLOR: #0000ff">Oluwakorede.Asuni@ypwc.org</span></span></p>
<p><strong>Дали се поврзувате мрежно со други блогери од Гана ?</strong></p>
<p>Засега не сме поврзани со ниеден гански блогер, што се надеваме дека ќе го промениме. Примивме барање за поврзување од нигериски блогери, што е одлично.</p>
<p><strong>Дали користите алатки на општествените медиуми како што е Твитер или некој друг? Доколку тоа е случајот, кои се тие? </strong></p>
<p>Во моментов, нашата најактивна општествена мрежа е Фејсбук. Можете да ја погледнете нашата страница <a href="Oluwakorede.Asuni@ypwc.org">овде</a>.</p>
<p><strong>Што е со твојата иднина Мајкл? </strong></p>
<p>Се надевам дека ќе се специјализирам за миграциски прашања во иднина и дека ќе продолжам да се поврзувам со младите луѓе насекаде низ светот за да преземаме акции за промена.</p>
<p><strong>Ти благодарам за времето што го помина со нас, за фантастичните искуства што ги сподели со нас за работата со младите луѓе во Гана и што ни кажа како ги користиш новите медиуми.</strong></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/28/2176/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Арапскиот свет: Неволји за книгата „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2009 08:07:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[LGBT]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Јордан]]></category>
		<category><![CDATA[Алжир]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Либан]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Палестина]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1938</guid>
		<description><![CDATA[Првата книга за хомосексуалците  која досега е преведена на арапски откако оригинално е издадена на англиски јазик наиде на проблеми веднаш по печатењето. Катарине Ганли  известува за реакцијата на блогерите за книгата Патувањата на хомосексуалецот во Муслиманскиот свет чиј превод ја вжешти дебатата.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/katharine-ganly/">Катарин Ганли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/15/arab-world-trouble-for-gay-travels-in-the-muslim-world/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Првата книга за хомосексуалците која е преведена на арапски, откако оригинално е издадена на англиски јазик, наиде на проблеми веднаш по печатењето.</p>
<p>Книгата „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“, збирка од приказни собирани од колекции од муслимански и не-муслимански писатели и уредена од новинарот Мајкл Луонго, беше преведена на арапски од издавачот Arab Diffusion.</p>
<p><img class="alignright" title="Хомосексуалец патува во муслиманскиот свет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/mluongo.jpg" alt="" width="100" height="151" />Издавачот, пак одбрал да го преведе зборот хомосексуалец како شاذ (shaath), збор што значи &#8216;девијантен &#8216; или &#8216;перверзен&#39;;-на разочарување на авторите и хомосексуалната заедница со арапски говор.</p>
<p>Загриженоста за преводот избран од издавачот рефлектира поширока загриженост околу негативната терминологија која се користи во арапските медиуми општо за опишување на хомосексуалците. Организациите за правата на хомосексуалците и индивидуалците во арапскиот свет ги  притискаат медиумите да започнат да го користат зборот مثلي (mithlyy) - термин без негативната конотација поврзана со shaath.</p>
<p>Низ арапскиот свет  хомосексуалноста останува табу и во целост не е одобрена од општество.<br />
<a href="http://www.bintelnas.org/10muqadeema/contents.html"><em>Bint el Nas</em></a>, сајт за LGBTQ жени (LGBTQ  - термин кој означува разноликост во сексуалниот и половиот идентитет) поврзани со арапскиот свет кои се обидуваат да ја сменат тесната слика за хомосексуалците вели:</p>
<blockquote><p>Арапскиот јазик нема позитивни зборови за да се искажат емоционалните или сексуалните врски помеѓу двајца луѓе од ист пол. Познати изрази во формалниот или класичниот арапски се негативни или деградирачки: „shouzouz jinsi“ (неприродна или абнормална сексуалност), „loowat“ (хомосексуален акт помеѓу мажи, во врска со приказната за пророкот Лот од  Библијата или Лут од Куранот) и „sihaq“ (хомосексуален акт помеѓу жени). Сепак, за време на последните години од дваесеттиот век, некои социолози, психолози и новинари со развиена професионална свест, започнаа да го користат позитивниот израз „junusiya misliya“, што претставува точен превод за хомосексуалноста - збор кој најпрво бил користен  во европските јазици низ светот пред 100 години.</p></blockquote>
<p><em> BBint el Nas </em> издаде речник од позитивни арапски изрази за сексуалноста, кој може да се погледне <a href="http://www.bintelnas.org/10muqadeema/transl-eng.html">овде</a>.</p>
<p>Многу луѓе се фрустрирани од тоа што конвенционалните медиуми не ги применуваат позитивните изрази и што тие не се користат од општество. Алжирскиот блогер Belphoros, пишувајќи на својот блог <a href="http://belpheros.skyrock.com/770360392-positive-expressions-in-arabic.html">L&#39;Algerie en Rose</a>, го посочува токму тоа:</p>
<blockquote><p>Il existe tres peu de terme en arabe, on n&#39;aime pas nommer les choses, en ignorant les choses on croit les anuler, les nier, mais ca marche pas, c&#39;est de l&#39;hypocrrisie, il faut affronter les choses et avoir le courage de les nommer, essayons d&#39;appeler Un CHAT un CHAT.</p></blockquote>
<div class="translation">Постојат неколку термини (за сексуалноста) на арапски. Ние не сакаме да ги именуваме работите. Игнорирајќи ги мислиме дека ќе ги избришеме, ќе ги одречеме - но тоа не функционира така, тоа е лицемерство. Ние мораме да се соочиме со работите и да имаме храброст да ги именуваме; ајде да се обидеме пикот да го викаме пик.</div>
<p>Тој продолжува:</p>
<blockquote><p>Les termes qui concerne l&#39;homosexualite&#39; sont tres pejoratifs, …<br />
Il faut qu&#39;il y ai des termes neutres qui nous identifient, on doit travailler pour traduire les termes, enrichir le dictionnaire arabe, …</p></blockquote>
<div class="translation">Терминологијата поврзана со хомосексуалноста е многу деградирачка. Потребно е да се усвои неутрална терминологија која ќе не идентификува, мораме да работиме на превод на такви термини и на збогатување на арапскиот речник&#8230;</div>
<p><em>Belpheros </em>повикува да се забранат сите понижувачки термини за хомосексуалноста употребувани во медиумите и нивно заменување со неутралниот термин mithlyy (за маж хомосексуалец) и mithlyya (за жена хомосексуалец).</p>
<p>Во 2006 година, Хала Горани од CNN го напиша овој <a href="http://www.cnn.com/2006/WORLD/meast/06/02/ime.gorani/index.html">напис</a> известувајќи за хомосексуалноста во Бејрут. Кога арапските спикери од CNN биле прашани за најдобар превод за „хомосексуалец“ на арапски, тие си дале следните одговори:</p>
<blockquote><p>Си ги почешаа главите. „Luti“ беше еден предлог. „Shaz“ беше понуден по имеил. Овие термини се широко познати, но всушност на арапски се преведуваат како „перверзен“ или „девијантен“.</p></blockquote>
<p>Иако се повеќе позитивната терминологија се применува во некои главни публикации како либанскиот Al-Akhbar, единствениот арапски весник кој ги застапува правата на LGBTQ и ги покрива случувањата во врска со нив во п<a href="http://www.al-akhbar.com/ar/node/135601">озитивно светло,</a> во повеќето случаи хомосексуалците се портретирани негативно во медиумите и истите негативни термини се користат одново и одново.</p>
<p><a href="http://hassan2007.nireblog.com/post/2009/06/19/uououooo-here-we-go"><em>Nireblog</em></a> неодамна воскресна пост оригинално напишан од Рики на <a href="http://gayweekly.blogspot.com/2007/03/blog-post.html">Gayboyweekly</a>:</p>
<p>Повикувајќи се на употребата на зборот „shaath“, Рики прашува:</p>
<blockquote><p>الشذوذ بصفة عامة وباختصار هو ان يفعل الانسان شيء ضد طبيعته،فالمجرم شاذ والارهابي شاذ. وللاسف،يطلق بعض الناس لقب شاذ على المثليين،إما عن جهل او عمد،والسؤال المحير: كيف يطلقون لقب شاذ على المثليين ويقولون انهم يفعلون عكس طبيعتهم</p></blockquote>
<div class="translation">
<p>Да се биде „девијантен“ е да се работи против природата на некој. Криминалците се девијантни и терористите се девијанатни.<br />
За жал, за некои и хомосексуалците се девијантни. Ова е можеби од игнорирање или намерно.<br />
Прашањето кое ме мачи е: Како може да се обвинат хомосексуалците за девијанство и да се каже дека тие делуваат против нивната природа?</p></div>
<p>Тој посочува:</p>
<blockquote><p>لقد خلق المثليين بطبيعتهم كما خلق المختلفين جنسيا بطبيعتهم،فالمثليين والمختلفين جنسيا اناس طبيعيين لا يختلفون عن بعضهم لا بالانسانية ولا بالشكل ولا بالطبيعة ….والشاذ الحقيقي هو الذي يسعى دائما لاقصاء الاخر</p></blockquote>
<div class="translation">Хомосексуалците се креирани согласно со нивната природа, како што и хетеросексуалците се креирани според нивната. Хомосексуалците и хетеросексуалците се луѓе на природата, помеѓу нив нема разлика во хуманоста или природата&#8230; Вистински девијантен е оној кој секогаш се обидува да го повреди другиот.</div>
<p>Уредникот на „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“ Мајкл Луонго бараше од издавачот да употреби по неутрален превод, но книгата веќе беше дистрибуирана и тешко дека ќе биде променета.</p>
<p>Ричард Амон, кој пишува за <a href="http://www.globalgayz.com/">Globalgayz </a>и коавтор на книгата <a href="http://blog.globalgayz.com/2009/07/publishers-blunder-puts-gay-muslims.html">известува</a>:</p>
<blockquote><p>„Жално е што оваа книга, која е искрено сведоштво за хомосексуалецот во муслиманскиот свет да биде со погрешно преведен наслов со термин кој ги понижува хомосексуалците. Жално е што дојдовме толку далеку во борбата за правата на хомосексуалците и нивното признавање за еден не освестен јордански издавач јавно да не понижи.“</p></blockquote>
<p>И покрај негативниот одговор на преводот на насловот, факт е дека книгата беше преведена и издадена за дистрибуција на арапски и тоа само по себе е големо постигнување. И бидејќи поголемиот број литература  и информации кои се однесуваат на хомосексуалците не се преведени ниту издадени на арапски, на оние од арапскиот свет кои не знаат некој од европските јазици им беше одземена можноста да станат свесни, едиуцирани и себе афирмирани преку изложување на јавна расправа.</p>
<p>На <a href="http://huriyahmag.blogspot.com/2009/07/michael.html">блогот</a> на весникот <em>Huriyah</em>&#39;s, уредникот  Afdhere Jama ја  посочува оваа точка, велејќи:</p>
<blockquote><p>јас повеќе би сакал кога би се користел зборот“مثلي”/”mithlee”, кој литерарно означува „ист (i.e, ист -секс)“. Но многу е значајно што воопшто има превод на арапски на оваа книга што и би се занемарила употребата на овие груби зборови.  Повеќе ме интересира содржината на книгата &#8230; отколку насловот.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор: Евалуација на наставниците од јавните училишта</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 02 Jul 2009 14:05:54 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1593</guid>
		<description><![CDATA[Реформата на образовниот систем во Еквадор беше цел на сегашната влада и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави нов закон ( pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани за време на неделата околу 25 мај. Меѓутоа, Националната унија на наставници [шпански](UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet/">Милтон Рамирез</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/02/ecuador-evaluating-public-school-teachers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Сегашната влада на Еквадор имаше за цел да направи реформи во образовниот систем и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави <a href="http://www.educacion.gov.ec/_upload/pruebas%20docentes.pdf">нов закон </a>(pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани неделата околу 25 мај. Меѓутоа, <a href="http://une.org.ec/">Националната унија на наставници </a>[шпански] (UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско. Само мал дел од наставниците се согласи да се изврши евалуацијата и сега се отвара дискусија за тоа како да се осигура дека учениците добиваат најквалитетно образование од  наставниците.</p>
<div id="attachment_77364" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><img class="size-full wp-image-77364" title="el-oro-ecuador" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/el-oro1.jpg" alt="Unionized teachers marching for a salary increase on the streets of Machala, province of El Oro, Ecuador. Photo used under permission by http://www.diariocorreo.com.ec" width="400" height="232" /></p>
<p class="wp-caption-text">Здружените наставници маршираат  за поголеми плати на улиците на Мачала провинција на Ел Оро, Еквадор. Фотографијата е користена со дозвола од http://www.diariocorreo.com.ec</p>
</div>
<p>Многу групи од Унијата на наставниците се изјаснуваат околу евалуацијата. <a href="http://unecarchi.com/">Унијата од Карчи [</a>шпански], на пример започна <a href="http://unecarchi.com/2009/05/22/plantoneras-para-el-lunes/">протести за поддршка на оние училиште кои одбија да бидат евалуирани [шпански].</a></p>
<p>Дaвид Гуамба од<a href="http://ecua-noticias.blogspot.com/2009/05/quien-no-se-evaluase-devalua.html"> Ecuador Noticias</a> [шпански] објаснува од што се состои евалуацијата и се прашува од што се плашат наставниците:</p>
<blockquote><p>Según el Ministro del ramo, Raul Vallejo, se aplicarán dos tipos de evaluaciones: interna y externa. La interna la realizan colegas, directivos, estudiantes, padres y madres, y el mismo maestro (autoevaluación); además se realiza la observación de una hora de clase. Todas estas evaluaciones internas suman el 50 por ciento de la calificación. Por otra parte está la evaluación externa, que consiste en la aplicación de pruebas sobre conocimientos específicos que tendrán un peso del 30 por ciento, prueba de conocimientos pedagógicos que tendrá un peso del 10 por ciento y prueba de habilidades didácticas que tendrá un peso del 10 por ciento de la calificación total.</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maest</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maestros en programas de capacitación, y recibirán un estímulo económico de 1.200 dólares cada año, hasta la nueva evaluación, que será después de cuatro años.</p></blockquote>
<div class="translation">Според министерот, Раул Ваљего ќе има два типа на евалуации: интерна и екстерна. Интерната ќе ја прават колегите, супервизорите, учениците, родителите и  самите наставници (самоевалуација), тоа исто така вклучува и набљудување на  една четвртина од часовите. Сите овие евалуации сочинуваат 50% од оценката. Исто така има екстерна евалуација, која вклучува тестирање на одредено знаење, кое ја чини 30% оценката, доказ за педагошки вештини кое носи 10% и вештини на поучување кое ќе носи 10% од оценката.<br />
Наставниците кои ќе ја поминат евалуацијата со оценка над 90% (одличен) ќе имаат пристап до стипендии или специјализации и ќе примаат економска стимулација од 1,200 долари секоја година се до новата евалуација, која ќе биде после 4 години.</div>
<p>Наставниците кои нема да ја поминат првата евалуација ќе мора да поминат едногодишна обука после што ќе им биде дадена шанса да бидат евалуирани. Дури тогаш, ако тој или таа не ја поминат евалуацијата, ќе им биде раскинат работниот договор.</p>
<p>Belem Proaño од Temas Para Debatir [шпански]  с<a href="http://beldebate.blogspot.com/2009/05/en-el-numero-190-de-la-revista.html">е сложува дека одбивањето да се биде евалуиран има негативен ефект врз наставниците и дека на овој отпор се гледа како на отпор кон промените</a>, што е нешто низ што минува оваа земја:</p>
<blockquote><p>La educación es un tema muy sensible dentro de una sociedad porque tiene relación con su futuro. Si los maestros se niegan a ser evaluados, más bien presionados por su sindicato, se enfrentan a una imagen mediocre frente a los ciudadanos. Este es un tema muy comentado en el país pero todo se ha quedado prácticamente en la polémica.</p>
<p>Personalmente pienso que ningún profesional debería tener miedo a una evaluación porque las evaluaciones no son represiones sino un instrumento que permite conocer la realidad de la educación. Con ello las medidas que se tomen o las planificaciones que se realicen serán más exactas o menos propensas al error.</p></blockquote>
<div class="translation">Образованието е многу чувствителна тема во општеството бидејќи е поврзано со неговата иднина. Ако наставниците одбијат да бидат евалуирани, под притисок на нивната унија, тие создаваат просечна слика за себе пред сограѓаните. За ова многу се зборува низ земјата, но сепак останува контроверзно.Лично, сметам дека ниту еден професионалец не треба да се плаши од евалуација затоа што евалуациите не се репресија, туку се инструмент кој овозможува да се запознае вистинската слика за образованието. Со тие мерки, планирањето ќе биде многу поточно или помалку склоно на грешки.</div>
<p>Овој отпор предизвика дискусија за улогата на унијата на наставниците и дали таа унија е политички мотивирана или не. Иако блогерот на Ecuador Sin Censura [шпански] отворено е против владата на претседателот Рафаел Кореа, тој смета дека е добра работа што тој и се спротивставува на унијата на наставниците, која пак има блиска врска со политичката партија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Movimiento_Popular_Democr%C3%A1tico">Демократското народно движење</a> (Democratic People&#39;s Movement - DPM).</p>
<p>Поранешниот министер за образование<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Alfredo_Vera"> Алфредо Вера Арата</a> во својот блог ја критикува DPM затоа што група од 30 членови на Демократското граѓанско движење, кои се претставуваат за наставници иако никогаш не биле во училница, <a href="http://alfredovera-ecuador.blogspot.com/2009/05/evaluacion.html">ја манипулираат ситуацијата</a> и тие за тоа примаат плата. Вера е еден од поддржувачите, заедно со моменталниот министер за образование Ваљего, која е позади алтернативата на Унијата - Заедничкиот фронт на едукативните работници (Unitary Front of Education Workers -FUTE), кој е обвинет <a href="http://cronica.com.ec/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=4254:riofrio-es-imposible-que-se-divida-la-une-l-&amp;catid=34:locales&amp;Itemid=56">за одделување на поголем дел од Унијата на наставниците [шпански]</a>. Оваа група од организирани наставници има повеќе од <a href="http://www.lahora.com.ec/frontEnd/main.php?idRegional=1">40 илјади членови</a> и претставува дилема за UNE.</p>
<p>И додека поддршката за евалуацијата се шири, се уште постои одредена симпатија за наставниците низ целата земја. Колумнистот Фернандо Балсека од весникот <a href="http://eluniverso.com/2009/05/29/1/1363/46EB1C5A9DCC4BA1A3F0976E8D255A6E.html">Ел Универзо</a> вели дека владата заборава дека наставниците се малку платени и дека земјата никогаш немала министер за образование кој всушност доаѓа од училница. Исто така смета дека е иронично што официјалните лица кои ја водат евалуацијата доаѓаат од истите училишта и ги учеле истите наставници кои сега се под закана да ги изгубат работните места ако не бидат евалуирани.</p>
<p>Сепак, некои се уште го критикуваат претседателот Кореа заради неговото справување со протестите и евалуациониот процес. Повторно, блогерот од Ecuador Sin Censura [шпански] н<a href="http://ecuadorsincensura.blogspot.com/2009/05/convocatoria-marcha.html">е гледа зошто владата го користи Членот 38, од Законот за образование како основа за отпуштање на наставниците кои ќе одбијат да бидат евалуирани</a>. Членот вели дека наставниците може да бидат отпуштени доколку се докаже нивната некомпетенција, а одбивањето да се тестираат не го покажува тоа.</p>
<p>На крајот, Хулио С. Енрикез од Ultimatum [шпански] смета дека <a href="http://ultimatumkitu.blogspot.com/2009/05/correa-choca-con-la-une.html">Кореа има одредени граници</a> и повикува на дијалог помеѓу двете страни. Тој прашува зошто Кореа, наместо да ги предизвикува лидерите и членовите на унијата, не повика на национален дијалог и им дозволи на едукаторите да бидат сослушани фер и да ги презентираат своите предлози па така заедно да направат како што е најдобро за образованието во Еквадор:</p>
<blockquote><p>Siendo así las cosas ¿Porqué Correa aparece altisonante, con una política de amenazas hacia los profesores de la UNE, francamente tonta. ¿Por qué no convoca al magisterio a un gran diálogo nacional para enfrentar juntos el desafío de transformar para siempre el pesado fardo de una educación básica preterida por todos los gobiernos de turno? ¿Por qué Correa no interroga a la UNE acerca de que propuesta tiene para transformar la educación y la compara con su visión del mundo ahora que como máximo representante de su clase social –la pequeña burguesía progresista–,se erige en clase dominante en el poder? ¿Por qué el método de choque?</p></blockquote>
<div class="translation">Со работите онака како што се, зошто Кореа настапува помпезно со политика на заплашување спрема наставниците од унијата? Искрено, тоа е смешно. Зошто не ги повика наставниците на национален дијалог да се соочат со теретот на основното образование игнорирани од сите влади еднаш за секогаш? Зошто Кореа не ја запраша унијата за нејзините предлози за трансформација на образованието и да ги спореди со својата визија, сега додека тој е највисокиот претставник на неговата социјална класа - прогресивни боржуи кои стануваат доминантна моќна класа?  Зошто овој метод на конфликт?</div>
<p>Се очекува лидерите на Унијата на наставници да имаат состанок на Националниот Комитет во понеделник, 1 јуни и да дискутираат за стратегиите за идните акции и веќе повикуваат на национален марш на 11 јуни. Рафаел Мендез планира да учествува на состанокот кој го свика Кореа во Guayaquil на 29 мај - петок за  поддршка на предлогот за евалуација. Мендез верува дека е важно да се поддржи Кореа и од причина што <a href="http://kevinhurlt.blogspot.com/2009/05/marcha-favor-de-las-evaluacion-y-en.html">12000 наставници </a>(членови на Унијата) ги кешираат чековите без да работат. Toj додава:</p>
<blockquote><p>de ser así, ellos no tendrían autoridad moral para dejar de año a los estudiantes que se nieguen a hacer exámenes en los colegios.</p></blockquote>
<div class="translation">на овој начин, наставниците немаат морално право да им ги намалат оценките на оние ученици кои ќе одбијат да ги направати нивните тестови во училиштето.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Казахстан: Застој во образованието</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 19 Jun 2009 07:42:15 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Казахстан]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1522</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАдил Нурмаков  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Проблемот со учебниците за основно училиште е сè   уште многу важен. Карактеристика на овие книги се многубројните печатни грешки, грешки во однос на фактите и несоодветен јазик.
Неодамна, министерот за образование ја извести владеачката партија за неговата активност [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/adam-kesher/">Адил Нурмаков</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/15/kazkahstan-educational-deadlock/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Проблемот со учебниците за основно училиште е сè   уште многу важен. Карактеристика на овие книги се многубројните печатни грешки, грешки во однос на фактите и несоодветен јазик.</p>
<p>Неодамна, министерот за образование ја извести владеачката партија за неговата активност и рече дека министерството не е виновно за ова, затоа што наводно министерството работeло самостојно од издавачките куќи. Ова не е точно, <a href="http://slavasay.livejournal.com/72571.html" target="_self">забележува slavasay</a> и напоменува дека истражувачкиот центар за учебници бил основан од страна на министерството. Тој исто така дава пример за работата на министерството:</p>
<blockquote><p>На корицата на учебникот по руски јазик има две печатни грешки, една во насловот и една во името. Можете да замислите што има внатре.</p></blockquote>
<p><a href="http://megakhuimyak.livejournal.com/629307.html" target="_self">Megakhuimyak ги споделува </a>своите впечатоци по искуството како професор во едно новинарско училиште и во висока образовна установа:</p>
<blockquote><p>Заклучок: Системот на образование ќе биде спасено од образовните институции кои нудат постдиплоски студии, при што се добива знаење во одредена област, а воедно таму предаваат иксусни професионални лица. Наскоро вработените ќе ги ценат овие дипломи повеќе од универзитетските дипломи.</p></blockquote>
<p>Во меѓувреме, владата ја разгледува можноста за воведување задолжителни тестови за проверка на користење на дрога во училиштата. Мотив е добрата намера - грижа за здравјето на децата. <a href="http://itsuken.livejournal.com/37472.html" target="_self">Itsuken се сомнева </a>и мисли дека во случај на позитивен резултат на тестот детето ќе страда од тенденциозното однесување во училиштата, а освен тоа, откако ова ќе се открие, детето ќе биде повеќе наклонето да комуницира со деца кои се попроблематични:</p>
<blockquote><p>Покрај ова полицијата ќе има долготраен материјал кој ќе го уништува угледот на наивните тинејџери. А нашиот здравствен систем е многу несигурен, дури е и застрашувачки да се одведе дете да направи крвен тест. Би било многу подобро да се потрошат овие средства на организирање на слободното време на децата.</p></blockquote>
<p>Објавено и на <a href="http://www.neweurasia.net/politics-and-society/kazakhstan-educational-deadlock/" target="_self">neweurasia.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Индија: Видеа за растењето во Индија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/31/1201</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/31/1201#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 31 May 2009 09:31:54 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Јагода Иванова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Сенегал]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[хинди]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1201</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Јагода Иванова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Логото на Adobe Youth Voices

Благодарение на програмата Adobe Youth Voices, младите од цел свет имаат можност да испробаат аудиовизуелна опрема за да ги раскажат своите приказни од нивна гледна точка. Така е во Индија, каде што младите од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/jivanova/'>Јагода Иванова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/28/india-perspectives-on-growing-up-in-india/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><div id="attachment_76958" class="wp-caption alignleft"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/ayv.jpg"><img class="size-full wp-image-76958" title="ayv" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/ayv.jpg" alt="Adobe Youth Voices Logo" width="146" height="123" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">Логото на Adobe Youth Voices</p>
</div>
<p>Благодарение на програмата <a href="http://www.adobe.com/cfusion/ayv/index.cfm">Adobe Youth Voices</a>, младите од цел свет имаат можност да испробаат аудиовизуелна опрема за да ги раскажат своите приказни од нивна гледна точка. Така е во Индија, каде што младите од многу училишта и од сиромашните предградија <a href="http://www.adobe.com/cfusion/ayv/index.cfm?c=42">снимија кратки видеа</a> за да покажат на светот  што ги опкружува и кои се нивните грижи. Прво, едно <a href="http://www.youtube.com/watch?v=PhGB2zt_Vrw">видео</a> го покажува различното однесување кон момчињата и девојчињата во Индија. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=PjyAdmpoEB0">Едно друго видео</a> ги опишува тешкотиите со кои се судрува една девојка која мора да работи  во куќата, а нема време да ги напише домашните задачи за на училиште, друга <a href="http://www.youtube.com/watch?v=6N6sItm3CYY">приказна </a> е за едно момче чии родители го казнуваат ако пропушти само еден час и потоа веднаш почнува да пуши под притсок на неговите другари (преводот е на англиски јазик).</p>
<p>Првото видео <em>Freedom (Слобода)</em>,  е  опишано од Мера Сина (Meera Sinha) на нејзиниот блог  <a href="http://meerasinha.wordpress.com/2009/05/11/student-film/">Една година во Индија</a>:</p>
<blockquote><p>Интересна забелешка: 17 годишната Мубин беше предводник на <em>Freedom</em>,  а јас веќе пишував  за неа (таа е главната улога во ова видео) <a title="here" href="http://meerasinha.wordpress.com/2009/04/06/portraits-of-bangalore/" target="_blank">овде</a>. Кон крајот на видеото, ќе забележите една жена која ја прашуваат зошто повеќе го сака синот од ќерката. Запаметете дека во ова интервју Мубин ги поставува прашањата, а нејзината мајка одговара на нив.</p></blockquote>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/PhGB2zt_Vrw&#038;color1=0x234900&#038;color2=0x4e9e00&#038;hl=es&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/PhGB2zt_Vrw&#038;color1=0x234900&#038;color2=0x4e9e00&#038;hl=es&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Ако <a href="http://www.youtube.com/watch?v=PhGB2zt_Vrw">претходното видео</a> ни даде слика за девојка која ги врши сите работи и во куќата и за во училиште,  <a href="http://www.youtube.com/watch?v=PjyAdmpoEB0">следното видео</a>, снимано од училиштето Ведик Канија во Делхи, ги покажува педагошките предности од ваков живот, каде што девојките имаат двојна одговорност и како недостатокот на време за пишување домашни работи може да влијае на нивните оцени :</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/PjyAdmpoEB0&#038;color1=0x234900&#038;color2=0x4e9e00&#038;hl=es&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/PjyAdmpoEB0&#038;color1=0x234900&#038;color2=0x4e9e00&#038;hl=es&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Ова <a href="http://www.youtube.com/watch?v=6N6sItm3CYY">последно видео</a> на Државното училиште Ноида во Делхи ни прикажува машка перпектива за растењето во Индија, фокусирајќи се како пушењето кај младите предизвукуваа проблеми со родителите и притисоци во друштвата.</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/6N6sItm3CYY&#038;color1=0x234900&#038;color2=0x4e9e00&#038;hl=es&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/6N6sItm3CYY&#038;color1=0x234900&#038;color2=0x4e9e00&#038;hl=es&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Можете да видите голем број видеа снимани од млади на сајтот  <a href="http://www.adobe.com/cfusion/ayv/index.cfm">Adobe Youth Voices</a>, каде што можете да пребарувате информации за регионот и да се информирате не само за животот во Индија, туку и за младите во Сенегал и Јужна Африка, како и за младите од САД, Канада и Велика Британија.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/31/1201/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Мароко: Водење грижа за животните</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/820</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/820#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 17 May 2009 17:22:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Слики]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=820</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏилијан Јорк  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Американ Фондук е болница за животни во Фез, Мароко, основана во 1920-та година со посредство на Асоцијацијата во Масачусец за спречување бруталност врз животни (MSPCA). Болницата, која што обезбедува заштита на големи и мали животни, со персонал претежно од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/jillian-york/">Џилијан Јорк</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/05/morocco-taking-care-of-animals/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://mspca.convio.net/site/PageServer?pagename=fondouk_home">Американ Фондук</a> е болница за животни во Фез, Мароко, основана во 1920-та година со посредство на <a href="http://www.mspca.org/" target="_blank">Асоцијацијата во Масачусец за спречување бруталност врз животни</a> (MSPCA). Болницата, која што обезбедува заштита на големи и мали животни, со персонал претежно од марокански ветеринари и членови, сепак, неодамна се појави на блогосферата, благодарение на напорите на ветеринар од Бостон, Д-р.Ден Бирос. Д-р.Бирос, кој специјализира офталмологија за животни, хронолошки ја запишувал неговата работа во Фондук на еден <a href="http://www.mspca.org/site/PageServer?pagename=fondoukblog" target="_blank">официјален блог</a>. Во еден неодамнашен пост, тој <a href="http://www.mspca.org/site/News2?page=NewsArticle&amp;id=14321&amp;security=2001&amp;news_iv_ctrl=-1" target="_blank">дискутира</a> за прашањата поврзани со миленичиња во Мароко:</p>
<blockquote><p>Не ми точно јасно колку многу знаење имаат мароканските сопственици на миленичиња за тоа како да водат добра грижа за нив. Врската меѓу човекот и животното е универзална, но постојат одделни културни разлики во поглед на тоа како треба да се спроведува соодветната грижа кон миленичето. Насекаде постојат голем број на прашања за бруталност кон животните и за таа причина, пред 80 години е основана Амeрикан Фондук. Убеден сум дека персоналот во Фондук постојано му помага на локалното население да сфати што е потребно за во секоја прилика да се обезбеди соодветна грижа за едно животно. Ова не е лесна задача. Тие работат по примери. Смирувачки е да го гледам тоа секој ден додека сум овде.</p></blockquote>
<p>Последната ноќ од престојот на Д-р. Бирос во Мароко, тој <a href="http://www.mspca.org/site/News2?page=NewsArticle&amp;id=14351&amp;security=2001&amp;news_iv_ctrl=-1" target="_blank">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>За мене, рајот не е најголемото исполнување на нечии желби и апсолутно отстранување на секоја лоша работа, туку тоа е дело на давање и примање, разменување подароци еден со друг без разлика колку се големи или мали. Рајот е осигурување дека активно учествуваме, најдобро што можеме, во овој понекогаш луд свет и свесно апсорбираме сè што ќе ни се најде на тој пат. Без разлика како ќе го дефинираме рајот, чувствувам дека дел од дефиницијата е желбата за рајот да потрае.</p></blockquote>
<p>На крај, Д-р. Бирос напиша за своите искуства од последната ноќ во Фез:</p>
<blockquote><p>Алиша и јас бевме поканети од страна на една берберска фамилија на вечера и дружење. Еден човек кој продава теписи, целосен странец за мене со кого се запознавме пред еден ден во медината, не покани на пилешки кускус, на чај и на разговор. Жена му и двете ќерки тинејџерки беа таму и постарата на рацете и дланките на Алиша и направи дезени со к’на. К’носувањето е прекрасна декоративна уметност во Индија и Арабија која датира векови наназад. Разговараме за фамилијата и за работата, го делевме јадењето од една голема чинија како што е традиција во Мароко, секој од нас користејќи ја сопствената лажица.</p>
<p>Апартманот беше скромен, но имаше сè што на некој може да му притреба, кујна, соба за рекреација и спални соби. Исто така, обезбедуваше прекрасна глетка на медината од покривот, каде се чувствувате како пчела во голем пчеларник. Како што гледавме во лавиринтот на градот сфативме колку добро сме пречекани и колку далеку од дома се најдовме.</p>
<p>Колку често би се случило нешто вакво во Бостон? Целата вечер делуваше врз нас хипнотизирачки и иако се чувствувавме зашеметени ни беше угодно. Ова е рај.</p>
<p>До следното пишување,<br />
M’a ssalama (мир и збогум)<br />
Д-р. Бирос</p></blockquote>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 410px"><img title="Ѕидна слика во Американ Фундук" src="http://farm4.static.flickr.com/3304/3447463899_a0f9f1e3b4.jpg" alt="Ѕидна слика во Американ Фундук" width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Ѕидна слика во Американ Фундук</p></div>
<p>Блогерот кој стои зад Près du Puits, исто така, неодамна напиша за Фундук, каде што ги однела своите мачки да ги вакцинираат. Блогерот <a href="http://presdupuitsinmorocco.blogspot.com/2009/05/american-fondouk-in-fez-animal-hospital.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>Во Фез постои неверојатно место, речиси магично. Тоа е Американ Фондук, болница за животни основана во 1920 година од страна на Сидни Хенс Колман, којшто се грижел за здравјето на експлоатираните животни во Мароко. Скоро век подоцна, Фондук - што на арапски значи хотел – сè уште бесплатно лекува илјадници животни годишно. Голем број животни кои се експлоатираат – кобили и магариња – но, исто така, мачки и кучиња (иако претпоставувам дека не лекувале многу мачки и кучиња во 1920-та година).</p></blockquote>
<p>Исто така, таа сподели голем број фотографии од Фондук и неговите пациенти:</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 385px"><img title="Пациент во Американ Фондук" src="http://farm4.static.flickr.com/3567/3447466237_d275158997.jpg" alt="Пациент во Американ Фондук" width="375" height="500" /><p class="wp-caption-text">Пациент во Американ Фондук</p></div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/820/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Азербејџан: Реакција на блогерите за масакрот во универзитетот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/861</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/861#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 17 May 2009 09:37:07 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Азербејџан]]></category>
		<category><![CDATA[Гренада]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Монголија]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=861</guid>
		<description><![CDATA[Информацијата за трагедијата која се случи во Баку при крајот на минатиот месец која ги шокираше луѓето ширум светот бавно се појави и сега после неколку недели се уште има прашања кои останаа без одговор. Она што е познато е дека на 30 Април 2009, 13 луѓе беа убиени во страшна  престрелка во Државната Академија за нафта во Азербејџан. Блогерите коментираат за наставните.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/onnik-krikorian/">Onnik Krikorian</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/10/blogger-response-to-university-massacre/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Информацијата за трагедијата која се случи во Баку при крајот на минатиот месец, која ги шокираше луѓето ширум светот, бавно се рашири и сега после неколку недели се уште има прашања кои останаа без одговор. Она што е познато е дека на 30 април 2009, 13 луѓе беа убиени во страшна престрелка во Државната Академија за нафта во Азербејџан.</p>
<p>Но, со многу малку локални извештаи за инцидентот, многумина како <em>27 месеци во Азербејџан </em><a href="http://northwestjeff.wordpress.com/2009/04/30/shooting-in-baku/">не биле сигурни што всушност се случило:</a></p>
<blockquote><p>There was a shooting at a university in Baku today. The only thing that I’ve heard that seems credible is that there was a Georgian who was ethnically Azeri that entered the school and started shoot at people as he made his way up a staircase before turning the gun on himself. […]</p>
<p>I’ve heard rumors of up to 50 people dead and up to three gunmen, but I’m not sure what to believe at this point.</p></blockquote>
<div class="translation">Имаше пукање во Универзитетот во Баку денес. Единствената сигурна информација е дека Грузиец кој бил етнички Азери влегол во училиштето и започнал да пука во луѓето и одел нагоре по скалите се додека не го свртел оружјето кон себе.<br />
Слушнав гласини дека дури 50 луѓе се мртви и има дури три напаѓачи, но не сум сигурен во што да верувам.[&#8230;]</div>
<p>И, навистина, медиумите од земјата не дадоа известување за настанот дури и неколку часови после известувањата од интернационалните медиуми, како <em>Jessica P. Hayden is off the map</em> <a href="http://jesshayden.com/2009/05/update-on-baku-shootings.html">посочи:</a></p>
<blockquote><p>[…] while the murders were taking place with police rushing to the scene the television channels all continued to broadcast their midday talk shows. (Think very, very low budget Oprah or Ellen.) No cut away to breaking news. No updates. One woman I talked to seethed that she got better information from internet message boards than from any official news sources. […]</p></blockquote>
<div class="translation">[&#8230;] додека се случуваа убиствата и полицијата брзаше кон местото на настанот, тeлевизиските канали продолжуваа да ги емитуваат нивните дневни емисии. (Помисли, многу, многу низок буџет - Опра или Елен). Никаков прекин за важни вести. Никакви најнови вести. Една жена со која зборував кажа дека добила подобри информации од интернет форумите отколку од било кој официјален извор[&#8230;]</div>
<p>Некои студенти додека биле евакуирани со нивните мобилни телефони снимиле видео со страшните сцени внатре во универзитетот.</p>
<p style="text-align:center">
<object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/wfukDn79_lg&amp;hl=en&amp;fs=1" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/wfukDn79_lg&amp;hl=en&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Една недела после трагичните настани, <em>Flying Carpets and Broken Pipelines </em>се сеќаваат<em> </em><a href="http://flyingcarpetsandbrokenpipelines.blogspot.com/2009/05/tragedy.html">кога за прв пат ги слушнале вестите:</a></p>
<blockquote><p>30th of April, I am in Istanbul, heading to work, seems like just a normal day, the weather is finally sunny. But everything changes once I arrive to my office, a colleague tells me if I have heard what happened at one of the Baku&#39;s Universities […]. I turn on my computer and check the news- 22 students died (the actual number was 13 according to the latest news that day) in tragic shootings at Azerbaijan&#39;s Oil Academy. First comes the shock, then comes sadness, followed by anger.</p>
<p>I frantically check the news every 15 minutes- nothing much, still the same, x number of people dead, x number of people wounded. I check my Facebook, news are everywhere- all my friends&#39; upload the latest numbers.</p>
<p>[…]</p>
<p>But still no precise news about the perpetrators, the reason behind the shooting and the true story. […]</p></blockquote>
<div class="translation">30 Април, јас сум во Истамбул, брзам накај работа, се изгледа како обичен ден, времето конечно е сончево. Но, само што стигнав во канцеларијата и се се смени, колегата ме праша дали сум слушнал што се случило во еден од Универзитетите во Баку. [&#8230;] Го вклучив компјутерот и ги проверив вестите, 22 студенти починале (вистинската бројка беше 13 според последните вести тој ден) во трагичното пукање во Азербејџанската Академија за нафта. Најпрвин дојде шокот, потоа тагата па следеше лутината.<br />
Ги следев вестите на секои 15 минути, ништо ново, се е исто, х луѓе починале, х луѓе се повредени. Проверив и на Facebook, вести имаше насекаде - сите мои пријатели ги поставиле најновите бројки.<br />
[&#8230;]<br />
Но, се уште нема прецизни вести за напаѓачите, причините за нападот и вистинската приказна[&#8230;]</div>
<p>Пишувајќи за<em> Frontline Club,</em> автор од <em>Global Voices Online</em> Али С. Новрузов покрена <a href="http://frontlineclub.com/blogs/alisnovruzov/2009/05/baku-shooting-some-unanswered-questions.html">одредени прашања </a>кои денес ги поставуваат многумина во Баку, <a href="http://nickymedia.blogspot.com/2009/05/lessons-to-be-learnt-from-shooting-at.html">како и</a> <em>Side - Talks Azerbaijan.</em></p>
<blockquote><p>As we sympathize with the families of those who have lost their love ones, it is wise to put some questions in perspective. It could be anybody, but why is there no concrete news as to what actually happened? Why is there still no defined motive for the killings? Who were those involved? And to what extent has investigations revealed other “assumed” accomplice?</p></blockquote>
<div class="translation">Иако, сочувствуваме со семејствата кои ги изгубија своите сакани, мудро е да се постават одредени прашања. Може да биде било кој, но зошто нема никакви конкретни вести за тоа што всушност се случи? Зошто се уште нема конкретен мотив за убиствата? Кој беше инволвирани? И до која мерка истражувачите ги открија и останатите соучесници?</div>
<p>Во меѓувреме, <em>Sheki,</em><em> Azerbaijan</em>, го сумира шокот кој го чувствуваа сите во земјата тој ден и вели <a href="http://shekiazerbaijan.blogspot.com/2009/04/last-day-of-april-2009.html">дека трагедијата ќе биде запаметена во годините кои доаѓаат:</a></p>
<blockquote><p>Unfortunately 30 April 2009 in memories of many families in Azerbaijan will stay as the day when their children went to university and never returned home. Today gunman shot to death at least 13 people in Oil Academy of Azerbaijan in Baku and many are heavily wounded. We don&#39;t know the reasons yet…and no reason will return those innocent victims (Allah rəhmət eləsin - Peace be with all victims).</p></blockquote>
</div>
<div class="translation">За несреќа, 30 април 2009 во сеќавањата на сите семејства во Азербејџан ќе остане како ден кога нивните деца заминаа во универзитетот и никогаш не се вратија дома. Денес напаѓач пукаше и уби најмалку 13 луѓе од Академијата за нафта на Азербејџан во Баку и многу луѓе беа тешко ранети. Се уште не ги знаеме причините&#8230; и никакви причини нема да ги вратат тие невини жртви (Allah rahmat elasin - Мир за сите жртви)</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/861/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
