<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Етнички идентитет</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/ethnicity/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 05 Jan 2009 19:52:40 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>Global Voices на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Македонија: НАТО и проблемот со името</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 28 Dec 2008 11:39:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458</guid>
		<description><![CDATA[На почетокот на овој месец Министерот за надворешни работи Антонио Милошоски во Хелсинки го изјави следново: „ Македонија ги исполни критериумите, но ќе се приклучи кон НАТО кога тоа ќе биде можно на достоинствен начин.“ Кажи: Македонија коментира: „Оваа изјава го рефлектира јавното мислење во Македонија и илустрира колку е важно за нас Македонците да [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>На почетокот на овој месец Министерот за надворешни работи Антонио Милошоски во Хелсинки го изјави следново: „ Македонија ги исполни критериумите, но ќе се приклучи кон НАТО кога тоа ќе биде можно на достоинствен начин.“ <em>Кажи: Македонија</em> <a href="http://say-macedonia.blogspot.com/2008/12/macedonia-will-join-nato-only-in.html" target="_blank">коментира</a>: „Оваа изјава го рефлектира јавното мислење во Македонија и илустрира колку е важно за нас Македонците да бидеме признаени под единственото прифатливо име за нас: Македонија и етничка група: Македонци.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Фејсбук група на српските националисти</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 12 Dec 2008 10:44:49 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Босна и Херцеговина]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=441</guid>
		<description><![CDATA[Nož, Žica, Srebrenica! (Нож, Жица, Сребреница!) е еден од омилените слогани на српските националисти и алудира на масакрот во Сребреница во 1995 година.
Пред некое време, се појави Фејсбук група (српски) со истото име, која има 1 045 членови – како и против група (српски, англиски), чии 10 584 членови се обраќаат до администраторите на Фејсбук [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Nož, Žica, Srebrenica! (Нож, Жица, Сребреница!) е еден од омилените слогани на српските националисти и алудира на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Srebrenica_massacre" target="_blank">масакрот во Сребреница</a> во 1995 година.</p>
<p>Пред некое време, се појави <a href="http://www.new.facebook.com/group.php?gid=64801930680" target="_blank">Фејсбук група</a> (српски) со истото име, која има 1 045 членови – како и <a href="http://www.new.facebook.com/group.php?gid=38563807262&amp;ref=nf" target="_blank">против група</a> (српски, англиски), чии 10 584 членови се обраќаат до администраторите на Фејсбук да ја затворат групата Нож, Жица, Сребреница!, бидејќи таа „го величи геноцидот кој се случи во Сребреница, каде 8 000 момчиња и мажи беа убиени“:</p>
<blockquote><p>[…]Оваа група шири омраза до сите муслимани со својот опис „за сите кои ги мразат муслиманите.“[&#8230;]</p></blockquote>
<p>Српскиот блогер Никола Кнежевиќ беше лут и силно реагираше на неговиот блог, линкувајќи до двете Фејсбук групи. Меѓу другите работи, тој <a href="http://blog.b92.net/text/6041/Facebook%20grupa%3A%20%22No%C5%BE%2C%20%C5%BEica%2C%20Srebrenica%22/" target="_blank">напиша</a> (српски):</p>
<blockquote><p>[…]Нормален човек се срами од работите кои прават еден будала горд. После се&#8230; После одвратната слика од Шкорпионите како ликвидираат муслимани, не ми е јасно како некои млади луѓе може да бидат исполнети со толку омраза спрема други луѓе кои се различни од нив&#8230;[…]</p></blockquote>
<p>Блогерот доби повеќе од 270 коментари на овој пост. Следуваат неколку од нив:</p>
<p><em>Зазито:</em></p>
<blockquote><p>Што се однесува до забраната&#8230; хммм, не е лоша идеја, но јас не сакам било каков тип на цензура. .. утре ќе реагирате на ист начин доколку некој креира група за промоција на традиционалните вредности&#8230; Јас мислам дека е подобро да се стане член на оваа група и да им се објасни на младите луѓе дека она што тие го прават е погрешно&#8230;</p></blockquote>
<p><em>Вракарац92:</em></p>
<blockquote><p>Расизам, хомофобија и било каков вид на омраза, најчесто произлегуваат од непознавање на фактите, како и од стравот од непознати работи.</p></blockquote>
<p><em>Пиро001:</em></p>
<blockquote><p>Луѓето се незадоволни поради сиромаштијата и несреќата и несигурната иднина и некои будали го злоупотребуваат тоа.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Канада: Убивање на жени и девојчиња, староседелци, во центарот на вниманието</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 20 Oct 2008 11:47:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Канада]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=398</guid>
		<description><![CDATA[Преку „Жените прават филмови“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора), од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/2761113772_81f0a369b3_m.jpg" alt="Фигура од жена, староседелец" width="185" height="240" />Преку „<a href="http://www.wmm.com/filmcatalog/pages/c725.shtml" target="_blank">Жените прават филмови</a>“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика <em>Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора)</em>, од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија ДНК беше препознаена во најголемото истражување на сериски убиства во Канада во 2002-2004. Филмот се фокусира на оваа приказна, а други, како и на извештаи и жалби поради пасивноста на властите во врска со убиствата и исчезнувањето на овие канадски жени - староседелци и борбата со која семејствата на овие жени се соочуваат за да ја најдат правдата.</p>
<p>Клиповите од овој филм и други поврзани со убиствата на жени и девојки може да се најдат на <a href="http://citizen.nfb.ca/femicide-killing-women-and-girls" target="_blank">веб-сајтот Citizen Shift во досие</a> за оваа тема. Првиот клип од <a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-1" target="_blank">Пронаоѓање на Доун</a> го прикажува случајот на Доун Греј во Ванкувер:</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn1_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn1_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/981" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-2" target="_blank">Второто видео</a> ни го прикажува автопатот Yellowhead (Жолта глава), еден осамен долг пат кој поврзува многу различни градови, каде многу жени исчезнале или се убиени, кој сега е познат по името Автопатот на солзите.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn2_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn2_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/982" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-3" target="_blank">Третиот</a> и последен клип од филмот се фокусира на Долин Кеј Боси, една жена чие семејство помина години барајќи објаснување за нејзиното исчезнување, прашувајќи се зошто властите не ги сфаќаат сериозно извештаите за исчезнувањата на жените староседелци.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn3_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn3_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/983" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Јужна Осетија: Дали Косово претставува преседан?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/12/319</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/12/319#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 12 Aug 2008 20:47:20 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Грузија]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Косово]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Русија]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=319</guid>
		<description><![CDATA[Кога Косово еднострано прогласи независност на 17 февруари 2008 година, владите ширум светот беа поделени по прашањето за легитимноста на ваков акт. До сега 45 од 192 суверени земји членки на Обединетите Нации формално ја признаа Република Косово. Вреди да се спомене дека повеќето земји членки на Европската Унија формално го признаа Косово (20 од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Кога <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2008_Kosovo_declaration_of_independence" target="_blank">Косово еднострано прогласи независност</a> на 17 февруари 2008 година, владите ширум светот беа поделени по прашањето за легитимноста на ваков акт. До сега 45 од 192 суверени земји членки на Обединетите Нации <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/International_reaction_to_the_2008_Kosovo_declaration_of_independence" target="_blank">формално ја признаа Република Косово</a>. Вреди да се спомене дека повеќето земји членки на Европската Унија формално го признаа Косово (20 од 27).  Меѓутоа, други земји членки како Шпанија, Словачка, Романија, Грција и Кипар не ја признаа независноста на Косово плашејќи се од реакцијата на сепаратистите во своите земји. Тие мислеа дека Косово ќе претставува преседан. Тогашниот претседател на Русија, Владимир Путин, очигледно не мислеше така.</p>
<p>Според кинескиот дневен весник <a href="http://www.chinadaily.com.cn/world/2008-2/23/content_6478703.htm" target="_blank">Жингхуа</a> на 23 февруари 2008 година:</p>
<blockquote><p>Во петокот рускиот претседател Владимир Путин рече дека признавањето на едностраната независност на Косово од страна на неколку светски сили претставува „ужасен преседан.“</p></blockquote>
<p>На 18 февруари, <a href="http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSL18385760" target="_blank">веб страната на Ројтерс</a> објави напис по повод едностраното прогласување независност на Косово.  Во написот, насловен „Чеченските бунтовници во Русија ја поздравуваат независноста на Косово“ пишуваше:</p>
<blockquote><p>Русија силно се спротивставува на независноста на Косово, тврдејќи дека признавањето на сепаратистички регион како нова држава без согласноста на земјата која е засегната претставува опасен преседан за многу други територијални конфликти ширум светот.<br />
Блогерите исто така реагираа и ги анализираа можните последици од признавањето на независноста на Косово.  Следува репрезентативен избор на постови од тоа време.</p></blockquote>
<p>Стенли Кросик на 22 февруари 2008 година <a href="http://crossick.blogactiv.eu/2008/02/22/kosovo-an-eu-foreign-policy-success-or-failure/" target="_blank">напиша</a> во својот блог:</p>
<blockquote><p>Признавањето на независноста на Косово е несреќно решение, но моментално нема подобро решение.<br />
[…] Косово се оддели од Србија без нејзино одобрување; ОН не ја поддржа независноста поради силен протест од страна на Србија и Русија, поддржани од Кина. Меѓутоа, прашањето требаше да биде изнесено пред Советот за Безбедност на ОН, бидејќи резолуција поддржана од мнозинството ќе ја зголемеше легитимноста, ако не легалноста на независноста, и покрај ветото (ветата).  Министрите за надворешни работи на ЕУ јасно нагласија дека Косово е посебен случај што не треба да стане преседан, но сепаратистите во Шпанија и Кипар може и да не ги послушаат.</p></blockquote>
<p>Ирина Филатова, професор по економија во Москва и постар истражувач при Универзитетот КваЗулу-Натал во Јужна Африка, <a href="http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2008/feb/23/thekosovoprecedent" target="_blank">коментираше</a> на блогот на Гардијан, Коментарот е бесплатен, на 23 февруари 2008 година:</p>
<blockquote><p>Многумина мислат дека Русија ќе ја искористи оваа ситуација да ги признае отцепените <a href="http://www.latimes.com/news/nationworld/washingtondc/la-fg-ossetia12-2008aug12,0,683145.story" target="_blank">региони од Грузија</a>, <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" target="_blank">Абхазија</a> и <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" target="_blank">Јужна Осетија</a>, па дури и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Transnistria" target="_blank">Трансднистриа</a>, отцепен дел од <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" target="_blank">Молдавија</a>.</p>
<p>[…]Американците велат дека Косово не е преседан, дека е еднократен исклучок. Тешко е да се поверува во ова. Ако една нација сака да се оддели и да создаде своја државност, ниту една влада не може да направи ништо, освен да ги спречи со сила. […] Независноста на Косово е полезна за САД за да му покажат на светот дека не се против Муслиманите, туку против држави во кои владее беззаконие, од кои некои се муслимански […] Меѓутоа тие не би ги поддржале <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Basque" target="_blank">Баските</a> или <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Walloons" target="_blank">Валонците</a>, или <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B4%D0%B8" target="_blank">Курдите</a>, а најмалку Трансднестријците.</p>
<p>Тие не би ги поддржале ниту Абхазијците и Јужно Осетијците, се разбира. Но од друга страна, ако Русија реши да ги признае овие отцепени републики, и ако Грузија реши да се спротивстави на тоа (што и би било случај), тогаш Американците би ја поддржале <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Georgia" target="_blank">Грузија</a>, се разбира, а Русија може да се соочи со конфликт со Западот.</p>
<p>Независноста на Косово нема да ја крене во воздух Европа, но веќе крена во воздух многу од претпоставките на кои се базира нашиот модерен систем на меѓународни односи […]</p></blockquote>
<p>Шон Вокер <a href="http://www.prospect-magazine.co.uk/article_details.php?id=10128" target="_blank">напиша</a> во британскиот Проспект Магазин во април 2008:</p>
<blockquote><p>[…] Кога ја посетив Абхазија минатиот месец ги слушнав истите аргументи за независност како и на претходните посети. Но овојпат имаше уште една работа на која се жалеа – Косово.<br />
Абхазијците секогаш се чувствувале како западот неправедно да ги третира и сега, по признавањето на независноста на Косово од страна на неколку западни земји, се чувствуваат како двојно да се обесправени. Зошто Косоварите заслужуваат повеќе слобода од Абхазијците? […]</p></blockquote>
<p>Сега се чини како претпоставките на многу блогери да станаа реалност. На изненадување на сите, истиот ден кога почнаа <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/beijing-oympics-2008/" target="_blank">Олимписките игри во Пекинг</a>, руските воени сили и сепаратистите од Јужна Осетија ја презедоа контролата врз регионот од Грузија.</p>
<p>Јелена Милиќ, како и многу други блогери, беше шокирана од вестите. Таа <a href="http://blog.b92.net/text/3674/%2A%3F%3D%28U%26%28%25%26%23%22/" target="_blank">пишуваше</a> (српски) за тоа на нејзиниот блог на српскиот портал за вести Б92:</p>
<blockquote><p>Šta je ovo? Zar nisu nekad ratovi prestajali kad su igre počinjale?</p></blockquote>
<div class="translation">Што е ова? Зарем некогаш <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&amp;mm=08&amp;dd=08&amp;nav_id=312232" target="_blank">војните</a> не престануваа кога <a href="http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/08/080808_olympics.shtml" target="_blank">Олимписките игри</a> почнуваа?</div>
<p>Иван Маровиќ, кој исто блогира на Б92, напиша <a href="http://blog.b92.net/text/3675/Rat%20u%20Gruziji/" target="_blank">пост</a> (српски) насловен „Војната во Грузија“ во кој вели:</p>
<blockquote><p>Postavlja se pitanje zašto baš sad, nakon petnaestak godina primirja?<br />
S jedne strane, separatisti i Abhaziji i Južnoj Osetiji su osetili da nakon priznanja jednostrano proglađene nezavisnosti Kosova od strane vodećih država Zapada, oni mogu učiniti nešto slično i očekivati podršku Rusije. […] Rukovodstvo Južne Osetije je, poučeno događajima na Balkanu, skapiralo da sve može, ako imaš moćnu državu iza sebe, a u njihovom slučaju to je Rusija.<br />
S druge strane, gruzijski predsednik Miša Šakašvili kapira da je situacija sad ili nikad. On takođe misli da ima moćnu državu iza sebe, Ameriku, ali da će, što vreme duže bude odmicalo, sve teže biti izvesti vojnu akciju protiv separatista. Već sad se oseća smanjenje uticaja Amerike i povećanje uticaja Rusije na Kavkazu. […]<br />
Međutim, već posle nekoliko sati postalo je očigledno da je Rusija reagovala brzo i odlučno, dok se Amerika još uvek drži retoričkih reakcija. Izgleda da će SAD da pomogne Gruziji onoliko koliko je Rusija pomogla Srbiji 1999, odnosno da je gruzijska vojna akcija u Južnoj Osetiji propala, nema ništa od brzog zauzimanja Južne Osetije. Sad je samo pitanje šta će se desiti, da li će rezultat biti prekid vatre uz pojačano pristustvo ruskih trupa ili otvoreni rat koji može poprilično da potraje.</p></blockquote>
<div class="translation">Прашањето е: зошто сега, после 15 години примирје?<br />
Од една страна, сепаратистите од Абхазија и Јужна Осетија почувствуваа дека, откако еднострано прогласената независност на Косово ја признаа водечките западни земји, и тие можат да направат нешто слично и да очекуваат поддршка од Русија […] Водејќи се по примерот на Косово, лидерите на Јужна Осетија сфатија дека ако добијат поддршка од силна земја, во овој случај Русија, ќе ги остварат своите цели.<br />
Од друга страна, претседателот на Грузија, Михаил Сакашвили, сфати дека ова е решителен момент за неговата земја. И тој мисли дека има поддршка од моќна земја како САД, и како што поминува времето ќе биде се потешко да се изведе воена акција против сепаратистите […]<br />
Меѓутоа, веќе после неколку часа беше јасно дека Русија реагираше брзо и сериозно, додека САД  сѐ уште се држат до дипломатија. Се чини дека САД ќе ја поддржат Грузија како што Русија ја поддржа Србија во 1999 година. Ова значи дека воената операција на Грузија во Јужна Осетија пропадна. Нема ништо од брзото заземање на Јужна Осетија. Сега единственото прашање е дали резултатот ќе биде прекин на огнот со тоа што руските сили ќе останат во Јужна Осетија или војната ќе продолжи.</div>
<p>Блогерот на Ројтерс Жил Елгуд напиша пост насловен „Дали судбината на Јужна Осетија беше запечатена во Косово?“ во кој се <a href="http://blogs.reuters.com/global/2008/08/08/was-south-ossetias-fate-sealed-in-kosovo/" target="_blank">прашува</a>:</p>
<blockquote><p>Дали Косово е одговорно за борбите во <a href="http://www.reuters.com/article/europeCrisis/idUSL8532079" target="_blank">Јужна Осетија</a>?<br />
Кога српската покраина се отцепи од Белград во февруари, <a href="http://www.reuters.com/article/europeCrisis/idUSL8557850" target="_blank">Јужна Осетија</a> набрзо го повтори своето <a href="http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSL05581876" target="_blank">право на меѓународно признавање</a>. Како што портпаролот на лидерот на сепаратистите, Едуард Кокоити, рече во тоа време: “Преседанот со Косово не поттикна поактивно да ги бараме своите права.“<br />
Во Тбилиси сигурно ги слушнале овие коментари и тоа сигурно додало ургентност на желбата на Грузија да завладее со отцепениот регион Јужна Осетија. Со широка поддршка од Западот, Косово успеа да издејствува чисто одделување од својот поранешен владетел, и покрај противењето на Русија. Сега Москва <a href="http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSL768040420080808" target="_blank">ги поддржува сепаратистите</a> и не е јасно <a href="http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSL861356520080808" target="_blank">како ова ќе заврши</a>.</p></blockquote>
<p>Остин Беј не се согласува, и <a href="http://austinbay.net/blog/?p=1946" target="_blank">тврди</a> дека не може да се споредуваат двете прашања – Косово и Јужна Осетија.</p>
<blockquote><p>[…] По едностраното прогласување на независноста на Косово, сепаратизмот којшто е резултат на меѓународна акција за заштита на етничко малцинство се одобрува.<br />
Ова е една интерпретација на рускиот аргумент дека на Косово не требаше да му се дозволи еднострано да се отцепи од Србија, како што се случи во почетокот на годинава.<br />
Руската инвазија на грузискиот сепаратистички регион Јужна Осетија е возобновена војна во соседството. Исто така е и насилен потсетник за тоа колку Источна Европа останува несигурна во периодот по Студената Војна.<br />
За целите на надворешната политика на Москва, проблемите во Грузија се поклопуваат со „косовскиот случај“ – малцинска група нападната од страна на „етничка националистичка власт“ која се обидува да преземе контрола. […]</p>
<p>[…]Ова го посочувам не затоа што мислам дека Грузија е Србија под Слободан Милошевиќ. Сигурно не е. Грузија е демократска држава која „е на пат кон Запад“ политички и економски. Постојат големи квалитативни разлики помеѓу Грузија денес и Србија од 1999 година.<br />
Меѓутоа, руските дипломати последниве 8 години предупредуваа дека „косовскиот преседан“ ќе има влијание врз 200 региони и територии во земји ширум светот. Тоа е заокружена бројка и најверојатно премногу ниска.<br />
Москва инсистираше дека Косово ќе претставува „сепаратистички преседан“ за одделување на државички од суверени нации. Интересно е, меѓутоа, дека и Романија и Грција се спротивставуваат на „едностраната“ независност на Косово. Шпанија, со своите баскиски сепаратисти, не беше ентузијаст.[…]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/12/319/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: 11 прашања за Грција</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 08 Aug 2008 11:18:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314</guid>
		<description><![CDATA[Кажи: Македонија поставува 11 прашања на грчките политичари и традиционалните медиуми, бидејќи според нив „етнички Македонци во и надвор од Грција не постојат“.
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><em>Кажи: Македонија</em> <a href="http://say-macedonia.blogspot.com/2008/08/11-questions.html" target="_blank">поставува</a> 11 прашања на грчките политичари и традиционалните медиуми, бидејќи според нив „етнички Македонци во и надвор од Грција не постојат“.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Косово, Македонија: Ислам</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/313</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/313#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 08 Aug 2008 11:09:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Косово]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Религија]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=313</guid>
		<description><![CDATA[Размислувања на Мајкл Ј. Тотен за исламот во Косово и Македонија, фотографии и многу коментари од читателите, може да најдете тука и тука (англиски).
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Размислувања на Мајкл Ј. Тотен за исламот во Косово и Македонија, фотографии и многу коментари од читателите, може да најдете <a href="http://www.michaeltotten.com/archives/2008/07/the-bin-ladens.php" target="_blank">тука</a> и <a href="http://www.michaeltotten.com/archives/2008/07/the-bin-ladens-1.php" target="_blank">тука</a> (англиски).</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/313/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Хрватска: Смртта на Динко Сакиќ</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/311</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/311#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 07 Aug 2008 11:12:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Религија]]></category>

		<category><![CDATA[Хрватска]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[хрватски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=311</guid>
		<description><![CDATA[За повеќето луѓе надвор од Балканот, името Динко Сакиќ, локацијата Јасеновац и групата под име Усташи не значи многу. Но за Хрватите, овие имиња постојано се враќаат и враќаат повторно и играат улога на национално и меѓународно ниво.
За да се објасни подобро важноста на ова,  најдобро е да се започне со Усташите. Ова беше [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>За повеќето луѓе надвор од Балканот, името <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dinko_%C5%A0aki%C4%87" target="_blank">Динко Сакиќ</a>, локацијата <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" target="_blank">Јасеновац</a> и групата под име <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Usta%C5%A1e" target="_blank">Усташи</a> не значи многу. Но за Хрватите, овие имиња постојано се враќаат и враќаат повторно и играат улога на национално и меѓународно ниво.</p>
<p>За да се објасни подобро важноста на ова,  најдобро е да се започне со Усташите. Ова беше името на ултра-националистичка, фашистичка група која презеде контрола над Хрватска за време на Втората Светска Војна и делуваше како влада-марионета за време на нацистичкиот режим со <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ante_Paveli%C4%87" target="_blank">Анте Павелиќ</a> како претседател на државата. Нивна карактеристика беше да докажат дека тие не беа само исто брутални како нивните нацистички копии, туку всушност дури и уште повеќе.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/08/untitled-1.jpg" alt="Усташко знаме" width="250" height="166" /></p>
<p style="text-align: center;"><em>Фотографија на усташко знаме од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Image:Flag_of_Croatia_Ustasa.svg" target="_blank">Википедија</a></em></p>
<p>Таков пример беше креирањето на <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86" target="_blank">концентрациониот логор во Јасеновац</a>, каде хрватскиот режим порано ги затвораше, малтретираше и убиваше Евреите, Србите, Ромите, партизаните (Хрвати кои се борат против усташкиот режим) и баш секој што тие го сметаа за непријател. Тешко е да се утврди точниот број на затвореници убиени во оваа хрватска верзија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Auschwitz" target="_blank">Аушвиц</a>, но официјалната и генерално прифатена  бројка е приближно 70,000-85,000 луѓе, но други проценки од минатото прикажуваат бројка која достигнува и  до 500,000 (повисоките бројки се дискредитирани како нереални, надувани). Командант на логорот беше човек со име Динко Сакиќ, кој успеа да пребега од Европа и да се крие во Аргентина кога падна усташкиот режим во 1945.</p>
<p>Марко од блогот Грејтер Сурбишн <a href="http://greatersurbiton.wordpress.com/2008/08/05/croatias-ustashas-from-treason-and-genocide-to-simple-national-embarrasment/" target="_blank">го сумираше</a> наследството на Усташите:</p>
<blockquote><p>Историјата на Усташкото движење, со други зборови, беше крајно срамна – не само од морална, туку и од патриотска хрватска перспектива. Како и да е, по паѓањето на Комунистичкиот режим во Хрватска во 1990, имаше Хрвати кои се обидуваа да го овековечат срамот со нивни гласни изјави поддржувајќи го наследството на бившиот усташки режим.</p></blockquote>
<div style="float:right;width:200px;margin-left:10px;text-align:center;"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/08/dinkonada.jpg" alt="Dinko Šakić and Nada Luburić" /><small><em>Динко Сакиќ во униформа во јасеновац (Фотографија од <a href="http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Dinkonada.jpg">Википедија</a>)</em></small></div>
<p>Во 1998, Сакиќ беше пронајден во Аргентина и кратко по екстрадирањето во Хрватска беше под истрага за неговиот термин како командант во затворот Јасеновац. Тој беше осуден на 20 години затвор, што на крајот излезе дека отслужи само половина од тоа затоа што тој <a href="http://balkaninsight.com/en/main/news/12003" target="_blank">неодамна почина</a>, на 20ти  јули, 2008. Неговата смрт беше небитен настан земајќи во предвид дека тој имаше 86 години, но неговиот закоп предизвика голема контроверзија во Хрватска и кај Евреите особено, кои тој сакаше да ги истреби упатувајќи ги во Јасеновац.</p>
<p>Неговиот закоп изискуваше тој да биде закопан во неговата усташка униформа. Кога ова ќе го извадиме од хрватски контекст и го ставиме на друго место, многу луѓе би го сметале за смешно и апсурдно, како што беше <a href="http://www.b92.net/eng/news/comments.php?nav_id=52336#hrono" target="_blank">истакнато</a> од Метју на српскиот новински портал Б92:</p>
<blockquote><p>Би можеле ли да си замислите таков погреб за еден командант на Аушвиц?</p></blockquote>
<p>И како тоа да не беше доволно, <a href="http://greatersurbiton.wordpress.com/2008/08/05/croatias-ustashas-from-treason-and-genocide-to-simple-national-embarrasment/" target="_blank">изјавува</a> Марко од Грејтер Сурбишн:</p>
<blockquote><p>…на неговиот закоп главниот свештеник, Вјекослав Ласиќ, рече дека „судот кој го осуди Динко Сакиќ ја осуди Хрватска и Хрватската нација“; дека „НДХ е основа на модерната Хрватска татковина“, и дека „секој чесен Хрват треба да биде горд на името на Сакиќ“.</p></blockquote>
<p>Земете во обѕир дека ова не е мислење што го делат сите Хрвати, но овие зборови отидоа предалеку со нивното значење. На обете национални и меѓународни простори, оние кои осетија ефекти од убивањата по команда на Сакиќ во Јасеновац беа навредени од овие настани, како што беше <a href="http://www.limbicnutrition.com/blog/croatian-jews-condemn-ustasha-funeral/" target="_blank">пренесено</a> во блогот на  <em>ЛибикНутришн</em>:</p>
<blockquote><p>Потпретседателот на Еврејската заедница <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jasminka_Doma%C5%A1" target="_blank">Јасминка Домас</a> изјави дека „овие нечесни настани кои што се случија на закопот на Динко Сакиќ во Загреб го навредуваат сеќавањето на секоја жртва од усташкиот режим и го валкаат доброто име на Република Хрватска.“</p>
<p>Директорот на центарот Сајмон Ваисентал во Ерусалим, Ефраим Зуроф, му пиша на Хрватскиот претседател Стјепан Месиќ за да ја изрази неговата лутина за начинот на кој беше организиран погребот на Сакиќ и говорот на свештеникот.</p></blockquote>
<p>Aри Русил од  <em>Балканска перспектива</em> исто така коментираше за ова, цитирајќи што <a href="http://arirusila.blogactiv.eu/2008/08/01/nazis-funeral-shadows-croatias-past/" target="_blank">изјавил</a> Израелскиот амбасадор Шмуел Меиром за погребот:</p>
<blockquote><p>„Јас сум убеден дека најголемиот дел од Хрватите се шокирани од тоа како беше изведен погребот на командантот на затворот Јасеновац, убиец облечен во усташка униформа“, изјави амбасадорот Меиром во писмено соопштение до државната новинска агенција Нина. „Во исто време, јас цврсто ги осудувам несоодветните зборови на свештеникот кој ја водеше службата на закопот и рече дека Сакиќ беше модел за сите Хрвати“ рече Мериом.</p></blockquote>
<p>И навистина Зоран Оштриќ од Зелена Листа (The Green List) [хрватски] е еден од оние Хрвати којшто е <a href="http://zoranostriczelenalista.blog.hr/2008/08/1625206698/da-zeleni-stoje-iza-gradana.html" target="_blank">против</a> да му се прават почести на човек како Сакиќ и жали за тоа што популарната култура од Хрватска прави од него Хрват вреден за почит:</p>
<blockquote><p>Неумесно, кога Хрватска го осуди пред десет години, дали терани од своите дедовци или по сопствена волја, неговото име [Шакиќ] беше скандирано на фудбалски натпревари од многу млади.</p></blockquote>
<p>Зошто овие луѓе стануваат културни икони и покрај цврстите факти дека тие убиле безброј луѓе? Наједноставниот одговор на ова е дека е многу полесно да се заборават вакви личности во историјата наместо да се сложат со делата што ги направиле при оставнината на владата во тоа време. Една реченица во Левица (левата рака) [хрватски], инаку блог кој е многу насочен кон левицата, <a href="http://ljevica.blog.hr/2008/07/1625174469/hrvat-a-ne-zlocinac.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>Тие го осудија него затоа што тој беше личност со пиштол кој убил 40 и наредил 22 воени затвореници да бидат обесени, но сега тоа не е важно.</p></blockquote>
<p>Додека се прават признанија за криминалните дела што тој ги извршил, оние што директно беа засегнати од убиствата под наредба на Сакиќ не се согласуваат дека сега кога е тој мртов, веќе не е важно што тој направил.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/311/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Арабија: Дали мажите Арапи-Американци се губитници?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 06 Aug 2008 11:34:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јордан]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Образование]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Соединети Американски Држави]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=309</guid>
		<description><![CDATA[„Дали мажите Арапи-Американци навистина се губитници“ се прашува Асом, млада Арабјанка-Американка – или родителите на потенцијалните невести не се во контакт со реалноста кога доаѓа време за избор на соодветен зет?
Според Асом:
Многу возрасни ги сметаат неколкуте момчиња од мојата мала заедница за претставници на Арапите-Американци од САД и одлучија дека едноставно нема квалификувани момчиња за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>„Дали мажите Арапи-Американци навистина се губитници“ се прашува <a href="http://diaryofasoom.blogspot.com/2008/07/no-good-arab-american-males.html" target="_blank"><em>Асом</em></a>, млада Арабјанка-Американка – или родителите на потенцијалните невести не се во контакт со реалноста кога доаѓа време за избор на соодветен зет?</p>
<p>Според Асом:</p>
<blockquote><p>Многу возрасни ги сметаат неколкуте момчиња од мојата мала заедница за претставници на Арапите-Американци од САД и одлучија дека едноставно нема квалификувани момчиња за нивните ќерки. Тие велат дека е тажно што нивните ќерки ќе се омажат со некој што пораснал во друга земја и не зборува течен англиски, но едноставно нема друга опција бидејќи Арапите Американци се губитници. Тешко е да се најде некој што го применува муслиманството, којшто е образуван, има добра кариера, а израснат во Америка. Културната бариера ќе биде мал компромис, кој брзо ќе го надмине.</p></blockquote>
<p>Таквата ситуација, вели блогерот, прикажува колку таквите мајки не се во контакт со реалноста.</p>
<blockquote><p>Тоа е како „Жено дали ти си била во Средниот Исток, неодамна????“ Не е баш земја со млади принцови на бел коњ со дипломи, со многу средства и кои се придржуваат до 5те столба на Исламот и сето тоа го прават додека ја чекаат твојата ќерка да се појави и да им го исполни животот.</p></blockquote>
<p>Таа објаснува дека проблемот со недостиг на соодветни додворувачи за муслиманските Арабјанки-Американки е поради тоа што девојките се многу поамбициозни и поквалификувани од мажите – наведувајќи дека проблемот не е само во САД туку во целиот арапски свет.</p>
<blockquote><p>Мажите се генерално помалку амбициозни отколку претходно, а девојките се повеќе. Би рекла дека ова е поистакнато во Средниот Исток отколку во САД. Во Јордан, се шегував со мојата роднина, која е во последната година од нејзините студии по инженерство, дека доколку не побрза да си најде колега за момче пред да дипломира, ќе заврши со некој од војската, кој е пушач и пцуе многу.</p></blockquote>
<p>Асом исто така наведува искуство со мајка Арабјанка, која ја има испратено својата ќерка во Средниот Исток за да си најде соодветен додворувач.</p>
<blockquote><p>Беше фрустирачки додека се обидував да го објаснам ова на познајничка на мајка ми, која постојано зборуваше за тоа како се обидувала да ја убеди својата ќерка (која нема ни 20 години) да оди во Средниот Исток и таму да бара додворувач, бидејќи во САД „нема ниеден“. Таа дури призна дека ја испратила ќерка и во Јордан и Дубаи за да го помине летото со роднини, со единствена цел да запознае „квалификувани“ момчиња.</p></blockquote>
<p>Блогерот застанува на страната на мажите Арапи-Американци. Таа ги опишува мажите Арапи-Американци на следниов начин:</p>
<blockquote><p>Има многу одлични работи во американската култура и општество, кои не се застапени во Средниот Исток и другите источни земји. Момците кои пораснале во САД, како резултат на изложеноста  на разновидност во животот и нормите, знаат да бидам многу помирни, трпеливи и урамнотежени. Борбата да се израсне како малцинство, овозможи развивање на мажи кои се искрени и сензитивни. Оние кои избраа да го практикуваат Исламот имаат многу подлабоко ниво на верба и разбирање од оние кои се израснати во голема муслиманска околина.</p></blockquote>
<p>Во постот на Асом има и дел за Арабјанките-Американки, каде пишува зошто би му било тешко на Арап израснат во Средниот Исток да се справи со нив:</p>
<blockquote><p>Заедничко за девојките пораснати во САД, споредено со оние пораснати во Средниот Исток, е тоа што тие се сензитивни, разгалени и љубопитни. Ние сакаме да прашуваме „Зошто?“ и понекогаш се буниме без некоја причина. Девојка со такви квалитети може да претставува голем проблем за момче пораснато на исток. Западните момчиња НЕ СЕ ПОДОБРИ од источните, но генерално се подобри за западните девојки.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Тибетски протестанти поставија знаме пред олимпискиот стадион</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/308</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/308#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 06 Aug 2008 09:10:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Религија]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Хонгконг]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=308</guid>
		<description><![CDATA[Сѐ уште се чека на повеќе детали (новости подолу), но влогерот на Qik.com, Ноел Хидалго беше на местото на настанот и пренесуваше новости преку Твитер. Еве видео кое тој го сними пред олимпискиот стадион:

Ноел објави и второ видео, во кое известува дека кинеските пожарникари симнале еден протестант, а другиот по се изгледа се симнува од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Сѐ уште се чека на повеќе детали (новости подолу), но влогерот на Qik.com, <a href="http://qik.com/noneck" target="_blank">Ноел Хидалго</a> беше на местото на настанот и <a href="http://twitter.com/noneck/statuses/878738883" target="_blank">пренесуваше новости</a> преку Твитер. Еве видео кое тој го сними пред <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Beijing_National_Stadium" target="_blank">олимпискиот стадион</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="320" height="280" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://qik.com//player.swf?streamname=06d659641e7a47bbaa7f5245ed1a1901&amp;vid=150441&amp;playback=false&amp;polling=false&amp;user=noneck&amp;userlock=true&amp;currentUserName=anonymous" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="320" height="280" src="http://qik.com//player.swf?streamname=06d659641e7a47bbaa7f5245ed1a1901&amp;vid=150441&amp;playback=false&amp;polling=false&amp;user=noneck&amp;userlock=true&amp;currentUserName=anonymous" allowscriptaccess="always" wmode="transparent"></embed></object></p>
<p>Ноел објави и второ видео, во кое известува дека кинеските пожарникари симнале еден протестант, а другиот по се изгледа се симнува од другата бандера; нема информации за третиот протестант кој беше на земја како што се гледаше на видеото погоре:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="320" height="280" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://qik.com//player.swf?streamname=ab98c455ec9f4453ad69a49a3c33b07b&amp;vid=150449&amp;playback=false&amp;polling=false&amp;user=noneck&amp;userlock=true&amp;currentUserName=anonymous" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="320" height="280" src="http://qik.com//player.swf?streamname=ab98c455ec9f4453ad69a49a3c33b07b&amp;vid=150449&amp;playback=false&amp;polling=false&amp;user=noneck&amp;userlock=true&amp;currentUserName=anonymous" allowscriptaccess="always" wmode="transparent"></embed></object></p>
<p>Од Твитер (пекиншко време):</p>
<p>6:38am @<a href="http://twitter.com/noneck/statuses/878736221" target="_blank">noneck</a>:<br />
Се наоѓам западно од тибетските протестанти кои се качуваат на бандери пред стадионот<br />
6:42am @<a href="http://twitter.com/noneck/statuses/878738883" target="_blank">noneck</a>:<br />
Сега има тибетски протестант кој се качува на бандера на запад.<br />
7:14am @<a href="http://twitter.com/noneck/statuses/878765426" target="_blank">noneck</a>:<br />
Леле! Локалците се нервозни и вознемирени. Се враќам во хотелот.<br />
7:28am @<a href="http://twitter.com/noneck/statuses/878772415" target="_blank">noneck</a>:<br />
Сега ме следи една мала стара госпоѓа која му рече на последниот таксист да ме исфрли. Пешки барам други следбеници.<br />
7:33 @<a href="http://twitter.com/noneck/statuses/878776769" target="_blank">noneck</a>:<br />
Најдов такси и одам на кафе да се освежам малку.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/308/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Палестина: Нема мир за Ахмед Муса ни во животот ни во смртта</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/05/307</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/05/307#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 05 Aug 2008 11:36:25 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Палестина]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=307</guid>
		<description><![CDATA[Илјадници ожалостени чекаа на погребот на Ахмед Муса, момчето кое го убија израелските војници на почетокот на неделава за време на протест во Нилин. Меѓутоа, не беше судено момчето да има мирен закоп и пред да заврши денот, падна уште една човечка жртва. Џилијан Јорк прави преглед на блогосферата во потрага по реакции.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Илјадници ожалостени чекаа на погребот на Ахмед Муса, <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/31/palestine-anger-at-young-boys-needless-death/" target="_blank">момчето кое го убија</a> израелските војници на почетокот на неделава за време на протест во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ni%27lin" target="_self">Нилин</a>. Меѓутоа, не беше судено момчето да има мирен закоп; додека Палестинците извикуваа зборови на жалост и пцовки кон насобраните израелските полицајци, беа <a href="http://www.haaretz.com/hasen/spages/1007611.html" target="_blank">погодени со канистери од солзавец</a>. Харец тоа многу добро го опиша: „погребот веќе не му припаѓаше на семејството.“</p>
<p><em>Повторно Апартхејд</em>, којшто работи со женски групи посветени на мирот во Палестина, присуствуваше на погребот и <a href="http://apartheidagain.blogspot.com/2008/07/soldiers-use-tear-gas-and-sound-bombs.html" target="_blank">прашува</a>:</p>
<blockquote><p>Зошто војниците мораа да дојдат во Нилин денеска? Зарем не можеа да ја напуштат областа на еден час или барем да застанат 100 метри подалеку и да ги остават намира? Зарем не можеа да го остават семејството на Ахмед и нивните пријатели да тажат без да се наредат како да ги провоцираат и да се насладуваат на фактот дека го убиле? Едноставно не можам да го разберам тоа што го гледам тука.</p></blockquote>
<p>Блогерот исто така го објави овој запис од колега (Австралиец кој живее во Палестина и блогира на <a href="http://www.livefromoccupiedpalestine.blogspot.com/" target="_blank"><em>Во живо од окупирана Палестина</em></a>):</p>
<blockquote><p>Кога нашиот автомобил, кој веќе беше пола поминат низ поворката, стигна до автопатот, видовме дека израелските окупирачки сили го беа блокирале патот и не им дозволуваа на автомобилите со израелски таблички да продолжат. Оваа глетка беше олеснување. Набргу ние, како и ожалостените Палестинци и интернационалци, почнавме да излегуваме од автомобилите на автопатот. Меѓутоа, како што се приближувавме кон влезот на Нилин, можевме да видиме дека израелските окупирачки сили поставила уште една барикада на другиот крај на селото.</p>
<p>Ова беше чисто провокаторски акт од страна на израелските окупирачки сили. Тие можеле многу лесно да ја постават барикадата (бидејќи патот води до Тел Авив) 50 или 100 или 200 метри подалеку Тоа што ја поставиле барикадата таму значеше дека ќе има конфронтации бидејќи емоциите и гневот поради убиството на Ахмед беа интензивни.</p></blockquote>
<p>Не беше судено ова да биде мирен ден; доцна попладнето, еден млад посетител на погребот на Ахмет <a href="http://www.guardian.co.uk/world/2008/jul/31/israel.palestinians" target="_blank">беше застрелан од страна на Израелските војници</a> и падна во кома. Младото момче (на 17 или 18 години), Јусеф Амира, падна во кома и подоцна беше потврдено дека нема мозочна функција. <em>Chroniques du Palestine</em> <a href="http://chroniquespalestine.blogspot.com/2008/07/17-year-old-boy-brain-dead-in-ramallah.html" target="_blank">објави фотографии</a> од младото момче во болницата.</p>
<p><em>Мојот прозорец кон светот</em> <a href="http://caelorum82.spaces.live.com/blog/cns!1DE74371146D7470!838.entry" target="_blank">повика</a> да не ги заборавиме двете млади момчиња:</p>
<blockquote><p>Прочитав многу дискусии и мислења за смртта на Ахмед. Многумина се обидуваат да го оправдаат убиството или да ја префрлат вината на семејството што „дозволиле“ детето да биде на место кај што има оружје. Но, убиство на дете никогаш не може да биде оправдано. Ова убиство беше толку очигледно намерно што не постојат аргументи на светот кои би ја намалиле вината на војникот што го повлекол чкрапалото. Второ, овде нема безбедно место за деца. Оружјето е насекаде, и тоа е во рацете на израелските војници. Окупацијата е од страна на Израел. Ѕидот и барикадите кои го спречуваат движењето на луѓето се поставени од Израел. Војници доаѓаат во селата, во домовите на луѓето, училиштата, игралиштата, како можете да го заштитите детето од ова?</p></blockquote>
<p>Блогерот заклучува:</p>
<blockquote><p>Не знам што да правам во врска со ова. Не знам што да мислам. Се обидов да размислувам за војниците овде како луѓе, исти како нас. И сретнав многу кои се љубезни и фини, како било кој друг млад човек на возраст од 18 до 20 години. Кога ги гледам војниците како оние во Нилин губам надеж во човечноста. Зарем сите ние можеме да се претвориме во ова? Зарем сите ние можеме да заборавиме на сочувството? Зарем сите ние можеме да бидеме убијци?</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/05/307/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
