<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Етнички идентитет</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/ethnicity/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Данска: На имигрантите им се нудат пари за да ја напуштат земјата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 16 Nov 2009 15:27:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Данска]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[дански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2910</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСолана Ларсен  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Данска им нуди 100 000 дански крони (20 000 американски долари) на имигрантите од „незападните“ земји кои доброволно ќе се откажат од нивното право на резиденција и ќе си отидат „дома“. Ова е само една од многуте креативни [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/11/denmark-immigrants-offered-money-to-leave-the-country/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Данска <a href="http://http://www.dailymail.co.uk/news/worldnews/article-1226698/Denmark-pay-immigrants-12-000-home-wont-assimilate.html?ITO=1490">им нуди </a>100 000 дански крони (20 000 американски долари) на имигрантите од „незападните“ земји кои доброволно ќе се откажат од нивното право на резиденција и ќе си отидат „дома“. Ова е само една од многуте креативни иницијативи предводена од страна на анти-имигрантската Данска народна партија за да ги натераат странците – а, особено муслиманите – да се почувствуваат недобредојдени во оваа <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Denmark">мала европска земја од 5,5 милиони жители.</a></p>
<p>Според Данската народна партија, коалициски партнер со две владејачки десноориентирани партии на данската влада, тоа што им плаќаат на имигрантите да ја напуштат Данска ќе им <a href="http://www.tv2east.dk/artikler/udlaendinge-faar-100000-kr-tage-hjem">заштети пари за социјални услуги и проблеми</a> доколку се гледа на долгорочни патеки. „Тоа што во данското општество има неадаптирани имигранти чини доста пари“, рече финансискиот портпарол на партијата, Кристијан Тулесен Дал. Настрана се кренати фондови за кампањи од локалните власти кои сакаат да ги охрабрат имигрантите да ја напуштат земјата. Владата сè уште нема пресметано колку луѓе можат да очекуваат да ја прифатат понудата.</p>
<p>Околу <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Denmark#Demographics">10% од населението</a> во Данска се имигранти или се потомци на имигранти вклучувајќи ги и соседните земји, како и остатокот од светот. Основен проблем во политиката и во медиумите во изминативе неколку години беше „интеграцијата“ на муслиманите и другите незападни имигранти и тензијата од судирот на културите. Данските политичари ги направија едни од најстрогите имиграциски закони во цела Европа и продолжуваат да добиваат поени за тоа на изборите.<strong> </strong></p>
<p><strong>Колку, за да заминат од земјата?</strong></p>
<p><img class="alignright size-full wp-image-2912" title="facebook-page-screenshot-300x262" src="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/facebook-page-screenshot-300x2621.png" alt="facebook-page-screenshot-300x262" width="300" height="262" />Како одговор, беше креирана една <a href="http://www.facebook.com/group.php?v=wall&amp;ref=search&amp;gid=191919317436">саркастична Фејсбук група</a> која протестира на овој закон, за да собере 100 000 крони за да и платат на лидерката на Данската народна партија, Пиа Кјерсгард за да замине од земјата.</p>
<p>Групата има повеќе од 16 000 членови, а на ознаката стои, „100 000  крони драги пријатели – и можеби ќе си оди“. Создавачите на групата ветуваат дека дополнително ќе понудат пари коишто ќе се соберат за Министерката за интеграции, Бирте Хорнбек од владејачката Либерална партија, во случај и таа да не е подложна да ја напушти земјата.</p>
<p>Дебатата на Фејсбук е жестока. Некои и досетливо коментираат за тоа кој друг треба да биде истеран од земјата или што друго треба да им се случи, додека други сметаат дека понудата на данската влада е великодушна понуда и треба добро да биде прифатена од страна на имигрантите кои се несреќни во Данска и би сакале да си заминат. Еден коментар вели дека не се согласува со оваа група и ги потсетува сите дека слична политика имало пред неколку години, но сумата на пари што се нудела била само 10 пати помала.</p>
<p>Коментарот на Фејсбук на дон Корнали Јоргенсен вели:</p>
<blockquote><p>Jeg har måske misforstået konceptet?<br />
Drejer det sig ikke om et lovforslag som giver ikke-integrerbare udlændige mulighed for at sige ja-tak, til en check på 100.000 kr. mod tilsagn om frivilligt at rejse hjem til deres oprindelsesland? Umidelbart virker det storsindet og absolut humanistisk, da vi må formode at 100.000… kr. er en anseelig formue i det pågældende land, og nok til at starte en anstændig tilværelse i det land som de tilsyneladende har så stærk tilknytning til…</p></blockquote>
<div class="translation">Можеби не сум го разбрал концептот?<br />
Дали се работи за закон кој им овозможува на неприспособените странци да кажат „да, молам“ на чек од 100 000 крони за доброволно да заминат дома во нивната земја? Се чини благородно и сосема хуманитарно бидејќи мораме да признаеме дека 100 000 крони се мало богатство во таа земја и доволно да се започне една пристојна егзистенција во земјата каде, очигледно, тие имаат силна поврзаност&#8230;</div>
<p><strong>Пензионерите мораат да го пријават патувањето доколку е подолго од 2 месеца</strong><br />
Овој месец се преговара за уште една иницијатива на Данската народна партија, а тоа е законот што ќе <a href="http://www.berlingske.dk/politik/meldepligt-til-alle-pensionister">наложува за сите пензионери во Данска</a> да пријават на нивната градска власт доколку планираат да ја напуштат Данска повеќе од два месеца. Наводно, целта е да ги сопрат луѓето „на пример Ирачаните“ да добиваат пензии во Данска додека тие можеби примаат плати во друга земја истовремено. Најпознат пример е оној на ирачко-данската политичарка Самиа Азиз Мохамад, која ја открија дека добива пензија додека заработувала висока плата од ирачкиот парламент. Таа ги <a href="http://politiken.dk/indland/article812531.ece">вратила парите</a> на данската влада. <a href="http://politiken.dk/indland/article761845.ece">Уште еден пензионер</a> бил откриен од страна на данските медиуми како заработува плата од киргистанскиот парламент.</p>
<p>Членовите на парламентот и на Либералната и на Данската народна партија велат дека новите рестрикции исто така, ќе ги намалат и посетите на лажните бегалци во нивните матични земји, а и репатријацијата на семејните членови кои поминуваат предолго време во странство.</p>
<p>Фактот дека сите дански пензионери ќе бидат осомничени за измама е нешто за кое најголемото здружение на постари луѓе во Данска, ДанЕјџ, <a href="http://www.kristeligt-dagblad.dk/artikel/345067:Danmark--Pensionister-raser-over-ny-meldepligt">отворено покажува гнев</a>. <a href="http://debat.bt.dk/index.php?id=1&amp;view=single_thread&amp;cat_uid=3&amp;conf_uid=65&amp;thread_uid=23198&amp;page=1">Многу коментари на статиите во весниците</a> го поддржуваат владиниот обид да се намалат измамите, додека други прават споредби со забраните за патување во Источна Германија порано.</p>
<p>Еден дански блогер, <a href="http://sitestory.dk/wordpress/2009/11/08/pensionisters-meldepligt-er-chikane-og-tom-signalpolitik/">Ерик Бентзен</a>, вели:</p>
<blockquote><p>Enhver kan sige sig selv, at meldepligten ikke dæmmer op for noget som helst, da den ikke indebærer nogen form for effektiv kontrol.<br />
Det er ren chikane og tom signalpolitik, som øger kommunernes administrative arbejde til ingen verdens nytte.<br />
Reglen er så amøbeintelligent, at den forhåbentlig giver bagslag, næste gang pensionisterne skal til stemmeurnerne.</p></blockquote>
<div class="translation">Секој може да види дека новото правило за пријавување на отсутноста нема да ги запре измамите бидејќи не вклучува некоја делотворна контрола.<br />
Ова е чисто малтретирање и празна симболична политика што ја зголемува работата на администрацијата на локалната влада без некоја очигледна причина.<br />
Ова правило е толку неинтелигентно што ќе резултира во контра реакција следниот пат кога пензионерите ќе гласаат.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Унгарија, Србија: Трагедија на границата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 03 Nov 2009 10:45:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Унгарија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[унгарски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2846</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМариета Ли  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија дневниот весник на Приштина,  Коха Диторе (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, Magyar Szó (унгарски), [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marietta-le/">Мариета Ли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/28/hungary-serbia-tragedy-at-the-border/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Koha_Ditore">дневниот весник на Приштина</a>, <a href="http://74.52.64.18/~wwkoha08/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=19506&amp;Itemid=41"> Коха Диторе</a> (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, <a href="http://www.magyarszo.com/fex.page:2009-10-26_Letartoztattak_az_egyik_szervezot.xhtml">Magyar Szó</a> (унгарски), стои дека, според Коха Диторе, Исмет Р., осомничен за илегално пренесување на група косовски Албанци, бил уапсен на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kosovska_Mitrovica">Косовска Митровица</a>. Најголемиот број на известувачи велат дека 15 луѓе се удавиле во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tisza">реката Тиса</a> во обид да ја преминат границата, но единствениот возрасен преживеан, Аргон Рама, признал дека групата се состоела од 19 луѓе (<a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_category=16&amp;nav_id=388043">српски</a>, <a href="http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_id=62515">англиски)</a>.</p>
<p>Според <a href="http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/gyerek_gyerek_segitseg/2120585/">еден првичен извештај</a> (унгарски), објавен од една веб-страница во јужна Унгарија, <a href="http://www.delmagyar.hu/">Délmagyar.hu </a>(унгарски), за случајот на 15 илегални имигранти кои исчезнале во Реката Тиса на унгарско-српската граница, еден член на групата кој сакал да ја премине реката, татко на двегодишно момче и тригодишно девојче, бил оној кој повикал полиција од една јавна говорница кај пограничното село <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6szke">Роске</a>, утрото на 15ти октомври.</p>
<p><iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A&amp;output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A" style="color:#0000FF;text-align:left">Поголема мапа</a></small></p>
<p>Ксаба Балинт, блогер на <a href="http://srbija.blog.hu/">Serbia Insajd</a> (унгарски), користејќи го извештајот на Délmagyar.hu, <a href="http://srbija.blog.hu/2009/10/17/gyerek_gyerek_segitseg">коментирал</a> за случајот, а исто така дал предлог да се започне истрага особено на врските помеѓу Унгарија и Косово:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Дете, дете, помош! Тоа е она што косовскиот Албанец, чии деца за малку ќе се смрзнеле во Реката Тиса, постојано повторувал една ноќ во обид да избега во ЕУ. Ако некому не му е позната приказнава, ќе ја раскажам накусо. [&#8230;]</p>
<p>Чудакот отишол до таму што убаво му платил на еден шверцувач на луѓе, која таму е трендовска професија, и ќе биде што ќе биде, тој ќе влезе во новиот свет во Сегед. Не помислил на фактот дека неговите деца ќе ги наврне ноќта и дека ќе бидат преморени поради пешачењето по шума. Кога човекот видел дека проблемот е голем, ги оставил децата на октомврискиот дожд и отишол да побара помош.</p>
<p>Децата одвај дишеле кога ги нашле. Двегодишно и тригодишно дете, само да ве потсетам! Тие целосно биле прекладени. Едно дете на еден престапник паднало во кома, но сега се чувствува подобро. Иако тие се извлекле здрави и живи, приказната е тажна. Тажна, но и ве доведува до размислување. Барем се покренаа неколку прашања од нејзе.</p>
<p>Зошто од независна и слободна Република Косово, стотици независни и слободни граѓани бегаат? Веројатно, зашто не е лесно да живеете во ’демократија‘ заснована на деликвенција? Кажете и на некоја друга независна држава во Европа од каде многумина слободни луѓе доаѓаат нелегално секоја недела! Веројатно, државите што брзаа да ја признаат Колумбија на Балканот повеќе не се трудат толку за да ја направат државата вистинска држава? Ако 29 годишен човек со две мали деца тргнал по шумата ноќе среде октомври, тогаш, морам да кажам: не.</p>
<p>Во следната епизода ќе видиме што Унгарија, големиот европски пријател на Косово, направи за луѓето што живеат таму да не мораат да бегаат на Запад. [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Balkan Insight <a href="http://www.balkaninsight.com/en/main/news/23157/">објави</a> дека мисијата за владеење на правото при ЕУ, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Rule_of_Law_Mission_in_Kosovo">ЕУЛЕКС</a>, косовската полиција и унгарските власти го започнале спроведувањето на истрагите. Според веб-страницата, мигрантски семејства плаќале од 6000 до 8000 евра за да отидат во Унгарија. Наспроти медиумот Коха Диторе, Balkan Insight известува дека до сега нема уапсени.</p>
<p>До понеделникот, Magyar Szó, (унгарски) објави дека едно тело било пронајдено на Унгарската граница кај реката Тиса, а тела на две жени биле пронајдени на српската граница. Едно од телата и припаѓало на сопругата на Аргон Рама која била мајка на неговите деца.</p>
<p>Габор Наги, унгарски миграциски полицаец, исто така <a href="http://my.opera.com/brille/blog/2009/10/26/a-k">коментирал</a> (унгарски) за случајот на неговиот блог, изразувајќи неразбирање зошто Албанците толку очајно бегаат од Косово.</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Секако во вакви случаи секогаш се поставува прашањето, дали родителите се толку невнимателни што тргнуваат со бебиња кон ’големиот свет‘ или ситуацијата е толку лоша во Косово? Треба да се спомне и дека никој не ги брка од Косово, бидејќи тие ја ’стекнаа својата независност‘. Барем на хартија. А, исто така, не треба да се заборави дека овие луѓе бегаат со помош на шверцери на луѓе за дебели суми пари. Но, ако земеме предвид дека не е Унгарија местото каде што сакаат да бегаат, имам негативно мислење за тоа како стојат работите.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Смртта на францускиот фудбалски фан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 02 Oct 2009 06:06:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Томе Лазароски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2610</guid>
		<description><![CDATA[Брис Татон, 28 годишен Франзуцски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во Белградската болница на 29ти Септември.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Бољановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/tlazaroski/'>Томе Лазароски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/serbia-the-death-of-a-french-football-fan/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Брис Татон, 28 годишен француски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во белградската болница на 29ти септември.<br />
Оваа ужасна вест предизвика многу реакции од блогерите.</p>
<p>Срѓан Митровиќ<ahref="http://blog.b92.net/text/12491/Umro%20je%20Bris%20Taton/"> напиша</a>:<br />
<blockquote> Засрамен сум од овај град, овие политичари и оваа држава.</p></blockquote>
<p>Марко Јетвиќ креира Facebook група – „<a href="http://www.facebook.com/stop.nasilju">Запрете со насилство</a>“ - и на неговиот блог ги повика читателите да се придружат. Тој <a href="http://blog.b92.net/text/12492/RIP%20BRIS%20%28dodata%20akcija%20na%20Facebooku%29/"> напиша</a>:</p>
<blockquote><p> Јас сум фан на Партизан. Роден сум и израснав во Белград&#8230; но сум засрамен.</p>
<p>ПОЧИВАЈ ВО МИР БРИС</p></blockquote>
<p>Сречко Секељиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12504/DOKLE%20VI%C5%A0E%3F%20%C5%A0etnja%20protiv%20nasilja%21%20%C4%8Cetvrtak%2C%2017h%2C%20Plato/">напиша</a>:<br />
<blockquote> Најави и насилни дела, поради кои геј парадата беше забранета во главниот град, поради кои многу луѓе се претепани, поради кои Брис Татон трагично загина, поради кои граѓаните не можат безбедно да шетаат по градските улици – сето ова мошне јасно ја покажува силната потреба за организирање на еден широк фронт против насилството. Првиот чекор за граѓаните е да ги преземат улиците од групите и индивидуалците кои шират омраза и покажуваат страв и смрт. Следниот чекор е институциите да започнат и успешно да ги реализираат криминалните обвиненија против индивидуалци, групи и организации кои пропагираат и извршуваат насилства.</p></blockquote>
<p>Српските власти го искажаа своето сочувство до фамилијата на Брис и истакнаа дека Србија нема никогаш да го заборави. Веб сајтот РТВ Студио Б <a href="http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=42831">ја објави изјавата</a> на министерот за внатрешни работи, Ивица Дачиќ:</p>
<blockquote><p>„Во името на Министерството за внатрешни работи, го искажувам моето најдлабоко сочувство поради смртта на вашиот син. Се до последен момент се надевавме дека Брис и неговата младост ќе победи. Веста за неговата смрт, која српските граѓани ја примија со големо жалење, е дотолку потрагична.“</p></blockquote>
<p>Според „Студио Б“, секретарот при Министерството за човекови права, Марко Караџиќ испрати повик до граѓаните да се соберат на централниот плоштад во Белград во среда во 11:30 часот, како би му оддале почит сo цвеќиња и свеќи. Тој истакна:<br />
<blockquote>Ужасна е веста дека француски граѓанин го изгуби животот на ваков начин во Белград. Сакам да упатам повик до сите граѓани да дојдат на плоштадот Трг Републике како хуман гест да запалат свеќи и остават цвеќиња со што би покажале дека има многу луѓе во Србија кои се против насилство и дека Србија никогаш нема да го заборави францускиот граѓанин Брис Татон ниту пак ќе дозволи повторување на вакви настани во иднина.</p></blockquote>
<p>Претседателот Тадиќ исто така <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=09&amp;dd=30&amp;nav_category=11&amp;nav_id=383990"> реагираше </a>:</p>
<blockquote><p>„Србија ќе реагираа со највисок степен на сериозност и со остри мерки. […]“</p></blockquote>
<p>Тој додаде дека ова е предупредување „до сите групи кои промовираат насилство изминатите неколку дена.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Блогери дискутираат на прашањето зошто сè уште има расизам во земјата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2376</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2376#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 23 Sep 2009 07:52:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2376</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одДиего Казаес  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред две недели, Глобал Војсис ја објавија приказната за Жануарио Алвес де Сантана, црнец кој бил претепан од обезбедувањето на една од најголемите меѓународни продавници за малопродажба во Бразил. Додека си го чекал семејството на паркингот пред супермаркетот, Жануарио [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/diego-casaes/">Диего Казаес</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/16/bloggers-on-why-racism-still-exist-in-brazil/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред две недели, Глобал Војсис ја објавија <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/01/brazil-can-black-people-drive-luxury-cars/">приказната за Жануарио Алвес де Сантана</a>, црнец кој бил претепан од обезбедувањето на една од најголемите меѓународни продавници за малопродажба во Бразил. Додека си го чекал семејството на паркингот пред супермаркетот, Жануарио бил обвинет за обид на кражба на неговата сопсвена кола, под изговор дека, како црнец, тој не би можел да поседува толку луксузна кола.</p>
<p>Ова уште повеќе ја подгрева секогаш жестоката и контроверзна дебата за расизмот во Бразил (следете го <a href="http://globalvoicesonline.org/2007/11/18/brazil-black-pride-and-the-racism-debate">овој линк</a> за постар напис на Глобал Војсис на оваа тема) и послужи како инспирација за многу написи на блогови, најголемиот дел од кои го отфрлаа мислењето на високата класа дека во Бразил нема расизам и дека општествените класи се вистинската причина за постоењето на случаи како што e овој со Жануарио.</p>
<p>На  11 септември, студенти и вработени од Универзитетот во Сао Паоло, каде што работи Жануарио Алвес де Сантана, се собраа за да дискутираат заедно на прашањето зошто расизмот е сè уште присутен во секојдневниот живот. На тркалезната маса „Расизам, насилство и глобализација“ беше изјавено: „Карефур нападна црнец од Бразил: тоа е годината на Франција во Бразил“. На блогот на <em>Pão e Rosas</em> <a href="http://nucleopaoerosas.blogspot.com/2009/09/grande-debate-na-usp-diz-nao-ao-racismo.html">можеме да најдеме</a> коментари и слики од настанот:</p>
<blockquote><p>Todas as falas enfatizaram que o caso não é isolado, mas expressa sim como o racismo ainda é uma marca profunda da sociedade em que vivemos. Nós do Pão e Rosas nos colocamos de pé, ao lado de Januário e todos os negros e negras que sofrem com o racismo e a violência policial. Do mesmo modo, nos colocamos ao lado dos moradores das favelas que têm se manifestado contra a repressão da polícia , como em Heliópolis na semana passada. A realidade impõe que nos levantemos!</p></blockquote>
<div class="translation">Сите говори истакнуваа дека случајот на Жануарио не е единствен од оваа природа, туку случај што прикажува дека расизмот е сè уште длабоко вкоренет во општеството во кое живееме. Ние ја изразуваме својата солидарност со Жануарио на блогот Pão e Rosas, како и со сите црни мажи и жени кои имаат страдано од расизам или од насилство на полицијата. Понатаму, ние ги поддржуваме сите жители во сиромашните квартови кои имаат демонстрирано против репресијата од полицијата, како што беше случајот во Хелиополис минатата недела. Реалноста бара од нас да се кренеме!</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Januario" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/janu%C3%A1rio-usp.jpg" alt="Говорот на Жануарио на една јавна дебата во Универзитетот во Сао Паоло" width="300" height="400" /><p class="wp-caption-text">Говорот на Жануарио на една јавна дебата во Универзитетот во Сао Паоло</p></div>
<p><em><a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/07/alex-castro-a-liberal-libertarian-and-libertine-brazilian-blogger/">Алекс Кастро</a></em> од блогот <a href="http://www.interney.net/blogs/lll/"><em>Liberal, Libertário e Libertino</em></a>, многу прецизно го <a href="http://www.interney.net/blogs/lll/2009/09/06/o_problema_do_brasil_e_a_falta_de_confli/">разработува</a> прашањето за расизам и посебно истакнува еден загрижувачки факт од историјата на расизмот во Бразил, велејќи дека вистинскиот проблем лежи во тоа што во општеството немало расен конфликт:</p>
<blockquote><p>No Brasil, nunca houve leis racistas proibindo negros de ingressarem em restaurantes, hotéis, tribunais porque a própria estrutura socioeconômica perversa já era garantia mais do que suficiente de que negros somente entrariam nesses ambientes pra varrer o chão e servir café. O Brasil é tão arraigadamente racista que nunca nem precisou de leis racistas para manter seus negros em posição totalmente inferiorizada.</p></blockquote>
<div class="translation">Во Бразил никогаш немало расистички закон кој им забранувал на црнците да влегуваат во ресторани, хотели, судови, итн., затоа што самата општествено-економска рамка на земјата може повеќе од доволно да гарантира дека црнците никогаш не би влегле во такво место, освен ако не бришат под или служат кафе. Бразил е толку непоправно расистичка земја што никогаш не биле потребни расистички закони за задржување на црнците во нивната многу ниска позиција.</div>
<p>Неговиот блог можеше исто да се пронајде преку блогот на <em><a href="http://riogringa.typepad.com/my_weblog/">Adventures of а Gringa</a></em> на Рејчел Гликхаус и <a href="http://riogringa.typepad.com/my_weblog/2009/09/guest-post-racial-conflict-in-brazil-or-rather-the-lack-thereof.html#more">неколку читатели одговорија на неговите размислувања</a>. На пример, <em>Роџер Пенгвино</em> остави <a href="http://riogringa.typepad.com/my_weblog/2009/09/guest-post-racial-conflict-in-brazil-or-rather-the-lack-thereof.html?cid=6a00e008ca9cc688340120a55c2f64970b#comment-6a00e008ca9cc688340120a55c2f64970b">коментар</a>:</p>
<blockquote><p>Para aqueles que sempre pensaram que no Brasil não ocorre problemas raciais, aqui encontra-se um ponto de partida para nova reflexão sobre a realidade. Sempre ouvi de amigos Americanos que no Brasil “everyone just gets along” e sempre foi difícil explicar a complexa e sistemática institucionalização do racismo brasileiro. Muitos ao olharam para população brasileira dizem ver uma mistura racial maior que de outros grandes países, mas claro que deixam de perceber os milhares que lutam contra si mesmos porque nesta mistura aprenderam a odiar sua própria condição.</p></blockquote>
<div class="translation">За оние кои отсекогаш мислеле дека во Бразил нема расни проблеми, еве една појдовна точка од која ќе можат да ја преобмислат реалноста. Отсекогаш сум слушал од моите американски пријатели дека во Бразил „сите се сложни“ и секогаш ми било тешко да го објаснам сложеното и системско прифаќање на расизмот во Бразил. Многу луѓе кога ги гледаат Бразилците заклучуваат дека таму има поголема мешавина од раси од другите земји, но тие нормално не ги гледаат илјадниците кои се борат самите со себе затоа што, во една таква мешавина, научиле да си ја мразат својата положба.</div>
<p>Во јуни годинава, Лукреција Пако, една од најголемите мозамбички глумици која настапуваше во една претстава во Сао Паоло, беше жртва на расизам, кога случајно се судри со една бела жена во редицата во една менувачница во трговскиот центар. Леонардо Сакамото од блогот <a href="http://colunistas.ig.com.br/sakamoto/2009/06/21/entao-e-verdade-no-brasil-e-duro-ser-negro/"><em>Blog do Sakamoto</em></a>, како и блогот <a href="http://www.viomundo.com.br/voce-escreve/lucrecia-nunca-fui-tao-discriminada/"><em>Viomundo blog</em></a>, повторно ја објави веста, <a href="http://revistaepoca.globo.com/Revista/Epoca/0,,EMI78162-15228,00-ENTAO+E+VERDADE+NO+BRASIL+E+DURO+SER+NEGRO.html">оригинално издадена од списанието Епока</a>, давајќи свое мислење.</p>
<p>Тогаш, жената ја пријави Лукреција како потенцијален крадец и почна да вика гласно барајќи ја имиграционата полиција. Лукреција изреагира гласно, викајќи ѝ на жената дека има многу Бразилци кои одат да живеат во Мозамбик и дека таму тие не се жртви на лош третман, туку се примени со отворени раце. Новинарот <em>Елејн Брум</em>, кој ја интервјуираше Лукреција Пако, изјави:</p>
<blockquote><p>Lucrécia não consegue esquecer. “Não pude dormir à noite, fiquei muito mal”, diz. “Comecei a ficar paranoica, a ver sinais de discriminação no restaurante, em todo o lugar que ia. E eu não quero isso pra mim.” Em seus 39 anos de vida dura, num país que foi colônia portuguesa até 1975 e, depois, devastado por 20 anos de guerra civil, Lucrécia nunca tinha passado por nada assim. “Eu nunca fui discriminada dessa maneira”, diz. “Dá uma dor na gente. ”</p></blockquote>
<div class="translation">Лукреција не може да го заборави инцидентот. „Не можев да спијам вечерта. Нависитна бев под шок“, вели таа. „Почнав да станувам параноична, да забележувам предрасуди во ресторани, и воопшто насекаде. А не си го посакувам тоа себеси.“ За време на нејзините макотрпни 39 години, во земја која беше португалска колонија до 1975 година, за подоцна да биде опустошена од 20 годишна граѓанска војна, Лукреција никогаш нема видено вакво нешто. „Никогаш не сум била дискриминирана на овој начин“, вели таа. „Ми остави чувство на длабока болка.“</div>
<p>Глорија Кабо, читател на блогот <em>Blog do Sakamoto</em>, кометираше на интервјуто. Таа го <a href="http://colunistas.ig.com.br/sakamoto/2009/06/21/entao-e-verdade-no-brasil-e-duro-ser-negro/#comment-50305">сподели</a> и своето семејно сведоштво за да се разјасни зошто Бразилците го култивираат расизмот:</p>
<blockquote><p>No Brasil não só é difícil ser negro, como também: nordestino, pobre, tatuado, gay, punk, feio. Nem as loiras escapam… Mas, de onde vem esse preconceito? E como acabar com ele? A origem do problema, no meu ponto de vista está nas nossas próprias origens. Somos descendentes de europeus preconceituosos, retrógrados e antiquados. Eu como filha de europeus, convivi com racismo explicito de meus pais, com comentários absurdos de que meu pai não queria ter um “negrinho” o chamando de avô. Eu mesma, confesso, que já tive pensamentos racistas. Mas, com a maturidade, analisei meus preconceitos e descobri que não eram meus, e sim uma herança pobre e sem sentido herdada de pais preconceituosos. Buscar a origem do racismo, analisar que diferenças são normais e necessárias, isso faria toda a diferença.</p></blockquote>
<div class="translation">Во Бразил не е тешко само ако си црнец, туку и ако си од североистокот, ако си сиромашен, тетовиран, хомосексуалец, панкер, или пак грд. Дури ни русокосите девојки не се изоставени од листата&#8230; но од кај потекнуваат сите овие предрасуди? Како да им ставиме крај? Коренот на проблемот, според мене, се наоѓа во нашето потекло. Ние сме потомци на заостанати и закоравени Европејци кои се преполни со предрасуди. Како дете на Европејци, јас растев со експлицитниот расизам на моите родители, со бесмислените коментари од татко ми, кој велеше дека не сака некогаш некое„црнче“ да го нарекува татко. Признавам дека и јас сум имала расистички мисли. Но, како што созревав, размислував за своите предрасуди и заклучив дека не произлегуваат од мене лично, туку од глупавото, бесмислено наледство од моите родители. Да се побара изворот на расизмот, да се сфати дека разликите се нормални и неопходни, тоа би променило многу работи.</div>
<p><em>Педро Турамбар </em>од блогот<em> <a href="http://www.ocrepusculo.com/">O Crepúsculo</a> </em><a href="http://www.ocrepusculo.com/2009/07/30/descriminacao-racial-no-carrefour/">наведува</a> еден друг случај на расизам што го засведочил додека бил во шопинг во Карефур.  Продавачката од продавницата за малопродажба прашала една црна жена дали кредитната картичка што ја користи за купување е нејзина. Педро сугерираше дека продавачката го направала тоа само заради количината на добра што жената сакала да ги купи со картичката. Црната жена всушност била куќна помошничка и нејзиниот работодавач, постара бела жена која тогаш не чекела со неа во редот, ѝ пришла на продавачката, викајќи гласно: „Ова се предрасуди! Ова е расна дискриминација!“. Педро вели:</p>
<blockquote><p>O trabalho dela é perguntar e pedir a identidade. […]. DESDE QUE ELA FAÇA ISSO COM TODO MUNDO. Mas tanto você quanto eu, sabe que isso não acontece e não foi por isso que a moça pediu para a empregada provar que era titular do cartão</p></blockquote>
<div class="translation">Нејзина работа е да бара потврда за сопственост на картичката. СЕ ДОДЕКА ГО ПРАВИ ТОА СО СИТЕ. Но, сите знаеме добро дека не е така и дека не беше тоа вистинската причина зошто продавачката побара од куќната помошничка доказ дека картичката е нејзина.</div>
<p>И додава:</p>
<blockquote><p>Eu iria pagar a conta com o cartão de crédito do meu irmão e tinha certeza que o caixa não iria me perguntar se eu era o titular do cartão. Dito e feito. Paguei com um cartão de uma conta da qual não sou titular, mas como sou branco, gordinho, fofinho bonitinho, jamais pensariam que eu roubei o cartão para comprar meia dúzia de produtos de limpeza.</p>
<p>O melhor foi o medo que eu coloquei no caixa que me atendeu. Ele ironicamente e sarcasticamente comentava o fato, e quando o cara do casal de trás disse brincando “Eu não to pagando com meu cartão não em! e se você falar que não é meu eu subo aqui em cima e fico louco”, o caixa morreu de rir. Até que eu disse que o cartão que eu acabara de pagar não era meu. Disse isso rindo também, por isso ele achou que era brincadeira, até que eu fechei a cara e repeti “O cartão não é meu. Mesmo. Eu não me chamo Daniel.” Ele olhou para mim e viu que eu falava sério. Engoliu o riso e claramente ficou com medo. Eu apenas disse “A mulher tá certa. Certíssima em dizer que foi preconceito, porque foi.”, me despedi do casal – que olhava para mim com uma cara de júbilo – peguei as compras e fui embora.</p></blockquote>
<div class="translation">Планирав да платам со кредитната картичка на брат ми и сигурен бев дека касиерот нема да ме праша дали е моја. Така и испадна. Јас платив со картичка од сметка во банка што не е моја, но бидејќи сум бел, буцкаст, мек и сладок, никогаш немаа да помислат дека би украл кредитна картичка за да купам дузина препарати за чистење. Најдобар дел беше стравот на касиерот кој ги внесе моите продукти. Тој даваше иронични и саркастични коментари за ситуацијата и почна да се смее кога дечкото од двојката позади мене се пошегува велејќи „ Јас не плаќам со своја кредитна картичка! И ако ми речете дека не е моја ќе седам тука и ќе спобудалам!“. Тогаш, јас реков дека кредитната картичка што штотуку ја искористив не е моја. Зборував смеејќи се, така што тој помисли дека се шегувам, но потоа станав сериозен и повторив: „Картичката не е моја. Не е навистина. Јас не сум Даниел.“ Ме погледна и сфати дека сум сериозен. Си ја проголта насмевката и се исплаши. Јас само реков: „Старата госпоѓа имаше право. Таа имаше право кога рече дека се работи за предрасуди, бидејќи навистина е така.“ Се збогував со двојката позади- која радосно ме гледаше - си ги собрав торбите и излегов.</div>
<p>Конечно, коментар на блогот на <em>Алекс Кастро</em> не вреди ништо. Читателот <em>Те</em>, <a href="http://www.interney.net/blogs/lll/2009/09/06/o_problema_do_brasil_e_a_falta_de_confli/#c457372">јасно вели</a>:</p>
<blockquote><p>É mesmo, no Brasil faz falta uma Rosa Parks. […]</p></blockquote>
<div class="translation">Навистина ни треба некој како <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Rosa_Parks">Роза Паркс</a> во Бразил. […]</div>
<p>Видео кампањата „<a href="http://www.dialogoscontraoracismo.org.br/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=14&amp;Itemid=32">Каде го чувате вашиот расизам?</a>“ содржи многу вистински сведоштва за расизмот во Бразил. Таа беше создадена како јавна кампања против расизмот од <a href="http://www.dialogoscontraoracismo.org.br/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=14&amp;Itemid=32"><em>Diálogos contra o Racismo (pela igualdade racial)</em></a>, [Дијалози против расизмот (за еднаквост меѓу расите)], група од повеќе од 40 организации на граѓанското општество посветена за искоренување на сиромаштијата и нееднаквоста и за стимулирање на дебати во училиштата, населбите, работните места, клубовите и домаќинствата, за односите меѓу расите и за начините на кои тие можат да се променат.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2376/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Мароко: Активисти јавно го прекинаа постот и се здобија со казна</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/21/2229</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/21/2229#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 21 Sep 2009 10:24:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2229</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏилијан С. Јорк  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
За време на светиот месец Рамазан, муслиманите се воздржуваат од јадење и пиење (меѓу другото) од изгрејсонце до зајдисонце. Во некои земји, не е прифатено од општеството - ако не е дури и нелегално - да се јаде [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/jillian-york/">Џилијан С. Јорк</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/16/morocco-activists-break-fast-in-public-receive-punishment/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>За време на светиот месец Рамазан, муслиманите се воздржуваат од јадење и пиење (меѓу другото) од изгрејсонце до зајдисонце. Во некои земји, не е прифатено од општеството - ако не е дури и нелегално - да се јаде на јавно место во тој период. На пример, неодамна во <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/09/egypt-prison-awaits-those-who-dont-fast-in-ramadan/">Египет</a> беа уапсени неколку муслимани затоа што одлучиле да не постат.</p>
<p>Кратко време по објавувањето на приказната, група марокански активисти беа <a href="http://www.ennaharonline.com/en/society/2027.html">казнети</a> за прекинување на постот на јавно место, дејство што е казниво според мароканскиот кривичен законик. <em>The View From Fez</em><a href="http://riadzany.blogspot.com/2009/09/moroccan-news-briefs_16.html"> пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Maghreb Arabe Presse во понеделникот објави дека локалните власти „успеаја да спречат митинг кој требаше да биде проследен со јавен прекин на постот за укинување на една одредба од кривичниот законик“.</p>
<p>Мароканските весници го потврдија во нивните изданија од вторникот овој неуспешен обид за јавен собир на луѓето кои одлучиле да не постат во Мoхамедија.</p>
<p>Ова е прв пат во Мароко една група луѓе кои решиле да не постат да се појави во јавноста барајќи го правото да не го практикува Рамазан, забележуваат набљудувачите.</p>
<p>Протестантите од Мохамедија бараат укинување на мароканскиот закон со кој се казнува секој Мароканец кој отворено ќе ги прекрши постите на Рамазан пред <em>Ифтар</em>, оброкот на крајот на денот.</p></blockquote>
<p>Без да изрази согласност со акциите на протестантите, популарниот блогер <em>Larbi</em> ја фали нивната храброст:</p>
<blockquote><p>Sans préjuger de leur cause il faut reconnaître aux quelques personnes qui se sont déplacés une certaine forme de courage. L’article 222 du Code pénal marocain stipule que tout individu connu pour son appartenance à l’Islam qui rompt ostensiblement le jeûne dans un lieu public pendant le Ramadan est passible de un à six mois d’emprisonnement et d’une amende.</p></blockquote>
<div class="translation">Без да имаме предрасуди за нивната кауза, треба им признаеме одреден вид на храброст на луѓето што се раздвижија. Според член 222 од мароканскиот кривичен законик, секој припадник на исламот кој отворено ќе го прекине постот за време на Рамазан може да добие казна од шест месеци затвор, како и парична казна.</div>
<p>Не сите што оставија коментари на постот се согласуваат дека акциите на протестантите беа храбри. Всушност, најголемиот дел од нив мислеа дека групата немала право.</p>
<p>Еден блогер, <em>Bouchra</em>, <a href="http://www.larbi.org/post/2009/09/Manifestation-des-non-je%C3%BBneurs-de-Ramadan-au-Maroc#c30966">ги споредува протестантите</a> со активистите кои дејствуваат седејќи мирно во својот дом.</p>
<blockquote><p>Треба да ја пренасочат оваа енергија и труд во конструктивна работа, придонесувајќи за развојот на нашата земја, наместо да преземаат ГЛУПАВИ акции како оваа. Излезете и НАПРАВЕТЕ нешто добро за вашата земја, наместо да наоѓате само маани. Тие гледаат кабловска, седат на интернет и мислат дека знаат сè&#8230; ПОРАСНЕТЕ ВЕЌЕ ЕДНАШ и БИДЕТЕ ВИСТИНСКИ ГРАЃАНИ! </p></blockquote>
<p>Друг посетител на страницата, <em>casazone</em>, ја <a href="http://www.larbi.org/post/2009/09/Manifestation-des-non-je%C3%BBneurs-de-Ramadan-au-Maroc#c30976">истакнува</a> потенцијална дволичност во редовите на протестантите, алудирајќи на еколошките проблеми на Мароко со загадувањето:</p>
<blockquote><p>Il est “fort probable” que la plupart des manifestants qui ont mangé le sandwich Ont jeté le reste (papier, aliments, os, ..etc) sur la voie publique.</p></blockquote>
<div class="translation">„Многу е веројатно“ дека најголемиот дел на демонстрантите кои јаделе сендвичи, ги фрлиле остатоците (хартија, храна, коски итн&#8230;) на улица.</div>
<p><em>Entre Nous Marocains </em>смета дека преку протестот се изразува непочитување на исламот, <a href="http://entrenousmarocains.blogspot.com/2009/09/lactualite-du-jour-les-jeunes.html">велејќи</a>:</p>
<blockquote><p>« Il y a cinq piliers dans l’islam, il faut pas punir seulement la violation du Ramadan, la loi ne punit pas ceux qui ne prient pas toute l’année ou ceux qui ne vont pas à la Mecque » précise Zineb El Razhoui. A notre tour on répond : Personne ne vous oblige d’être musulmane, mais on vous oblige de respecter les musulmans.</p></blockquote>
<div class="translation">Исламот има пет столбови и не треба да се казнува само прекршувањето на Рамазан. Законот не ги казнуваа оние што не се молат секогаш или што не одат во Мека, вели Зинеб Ел Разури. Што се однесува до нас, ние ќе одговориме: Никој не ве тера со сила да бидете муслимани, но вие морате да ги почитувате муслиманите.</div>
<p>Еден блогер, кој се нарекува себеси <em>Etonnée (Зачуден) </em>е збунет од храброста прикажана од групата и вели:</p>
<blockquote><p>Je sens de la manipulation,<br />
Si vous n&#39;avez pas envie de jeûner, ne le faites pas, vous n&#39;êtes pas obligés de le faire, tout est question de conviction, Dieu n&#39;en sera pas dérangé, des milliards d&#39;autres le font, que sont quelques dizaines à ne pas le faire !!!! Mais une autre question me vient à l&#39;esprit, pourquoi montrer votre refus en public et maintenant ????<br />
Vous demandez le respect de votre liberté en bafouant celle des autres ???</p></blockquote>
<div class="translation">Мислам дека станува збор за манипулација. Ако не сакате да постите, немојте. Не сте обврзани да постите, сè е прашање на убедување&#8230; и Господ нема да е вознемирен, милијарда други постат, има само десетина кои не го прават тоа!!! Но друго прашање ми доаѓа на ум, зошто баш сега јавно го покажувате вашето одбивање??? Барате почитување на вашата слобода нарушувајќи ја слободата на другите???</div>
<p>Во опозицијата имаше неколку коментари кои изразуваа поддршка на протестантите. Еден таков коментар, оставен на <a href="http://www.moroccoboard.com/news/34-news-release/661-public-fast-breaking-during-ramadan-protest-in-morocco"><em>Morocco Board</em></a>, беше глас на поддршка:</p>
<blockquote><p>Чекајте малку, овие луѓе се обидуваат да го привлечат вниманието на јавноста кон еден закон кој ја нарушува личната слобода. Мислам дека не го прават тоа само за да ѝ пркосат на муслиманската заедница. Ако прифатиме секој што ќе биде виден како јаде пред паузата да биде пријавен на власите, следната работа што би се направила е да се наметнат петте молитви на ден. Видете, Мароканците треба да созреат малку. Не е важно само дали вашиот сосед ќе споделува со вас рајски девици. Слободно живеење, сега и тука, тоа е приоритет.</p>
<p>Постењето и молењето, или други религиозни ритуали се приватни работи во кои не треба да се меша државата. Можеби улемите треба да имаат тркалезна маса за барови кои чудесно исчезнуваат на Рамазан, па се отвораат покасно, да зборуваат за дволичност. Или пак да дискутираат за улогата на државата во намалувањето на сиромаштијата и проституцијата како должност на секој муслиман кој треба да дава милостина за да ѝ помогне на оваа класа која е се побројна во Мароко.  Давање на милостина за да се намали сиромаштија, е тоа би било нешто со што би можеле да се гордееме што сме муслимани.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/21/2229/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Дали тибетските блогери се замолчени?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 17 Sep 2009 10:33:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2305</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одДечен Пемба  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Навистина е алармантно да се извести дека скоро сите популарни сајтови за хостирање на блогови на тибетски јазик (освен еден) се напристапни веќе три недели.
Иако е честа пракса за сајтовите што хостираат блогови на тибетски јазик да бидат симнати [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/dechen-pemba/">Дечен Пемба</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/china-are-tibetan-bloggers-being-silenced/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Навистина е алармантно да се извести дека скоро сите популарни сајтови за хостирање на блогови на тибетски јазик (освен еден) се напристапни веќе три недели.</p>
<p>Иако е честа пракса за сајтовите што хостираат блогови на тибетски јазик да бидат симнати (најчесто заради &#8220;одржување&#8221;), повремено и заради владата (погледни &#8220;<a href="http://www.highpeakspureearth.com/2009/03/all-quiet-on-tibetan-blog-front.html">На тибетскиот блогерски фронт сите молчат</a>&#8220;), овој месец не постои некоја значајна политичка причина која што можам јас да ја видам.</p>
<div id="attachment_92874" class="wp-caption aligncenter" style="width: 460px;"><img class="size-full wp-image-92874 " title="tibetabc error" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/tibetabc-error1.png" alt="Порака за грешка при обид да се пристапи до TibetABC" width="450" height="250">
<p class="wp-caption-text">Порака за грешка при обид да се пристапи до TibetABC</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Сајтовите кои денес се уште не се достапни ги вклучуваат и најпопуларните како што се, <a href="http://www.tibettl.com/">www.tibettl.com</a> и <a href="http://www.tibetabc.cn/">www.tibetabc.cn</a> кој го хостира и блогот на најпопулраниот писател и блогер на тибетски јазик <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/introducing-tibetan-writer-jamyang-kyi/">Jamyang Kyi</a>. Последниот сајт кој хостира блогови на тибетски јазик кој се уште необјасниво стои е ChodMe <a href="http://www.cmbod.cn/index.html">http://www.cmbod.cn/index.html.</a></p>
<div id="attachment_92872" class="wp-caption aligncenter" style="width: 460px;"><img class="size-medium wp-image-92872" title="Chodme" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Chodme-300x173.png" alt="Се уште цврсто стои: Chodme" width="450" height="250">
<p class="wp-caption-text">Се уште цврсто стои: Chodme</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Се <a href="http://www.cmbod.cn/u/dorje1985/archives/2009/21633.html">шпекулира дека затварањето на тибетските блогови</a> е поврзано со апсењето на тибетскиот писател Таши (псевдоним Therang). За повеќе информации за Таши, погледнете го мојот <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/04/tibetan-language-bloggers-breaking-new-ground/">претходен пост овде на Глобал Војсис.</a></p>
<p style="text-align: left;">Интригантно е што истиот месец кога започна затварањето на тибетските сајтови за блогови, <a href="http://english.peopledaily.com.cn/90001/90782/6716092.html">People&#39;s daily</a> покрена тибетско издание со веб сајт овде: <a href="http://tibet.people.com.cn/">http://tibet.people.com.cn/</a></p>
<div id="attachment_92877" class="wp-caption aligncenter" style="width: 235px;"><img class="size-medium wp-image-92877" title="Peoples Daily Tibetan Ed" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Peoples-Daily-Tibetan-Ed-225x300.png" alt="Тибетското издание на  People's Daily" width="225" height="300">
<p class="wp-caption-text">Тибетското издание на  People&#39;s Daily</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Во нешто што веќе беше рестриктивна околина, ситуацијата независните блогерски простори да се ограничувани и растењето на бројот на официјално контролирани сајтови на тибетски јазик е загрижувачка.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>САД: 30 џамии во Њујорк за 30 денови</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/2299</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/2299#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 16 Sep 2009 10:18:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Храна]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2299</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСолана Ларсен  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Двајца млади мажи од Њујорк, Аман Али и Басам Тарик, се доближуваат до крајот на своето патување во кое тие ги документираат посетите во „30 џамии за 30 денови“ на нивниот блог со истото име.
Личниот проект да се посетат [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/14/usa-30-new-york-mosques-in-30-days/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright size-full wp-image-96199" title="aman and bassam" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/amanbassam.png" alt="aman and bassam" width="128" height="128" />Двајца млади мажи од Њујорк, Аман Али и Басам Тарик, се доближуваат до крајот на своето патување во кое тие ги документираат посетите во <a href="http://30mosques.tumblr.com/">„30 џамии за 30 денови“</a> на нивниот блог со истото име.</p>
<p>Личниот проект да се посетат и фотографираат џамиите однатре во текот на светиот месец  <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ramadan">Рамазан</a> (кога Муслиманите постат од изгрејсонце до зајдисонце) дури го привлече вниманието на <a href="http://www.ny1.com/content/top_stories/105691/two-men-try-for-30-mosques-in-30-days/Default.aspx">локална њујоршка телевизија</a>.</p>
<p>Нивниот <a href="http://30mosques.tumblr.com/post/171085403/day-1-the-journey-begins">прв блог пост</a> на 22 август започна со:</p>
<blockquote><p><a href="http://30mosques.tumblr.com/post/171085403/day-1-the-journey-begins"><strong>Ден 1: Патувањето започнува</strong></a></p>
<p>Вечерва мојот пријател Басам Тарик и јас добивме една случајна луда идеја: Што ако се молиме во различна џамија секој ден за време на месецот Рамазан? И така овој сајт се роди&#8230;</p></blockquote>
<p>Постојат околу 1 милион Муслимани во Њујорк, од многу различни културни и етнички позадини.</p>
<p>Не е вообичаено луѓето да посетуваат џамии кои припаѓаат на други групи, но Аман и Басам (двајцата со потекло од Јужна Азија) кажуваат дека секаде биле примени со насмевки и топлина.</p>
<p><strong><a href="http://30mosques.tumblr.com/post/175990961/day-9-masjid-aqsa">Ден 9: Џамија Акса</a> </strong>(Џамија на Западна Африка во Менхетен)</p>
<blockquote><p>Денес, решив да останам во моето соседство и да ја посетам џамијата Акса. Џамијата е неколку квартови јужно од мојот апартман на 116та и  Фредерик Даглас. Луѓето од заедницата се претежно од Западна Африка. Се вели дека во оваа област живеат поголем дел од Сенегалците во Њујорк.</p>
<p><img class="size-medium wp-image-96181" title="masjid_sign" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/masjid_sign-300x200.jpg" alt="Ден 9: Џамија Акса" width="300" height="200" /></p>
<p>Слично на други џамии во Менхетен, трговци го окружуваат влезот продавајќи секакви работи. Еден од најинтересните трговци продаваше сува риба.</p></blockquote>
<p><a href="http://30mosques.tumblr.com/post/177632452/day-11-masjid-al-hikmah"><strong>Ден 11: Џамија Ал-Хикмах </strong></a>(Индонезиска џамија во Квинс)</p>
<blockquote><p>Јас ги сакам индонезиските луѓе и нивната храна. За да го прекинеме нашиот пост ние земавме урми и овој човек во сината блуза служеше многу вкусна индонезиска супа.</p>
<p><a href="http://30mosques.tumblr.com/post/177632452/day-11-masjid-al-hikmah"><img class="size-medium wp-image-96179" title="iftaar" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/iftaar-300x200.jpg" alt="Day 11: Masjid Al-Hikmah (Indonesian mosque in Queens)" width="300" height="200" /></a></p></blockquote>
<p>Преминувањето на културните разлики не е секогаш едноставно.</p>
<p>Басам многу јасно ги искажува своите ставови <a href="http://30mosques.tumblr.com/post/178461908/day-12-masjid-tawhid-inc">на 12тиот ден</a> кога му биле претставени две џамии во Бруклин, оддалечени само неколку квартови една од друга: џамиите на Бангладеш и Западна Африка</p>
<p>Потекнувајќи од Јужна Азија, џамијата на Бангладеш ќе беше поедноставна опција, но со охрабрување од пријател тој одлучи да поголемиот предизвик.</p>
<p><strong><a href="http://30mosques.tumblr.com/post/178461908/day-12-masjid-tawhid-inc"> Ден 12: Џамија Тавхид Инк.</a> </strong>(Џамија на Западна Африка во Бруклин)</p>
<blockquote><p>… Работите не изгледаа многу чудно на почеток. Всушност, кога почнав да се прашувам како остатокот од верниците ме согледуваат, почнав да се чувствувам непријатно. Се чувствував како гребатор – одвај земав нешто од храната што ми беше понудена и веднаш потоа заминав. Иако можеби никој во џамијата не се чувствувал така, се прашував дали некој се запрашал „Зошто едноставно не отишол во џамијата на Бангладеш?“ Можеби мојата несигурност го постави прашањето.</p>
<p><img class="aligncenter size-medium wp-image-96193" title="Masjid" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/anothermosque-300x200.jpg" alt="Masjid" width="300" height="200" /></p></blockquote>
<p><a href="http://30mosques.tumblr.com/post/186624034/day-22-albanian-islamic-cultural-center"><strong>Ден 22: Албански исламски културен центар </strong></a></p>
<blockquote><p>… Џамијата имаше сопствен готвач кој ја спремаше храната и нека Алах го награди за неговиот талент.</p>
<p><img class="aligncenter size-medium wp-image-96187" title=" Храна во албанската џамија" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/foodalbanian-300x200.jpg" alt="Храна во албанската џамија" width="300" height="200" /></p>
<p>Но храната не се споредуваше со нашето искуство во џамијата. Седевме меѓу многу мали деца прашувајќи ги по нешто за заедницата&#8230;</p>
<p><img class="aligncenter size-medium wp-image-96186" title=" Децата од албанскиот исламски културен центар " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/kids-300x205.jpg" alt="Децата од албанскиот исламски културен центар" width="300" height="205" /></p>
<p>… Една работа која навистина ја сакам е да гледам млади деца кои доаѓаат во џамија бидејќи сакаат да го прават тоа, а не поради тоа што се довлечкани од нивните родители. Деца како овие ме прави да се чувствувам добро за тоа каде се движи муслиманската заедница во оваа држава.</p></blockquote>
<p>Рамазан завршува на 19 септември.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/2299/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Ерменија: Интервју со Лиана Агајаниан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/23/1890</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/23/1890#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 23 Jul 2009 15:13:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>
		<category><![CDATA[Ерменија]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Поткаст]]></category>
		<category><![CDATA[Профили на блогери]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1890</guid>
		<description><![CDATA[Родена во Иран, но израснала и сега живее во САД, Лиана Агајаниан е писател и релативно нова во Eрмениската блогосфера. Иако блогира на нејзиниот личен сајт, Агајани стана  важен  претходник на алтернативните медиуми во Eрменија и Дијаспората  со нејзиниот е-магазин базиран на Wordpress, Ianyan.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/onnik-krikorian/">Оник Крикориан</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/armenia-an-interview-with-liana-aghajanian/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><table border="0" align="left">
<tbody>
<tr>
<td><img class="alignnone size-full wp-image-87189" title="liana" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/liana.jpg" alt="liana" width="100" height="100" /></td>
<td></td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p>Родена во Иран, но израсната и моментално жителка на САД, <a href="http://www.lianaaghajanian.com/">Лиана Агајаниан </a> е писателка и релативно нова особа во ерменската блогосфера. Иако <a href="http://writepudding.com/">блогира на нејзиниот личен сајт</a>, Агајани стана  важен  претходник на алтернативните медиуми во Ерменија и дијаспората  со нејзиниот е-магазин базиран на Wordpress, <em><a href="http://www.ianyanmag.com/">Ianyan</a></em>.</p>
<blockquote><p>Здраво и добредојде во магазинот ianyan, твојата премиерна независна ерменска публикација. Ianyan најпрво започна како идеа што лежеше скриена во нашиот мозок повеќе години. Но како и сите добри работи, идејата конечно доживеа своја реализација. Ние овде во  ianyan тежнееме да го постигнеме она што многу ерменски публикации не успеаа да го направат: објективни вести,  претставувања и приказни кои ќе ги цените. Ова не е вашиот medzbab весник. Овде нема пропаганда. Ние не трагаме само по вистината и известуваме за неа, ние ви носиме ерменски вести од целиот свет и за младите и за старите генерации, исто така и за не-ерменските пријатели.</p></blockquote>
<p>Целото интервју можете да го слушнете подолу [англиски].</p>
<div id="powerpress_player_87186" class="powerpress_player" style="display: block;"><object width="320" height="24" data="http://globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/powerpress/FlowPlayerClassic.swf" type="application/x-shockwave-flash"><param name="bgcolor" value="#ffffff" /><param name="flashvars" value="config=&quot;autoPlay&quot;:false,&quot;autoBuffering&quot;:false,&quot;initialScale&quot;:&quot;scale&quot;,&quot;showFullScreenButton&quot;:false,&quot;showMenu&quot;:false,&quot;videoFile&quot;:&quot;http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/liana.mp3&quot;,&quot;loop&quot;:false,&quot;autoRewind&quot;:true" /><param name="src" value="http://globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/powerpress/FlowPlayerClassic.swf" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><param name="quality" value="high" /></object></div>
<p><script type="text/javascript"><!--
powerpress_play_page('http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/liana.mp3', 'powerpress_player_87186');
// --></script></p>
<p class="powerpress_links">Поткаст: <a class="powerpress_link_pinw" title="Play in new window" onclick="return powerpress_play_window(this.href);" href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/liana.mp3" target="_blank">Пушти го во нов прозорец</a> | <a class="powerpress_link_d" title="Download" href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/liana.mp3">Преземи</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/23/1890/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египетска жена убиена во германски суд поради тоа што носела вел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/13/1657</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/13/1657#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 13 Jul 2009 08:58:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1657</guid>
		<description><![CDATA[Египетските блогери ги здружија силите  за да го осудат убиството на египетска жена која носела вел во германската судница. Марва Ел Шербини , 32, која во времето на убиствотот беше бремена беше избодена 18 пати од човекот кој таа го тужела поради тоа што тој ја навредувал затоа што носела Хијаб (исламски вел) откако судиите пресудиле во нејзина корист. Еве приказ на реакциите од Египет.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/lasto-adri/">Еман Абделрахман</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/06/egyptian-woman-killed-in-german-court-for-being-veiled/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Многу одамна египетските блогери не биле толку согласни во своето мислење. Но, најновиот <a href="http://www.almasry-alyoum.com/article2.aspx?ArticleID=217708">криминал од омраза</a> кој се случи во Германија против муслиманка од Египет, Марва Ел Шербини беше доволна причина за тие повторно да се обединат, осудувајќи  ги интернационалните медиуми поради игнорирањето на такви инциденти против муслиманите на Западот.</p>
<p>Приказната не враќа во Август 2008 кога Марва покрена случај за клевета прoтив нејзиниот убиец, Аксел, 28 годишен невработен Германец затоа што ја нарекол „терорист“ бидејќи носела хијаб (исламски вел).</p>
<p>Меѓутоа, минатата среда, Алекс до смрт ја избоди 18 пати во германската судница откако судијата  изјавил дека таа го добила случајот против него и дека тој треба да плати 2,800 евра како казна за навредите.</p>
<p>Марва, 32 годишна Египќанка, беше сопруга на египетски академик, кој престојуваше во Германија со стипендија. Нејзиниот сопруг беше исто така повреден во инцидентот и сега се наоѓа во болница и е во критична состојба, помеѓу животот и смртта.</p>
<p><em>Zeinobia </em>го искажа својот гнев преку пост насловен „<a href="http://egyptianchronicles.blogspot.com/2009/07/what-if-she-were-lesbian.html">Што ако таа беше лезбејка“</a> и вели:</p>
<blockquote><p>Жената е 32 годишната Марва Ел-Шербини, таа беше бремена со второто дете кога беше прободена.<br />
[&#8230;]<br />
Ова со сигурност е криминал од омраза, но не како другите, на пример хомофибичничниот криминал или анти-семитскиот, за овој немаше наслови во странство и не знам зошто!! Ова е расистички криминал, господе, жена е прободена толку едноставно во судницата и тоа не е доволно важно за да биде пренесено од медиумите како што треба!! Таа беше мајка која што беше бремена!! Нека Алах ја благослови нејзината душа. Таа е маченик на расизмот и омразата.</p></blockquote>
<div id="attachment_83571" class="wp-caption aligncenter" style="width: 357px;"><a href="http://twitter.com/ahmedesmat/status/2467794438"><img class="size-full wp-image-83571" title="Ahmed esmat questioned on Twitter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/ahmed.png" alt="ahmed" width="347" height="193" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">Ахмед Есмат пишува на Twitter: Работата е што европските медиуми не го покриваат убиството на Египќанката Марва во Германија. Ајде сега да зборуваме за фер однесување.</p>
</div>
<p>Истата мисла ја пренесува и <a href="http://blog.hichamaged.net/i-hate-everything-about-you/">Hisham Maged</a> на својот блог, играјќи ја играта <em>Што ако</em>:</p>
<blockquote><p>Ајде да ја играме играта - Што ако, замисли дека ситуацијата е обратна и жртвата е од западот и е прободена било каде во светот од било кој од средно источните земји со муслимански екстремисти или  како што медиумите обично велат „малцинството“ во Египет. Сигурно ќе слушнеше како светот зборува за тоа, а исто така и на интернет!</p></blockquote>
<p>Bikya Nasr, која го следеше инцидентот, прашува <a href="http://bikyamasr.wordpress.com/2009/07/05/bm-opinion-marwa-the-symbol-to-gather-people-together/">дали Марва може да биде симболот кој ќе ги собере луѓето заедно.</a> Тој побара итна рекција на дипломатско и национално ниво:</p>
<blockquote><p>На Средниот Исток, гневот е голем. Но, овој гнев не треба да падне во замката на редовни жестоки напади на Германците или Германија. Мора да задржи одредена привидна кохеренција за било која кампања која е поставена за да успее. И ќе успее ако Шербини навистина е симболот кој ги обединува луѓето како што Неда го направи тоа во Иран.<br />
[…]</p>
<p>Дали луѓето веруваат дека Шербини е симбол? [&#8230;]Египќаните би требало да бидат шокирани затоа што една жена е злоставувана заради тоа што носела вел и на прво место, затоа што била Египќанка. Владата треба да и испрати силен сигнал на Европа дека нејзиното однесување е неприфатливо, но тие молчат. Оставено е на египетската популација да превземе акција.<br />
[…]<br />
Ајде да се собереме на улиците пред германската амбасада и да бараме целосна истрага и извештај. Бидејќи ако Германија не може да го направи тоа, тогаш тоа уште еднаш покажува дека омразата наЕвропјаните спрема муслиманите и Арапите е посилна од нивната таканаречена „слобода“. Да, Марва е симбол, но таа треба да биде симбол кој ќе ги обединува луѓето, а не да ги дели.</p></blockquote>
<p>Друг блогер  <em>Sadafat</em> <a href="http://www.sadafat.com/?p=562">пишува</a>:</p>
<blockquote><div class="arabic">لو أن يهوديا أصيب بكلمة أو مزحة ثقيلة في ألمانيا لأقامت رئيسة الوزراء الدنيا ولم تقعدها ولتنادت فوكس نيوز وسكاي نيوز بالدفاع عن العنصر السامي واعلان الحرب على اعداء السامية، وأما الأخت المصرية هذه فلا بواكي لها.<br />
يجب ان تعلن الحكومة الألمانية ان هذا التصرف يمس المسلمين، يجب ان تضع في دستورها للغالبية الثانية من الديانيات وهم المسلمين حقوقا تحفظهم من العداء ضد الإسلام.</div>
</blockquote>
<div class="translation">Ако евреин е повреден во Германија, па макар и со еден збор или шала, премиерот ќе направи се и ќе ги повика Fox News и Sky News за да ги брани семитизмот и ќе им биде објавена војна на анти-семитистите. Но никој не плаче за египетската жена која почина таму.<br />
Германската влада треба да знае дека овој чин ги засега муслиманите и треба да напише во Уставот за втората поголема од нивните религии, Исламот, дека нивните права ги заштитуваат од омраза спрема Исламот.</div>
<div id="attachment_83572" class="wp-caption aligncenter" style="width: 373px;"><img class="size-full wp-image-83572" title="Egyptian bloggers comenting or venting out their frustrations on Twitter." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/marwa.png" alt="Egyptian bloggers comenting or venting out their frustrations on Twitter." width="363" height="489" /></p>
<p class="wp-caption-text">Египетските блогери коментираат или  ги празнат своите фрустрации на Twitter:</p>
<p class="wp-caption-text">wael: RIP #Marwa, жена со фереџе прободена 18 пати до смрт пред нејзиниот 3годишен син во Германија</p>
<p class="wp-caption-text">elmonkez: Ова е една од главните причини зошто нашите животи се евтини во другите земји, бидејќи нашата влада не превзена ништо кога ќе се случи нешто вакво. #Marwa</p>
<p class="wp-caption-text">SomeMuslimMan: Севтот кој зборуваше за убиството на #Neda воопшто н зборува за убиството  на #Marwa. RIP двете</p>
<p class="wp-caption-text">waelabas: Барам убиецот на #Marwa да биде суден како да е муслиман кој прободел евреин до смрт!!!</p>
<p class="wp-caption-text">harvarddr: убиецот на #Marwa мора да биде обвинет за убиство од 1 степен. Германското судство мора да докаже дека нема расизам кон муслиманите.</p>
</div>
<p>А јас се најдов себеси како ги пишувам овие линии на мојот блог <a href="http://www.lastoadri.com/2009/07/blog-post.html">Lasto Adri:</a></p>
<blockquote><div class="arabic">بعد أن قال الغرب أن قاتل مروة الشربينى لا يمثل ألمانيا، وأن الحادث مجرد عمل فردى،<br />
لا أتوقع من الغرب -ذاته- أقل من أى يلغى من كل معاجمه فكرة أن المسلمين إرهابيين، ويؤمن أن بن لادن وأعوانه -مثلا- لا يمثلون العرب أو المسلمين فى شئ، وأفعالهم كلها فردية!وعلى رأى المثل.. لا تعايرنى ولا أعايرك.. دا التعصب طايلنى وطايلك!</div>
</blockquote>
<div class="translation">Откога Западот рече дека убиството на Марва не ја претставува Германија и тоа е индивидуален акт&#8230; Не очекував ништо помалку од истиот тој запад освен бришење на идеата дека Муслиманите се терористи од сите негови речници и да верува дека Бин Ладен и неговите пријатели на пример не ги претставуваат Арапите или муслиманите воопшто и дека сето тоа што тие го работат се индивидуални активности.<br />
И како што вели поговорката: Не ме обвинувај за нешто што го правиш и ти. Сите ние го имаме истиот екстремизам.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/13/1657/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Ланец на малолетна проституција предизвика јавен бес</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/13/782</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/13/782#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 13 May 2009 08:58:22 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[кинески]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=782</guid>
		<description><![CDATA[Тинејџерки од средно училиште, па дури и од основно училиште, биле придобиени или со закана претворени во проститутки кои ги услужувале локалните државни службеници и наставници. Разоткривањето на целокупниот ланец на проституција во Xishui, Gizhou открива слика на морална и административна дегенерација во кинескиот град.  ]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/bob-chen/">Боб Чен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/14/chinaunderage-prostitution-ring-sparks-public-indignation/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ланецот на малолетна проституција кој неодамна <a href="http://chinanewswrap.com/2009/04/03/teachers-and-officials-involved-in-underage-prostitution-ring-in-guizhou-province/">беше откриен</a> во округот Xi-Shui, Guizhou, предизвика национален бес. Ланецот вклучуваше неколку владини членови и наставници како клиенти и подведени млади девојки, вклучувајќи и девојчиња од основно училиште како проститутки.</p>
<p>Случајот најпрво бил истражуван минатата година кога мајка на една од жртвите пријавила дека нејзината ќерка била вовлечена во ланецот и силувана. По осумдневна тајна истрага провинциски полицаец го открил ланецот на проституција, кој бил воден од тројца вклучувајќи и 14 годишно девојче кое е избркано од училиште и нејзиното 15 годишно момче. Изненадувачки, местото на сексуалните услуги кое го дал друг криминалец било всушност во зградата во која се наоѓа и судскиот отсек.</p>
<p>Повеќе од 10 ученички, некои од нив на возраст под 14 години, биле примамени или под присила вовлечени во ланецот.<a href="http://news.163.com/09/0404/01/5614EK7K000120GR.html"> Netease.com известува</a> како 30 годишен наставник ја одзема невиноста на девојка со име Wang Qing. Wang била наведена од нејзините пријателки да се сретне до организаторите на проституцијата.</p>
<blockquote><p>“当时我很怕，被他们逼着进了一家旅馆，一个30来岁的男人锁上门后就动手脱我的衣服，我吓得直哭。事后‘结拜姐姐’威胁我不能把事说出去，否则要叫人打我。”在这里，王清被一个叫冯支洋的教师夺走了第一次。“我后来才知道他是习水县第一职业高级中学的老师。他很变态，玩了许多花样。</p></blockquote>
<div class="translation">Бев многу исплашена. Бев присилена да одам во хотел каде еден маж ја заклучи вратата и ме соблече. Јас само плачев. Потоа, една девојка (14 годишната организаторка) ми се закани дека ако проговорам за ова на било кој, ќе бидам тепана. На Wang потоа и била одземена невиноста од наставникот Feng Zhiyang. Подоцна дознав дека тој е наставник во локалното средно училиште. Тој беше многу перверзен во работите кои ме тераше да ги направам!</div>
<p>Но, подоцна Wnag вовлече друго 13 годишно девојче во ланецот. Организацијата се ширеше чекор по чекор, со се повеќе невини млади девојки кои паѓаат во стапицата.</p>
<p>Листата на редовни клиенти која ја објави полицијата ги вклучува и:<br />
Li Shoumin, државен службеник во локалната кланцеларија за имиграција, Chen Mengran од канцеларијата за земја и ресурси, Huang Yonglieng - социално осигурување, Chen Cun - правни работи, локалниот агент за недвижнини и претставник во локалното право Mu Mingzhong, наставникот Feng Zhiylang и таксистот Feng Yong.</p>
<p><strong>Дегенерација, од врвот надолу</strong></p>
<p>Јавноста беше шокирана бидејќи службеници од правниот систем не го почитуваат законот и обесчестиле девојки на возраст на нивните ќерки. Уште повеќе, наставниците кои треба да ги едуцираат и заштитуваат учениците го праваеле спротивното. Што не е во ред со овие јавни службеници?</p>
<p>Блогерот <a href="http://blog.sina.com.cn/yanggengshen">Yang Genshen</a> го покажа својот бес на својот блог:</p>
<blockquote><p>当悲剧以一种令人发指的方式呈现出来，留给人们的却是一种从未有过的荒凉与寒冷。习水县多名公职人员嫖宿年幼女生案不只是一场人伦悲剧，更像是一场恶魔的狂欢。</p></blockquote>
<div class="translation">Кога трагедија ќе се открие на таков драматичен начин, тоа ги направи луѓето да се чувствуваат лути, а истовремено и фрустрирани. Срамно е што таква трагедија воопшто и се случи! Овде не се работи едноставно за морална дегенерација, туку како ѓаволот да доминирал со светот!</div>
<p>Секретарот за право и политика на Комунистичката партија во областа Xishui каде што се случи настанот во <a href="http://news.xinhuanet.com/local/2009-04/03/content_11123483_2.htm">интервју за China Youth Daily вели:</a></p>
<blockquote><p>“我们都是为人之父，如果我们的女儿被别人这么搞，我们的感受会怎么样？</p></blockquote>
<div class="translation">Ние сите сме татковци и ако нашите ќерки беа силувани како нив, како ќе се чувствувавме?</div>
<p>Тој понатаму коментира, &#8216;чинот е понепростувачки од убиството&#39;.</p>
<p>Но, со откривањето на ланецот приказната само што започна. Кога службениците беа изведени пред суд, под кое обвиенение треба да бидат осудени стана контроверзно прашање.</p>
<p>Судењето започна на 8 Април. Стотици луѓе стоеја надвор од судот чекајќи на пресудата, како и бројни новинари, но тие беа држени надвор од судницата со цел да се заштити приватноста на жртвите. На членовите на семејствата на жртвите исто така им беше забранет пристапот во судницата.</p>
<p>Адвокатот назначен за одбраната не се појави. Подоцна тој објави дека одбил да ги брани обвинетите бидејќи смета дека <a href="http://law.southcn.com/fzsytp/content/2009-04/10/content_5054763.htm">тоа е срамно.</a> Затоа им беше назначен друг адвокат.</p>
<p>Но следеа и уште драматични сцени. Кога јавноста дозна дека обвинителот сака да покрене обвинение за „посета на малолетна проститутка“, наместо посериозно обвинение „силување“ многумина се посомневаа дека обвинетите тајно се штитат.</p>
<p><a href="http://blog.sina.com.cn/s/blog_48fa34f90100d38y.html">Адвокатот Luo на својот блог </a>ги објасни своите сомневања:</p>
<blockquote><p>习水县人民检察院撒了个弥天大谎，以最低刑的起点来认为嫖宿幼女罪比强奸罪高为由，表白自己是在从严打击，可是稍有点法律常识的人都知道我国《刑法》中嫖宿幼女罪的处罚程度远低于强奸罪，因为强奸罪最高刑是死刑，而嫖宿幼女罪最高刑期是有期徒刑十五年，孰轻孰重我想地球人都知道。</p></blockquote>
<div class="translation">Обвинителот кажа голема лага во своето тврдење дека &#8216;посета на малолетна проститутка&#39; или &#8216;секс со малолетна проститутка&#39; е посилно обвинение од &#8216;силување&#39;; тој се обидува да докаже дека тој е цврст кон криминалот бидејќи „посета на малолетна проститутка“ носи повисока минимална казна. Но, секој кој и малку се разбира од право знае дека ваквото обвинение носи помала казна од силувањето, кое може да резултира и со смртна казна додека другото обвинение може да ги испрати обвинетите во затвор до максимум 15 години. Сите знаеме што е полесна казна!</div>
<p>Адвокатот Yao во својот <a href="http://blog.sina.com.cn/s/blog_4c4b21cf0100d1nm.html">блог го обвини обвинителот </a>дека манипулира со јавноста:</p>
<blockquote><p>虽然大多数法律人倾向于以强奸罪定罪，但公诉机关仍然坚持以嫖宿幼女罪起诉，….当记者问到为什么不以强奸罪起诉时，习水县检察院检察长是这样回答的：嫖宿幼女罪的起刑点是五年以上有期徒刑，强奸罪是三年以上，嫖宿幼女罪的起刑点高，因此有利于打击犯罪。这样一个回答，如果不是出于无知，那就一定是别有用心，是欺侮民众的智商。嫖宿幼女罪的起刑点固然高过强奸罪，但最高刑期不过是15年，而强奸罪却是可以判无期乃至于死刑的.</p></blockquote>
<div class="translation">Иако многу од адвокатите сметаа дека обвинението треба да биде „силување“, обвинителот инсистираше на „посета на малолетна проститутка“. Запрашан зошто, тој одговори &#8216;обвинението има минимална казна од 5 години, додека за силување минималната казна е 3 години затвор. Ваквото обвинение води кон искоренување на овој вид криминал. Одговорот доколку не е од незнаење мора да има заден мотив. Тој нема причина да не знае дека силувањето може да резултира со смртна казна додека другото може да резултира само со казна затвор од најмногу 15 години.</div>
<p>Наспроти сомнителното објаснување за изборот на полесно обвинение, луѓето се запрашуваа како злочинот воопшто може да се интерпретира како &#8216;посета на малолетна проститутка&#39; , а не како силување.</p>
<p>Во Jinghua Daily, пекингшки весник, познатиот блогер Wuyuesanren <a href="http://news.xinhuanet.com/legal/2009-04/11/content_11167236.htm">смета дека обвинението значи:</a></p>
<blockquote><p>那是说当事的女孩子是自愿出卖自己的，只是因为没有到岁数，所以有此规定。在嫖宿幼女的场合，多是幼女“自愿”，甚至是在幼女主动纠缠的情况下进行的。换言之，犯罪行为的实施，受害幼女本人也有一定的过错。相比（奸淫幼女）而言，行为人的主观恶性也较小….就是说，这么一个罪名不但开脱了侵害人，还把受害人给描绘成了有一定自愿情节的卖淫者。</p></blockquote>
<div class="translation">‘Посета на малолетна проститутка&#39; значи дека девојките доброволно се продале себеси. Единствената разлика од нормалната проституција е нивната возраст. Најчесто деволките се тие што доброволно обезбедуваат услуга дури и активно ги мамат клиентите. Со други зборови виновни се и младите девојки. Споредено со &#8216;силување на девојче&#39; обвинетиот се смета за помалку одговорен. Затоа, обвинителот не само што бара начин да ги оправда напаѓачите, туку ги дефинира жртвите како доброволни проститутки.</div>
<p>И адвокатот <a href="http://blog.sina.com.cn/s/blog_4c4b21cf0100d1nm.html">Yao коментира за</a> тоа дали тоа може да се смета за силување:</p>
<blockquote><p>按媒体的报道，这些可怜的孩子是在被殴打之后，是在被“打毒针，拍裸照”的威胁之下屈服的，与这些“公职禽兽”发生性关系不是出于她们的自愿，追求钱财也不是她们的目的，这难道还不算强奸吗？也许，在这位检察长的眼里，只要给钱了，就没有强奸罪了，那我看强奸罪也就可以取消了。</p></blockquote>
<div class="translation">Според извештаите од вестите, кутрите девојчиња биле насилно вовлечени во ланецот откако биле тепани и под закана за давање на отровна инекција или биле сликани голи. Тие немале доброволно секс со тие &#8216;јавни ѕверки &#8216; и тоа не го правеле за пари. Па тоа нели е силување? Можеби во очите на јавниот обвинител, се додека девојчињата добиле компензација тогаш не биле силувани. Тогаш сметам дека злочинот силување треба да се укине!</div>
<p>Судењето е одложено. Без разлика дали обвинетите ќе бидат прогласени за виновни и по кое обвинение, жртвите се непоправливо оштетени. Но дали ќе добијат некаква утеха од семејствата или од заедницата? Според она што мајката на една од жртвите го изјавила на репортер не гледаме никакви знаци за олеснување:</p>
<blockquote><p>“那个案子发生后，只有14岁的康倩和她的女朋友一起跑到深圳去打工。后来，公安局让我去把她找回家来，辨认那些嫖客。可她一句话都不肯说，就是不肯承认被男人欺负过。从深圳回来后，本来读初二的她就不再愿意去上学了，而是天天在外面混。有时一跑就是一两个月不回家，被我抓到后，痛打一顿，然后把她的头发剪得乱乱的，这样她才老老实实地在家里待上一阵。可过不了多久，又是经常不回家过夜，后来我干脆就买了条锁狗的铁链，把她锁在家里。”</p></blockquote>
<div class="translation">По случувањата, 14 годишната Kang со нејзината пријателка замина во Shenzhen за да најде работа. Полицијата потоа ја пронајде и побара од неа да ги идентификува клиентите. Но, таа одби да зборува и негираше дека била злоставувана од некој маж. Кога се врати од Shenzhen, таа не се врати во училиште и луташе наоколку понекогаш и по месец или два. Ја тепав и ја сечев косата се со цел да биде дома некое време. Но, по одредено време таа пак почнуваше да ги минува ноќите надвор од дома. Морав да купам ланец за да ја врзувам за да останува дома.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/13/782/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
