<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Родови прашања</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/gender/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Филипини: Поддршка на жените за време на бременоста и мајчинството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 30 Oct 2009 09:29:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2796</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/philippinessupporting-women-through-pregnancy-and-motherhood-health-work-and-education/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignnone" title="Жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/pregnant-300x300.jpg" alt="" width="300" height="300" /></p>
<p><strong>Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. </strong></p>
<p>Во Филипините неодамна беше донесен историски закон кој беше тема на дебати цели седум години. Станува збор за републиканскиот акт 9710, познат како Голема повелба за жените. Законот пропишува дека правата на жените се човекови права кои треба да се почитуваат во нивните домови, на работното место или на училиште. Понатаму, законот ги опфаќа и темите на планирање на фамилија, бременост и правата на трудните жени.</p>
<p>Една од најдебатираните точки на големата повелба е првото на немажените бремени жени да ја задржат својата работа или да продолжат да одат на училиште. Еве дел од текстот на законот:</p>
<blockquote><p>Истерување без можност за повторно примање на жените, мотивирано од бременост надвор од брак е незаконско. Ниедно основно или средно училиште не смее да одбие ученичка само затоа што останала бремена надвор од брак за време на нејзиното школување.</p></blockquote>
<p>Во големата повелба јасно пишува дека е незаконски да се отпушти трудна жена дури и ако таа е немажена, но Конференцијата на католички свештеници во Филипините инсистира <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">жените коишто работат или учат во католички училишта да не бидат опфатени со овој закон</a>: Тие сметаат дека треба да го имаат правото да истеруваат немажени бремени жени бидејќи тоа е против религиозното морално учење на Католичката црква.</p>
<p>За да дознаете нешто повеќе за големата повелба еве еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=Qp7BeK-kz24">краток филм</a> од <a href="http://www.ncrfw.gov.ph/">Националната комисија за улогата на жените во Филипините</a> каде што се објаснува зошто големата повелба и нејзините одредби се од толку голема важност:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Реакциите на католичката црква</strong></p>
<p>Еден филипински блогер, <a href="http://lindyloisgamolo.blogspot.com/2009/09/dealing-with-trespassers.html">Линди Луис Гамоло</a>, го критикува ставот на католичката црква. Не само што се обидоа да го бојкотираат законот заканувајќи се дека ќе ги исклучат од црквата и дека ќе одбијат причесна на политичарите кои гласале за законот, туку сега, откако тој беше прифатен, тие постојано повторуваат дека нема да ги поддржат кандидатите кои гласале за големата повелба, затоа што таа не го содржи дополнението коешто тие сакаат да го приклучат кон текстот според кое католичките училишта не се обврзани да го почитуваат законот. Линди Луис Гамоло бара од политичарите да не попуштат на тоа што таа го нарекува уценување:</p>
<blockquote><p>Треба да ги потсетиме дека тие (политичарите) имаат одговорност пред независниот филипински народ, а не пред католичката црква и не пред нејзините бискупи.</p></blockquote>
<p>Сепак, некои ја разбираат католичката црква и нејзиниот став кон ова прашање. Таков е случајот со еден од коментарите оставен за еден напис на блогот <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comments">The Feed</a>. Таму <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comment-9256">olive</a> има напишано:</p>
<blockquote><p>Мислам дека девојка што ќе остане бремена за време на нејзиното школување во средно католичко училиште треба да биде избркана. Зошто? Таа не треба да биде репер за преостанатите девојчиња. Замислете да учите дека првиот сексуален однос треба да ви биде по бракот додека некој наоколу да се шета со бебе во стомакот!?!?! Тоа е како таа да се потсмева на учењето.</p></blockquote>
<p>Всушност, не сите католички училишта се согласуваат со тоа да бидат поштедени од законот. <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">Според  Рејчел Ц. Баравид, новинарка во Mania Bulletin Publishing Corporation </a>(издавачка куќа во Манила), во некои школи се верува дека недозволувањето на бремените немажени жени да учат би имало повеќе лоши последици од добри. Таа го цитира одговорниот на студентски прашања во едно училиште кој објаснува зошто не бркаат ученици:</p>
<blockquote><p>Ако избркате немажени ученички, ќе им нанесете само уште еден удар. Сега, кога тие ќе станат мајки за многу кратко време, вие им ја одземате шансата да добијат диплома за завршено средно образование со која ќе можат полесно да влезат во професионалниот свет и да ги нахранат своите деца. Така, тие не само што треба да се соочат со фактот дека ќе бидат самохрани мајки, туку и со фактот дека можеби нема да најдат добра работа затоа што немаат диплома за завршено средно училиште и нема да можат да им обезбедат пристоен живот на своите деца, објаснува таа.</p></blockquote>
<p><strong>Легализирање на дискриминацијата на бремените жени?</strong></p>
<p>Блогери од Филипините разговараат за тоа колку е фер католичката црква, која врз основа на  своето религиозно учење се обидува да ги скрати човековите права, како што е правото за задржување на работа или за образование на немажените бремени жени, без да споменува ништо за неженетите татковци. Изгледа како ова да е баш оној вид на дискриминација против жените што треба да биде променет со големата повелба.</p>
<p><a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/09/punishing-unmarried-pregnant-women.html">Бонг Ц. Остеро</a> инсистира на фактот дека предлогот за амандман од католичката црква е обична дискриминација на жените и не е во согласност со учењето на католичката црква за казнување на гревот, а не на грешникот:</p>
<blockquote><p>Амандманот ги казнува жените затоа што се жени; затоа што ним им била зададена општествената одговорност за носење на живот на овој свет. Католичките школи не ги казнуваат и бркаат професорите што ги оставаат своите девојки трудни, а тие се исто толку виновни за бременоста.</p></blockquote>
<p>На блогот <a href="http://iamnobe.wordpress.com/2009/09/18/i-am-an-unwed-mother/">I am Nobe</a>, каде што авторот менува улоги за да искористи хумор во секој напис, стигна редот и на немажената мајка:</p>
<blockquote><p>Сега велиш дека не можат да одам на училиште? Ни на работа? (несигурна)</p>
<p>Не останав бремена преку асексуална репродукција! Ако  навистина ми го правиш ова, дај казни ги и тие неженети татковци! И престани да го навредуваш Бог! (не се должи само на хормоните)</p></blockquote>
<p><a href="http://worldofwomanity.blogspot.com/2009/08/ra-9710-magna-carta-of-women.html">Џојс Талаг</a>, која самата е самохрана мајка и блогер, дава аргументи кои покажуваат зошто, дури и ако католичката црква ги казни и татковците, нема да се подобри ситуацијата на мајките. Со оглед на тоа што поголемиот број на самохрани родители се жени, ако им ги одземеме правата за работа или школување додека се трудни, тие финансиски нема да можат да се грижат за своите деца:</p>
<blockquote><p>Еве еден добар пример од оваа дебата : <em>самохраниот родител</em>. Да се биде самохран родител значи дека сте задолжени да ги исполните прехранбените и економските потреби на вашето дете. Мажите имаат предност во овој случај затоа што најголемиот дел на самохрани родители е составен од жени. (На интернет се наоѓаат само <a href="http://singleparents.about.com/gi/dynamic/offsite.htm?zi=1/XJ&amp;sdn=singleparents&amp;cdn=parenting&amp;tm=201&amp;f=00&amp;su=p284.9.336.ip_p504.3.336.ip_&amp;tt=11&amp;bt=1&amp;bts=1&amp;zu=http%3A//www.census.gov/prod/2007pubs/p60-234.pdf">статстики за самохрани родители во САД</a>. Според нив „во 2006 година, 5 од 6 старатели биле мајки“. Претпоставуваме дека иста е ситуацијата и во Филипините.)</p></blockquote>
<p>Еден блогер од Филипините кој пишува за правни прашања, <a href="http://philippinecommentary.blogspot.com/2009/09/religious-exception.html#comment-8896534724107443010">Јун Баутиста</a>, истакнува дека католичката црква најверојатно нема да ги вклучи неженетите татковци во дискусијата, со оглед на тоа што најголем дел од законите кои досега биле разгледувани се однесувале на жените.</p>
<p>Ова значи дека овој исклучокот ќе биде единствен од овој вид, затоа што тој претставува исклучување од образованието или работата само на немажените трудни жени, што е пак против нивните човекови права и ги доведува нивните животи во опасност. Некои велат дури и дека ќе има последици врз моралот на овие девојки: ако католичките училишта ги бркаат ученичките кои не се мажени, а останале трудни, дали тие почесто ќе се одлучуваат да абортираат  или пак да живеат во сиромаштија? <a href="http://www.thenewstoday.info/2009/03/13/single.mom.stigma.marks.bicam.talks.on.magna.carta.of.women.html">Тоа е барем мислењето на</a> Анет Лорето–Гарин, претставничка на првата општина.</p>
<p>А вие? Што мислите вие? Дали една религиозна институција има право да одлучува кој ќе вработи или ќе прифати како ученик, или пак правата на бремените жени се над овие ограничувања?</p>
<p><em>Сликата во овој напис е од <a href="http://www.flickr.com/photos/mojodenbowsphotostudio/1254978682/">Photo Mojo</a> и е искористена со дозвола од Криејтив комонс.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Африка: Дали технофобијата ќе ја уништи ИКТ забавата?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 27 Oct 2009 15:14:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Нигерија]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2811</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либхард  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либхард</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/22/will-technophobia-crash-the-ict-party/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи им жители од рурални средини да ја добијат потребната информација од специјалисти) и јавните сервиси.</p>
<p>Интернет конекцијата им овозможува на учениците од руралните средини да го прошират знаењето преку истражување. Академиците можат да ги задржат врските со колегите од светот. Социјалните медиуми им овозможуваат на луѓето полесно да се организираат и да им го олеснат начинот на испраќање на парични пратки на имигрантите.</p>
<p>Улогата која ИКТ ја игра во човековиот развој се дебатираше и дискутираше на 23-24 септември на форумот на Универзитетот Харвард, <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc"> ИКТ, човеков развој, растење и намалување на сиромаштијата. </a></p>
<p>Што со отпорот за користење на компјутерите и стравот од технолошките уреди? Дали ветувањата на ИКТ ќе водат до намалување на сиромаштијата, како технофобијата ќе влијае на оваа мисија? Технофобијата со сигурност останува глобален проблем. Меѓутоа, со влијанието на ИКТ во развојот, дали стравот од технологија и погрешните сфаќања за нејзиното користење непропорционално влијаат врз светот во развој? Ако е така, што прават луѓето во врска со таа ситуација?</p>
<p>Следуваат неколку примери за борба против и разбирање на технофобијата во Африка. (Доколку имате други примери би сакале да ги слушнеме. Би сакале да напишеме примери за оваа ситуација и од други делови на светот, па затоа пратете ни ги и тие идеи.)</p>
<p>Технофобијата во Африка, како и на многу други места, зазема многу форми. Отпорот против технологијата од наставниците е <a href="http://www.ernwaca.org/panaf/pdf/phase-1/Kenya-PanAf_Report.pdf">наведена</a> (.pdf) како проблем во компјутерската експанзија во училниците во Кенија. И персоналот во болниците и пациентите во Уганда ја наведуваат „<a href="http://tiny.cc/n6UuZ">културната прилагодливост</a>“ како пречка во имплементирање на ИКТ во здравствените центри. Девојките од целиот свет <a href="http://www.apcwomen.org/node/280">ги гледаат</a> интернет кафињата – во многу места единствените места со пристап до интернет – како територии на момчињата.</p>
<p>Џејмс Кариуки, како специјалист за е-учење од Кејптаун, Јужна Африка известува за приказна на добро образуван пријател кој имал потешкотии во прифаќање на новите технологии. Ова е од неговиот <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html">блог</a> <em>Elearning in Africa (Е-учење во Африка)</em>:</p>
<blockquote><p>Се сретнав со еден пријател денес и тој се жалеше за брзината со која технологијата се развива. Можев да ја видам агонијата на неговото лице кога ми кажа дека треба да направи презентација во сала и единственото нешто во таа сала за визуелна помош е компјутер и проектор. Старомодните графоскопи се заменети од овие нови технологии. Маката за преработка на неговата презентација и скенирањето на неговите слики за да може да се користат на компјутер беше голема. Го прашав дали размислува да присуствува на некои образовни курсеви:</p>
<p>Повеќето од нас имаат фобија од технологијата и поголем дел од жаргонот користен во обуките не остава позбунети од пред да почнеме. Знам неколку професори од мојот одел кои го имаат истото чувство за технологијата и не може да присуствуваат на обуки.</p>
<p>Го прашав, дали ова се причините поради кои некои предавачи не користат технологија во предавалните? Тој рече:</p>
<p>Да, но дополнително на тоа тука се културните карактеристики. Тие требале да вклучат антрополог да ја изучува културата на потенцијалните корисници на технологијата, за тие да можат да ги советуваат за што треба прво да се смени [во однос на културата] за технологијата да биде успешно користена.</p>
<p>Тука гледам проблем со тоа што технологијата е достапна, но заедницата која треба да има придобивки од неа не е. Не сум сигурен за најдобриот пристап за справување со технофобијата, особено во ситуации каде индивидуалците [со фобијата] ги имаат сите ресурси и поддршка и обука, но тие сепак не може да ги користат достапните технологии. Доколку имате решение, слободно кажете.</p></blockquote>
<p>Како коментар, Неил Ј <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html?showComment=1177171020000#c6638125364405986029">вели</a> сите ние треба да ја прошириме нашата дефиниција за технофобија – бидејќи секој од нас ја има по малку.</p>
<blockquote><p>Претпоставувам, како што кажа, дека обуките се најдобриот начин за справување со ова. Моментално работам на обврска од универзитетот за технофобијата. Мислам дека сите имаме елементи на технофобија:</p>
<p>- гневот кој го покажуваме кога компјутерот ќе ни се сруши</p>
<p>- стравот дека компјутерите ќе не заменат на нашите работни места</p>
<p>- стравот дека сме набљудувани!</p></blockquote>
<p>Дигиталниот јаз не е само рурално наспроти урбано и богати земји наспроти сиромашни. Родовите прашања остануваат важен фактор, вели Оре Сомолу, <a href="http://www.w-teconline.org/nfsblog/?p=23">пишувајќи</a> во <em>The Networking Success Project</em> од Нигерија.</p>
<p>Жените се справуваат со голем број на лимитации за да може слободно да ја користат технологијата, продолжува Оре, меѓу кои ниски примања, ограничено време за користење на технологијата, ниско ниво на писменост. Едно решение е да се започне со обуки за технологија на девојки уште од рана возраст.</p>
<blockquote><p>Младите жени мора да се вклучат повеќе во науката и технологијата уште од рана возраст. Ова може да биде и формално (основно или средно школо, компјутерски училишта, програма после часови). Тимот за родови прашања од KnowledgeHouseAfrica организира работилници за обука на млади жени за добивање на вештини за користење на слободен софтвер. Фондацијата Фантсум нуди школарини за квалификувани и заинтересирани жени за ИКТ обуки.</p>
<p>Мајките исто така влијаат на своите ќерки и ако тие искажат чувства на технофобија, некои девојки можат несвесно да прифатат слични чувства. Многу е важно да има охрабрување од домот, преку запознавање од млада возраст до понатамошно надградување со покомплексни форми на технологија.</p></blockquote>
<p>Лорен Слифорд-Холмс, студент на Универзитетот Родес во Јужна Африка, во едно време почувствувала дека ИКТ не ги исполнува своите ветувања бидејќи неколку проекти дале многу лоши резултати. Таа наведува неколку примери за добри практики за користење на ИКТ за да се зголеми развојот. Од нејзиниот <a href="http://laurencliffordholmes.blogspot.com/2007/05/development-as-wholistic-process.html">блог</a>, <em>The Soap Box</em>:</p>
<blockquote><p>Она што најмногу ме зачуди со оваа приказна беа две работи: Прво дека вметнувањето на технологија во заедница е бескорисно доколку тие не се учат да ја употребуваат и користат за продуктивни цели. Второ, овој случај ја истакнува потребата од фокусирање на училиштата и запознавањето на учениците со технологијата која може да им помогне во нивното учење и да ги научи вештини кои им се потребно за да се вклучат во економското/информатичко општество.</p></blockquote>
<p>Таа известува за пример кој го промовира вистинскиот тип на присвојување на технологија, <a href="http://www.elearning-africa.com/newsportal/english/news68.php">проектот за обука на Интел.</a></p>
<blockquote><p>Пред неколку години средното училиште Мхебула доби донација од компјутери од Телекомот, но ниеден од наставниците не ја применуваше технологијата во нивните часови. Учителот Мерси Нлемо ова го препишува на недостигот на учителите на „специфично знаење и обука за интегрирање на технологијата на било каков начин“. Ова значи дека компјутерите собираат прашина, одвај користени за добивање на основни информации и пишување документи.</p>
<p>Овој пример допринесува за пошироката дебата за ИКТ и развојот: развојот мора да се случи на повеќе различни нивоа. Нема логика да се мисли дека се допринесува во развој со донирање на технологија како компјутери на оние кои немаат вештини да ја искористат технологијата ефективно.</p>
<p>Во овој случај, Нлемо ја помина програмата на обука на Интел, професионална програма која е дизајнирана да им помогне на наставниците во ефективно интегрирање на технологијата во часовите, со цел да им се помогне на учениците да добијат вештини од 21 век. Нлемо се чувствуваше како навистина да имаше корист од обуката и по нејзиниот успех, многу други наставници се вклучија во програмата, со цел да ја „победат нивната технофобија“.</p>
<p>Оваа обука ги запозна наставниците со нови приоди кон оценувањето и подобрување на лекциите со образовни цели и стандарди. Дополнително тие открија нови начини да ги вклучат користењето на интернетот, веб-дизајнот и проектите на студентите за подобро учење.</p>
<p>Како резултат на програмата за обука на Интел, Нлемо вели дека технологијата сега е составен дел од наставниот план на средното училиште Мхебула, а учењето базирано на проекти е норма. Програмата го револуционираше начинот на кој наставниците ги користеа компјутерите – одличен ресурс кој дотогаш беше комплетно неискористен. Нлемо вели дека програмата „го револуционираше начинот на кој предаваме“.</p>
<p>Значи што ни покажува една ваква приказна? Ни кажува дека треба да имаме холистички пристап кон развојот и дека развојот се случува во одреден контекст – како на пример недостаток на компјутерска писменост. Треба да го разбереме контекстот на заедниците кои имаат потреба од развој во ИКТ за развојот да не стане безвреден обид, туку значаен процес на промена.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јапонија: Буда-девојки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/2656</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/2656#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 09 Oct 2009 08:10:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Хумор]]></category>
		<category><![CDATA[јапонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2656</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСцила Алечи  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ги нарекуваат „Буда-девојки (Buddha girls)“ (仏女- буцујо (butsujo)), јапонски дами на 30 и 40 годишна возраст, кои страсно ги посетуваат храмовите и им се восхитуваат на статуите на Буда и Бодисатва.
„Буда-девојките“ или „Девојките на статуите на Буда“ си разменуваат [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/scilla-alecci/">Сцила Алечи</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/japan-the-buddha-girls/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ги нарекуваат „Буда-девојки (Buddha girls)“ (仏女-<em> буцујо (butsujo)</em>), јапонски дами на 30 и 40 годишна возраст, кои страсно ги посетуваат храмовите и им се восхитуваат на статуите на Буда и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bodhisattva">Бодисатва.</a></p>
<p>„Буда-девојките“ или „Девојките на статуите на Буда“ си разменуваат сугестии за најдобрите места каде да се видат дрвените идоли или изложбите на будистичка уметност низ земјата. Често тие се многу посветени на историјата или на анегдотите со монасите и светите писанија.<br />
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 209px"><img alt="Фотографија од корисникот на  Flickr: MR+G" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/MR+G-199x300.jpg" title="Фотографија од корисникот на  Flickr: MR+G" width="199" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од корисникот на  Flickr: MR+G</p></div><br />
<em>микли</em> дава едноставно <a href="http://ameblo.jp/mikli-yk/entry-10335987927.html">објаснување</a> за тоа што е „Девојка на статуите на Буда“ или „Буда-девојка“.</p>
<blockquote><p>実は、ここ１年くらい 仏像ガール だったりもします<br />
そう、仏像ガール 　仏像みたいな女の子・・・ではありません<br />
まぁ簡単なお話、仏像萌え～ 　な女子です。<br />
近い将来、菩薩になりたいと思っています。如来はイヤだ。<br />
まだまだオシャレもしたいし<br />
で、最近髪の毛も伸ばし始めました。そう、菩薩みたいに髪の毛盛りたいから</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Јас бев девојка на статуите на Буда една година. Таа не наликува на статуа на Буда. Во неколку збора, таа е девојка на која и се допаѓаат статуите на Буда. Во блиска иднина, би сакала да станам Бодисатва, а не <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tath%C4%81gata">Татагата.</a> Сè уште се грижам за мојот изглед. И од скоро почнав да ја пуштам косата да расте. Сакам да личам на бодисатва.</div>
</div>
<blockquote><p>私のごく親しい人の中では、ここ数年かなり仏像ブームなんですけど<br />
世間一般ではどうなんでしょうか<br />
まぁ仏像ガールなんて言葉も出ているくらなので、<br />
流行最先端 　ってことにしておきましょう。えぇそうしましょう</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Неколку години меѓу моите пријатели се случуваше тренд за Буда-статуите, но којзнае дали и за другите луѓе?!!<br />
Неодамна овој нов збор, „Девојка на статуите на Буда“ беше создаден, па претпоставувам дека е најнов тренд. Да, да речеме дека е.</div>
</div>
<p><em>Рентаро</em> <a href="http://rentaro.seesaa.net/article/129208436.html">се прашува</a> дали припаѓа на некоја категорија и дали мора да е во категоријата „Буда –девојка“, само затоа што таа ги цени обичаите поврзани со будистичката култура.</p>
<blockquote><p>私、結構、仏女かな。。。。。<br />
お香の匂い嗅ぐと落ち着くし<br />
最近、字がヘタすぎるので<br />
習い出したら書くと心穏やかになって<br />
何時間も書いちゃうし<br />
あ<br />
でも阿修羅像とか<br />
そんなに詳しくない<br />
教科書に出てくるような有名なお坊様でも<br />
よくわかってない<br />
でも<br />
御朱印集めるのハマって<br />
お寺巡っちゃうし</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Јас сум навистина Буда -девојка&#8230; можеби<br />
откако ќе помирисам инсенс, чувствувам мир<br />
и откако неодамна решив да учам калиграфија,затоа што ракописот ми е ужасен, не можам да престанам да пишувам<br />
Ох, но јас не сум експерт за Ашура статуите и слично<br />
дури и не ги знам сите славни монаси кои често се спомнувани во учебниците<br />
како и да е имам страст за собирање <em>гошуин</em> [официјално писмо кое било црвен печат на шогуните] и сакам да одам во храмовите</div>
</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>これって要するに仏教だけど<br />
宗教にハマっているってことになるのかな？<br />
仏教だとそんなに抵抗ないし<br />
グッズとか<br />
写経とか<br />
違う意味でブームなんだろうな<br />
にしても<br />
本当に携わっている方にはご迷惑なことなんだろうか<br />
関心を持ってもらう意味ではよいきっかけなんだろうか<br />
でもなんでこんな名前<br />
ぶつじょ？にょ？ってどうよ(-_-;)<br />
誰がつけたんだろ</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Сево ова во неколку збора е будизам, но значи ли можеби дека сум во религијата?<br />
Јас не сум против, но повеќе е тренд за собирање на будистички предмети или читање на сутра, би рекла.<br />
ништо од ова не им пречи на луѓето во храмовите, нели? Или е само добра можност да се шири зборот?<br />
Но зошто ова име? <em>Буцујо</em>? или <em>нио</em>?<br />
Кој измисли вакво име??!</div>
</div>
<p><div class="wp-caption aligncenter" style="width: 510px"><img alt="Фотографија од корисникот на Flickr : papadont" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/papadont.jpg" title="Фотографија од корисникот на Flickr : papadont" width="500" height="333" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од корисникот на Flickr : papadont</p></div><br />
<a href="http://www.buddha-girl.com/">Веб-страната Буда -девојка</a> [јапонски], модерирана од 30-годишната, се попопуларна Хиросе Икуми (廣瀬郁実), има совети за младите следбеници на Буда, со сугестии за најдобрите храмови и статуи во земјата.</p>
<p>За месец октомври, одбран е храмот <a href="http://www.onmarkproductions.com/html/yakushi.shtml">Даикоџи</a> (醍醐寺) и неговата статуа на <a href="http://www.shingon.org/deities/jusanbutsu/yakushi.html">Јакуши Ниораи</a> (薬師如来) во Кјото:</p>
<blockquote><p>いろんなところで秋の特別公開が始まっていますが、醍醐寺もそのひとつ。１年に２度だけ公開される霊宝館で、ステキなお薬 師さまにお会いできます！私は大学生のときに一度博物館でお会いしたきりだったのですが、どっしりとした存在感と力強いお顔がずっと印象に残っていまし た。今回の特別公開でひさしぶりにお会いして、やっぱりステキ・・と実感！</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>На многу места, специјалните отворања за есенската сезона веќе се почнати и храмот Даикоџи е еден од нив. Во Реихокан кој се отвора само два пати годишно за јавноста, ќе можете да го видите неверојатниот Јакуши. Кога бев студент на универзитетот, го видов само еднаш во музејот, но неговото моќно и горделиво лице ми остави силен впечаток. По повод отворањето за јавноста, конечно го сретнав по долго време и повторно сфатив дека &#8230;е навистина извонреден!</div>
</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/2656/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Мароко: Славење за првата жена градоначалник</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/26/2179</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/26/2179#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 26 Aug 2009 14:32:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2179</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏилијан С. Јорк  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Мароканските избори од пред две недели завршија со изненадувачки резултати и беа примени со измешани реакции, како што истакнува Хишам тука. Еден таков резултат беше изборот на жена за градоначалник на Маракеш за прв пат во историјата. Фатиме [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/jillian-york/">Џилијан С. Јорк</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/29/morocco-celebrating-the-first-female-mayor-of-marrakesh/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Мароканските избори од пред две недели завршија со изненадувачки резултати и беа примени со измешани реакции, како што <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/15/moroccan-elections-the-kings-party-triumph/">истакнува</a> Хишам тука. Еден таков резултат беше изборот на жена за градоначалник на Маракеш за прв пат во историјата. Фатиме Захра Мансури, која има учено право, е втората жена на оваа позиција (прва е Асма Чаби, градоначалник на Есауира, во 2003 година).</p>
<p>Блогерите во најголем дел  беа возбудени за Мансури. Познатиот блогер <em>The View From Fez</em> ги <a href="http://riadzany.blogspot.com/2009/06/morocco-elects-woman-mayor-for.html">објави</a> вестите:</p>
<blockquote><p>Триесет и три годишната адвокатка во понеделникот стана првата жена градоначалник на Маракеш, еден од најголемите градови на Мароко и клучна туристичка дестинација.</p>
<p>Фатима Захра Мансури го победи гладоначалник во заминување Омар Џазули со 54 гласа наспрема 35 на гласањето на општинскиот одбор во понеделникот, станувајќи првата жена градоначалник во Мароко по Асма Чаби, градоначалник на Есауира.</p></blockquote>
<p><em>Maghreb Blog</em> исто така<a href="http://maghreblog.blogspot.com/2009/06/first-woman-mayor-in-marrakech.html"> коментираше</a>:</p>
<blockquote><p>Само дел од најновите вести од Маракеш: Првата жена градоначалник во Мароко беше изгласана на состанокот на Советот на црвениот град (Маракеш). Фатима Захра ал-Мансури, триесет и три годишна адвокатка од Партијата на автентичност и модернитет, ќе ја преземе новата одговорност наредниве шест години, заменувајќи го Омар Јазули, кој го држеше кормилото во Маракеш 12 години. <a href="http://www.alarabiya.net/articles/2009/06/22/76714.html">Al-Arabiya известува </a>дека Шеик Бијаделах, генералниот секретар на ПАМ (Партија на автентичност и модернитет) изјавил дека резултатот на овие избори: „ја покажуваат сликата на модерниот Мароко.“</p></blockquote>
<p>На Twitter беа споделени реакции за изборот на Мансури, како и за изборот на многубројни други жени на места на општинските одбори. Од <a href="http://twitter.com/JerusalemBureau/statuses/2196454192">Ерусалим</a>:</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 412px"><img title="Мароко" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/orly1.png" alt="" width="402" height="219" /><p class="wp-caption-text">3 406 жени избрани на општинските избори минатиот петок, вклучувајќи ја и оваа девојка облечена во маичка и фармерки</p></div>
<p>Мароканецот Абделилах Букили истакна на Twitter дека иако има само две жени избрани за градоначалник во Мароко, постојат многу Мароканки кои ги држат најдобрите работни места во малите градови.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 417px"><img title="Мароко1" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/abdelilah.png" alt="" width="407" height="235" /><p class="wp-caption-text">@jilliancyork Во Мароко терминот градоначалник се однесува на раководители на градски совети на градови со повеќе од 350 000 жители</p></div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/26/2179/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Арапскиот свет: Неволји за книгата „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2009 08:07:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[LGBT]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Јордан]]></category>
		<category><![CDATA[Алжир]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Либан]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Палестина]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1938</guid>
		<description><![CDATA[Првата книга за хомосексуалците  која досега е преведена на арапски откако оригинално е издадена на англиски јазик наиде на проблеми веднаш по печатењето. Катарине Ганли  известува за реакцијата на блогерите за книгата Патувањата на хомосексуалецот во Муслиманскиот свет чиј превод ја вжешти дебатата.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/katharine-ganly/">Катарин Ганли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/15/arab-world-trouble-for-gay-travels-in-the-muslim-world/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Првата книга за хомосексуалците која е преведена на арапски, откако оригинално е издадена на англиски јазик, наиде на проблеми веднаш по печатењето.</p>
<p>Книгата „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“, збирка од приказни собирани од колекции од муслимански и не-муслимански писатели и уредена од новинарот Мајкл Луонго, беше преведена на арапски од издавачот Arab Diffusion.</p>
<p><img class="alignright" title="Хомосексуалец патува во муслиманскиот свет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/mluongo.jpg" alt="" width="100" height="151" />Издавачот, пак одбрал да го преведе зборот хомосексуалец како شاذ (shaath), збор што значи &#8216;девијантен &#8216; или &#8216;перверзен&#39;;-на разочарување на авторите и хомосексуалната заедница со арапски говор.</p>
<p>Загриженоста за преводот избран од издавачот рефлектира поширока загриженост околу негативната терминологија која се користи во арапските медиуми општо за опишување на хомосексуалците. Организациите за правата на хомосексуалците и индивидуалците во арапскиот свет ги  притискаат медиумите да започнат да го користат зборот مثلي (mithlyy) - термин без негативната конотација поврзана со shaath.</p>
<p>Низ арапскиот свет  хомосексуалноста останува табу и во целост не е одобрена од општество.<br />
<a href="http://www.bintelnas.org/10muqadeema/contents.html"><em>Bint el Nas</em></a>, сајт за LGBTQ жени (LGBTQ  - термин кој означува разноликост во сексуалниот и половиот идентитет) поврзани со арапскиот свет кои се обидуваат да ја сменат тесната слика за хомосексуалците вели:</p>
<blockquote><p>Арапскиот јазик нема позитивни зборови за да се искажат емоционалните или сексуалните врски помеѓу двајца луѓе од ист пол. Познати изрази во формалниот или класичниот арапски се негативни или деградирачки: „shouzouz jinsi“ (неприродна или абнормална сексуалност), „loowat“ (хомосексуален акт помеѓу мажи, во врска со приказната за пророкот Лот од  Библијата или Лут од Куранот) и „sihaq“ (хомосексуален акт помеѓу жени). Сепак, за време на последните години од дваесеттиот век, некои социолози, психолози и новинари со развиена професионална свест, започнаа да го користат позитивниот израз „junusiya misliya“, што претставува точен превод за хомосексуалноста - збор кој најпрво бил користен  во европските јазици низ светот пред 100 години.</p></blockquote>
<p><em> BBint el Nas </em> издаде речник од позитивни арапски изрази за сексуалноста, кој може да се погледне <a href="http://www.bintelnas.org/10muqadeema/transl-eng.html">овде</a>.</p>
<p>Многу луѓе се фрустрирани од тоа што конвенционалните медиуми не ги применуваат позитивните изрази и што тие не се користат од општество. Алжирскиот блогер Belphoros, пишувајќи на својот блог <a href="http://belpheros.skyrock.com/770360392-positive-expressions-in-arabic.html">L&#39;Algerie en Rose</a>, го посочува токму тоа:</p>
<blockquote><p>Il existe tres peu de terme en arabe, on n&#39;aime pas nommer les choses, en ignorant les choses on croit les anuler, les nier, mais ca marche pas, c&#39;est de l&#39;hypocrrisie, il faut affronter les choses et avoir le courage de les nommer, essayons d&#39;appeler Un CHAT un CHAT.</p></blockquote>
<div class="translation">Постојат неколку термини (за сексуалноста) на арапски. Ние не сакаме да ги именуваме работите. Игнорирајќи ги мислиме дека ќе ги избришеме, ќе ги одречеме - но тоа не функционира така, тоа е лицемерство. Ние мораме да се соочиме со работите и да имаме храброст да ги именуваме; ајде да се обидеме пикот да го викаме пик.</div>
<p>Тој продолжува:</p>
<blockquote><p>Les termes qui concerne l&#39;homosexualite&#39; sont tres pejoratifs, …<br />
Il faut qu&#39;il y ai des termes neutres qui nous identifient, on doit travailler pour traduire les termes, enrichir le dictionnaire arabe, …</p></blockquote>
<div class="translation">Терминологијата поврзана со хомосексуалноста е многу деградирачка. Потребно е да се усвои неутрална терминологија која ќе не идентификува, мораме да работиме на превод на такви термини и на збогатување на арапскиот речник&#8230;</div>
<p><em>Belpheros </em>повикува да се забранат сите понижувачки термини за хомосексуалноста употребувани во медиумите и нивно заменување со неутралниот термин mithlyy (за маж хомосексуалец) и mithlyya (за жена хомосексуалец).</p>
<p>Во 2006 година, Хала Горани од CNN го напиша овој <a href="http://www.cnn.com/2006/WORLD/meast/06/02/ime.gorani/index.html">напис</a> известувајќи за хомосексуалноста во Бејрут. Кога арапските спикери од CNN биле прашани за најдобар превод за „хомосексуалец“ на арапски, тие си дале следните одговори:</p>
<blockquote><p>Си ги почешаа главите. „Luti“ беше еден предлог. „Shaz“ беше понуден по имеил. Овие термини се широко познати, но всушност на арапски се преведуваат како „перверзен“ или „девијантен“.</p></blockquote>
<p>Иако се повеќе позитивната терминологија се применува во некои главни публикации како либанскиот Al-Akhbar, единствениот арапски весник кој ги застапува правата на LGBTQ и ги покрива случувањата во врска со нив во п<a href="http://www.al-akhbar.com/ar/node/135601">озитивно светло,</a> во повеќето случаи хомосексуалците се портретирани негативно во медиумите и истите негативни термини се користат одново и одново.</p>
<p><a href="http://hassan2007.nireblog.com/post/2009/06/19/uououooo-here-we-go"><em>Nireblog</em></a> неодамна воскресна пост оригинално напишан од Рики на <a href="http://gayweekly.blogspot.com/2007/03/blog-post.html">Gayboyweekly</a>:</p>
<p>Повикувајќи се на употребата на зборот „shaath“, Рики прашува:</p>
<blockquote><p>الشذوذ بصفة عامة وباختصار هو ان يفعل الانسان شيء ضد طبيعته،فالمجرم شاذ والارهابي شاذ. وللاسف،يطلق بعض الناس لقب شاذ على المثليين،إما عن جهل او عمد،والسؤال المحير: كيف يطلقون لقب شاذ على المثليين ويقولون انهم يفعلون عكس طبيعتهم</p></blockquote>
<div class="translation">
<p>Да се биде „девијантен“ е да се работи против природата на некој. Криминалците се девијантни и терористите се девијанатни.<br />
За жал, за некои и хомосексуалците се девијантни. Ова е можеби од игнорирање или намерно.<br />
Прашањето кое ме мачи е: Како може да се обвинат хомосексуалците за девијанство и да се каже дека тие делуваат против нивната природа?</p></div>
<p>Тој посочува:</p>
<blockquote><p>لقد خلق المثليين بطبيعتهم كما خلق المختلفين جنسيا بطبيعتهم،فالمثليين والمختلفين جنسيا اناس طبيعيين لا يختلفون عن بعضهم لا بالانسانية ولا بالشكل ولا بالطبيعة ….والشاذ الحقيقي هو الذي يسعى دائما لاقصاء الاخر</p></blockquote>
<div class="translation">Хомосексуалците се креирани согласно со нивната природа, како што и хетеросексуалците се креирани според нивната. Хомосексуалците и хетеросексуалците се луѓе на природата, помеѓу нив нема разлика во хуманоста или природата&#8230; Вистински девијантен е оној кој секогаш се обидува да го повреди другиот.</div>
<p>Уредникот на „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“ Мајкл Луонго бараше од издавачот да употреби по неутрален превод, но книгата веќе беше дистрибуирана и тешко дека ќе биде променета.</p>
<p>Ричард Амон, кој пишува за <a href="http://www.globalgayz.com/">Globalgayz </a>и коавтор на книгата <a href="http://blog.globalgayz.com/2009/07/publishers-blunder-puts-gay-muslims.html">известува</a>:</p>
<blockquote><p>„Жално е што оваа книга, која е искрено сведоштво за хомосексуалецот во муслиманскиот свет да биде со погрешно преведен наслов со термин кој ги понижува хомосексуалците. Жално е што дојдовме толку далеку во борбата за правата на хомосексуалците и нивното признавање за еден не освестен јордански издавач јавно да не понижи.“</p></blockquote>
<p>И покрај негативниот одговор на преводот на насловот, факт е дека книгата беше преведена и издадена за дистрибуција на арапски и тоа само по себе е големо постигнување. И бидејќи поголемиот број литература  и информации кои се однесуваат на хомосексуалците не се преведени ниту издадени на арапски, на оние од арапскиот свет кои не знаат некој од европските јазици им беше одземена можноста да станат свесни, едиуцирани и себе афирмирани преку изложување на јавна расправа.</p>
<p>На <a href="http://huriyahmag.blogspot.com/2009/07/michael.html">блогот</a> на весникот <em>Huriyah</em>&#39;s, уредникот  Afdhere Jama ја  посочува оваа точка, велејќи:</p>
<blockquote><p>јас повеќе би сакал кога би се користел зборот“مثلي”/”mithlee”, кој литерарно означува „ист (i.e, ист -секс)“. Но многу е значајно што воопшто има превод на арапски на оваа книга што и би се занемарила употребата на овие груби зборови.  Повеќе ме интересира содржината на книгата &#8230; отколку насловот.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египетската жена и свеж поглед на разводот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/21/1823</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/21/1823#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 21 Jul 2009 06:20:24 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1823</guid>
		<description><![CDATA[Разводот секогаш претставувал срам во египетското општество. Денес, и овде дува ветерот на  промената.Во овој пост Марва  Ракха ја следи конверзацијата на египетските блогови која покажувашто е направено за да се исправи погрешната ситуација. ]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marwa-rakha/">Марва Ракха</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/16/egyptian-women-and-a-fresh-outlook-on-divorce/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Разводот секогаш претставувал срам во египетското општество. Денес, ветерот на  промена дува наваму.</p>
<p>Болгерката Шајма Ел Гамал<a href="http://ayamwayam.blogspot.com/2009/07/blog-post_97.html"> пишуваше за</a> онлајн-радио посветено на разведените жени. Цитирајќи ја Махасен Сабер, сопственикот на <a href="http://ayamwayam.blogspot.com/2009/07/blog-post_97.html">Сакам блог </a><a href="http://ayamwayam.blogspot.com/2009/07/blog-post_97.html">и радио </a><a href="http://ayamwayam.blogspot.com/2009/07/blog-post_97.html">за разводот</a>, таа напиша:</p>
<blockquote><div class="arabic">“بعد تجربة المدونة، وصلت إلى التفكير فى عمل إذاعة على النت، أولا لأننا نسمع أكثر ما نقرأ، وهذا معناه أننى سأصل بذلك إلى فئة أكبر عددياً، وشرائح عمرية وطبقية أوسع، والآن حان الوقت لتنفيذ الفكرة وسأبدأ بـ4 برامج رئيسية، هى: برنامج اسمه “يا مفهومين بالغلط يا إحنا” ويناقش أبرز ما تعانيه المطلقة مع الرجال فى المجتمع، سواء كانوا زملاء العمل أو الجيران، أو الأقارب ، فقد لاحظت أن الجميع وبدون فوارق علمية أو اجتماعية يشترك فى نظرة مفادها أن المطلقة سهلة، والطمع فيها كثير، ومن الممكن أن تسقط أخلاقياً بسهولة، كما أن الكلام عليها سهل وكثير، وبالتالى لابد من أن تضع رقيبا على نفسها، وتبقى دائماً فى موقف المدافع عن نفسه والمبرئ لساحته.</div>
</blockquote>
<div class="translation">После моето искуство во блогирање одлучив да пренесувам онлајн; луѓето преферираат да слушаат отколку да читаат и ова ќе ми овозможи да допрам до поголем сегмент во смисла на возраста, бројот и социјалната класа. Ќе започнам со 4 главни програми; првата е наречена „Погрешно сфатена - вистински твоја“, која ги начнува основните работи со кои разведената жена мора да се справува во патријархално општество било тоа да се колеги од работа, соседи или роднини. Забележав дека без разлика на нивното образование или социјално потекло, мажите имаат ист поглед на разводот - лесен, достапен, ранлив, морално нежен и материјал за оговарање. Ова разведената жена ја претвора во затвореник  затоа што таа секогаш е виновна додека не се докаже спротивното.</div>
<p>Цитирајќи ги <a href="http://cafedeprestige.blogspot.com/2009/07/blog-post_06.html">блоговите </a>на <a href="http://www.youm7.com/"> Youm7 Newspaper,</a> Hayat за втората програма вели:</p>
<blockquote><div class="arabic">أما البرنامج الثانى فعنوانه “من تحت سريرى” ويناقش المشكلات العاطفية التى تتعرض لها المطلقة، وذلك بالاشتراك مع نخبة من الاختصاصيين النفسيين.</div>
</blockquote>
<div class="translation">„Под мојата маска“ ќе зборува за емоционалниот багаж на разводот и ќе гостуваат специјализирани психолози.</div>
<p>За третата програма таа пишува:</p>
<blockquote><div class="arabic">أما برنامج” طليقك على ما تعوديه” فسيكون بمثابة المرشد الأمين للمطلقة لكى تتعامل مع طليقها بما هو لائق لها أولا ثم لأولادها ولطليقها، باعتبار الجميع أطراف فى التجربة، سنقول لها كيف تتعامل مع الطليق الشرس الذى منعها ومنع أولادها من حقوقهم، ومع الذى اتقى الله فيها وفى أولادها ولم يبخسها حقوقها بعد الطلاق، ومع الطليق المراوغ.. وهكذا، وكل هدفى أن نصل بالمطلقة إلى علاقة محترمة مع الطليق.</div>
</blockquote>
<div class="translation">„Твојот бивши е твое дело“ е сигурен водич за тоа како да се справите со „бившиот“ во смисла - што е најпогодно за неа и за нејзините деца без разлика дали бившиот е агресивен, фер или манипулативен.</div>
<p>Додека четвртата е за:</p>
<blockquote><div class="arabic">وأخيراً برنامج “ابنك على ما تربيه” وهو عن أبناء الطلاق ومشكلاتهم الخاصة، وهذه قضية كبيرة تحتاج للكثير من الضبط والترشيد الدائم، فهؤلاء الأبناء لا ذنب لهم ولا ينبغى أن يترتب على انفصال والديهم معاناة من جراء ذلك.</div>
</blockquote>
<div class="translation">„Твоите деца- ги имаш такви какви што си ги направил“ е за грижата за децата од разводот - нивната дисциплина, водењето, подучувањето и поддршката.</div>
<p>Блогерката Eman Hashim напиша<a href="http://3anes.blogspot.com/2009/07/50.html"> сличен  пост</a> насловен „Ние сме виновни“:</p>
<blockquote><div class="arabic">اللى بتخاف من الارملة لتخطف جوزها الست<br />
و اللى بتخبى حملها على صحبتها العانس الست<br />
و اللى بتفكر فى الحسد و الأر و النبر و تعمله الف حساب عادة الست</div>
<p>اللى ربى الراجل على ان المطلقة دى واحدة هاتموت و تبقى مع اى راجل و لو نص ساعة الست<br />
و اللى قبلت انها عشان كبرت فى السن فمش من حقها تطلب اى طلبات و عادى انها تتجوز متجوز عشان تشتغ له شغالة ست<br />
اللى ربت بنتها انها تقبل اى اهانة فى الخطوبة عشان تتجوز لحسن ده خلاص مفيش عرسان ست</p>
<p>و اللى انضربت قدام ابنها و بنتها و ما قالتش حاجة لحست تتطلق و المطلقة دى سبة … برضه ست
</p></div>
</blockquote>
<div class="translation">Таа која се плаши од „разводот кој го растура домот“ е жена.<br />
Таа која ја крие бременоста од својата „немажена“ пријателка е жена.<br />
Таа која се плаши од злите очи на друга жена е исто така жена.<br />
Таа која го направила мажот да верува дека разведената ќе направи се за да го има само за половина час е жена.<br />
Таа која му се предала на очајот и се согласила да се омажи за женет маж и станала негова „слугинка“ е жена.<br />
Таа која ја воспитала својата ќерка да трпи секаков вид на навреда од нејзиниопт свршеник поради страв дека ќе остане надвор од брачната институција е жена.<br />
Таа која е тепана пред нејзините деца и го трпи тоа за да го избегне белегот на разводот е жена.</div>
<p>И конечно Asser Yasser ги споделува последните статистички податоци (септември 2008) за египетската жена да не биде во состојба на паника за пронаоѓање на маж:</p>
<blockquote><div class="arabic">بلغت نسبة الذكور 51,1% فى تعداد 2006 من عدد السكان ونسبة الإناث 48,88%</div>
</blockquote>
<div class="translation">Процентот на мажи е  51.1% спроти  48,88% жени.</div>
<p>Претходно беше кажано дека било на 1 маж: 4 жени.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/21/1823/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јамајка: Високи стапки на бременост и сексуално насилство кај тинејџерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 29 Jun 2009 08:38:28 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јамајка]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1570</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏухи Батиа  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
И покрај зголемената свест за контрацепциските средства, бременоста кај адолесцентите продолжува да преставува голем здравствен проблем во Јамајка, со 35% од жените коишто ја доживуваат својата прва бременост на деветнаесет години. Во повеќето случаи, бременоста е непланирана.
Во истражување спроведено [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juhie-bhatia/">Џухи Батиа</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/05/jamaica-high-teen-pregnancy-and-sexual-violence-rates/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" title="Фотографија од ученици во Јамајка" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/3352317746_d64c8355f9_m.jpg" alt="" width="240" height="160" />И покрај зголемената свест за контрацепциските средства, бременоста кај адолесцентите продолжува да преставува голем здравствен проблем во Јамајка, со 35% од жените коишто ја доживуваат својата прва бременост на деветнаесет години. Во повеќето случаи, бременоста е непланирана.</p>
<p>Во <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">истражување</a> спроведено во март, 94% од интервјуираните бремени тинејџерки изјавија дека нивната бременост е ненамерна. Истото истражување покажа висока стапка на сексуално насилство меѓу тинејџерките кои се бремени, но и меѓу оние кои не се. Речиси половина од тинејџерките на возраст од 15 – 17 години, во Кингстон, Јамајка,  коишто беа интервјуирани изјавија дека доживеале сексуална принуда или насилство. Една третина од овие тинејџерки изјавија дека биле убедувани или принудувани да го доживеат своето прво сексуално искуство.</p>
<p>Освен сексот под принуда, како фактори коишто придонесуваат за високите стапки на бременост во Јамајка, UNICEF ги наведува <a href="http://www.unicef.org/jamaica/resources_3950.htm" target="_blank">факторите</a> како ниската стапка на примена на контрацепциски средства, раната возраст на која се почнува со сексуалниот живот, размената на сексуални услуги за средства и слабиот пристап до информации за безбеден и одговорен секс.</p>
<p><em>Thinkbass</em> опишува сцена на која била сведок додека работела како стажант во една болница во Св. Катерина, Јамајка. <a href="http://epohdem.blogspot.com/2006/02/fall-of-great-jamaican-female_05.html" target="_blank">Таа вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Додека бев на должност навечер, беше вообичаено да сум сведок на две или три делумни пометнувања (повеќе не ни се допаѓа терминот „абортус“)&#8230;. Поголемиот дел се на возраст под 30 години, неколку над 40, но алармантен број пометнувања беа кај девојки под 21 година. Потресната природа на проблемот најдобро може да се објасни со кратки анегдоти.</p>
<p>Возраст 16 години. Проблем: Делумно пометнување</p>
<p>Потресна карактеристика (ПК): Прашува глупавиот доктор (јас) „Кое е името на партнерот (таткото на бебето)?“ Молчаливо зјапање, па мрморење „Зинги“. Воздивнав и го оставив пенкалото. „Кое е неговото вистинско име?“ Ме погледнува и се врти кај мајка си на помош&#8230;. Мајката бара да почекам дури оди надвор да го потврди името на човекот. Да, точно така. Таа не го знае ни името на човекот! Му го нудела своето младо тело, а не му го знае ни името. Тој има најмалку 30 години.”</p></blockquote>
<p>Саша Д., како одговор на постот објавен на блогот <em>Jamaica Gleaner</em>, ја <a href="http://gleanerblogs.com/positiveparenting/2009/03/16/teenage-pregnancy/#" target="_blank">споделува</a> сопствената приказна за тоа како и самата била бремена тинејџерка. Вели дека единственото нешто што ја спасило била нејзината мајка:</p>
<blockquote><p>„На возраст од 17 години, неискусна надвор од гимназијата, невина за светот и без никакво знаење за мажите, се најдов бремена само по една вечер забавување. Момче, коешто и не ми беше ништо друго, го искористи фактот што го напушта островот, а јас бев премногу пијана да речам не! И така, по 2 минути&#8230; можеби и секунди, бркотница &#8230;. токму тоа и беше според мене&#8230; забременив.</p>
<p>Кај кого се обратив? Кај мајка ми! Мама беше повредена, вознемирена, лута, полудена, дури и посрамотена&#8230; но, ги остави чувствата на страна, и &#8230;остана со мене до крајот. И поради тоа стекнав храброст, инспирација да продолжам по раѓањето на бебето. Се вратив на училиште, дипломирав и продолжив на универзитет. Што ако мајка ми ме исклучеше од нејзиниот живот? Каде ќе одев? Што ќе станев? ”</p></blockquote>
<p>Приказната на Саша Д. очигледно не е вообичаена. Во Јамајка, само <a href="http://www.unicef.org/jamaica/resources_3950.htm" target="_blank">34 проценти</a> од мајките – адолесценти се враќаат на училиште по раѓањето. <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">Истражувањето спроведено во март</a> додава дека бременоста кај адолесцентите, исто така, придонесува за покачена морбидност и смртност кај мајките и децата и намалена веројатност дека мајките ќе бидат вработени и добро платени.</p>
<p>Боб, исто така како одговор на постот објавен на блогот <em>Jamaica Gleaner</em>, предлага решение кое би помогнало да се намали стапката на бременост кај тинејџерите. Тој <a href="http://gleanerblogs.com/positiveparenting/2009/03/16/teenage-pregnancy/#" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Повеќето родители во Јамајка се толку засрамени од одредени делови од телото и од нивната сексуалност, така што не можат да разговараат за секс со нивните млади ќерки – тинејџерки. Но, тие не знаат дека тоа што така постапуваат ќе им се качи на глава. Кога не ги учиш децата како да постапуваат како можеш да ги обвинуваш?&#8230; Инсистирам на тоа да почнат да ги учат нивните ќерки за сексот на возраст од 10 години“.</p></blockquote>
<p>Други тврдат дека законите за абортус во Јамајка мора да се разлабават, така што жените и девојките – тинејџерки ќе имаат пристап до безбедни и легални абортуси. Постот The <em>Perception and Self-Perception of Women and Their Effects on Health Globally</em> (Согледувањата и самосогледувањата на жените и нивните ефекти врз здравјето во глобални рамки) објавен на еден блог ги <a href="http://stanford.edu/class/humbio129/cgi-bin/blogs/perceptionofhealth/2009/02/05/cultural-factors-in-teenage-pregnancy-in-jamaica/" target="_blank">анализира </a>овие закони:</p>
<blockquote><p>„Абортусот во Јамајка сè уште се смета за федерално кривично дело освен во некои случаи (управувани од двосмислено „општо право“): а) значаен деформитет на фетусот, б) кога бременоста претставува закана по животот и здравјето на мајката и в) во случај кога бременоста е резултат на силување или инцест“. Сепак, од 2004 година па наваму, трета водечка причина за смртта на мајките во Јамајка се небезбедните абортуси.“</p></blockquote>
<p>Гордон Сваби од Јамајка на блог пишува за неговото мислење дека абортусот треба да се легализира во Јамајка. Тој <a href="http://www.gordonswaby.com/2008/02/10/abortion-in-jamaica-legalize-it/" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„По ѓаволите, кој одлучува што можам или не можам да правам со неродено дете. Ви велам тоа се чисти глупости. Толку многу деца се родени во неподготвени и незрели фамилии. Идиотиве претпочитаат детето да се роди и да заврши на улиците затоа што неговите родители не можат да се грижат за него, а ни државата нема некој ефективен систем за да се грижи за овие деца… ако одлучат да не го легализираат абортусот, нека не го прават тоа врз религиозна основа, нека го направат врз логичка основа. ”</p></blockquote>
<p>Истражувањето <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">предлага </a>други решенија за да се победи бременоста кај тинејџерките коишто вклучуваат охрабрување на адолесцентите да го одложат времето кога треба да го доживеат првиот секс и обесхрабрување на тоа да се има повеќе партнери. Исто така, предлага дека на половото насилство треба да му се пристапи на ниво на заедница.</p>
<p><em>Thinkbass </em>додава дека жените и девојките треба да почнат и да се почитуваат самите себе. Таа <a href="http://epohdem.blogspot.com/2006/02/fall-of-great-jamaican-female_05.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Има многу бремени тинејџерки кои на 30 години ќе станат баби. Има многу жени кои се во петта или некоја друга бременост и сакаат повеќе – ги предизвикуваат слабите мажи повеќе. Неколку ХИВ позитивни мајки кои НЕ се во прва бременост (една беше во деветтата бременост). И ме засмејуваат. Во последните часови врескаат и го повикуваат Господ на помош. Една дури прашува што направила за да го заслужи ова. Но, ниту еднаш не чув една да извика : „Никогаш повеќе. Не сакам повеќе да го правам ова.“</p>
<p>Кога нашите жени се претворија во контејнери, депонии за спермата на мажите? Кога стана легализирано за нас да ги навредуваме нашите тела со одливи? Кога решивме дека е „добро“ за нас на млади години да ги мачиме нашите цвеќиња со прегруби пениси и со преголеми бебиња? Од кога мажите владеат со нашите тела? Како може тоа што тие го бараат да е евангелие дури и да значи наша смрт? “</p></blockquote>
<p><em>Фотографија од <a href="http://www.flickr.com/photos/marcoannunziata/3352317746/">девојки од Јамајка</a> од <a href="http://www.flickr.com/photos/marcoannunziata/">marco annunziata</a> на Flickr.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Неда станува симбол на демонстрантите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 26 Jun 2009 19:24:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Гваделуп]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Сент Лусија]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1585</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХамид Техрани  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Иранското движење на протест сега има симбол и лице: Неда.
Неда беше Иранка којашто беше застрелана од Басиџ полицијата во саботата за време на протест во којшто учествуваа илјадници против резултатите од претседателските избори одржани во Иран и коишто го [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/24/iran-neda-becomes-a-symbol-for-the-protesters/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" title="Неда" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/neda3.jpg" alt="" width="226" height="170" />Иранското движење на протест сега има симбол и лице: <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Neda_(Iranian_protester)#cite_note-CNNRally-4" target="_blank">Неда</a>.</p>
<p>Неда беше Иранка којашто беше застрелана од Басиџ полицијата во саботата за време на протест во којшто учествуваа илјадници против резултатите од <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/iranian-election-2009/" target="_blank">претседателските избори одржани во Иран</a> и коишто го прогласија <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mahmoud_Ahmadinejad" target="_blank">Махмуд Ахмадинеџад</a> за претседател. Нејзината смрт беше <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUKTRE55M39820090623" target="_blank">снимена </a>на видео од страна на набљудувачи и ставена на интернет. Умре со очите широко отворени, а последните моменти од нејзиниот живот ги надминуваат границите на граѓанските медиуми и стигнуваат до светските и така до очите на милиони луѓе.</p>
<p>Веб страница со име „<a href="http://weareallneda.com/" target="_blank">We are all Neda</a>“ (Сите ние сме Неда) е посветена на Неда. Порака на домашната страница вели „Ние не фрлавме камења по нив, извикуваме „бараме слобода“. Тие не застрелаа.” На страницата и Иранци и оние кои не се Иранци оставаат <a href="http://weareallneda.com/#comment-" target="_blank">коментари</a> во спомен на Неда. Досега има приближно 3,500 коментари и бројката брзо расте.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="alignnone" title="Илустрација од Неда во крв" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/neda2.bmp" alt="" width="280" height="210" /></p>
<blockquote><p>Махиар вели: „Посакувам моите очи да можат да научат од твоите да бидат храбро отворени!!!“</p>
<p>Реза вели: „Од твоите очи научив „да не ги затворам очите пред неправдата“.</p>
<p>Мојтаба вели: „Неда никогаш нема да умре. Секој од нас би можел еден ден да биде Неда.“</p>
<p>Вида вели: „Твојата светлина го осветлува патот кон слободата. Ти благодарам.“</p></blockquote>
<p>Ирански блогер <em>Андишех</em> <a href="http://andiisheh.blogspot.com/2009/06/blog-post_6382.html" target="_blank">пишува</a> дека иранската национална телевизија се обидува да ги обвини „антиреволуционерите“ за убиството на Неда. Блогерот додава дека ако некој имал некакви сомнежи дека иранската телевизија лаже, овие сомнежи сега може да се разрешат.</p>
<p>Следува видео филм за Неда и за иранското движење на протест (<strong>Предупредување: некои слики се премногу сликовити</strong>):</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/DcejwaeySDQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/DcejwaeySDQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>За многу кратко време, смртта на Неда стана меѓународна вест и луѓето реагираат на различни начини за да го искажат своето сочувство.</p>
<p>Еве песна за Неда од американски пејач по име <a href="http://www.youtube.com/watch?v=ivdKvsW2kmM" target="_blank">Џони Маудлин (Johnny99)</a> поставена на YouTube (персискиот превод е додаден од друг корисник):</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aXRdYyEpgwI&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/aXRdYyEpgwI&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>…и друга од патувачки американски музичар, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CqF7186UJx8" target="_blank">Рутхаб</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/CqF7186UJx8&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/CqF7186UJx8&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>Блогерот <em>Асад Али Мохамади</em>, <a href="http://mebaily.com/2009/06/post_288.html" target="_blank">пишува</a> [фарси] дека неговите соседи во Копенхаген, Данска, го прашуваат за Неда и дека штом ќе го вклучиш телевизорот или интернетот гледаш вести за Иран и Неда. „Сите зборуваат за мојот Иран, за нашиот Иран. Сите зборуваат за мојата Неда, за нашата Неда.“ - рече тој.</p>
<p><em>Сесилија Моралес</em> на Twitter <a href="http://twitter.com/gregory35/statuses/2297973375" target="_blank">напиша</a>: „Не сме родени да бидеме робови. Луѓе сме. Господ да те чува Неда. Господ да ги чува луѓето од Иран коишто сакаат да живеат во слобода.“</p>
<p><em>Атефех Валтерс</em> на Twitter <a href="http://twitter.com/AtefehWalters/statuses/2297957218" target="_blank">напиша</a>: „Секогаш ќе се борам за мојата земја! Никогаш нема да ја заборавам Неда!!!“</p>
<p><em>Заневешт</em>, блогер и новинар, на нејзиниот блог се <a href="http://notes.parastood.ir/archives/005114.php" target="_blank">повикува</a> на смртта на Неда и вели дека храбри жени и девојки од Иран биле присутни во ова движење на протест.</p>
<p>Во многу градови ширум светот беа организирани бдеења во чест на Неда.</p>
<p>Од Њујорк:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/cKKo5HBQShY&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/cKKo5HBQShY&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>До Дубаи:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aKJrXHqTsto&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/aKJrXHqTsto&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Либија: Жени, писатели и уметници</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/18/826</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/18/826#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 18 May 2009 12:57:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Либија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[холандски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=826</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФозиа Мохамед  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Очигледно свинскиот грип сé уште не удрил на либиската блогосфера, но сигурно e дека дебатирање за статусот на жените би било добро за кршење на мразот.
По истражувањето на неколку либиски блогови, Highlander кој што објави за арапски/либиски писатели и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/fozia-mohamed/">Фозиа Мохамед</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/03/libya-women-writers-and-artists/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Очигледно свинскиот грип сé уште не удрил на либиската блогосфера, но сигурно e дека дебатирање за статусот на жените би било добро за кршење на мразот.</p>
<p>По истражувањето на неколку либиски блогови,<em> Highlander </em>кој што објави за арапски/либиски писатели и блогери мисли дека во однос на пишувањето пожелно е да се користи блогосферата  како простор за вежбање. Немаше потреба да се информираат сите, со цел да се избегнат проблеми со машката половина.</p>
<blockquote><p>Не мислам дека либиските мажи се против тоа нивните сестри, мајки, жени итн. да пишуваат, но, повеќе како социјален притисок и 3ayb [срам - обесчестување] делот – она што не може да се види не постои&#8230;. или дека скапоцените жени може да бидат препознаени и нивните идеи да бидат погрешно толкувани и да не даде Господ нивната ситуација може да се уништи затоа што либанските фраери ќе ги ловат нивните веб страници/блогови.[<a href="http://lonehighlander.blogspot.com/2009/05/libyan-female-writers-beirut-has-been.html">референца</a>]</p></blockquote>
<p>Еден честопати занемаруван аспект е тој дека живеењето надвор од Либија не е гаранција дека не постојата различни или слични размислувања по тоа прашање. Проверете што се случи на истиот настан во Лондон и Вашингтон.  <em>Аnglo Libian<em>, </em></em><em><span style="font-style: normal;" lang="MK">кој го посети оној во Лондон е толку фрустриран што побарал од мажите да ги почитуваат жените. </span></em></p>
<blockquote><p>Како што влегов во хотелот го најдов поголемиот дел од поканетите луѓе надвор од салата каде што требаше да се снима филмот и бидејќи вратите беа затворени, забележав неколку дами таму, кои стоеја со нивните партнери, а по 20 минути подоцна видов член на персоналот како отвара една од вратите на салата и одеднаш од никаде видов група либиски дами, од 15-20 истрчаа близу нас и право во салата, сé се одигра набрзина и тогаш членот на персоналот ја затвори вратата; очигледно биле скриени некаде додека некој не ги прашал организаторите да ја им отворат вратата за да ги тргнат од љубопитните очи на мажите - Либијци!!! Откако беа отворени вратите за остатокот од нас да влеземе во салата, првото нешто што го забележав беше тоа како сите жени беа седнати десно во задниот дел сите во една група во резервиран дел. Веднаш погледнав во неколкуте дами што ги видов на почетокот кога стоеја со нивните партнери, тие изгледаа замислени и збунети; сигурен сум дека сакаа да седнат со своите фамилии, но евентулно решиле да ги одделат и да ги сместат назад со другите жени и дека тие навистина не изгледаа многу среќни. [<a href="http://www.anglo-libyan.com/2009/04/respecting-women.html">извор</a>]</p></blockquote>
<p><em>On the edge</em> имаше многу контроверзен пост за странските жени кои се мажат за Либијци и како некои од нив биле третирани. Таа вели:</p>
<blockquote><p>Постојано ги читам либанските блогери кои пишуваат за тоа колку ми е лесен животот како станец кој се омажил за Либиец тука во Либија&#8230;. […] Она што со факт го знам е тоа што …. Нашите животи се проклето тешки. Навистина тешки, потешки отколку што можете да замислите&#8230; Ги нема нашите мајки и татковци да не заштитат кога нашите мажи и/или нивните родители решаваат да не малтретираат како што ги малтертираат либиските жени. Немаме ниту место каде би избегале кога работите ќе станат лоши. Никакво место и никој кај кого да отидеме, да не ислуша нас и нашите проблеми. Никој да не ти понуди помош со љубов, како што либиските жени прават. Нема, само цврсто поднесуваме. Се држиме до тоа. Не бегаме. Остануваме и се бориме за нас и за нашите деца колку што можеме, на секој можен начин мораме да се одбраниме. Тоа го правиме од љубов. Да, од љубов. Ги сакаме нашите мажи, дури и кога посакуваме да ги убиеме. Си ги сакаме децата, дури и кога не нé почитуваат или кога се срамат од нас затоа што не сме Либанки, затоа што сме различни. Да, тоа ни се случува на некои од нас. Љубовта на нашиот усвоен дом, Либија и сите нејзини луди, туѓи, прекрасни, чудни луѓе, места и нешта.</p></blockquote>
<p>Непотребно е да се каже дека темава создаде таква жешка дебата што поттикна <a href="http://http://on-the-edge-of-something.blogspot.com/2009/03/and-another-thing-or-2.html"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">продолжение на постот</span></span></a>.</p>
<p>Од друга страна и на темата либиски писатели, <em>Гази</em> од <em>Имтидад</em> постојано не восхитува со преводи на кратки приказни од либиски писатели (мажи и жени). Бидејќи и самиот објавува написи, мислам дека Гази го очекуав добра иднина. <a href="http://http://imtidad.blogspot.com/2009/03/while-drinking-tea.html"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">Неговиот последен превод</span></span></a> е „<em>Додека пијам чај</em><em>“ </em> од <a href="http://http://imtidad.blogspot.com/2009/03/while-drinking-tea.html"><span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">Омар Кикли</span></span></a> од кој што ми минуваат морници по телото.</p>
<p><em>Шахаразад </em>секогаш оној кој промовира интересни либиски работи постави низа <a href="http://http://shahrazadsblahs.blogspot.com/2009/04/update.html">фотографии од слики од <span style="text-decoration: underline;"><span style="color: blue;">новопечен либиски уметник којшто е жена.</span></span></a></p>
<blockquote><p>Тука има неколку слики што сестра ми ги сними во куќа на еден пријател. Сликарката е сé уште почетник и никогаш досега немала изложба. Па и реков дека ќе ги ставам нејзините слики на блог  и да видам каква ќе биде реакцијата.</p></blockquote>
<p>Јас лично би купил една од сликите ако може да ми среди приватна изложба.</p>
<p>Ќе завршам со објавување на искуството на <em>Lostdabliner</em> како ирска жена која што емигрирала во Либија. Тука е веќе два месеца.  <em></em></p>
<blockquote><p>Наоружана со камера ја напуштам хотелската соба со надеж дека ќе фатам дел од локалната култура. Од фантастична идеја ова се претвори во разочарувачка реалност. Практично секој автомобил што наиде свиреше или запираше. Добив голем број понуди за превоз, телефонски броеви и пријателства! Нервозна и фрустрирана, на половина пат од хотелот трнав право назад во хотелот.[…] Таму, персоналот е неверојатно пријатен и гостољубив, секој ми го знае името или ме нарекува „сестро“. Општоземено, народот во Либија изгледа делеку посрдечен од оној во Западот, тие покажуваат висок степен на добрина и љубезност што е многу освежувачки!<a href="http://lostinlibya.blogspot.com/2009/03/day-2-nothing-much-to-do.html">[извор</a>]</p></blockquote>
<p>Горенаведеново покажува дека некои Либијци се целосни губитници, додека некои се прекрасни џентлмени.</p>
<p>Жените во Либија се сакани, почитувани и сакани како мајки, сестри, тетки, ќерки и жени. Државата гарантира слобода и еднаквост меѓу мажите и жените, но сé уште постојат културните норми и традиции и под ова не мислам на религијата. Оваа статија не е за феминизмот, ова се само набљудувања за аномалиите кои го мачат нашето општество и одраз на тоа како да се справиме со нив.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/18/826/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>САД: Воведни разговори за сексуалното и репродуктивното здравје</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/812</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/812#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 16 May 2009 15:12:00 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=812</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСолана Ларсен  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Planned Parenthood, непрофитна организација што обезбедува бесплатни и евтини услуги во областа на сексуалното здравје на млади мажи и жени во САД и во странство, отпочна кампања на YouTube.  Организацијата ги охрабрува луѓето да ги споделуваат чувствата и искуства [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/07/usa-opening-conversations-on-sexual-and-reproductive-health/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://http://www.plannedparenthood.org/">Planned Parenthood</a>, непрофитна организација што обезбедува бесплатни и евтини услуги во областа на сексуалното здравје на млади мажи и жени во САД и <a href="http://http://www.plannedparenthood.org/about-us/international-program-18972.htm">во странство</a>, отпочна <a href="http://http://www.youtube.com/user/plannedparenthood">кампања на YouTube</a>.  Организацијата ги охрабрува луѓето да ги споделуваат чувствата и <a href="http://http://www.youtube.com/v/5j0kfnnWI6Y&amp;hl=en&amp;fs=1">искуства додека се тестираат</a> за сексуално преносливи болести, <a href="http://http://www.youtube.com/v/5j0kfnnWI6Y&amp;hl=en&amp;fs=1">да ги едуцираат нивните деца</a> за сексот и да <a href="http://http://www.youtube.com/v/s5Lil6Um0QQ&amp;hl=en&amp;fs=1">дискутираат</a> за прашања поврзани со репродуктивните права.</p>
<p>Иако во САД, каде што абортусот е легален (иако под напад) ова се тешки теми за луѓето отворено да се соочат со нив. Па, можеби и не е изненадувачки, затоа што не постојат многу видео записи со <a href="http://http://www.youtube.com/watch?v=G8tTWZaWWqk&amp;feature=response_watch">одговори</a> од гледачи кои ги споделуваат своите сопствени приказни. И покрај тоа, при едно барање на YouTube, ќе излезат неколку видео записи од обични луѓе кои ги споделуваат искуствата за тоа како е кога ви вршат тест за присуство на ХИВ, вклучувајќи го и она од <a href="http://http://www.youtube.com/watch?v=cl-oXh2ofcU">Кeisha770</a>.</p>
<p>Во онлајн видео записите, Planned Parenthood дели корисни совети за тоа како да разговарате со вашите деца за сексот и сексуалноста, вклучувајќи и <a href="http://http://www.plannedparenthood.org/health-topics/parents/talking-your-kids-about-sexually-transmitted-infections-24082.htm">симулиран разговор родител-дете меѓу двајца возрасни</a>. Подолу, мајка и ќерка, Хајде и Марсела Моралес, дискутираат за тоа како почнале да ги практикуваат овие лекции во нивната фамилија.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/rVaA_7BOyeA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/rVaA_7BOyeA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
</p>
<p>А тука, во друг видео запис од страна на Planned Parenthood, поедини Американци дебатираат за значењето на контрацептивните средства кои може да си ги дозволат.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/s5Lil6Um0QQ&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/s5Lil6Um0QQ&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
</p>
<p>Во овој видео запис, од страна на организацијата со име <a href="http://http://www.sexetc.org/">Sex Etc.</a>, која им помага на тинејџерите да информираат други тинејџери за сексуалното здравје, младо момче по име Џош, прв пат оди на тестирање за ХИВ во Њујорк.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/iU8tyU_pC2I&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/iU8tyU_pC2I&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>
</p>
<p>Граѓанските медиуми може да претставуваат значајна алатка за луѓето да споделуваат совети за сексуалното здравје, особено ако го земеме предвид дека недостигот на точни информации може да доведе до ширење на сексуално- преносливи болести, несакана бременост кај тинејџери, небезбедни методи при абортус, како и да ги спречи жените да преземат контрола врз своите сексуални и репродуктивни права. Ова е особено вистинито за жените со друга боја на кожата во САД, кои имаат <a href="http://http://www.guttmacher.org/pubs/gpr/11/3/gpr110302.html">највисока стапка на абортус и на несакана бременост</a>. Тажно, исто така, постои огромна сума на неиформираност за истата тема, па изворите треба внимателно да се проверуваат.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/812/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
