<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Родови прашања</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/gender/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 05 Jan 2009 19:52:40 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>Global Voices на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Канада: Убивање на жени и девојчиња, староседелци, во центарот на вниманието</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 20 Oct 2008 11:47:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Канада]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=398</guid>
		<description><![CDATA[Преку „Жените прават филмови“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора), од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/2761113772_81f0a369b3_m.jpg" alt="Фигура од жена, староседелец" width="185" height="240" />Преку „<a href="http://www.wmm.com/filmcatalog/pages/c725.shtml" target="_blank">Жените прават филмови</a>“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика <em>Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора)</em>, од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија ДНК беше препознаена во најголемото истражување на сериски убиства во Канада во 2002-2004. Филмот се фокусира на оваа приказна, а други, како и на извештаи и жалби поради пасивноста на властите во врска со убиствата и исчезнувањето на овие канадски жени - староседелци и борбата со која семејствата на овие жени се соочуваат за да ја најдат правдата.</p>
<p>Клиповите од овој филм и други поврзани со убиствата на жени и девојки може да се најдат на <a href="http://citizen.nfb.ca/femicide-killing-women-and-girls" target="_blank">веб-сајтот Citizen Shift во досие</a> за оваа тема. Првиот клип од <a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-1" target="_blank">Пронаоѓање на Доун</a> го прикажува случајот на Доун Греј во Ванкувер:</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn1_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn1_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/981" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-2" target="_blank">Второто видео</a> ни го прикажува автопатот Yellowhead (Жолта глава), еден осамен долг пат кој поврзува многу различни градови, каде многу жени исчезнале или се убиени, кој сега е познат по името Автопатот на солзите.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn2_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn2_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/982" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-3" target="_blank">Третиот</a> и последен клип од филмот се фокусира на Долин Кеј Боси, една жена чие семејство помина години барајќи објаснување за нејзиното исчезнување, прашувајќи се зошто властите не ги сфаќаат сериозно извештаите за исчезнувањата на жените староседелци.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn3_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn3_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/983" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Саудиска Арабија: Еве го доаѓа едноокото фереџе</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/08/385</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/08/385#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 08 Oct 2008 09:33:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Бахреин]]></category>

		<category><![CDATA[Мароко]]></category>

		<category><![CDATA[Палестина]]></category>

		<category><![CDATA[Религија]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=385</guid>
		<description><![CDATA[Од фереџе кое го покрива лицето, но им дозволува на жените да ги покажат двете очи, еден исламски научник од Саудиска Арабија сега повикува на фереџе кое дозволува да се види само едното око. Блогерите од арапскиот свет реагираат.
Пишувајќи на Mideast Youth, Бахраини Есра забележува:
Со цел да ги лечи своите вознемирувачки искушенија, саудискиот свештеник Мухамед [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Од фереџе кое го покрива лицето, но им дозволува на жените да ги покажат двете очи, еден исламски научник од Саудиска Арабија сега повикува на фереџе кое дозволува да се види <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/7651231.stm" target="_blank">само едното око</a>. Блогерите од арапскиот свет реагираат.</p>
<p>Пишувајќи на <a href="http://www.mideastyouth.com/2008/10/04/saudi-cleric-showing-two-eyes-is-seductive/" target="_blank"><em>Mideast Youth</em></a>, Бахраини Есра забележува:</p>
<blockquote><p>Со цел да ги лечи своите вознемирувачки искушенија, саудискиот свештеник Мухамед ал-Хабадан предлага едно многу соодветно решение за жените: еднооко фереџе.</p></blockquote>
<p>Таа продолжува:</p>
<blockquote><p>Одлично! Јас ќе започнам да дупчам дупки во моите чаршафи веднаш.</p>
<p>Но со сета сериозност, вака вознемирувачки предлози само уште повеќе ги третираат жените како предмети, поканувајќи “религиозни“ свештеници да ги малтретираат и да не покажуваат почит кон нив на начин кој повеќе не е прифатлив.</p>
<p>Јас имам еден попогоден предлог за свештениците кој е понаклонет кон нив од овој лажен повик; извадете си ги очите со чекан за клинци ако сакате да се воздржувате да не бидете заведени. Жените не треба повеќе да ја плаќаат цената на вашиот пореметен и болен менталитет.</p></blockquote>
<p>Од Мароко, <a href="http://myrtus.typepad.com/myrtus/2008/10/islamically-inc.html" target="_blank"><em>Миртас</em></a> чади од лутина, опишувајќи го ова правило како  “Исламски погрешна  <a href="http://aolsvc.merriam-webster.aol.com/dictionary/fatwa" target="_blank">фатва</a> (легално мислење или декрет донесен од исламски религиозен лидер)“. Таа исто така прашува:</p>
<blockquote><p>Се прашувам колку жени би сакале да му извадат другото око на шеикот Мухамед заради неговата глупава фатва.</p></blockquote>
<p>Палестинецот <a href="http://sabbah.biz/mt/archives/2008/10/04/saudi-cleric-favours-one-eye-veil/" target="_blank"><em>Хаитам Саба</em></a> го опишува едноокото фереџе како “смешно, апсурдно“</p>
<p>Тој вели:</p>
<blockquote><p>Ова излегува од контрола. Апсурдно…</p></blockquote>
<p>Понатаму продолжува:</p>
<blockquote><p>Зошто тие не ги присилат жените целосно да го покриваат лицето и со тоа да го затворат прашањето? Како го нарекувате ова? Религија или ислам? Никако!</p>
<p>Ох… патем речено… дали некој знае кое око треба да биде покриено? Левото или десното? (Претпоставувам левото затоа што тие цело време ни кажуваат да правиме работи со нашите ДЕСНИ нешта… Aх… сега го сфаќам правилото. „Прави ги добрите работи со ДЕСНИТЕ нешта.” Еве од каде дојдоа човековите “Права“ и каде ги гледаме во акција.</p>
<p>Да живее долго “Едноокото фереџе.”</p></blockquote>
<p><em>Сабах</em> исто така постави и фотографии од тоа како би изгледале жените носејќи еднооко фереџе, кои може да се видат <a href="http://sabbah.biz/mt/archives/2008/10/04/saudi-cleric-favours-one-eye-veil/" target="_blank">овде</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/08/385/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Блогерска револуција: од Иран до Куба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 07 Oct 2008 13:45:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Куба]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=384</guid>
		<description><![CDATA[Антони Ловенстен, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: Блогерска револуција. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.
Тој вели:
Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://antonyloewenstein.com/bio/" target="_blank">Антони Ловенстен</a>, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: <a href="http://www.bloggingrevolution.com/" target="_blank">Блогерска револуција</a>. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.</p>
<p>Тој вели:</p>
<blockquote><p>Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и ние многу ретко добиваме вистинити информации за животот таму, покрај приказните за „тероризам“. Сакав да зборувам со блогери, писатели, дисиденти, политичари и граѓани и да ги чујам нивните приказни, без „официјалната“ перспектива.</p></blockquote>
<p>Антони присуствуваше на <a href="http://summit08.globalvoicesonline.org/" target="_blank">самитот на Глобал војсис 2008</a> во Будимпешта како говорник. Може да најдете неколку спомнувања на Глобал војсис во неговата книга.</p>
<p>Во ова видео, Антони ја презентира својата книга на ЈуТјуб:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Следува интервју за неговата книга:</p>
<p>П: Пред да го започнеш своето патување во Иран, напиша дека си скептичен дека интернетот, сам по себе, може да донесе вистински револуционерни промени во оваа земја. Што подразбираш под револуционерни промени? И што мислиш сега?</p>
<blockquote><p>О: Концептот на револуција е менлив термин. Запознав неколку луѓе на моите патувања кои сакаат големи промени во нивните земји. Мојата книга опфаќа неколку дисиденти и блогери од целиот свет, кои се желни за политичка, социјална и морална промена – вклучувајќи го и најпознатиот блогер од Саудиска Арабија, <a href="http://globalvoicesonline.org/2006/03/23/fouad-al-farhan-we-have-to-move-on/" target="_blank">Фуад Ал-Фархан</a>, кој <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/05/05/saudi-arabia-freedom-for-fouad-al-farhan/" target="_blank">неодамна беше ослободен од затвор</a> поради тоа што го предизвика националното непотистичко правило – но тие признаа дека само мал дел од населението би им се приклучило во масивни пресврти.</p>
<p>Интернетот, сам по себе, не може да донесе големи промени, но може да помогне во еманципирање на луѓето за да можат лесно и слободно да ги најдат своите кампањи. Пред интернетот не постоеше технологија што може да го постигне ова. Не го идеализирам интернетот, ниту верувам дека демократијата на Западот е целта на луѓето од земјите кои ги посетувам. Мешањето на странските земји не е добро прифатено, но започнување на комуникација со земјите од Западот е добредојдено.</p>
<p>Во Иран, после скоро триесет години револуција, повеќето млади луѓе што ги сретнав беа исцрпени; тие не сакаат да бидат бомбардирани од САД или Израел.</p></blockquote>
<p>П: Цитираше ирански новинар кој има работено со интернационални новински агенции и рече дека странските медиуми во Иран се заинтересирани само за нуклеарните прашања и Ал Каида. Дали мислиш дека е иста ситуација во другите земји? Сепак, Ирачаните се позаинтересирани за изборите во САД отколку за американското здравство. Како ја гледате улогата на блоговите во покривањето на помалку „жешките“ теми во Иран?</p>
<blockquote><p>О: Западните медиуми моментално имаат проблеми со довербата. Ресурсите се намалуваат, се вработуваат помалку новинари и се слави локализмот. Затоа не изненадува, за жал, дека толку многу приказни во нашиот печат за место како Иран се опседнати со Ахмадинеџад, тероризам, Ирак и човекови права. Тие се сите особено важни теми, но тие не го дефинираат местото.</p>
<p>Мојата книга открива страна на Иран која ретко се гледа во нашите медиуми кои се опседнати со тероризам.</p>
<p>Живеејќи во Сиднеј, Австралија, секој ден ја гледам опседнатоста со изборите во САД, како сите ние да имаме вистинско влијание врз кампањите на Барик Обама и Џон Мекејн.</p>
<p>Блоговите во таканаречените репресивни режими ги покриваат темите кои ограничените со време новинари  од Западот не ги опфаќаат. Само поради тоа, тие треба да бидат промовирани.</p></blockquote>
<p>П: Дали постојат вистински сличности помеѓу блогосферите на Иран, Египет, Сирија и Саудиска Арабија или некои радикални разлики?</p>
<blockquote><p>О: Блогосферите на Иран и Египет се големи и сè уште растат и влијаат врз политичкиот процес. Режимот, препознавајќи го ова, се почесто ги осудува блогерите и активистите со цел да ги замолчи. Интернационалната солидарност, од други блогери и одредени влади, му ја отежнува работата на режимот. Затворените блогери нема да бидат заборавени.</p>
<p>Бев воодушевен од длабочината и разновидноста на гласовите во Египет и Иран, нешто што многу често го спомнувам во книгата. Најискрено, оваа сцена е многу повклучена од многу западни заедници.</p>
<p>Во Саудиска Арабија, блогосферата не е многу развиена, но сепак останува активна. Цензурата на „порнографски“ содржини е лимитирана, но сепак режимот започнува да се плаши од моќта на активистите. Читањето блогови од жени – како пол тие се активно маргинализирани во општеството – е освежувачки доколку сакаме да ја разбереме претходно „тивката“  група.</p></blockquote>
<p>П: Кои беа најголемите предизвици со кои се соочи додека ја пишуваше оваа книга и го правеше своето истражување?</p>
<blockquote><p>О: Добивање целосен пристап во некои земји беше предизвик. Истражувањето за улогата на Гугл, Јаху, Мајкрософт и други мултинационални компании и нивната инволвираност во веб цензурата во државите како Кина. Заштитувањето на моите извори беше еднакво важно. Превземав мерки на претпазливост пред да ги контактирам блогерите во повеќето земји, а и кога пристигнав таму.</p>
<p>Главната цел на книгата беше да се оддалечам од традиционалната улога на западните новинари како филтер на квалитет. Во секоја опфатена земја, мојата перспектива е неизбежна, секако, но бев одлучен да ја редефинирам мојата позиција во однос на луѓето кои ги интервјуирав. Нивните ставови беа многу поважни од моите.</p></blockquote>
<p>П: Што мислиш за улогата на Глобал војсис во запознавањето на луѓето со нечуените, незастапени гласови. Дали имаш некои идеи за како да се направи Глобал војсис поефективен?</p>
<blockquote><p>О: Силата на Глобал војсис е во неговата способност да ги образува читателите низ целиот свет за различните земји и култури, прашања и перспективи кои често се игнорирани од кратковидните западни медиуми. Меѓутоа, јазикот останува како проблем. Треба да се вложи поголем напор во пронаоѓање на конекции помеѓу Западот и остатокот, бидејќи интернетот моментално е место каде тие два света ретко имаат интеракција.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Младите египетски жени не сакаат да работат!</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/365</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/365#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 19 Sep 2008 07:40:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Образование]]></category>

		<category><![CDATA[Развој]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=365</guid>
		<description><![CDATA[Додека некои жени сè уште се борат да се докажат на работното место, младата генерација египетски мажи и жени се чини тргнале по различен пат.
Фантасиа гледала епизода од El Beyoot Asrar  (Домовите имаат тајни) каде што се зборувало за жените и дали тие треба да работат или не.
Имаше две групи на луѓе во емисијата: [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Додека некои жени сè уште се борат да се докажат на работното место, младата генерација египетски мажи и жени се чини тргнале по различен пат.</p>
<p><a href="http://fantasia4ever.blogspot.com/2008/06/egyptian-working-woman.html">Фантасиа</a> гледала епизода од <em>El Beyoot Asrar </em> (Домовите имаат тајни) каде што се зборувало за жените и дали тие треба да работат или не.</p>
<blockquote><p>Имаше две групи на луѓе во емисијата: поканетите гости, кои беа мажи и жени во доцните 40ти и 50ти години, и публиката, која беше претежно од млади луѓе. Некои беа студенти, а други изгледаа како да се во раните 20ти. Не се сеќавам на точните зборови на секоја личност пооделно, но постарите луѓе сите беа за работа.  Жените зборуваа за нивните искуства во животот, како нивните кариери им помогнале и како нивните сопрузи ги поддржувале.  Зборуваа за своите деца. Повеќе од еднаш беа запрашани дали нивните кариери влијаеле врз нивната грижа за децата и сите одговорија дека децата не страдале поради нивните кариери. До тука, сè ова звучи фино.  Човек би помислил штом постарата генерација вака размислува, помладата генерација дефинитивно ќе биде понапредна и жените ќе бидат поориентирани кон градење кариера.</p></blockquote>
<p>Кога помладата генерација мажи и жени добиле шанса да ги изразат своите мислења  на оваа тема, Фантасиа била многу разочарана:</p>
<blockquote><p>Млад човек, најверојатно во раните 20ти години, рече дека нема да и дозволи на својата жена да работи&#8230;во никој случај.  Тој мислеше дека местото на жената е во домот и никаде на друго место.  Еден друг млад човек рече „Ќе и дадам на жена ми шанса да работи и ако успее да работи, сама да се грижи за децата, сама да се грижи за куќата&#8230;(и слушнете го ова)&#8230;да се грижи за МЕНЕ!!! (зарем тој има 2 години??? Зарем таа треба и пелените да му ги менува??) тогаш ќе и „ДОЗВОЛАМ“ да работи.“ Меѓутоа ако таа доживее неуспех во било кое поле или ако тој мисли дека не е доволно добра&#8230;. тогаш ќе и „ЗАБРАНИ“ да има работа или кариера!!!! На мое неверување и големо разочарување неколку други мажи од публиката го мислеа истото.</p>
<p>Жените во публиката уште повеќе ме разочараа. СИТЕ, повторувам, СИТЕ жени во публиката (за кои ќе додадам дека според изгледот беа во раните 20ти) рекоа дека нивниот „СОН“ е да се омажат и да седат дома. НИТУ ЕДНА, повторувам, НИТУ ЕДНА не спомна дека има желба да има кариера. Тие ниту спомнаа успех ниту помислија на него. Сите беа дипломирани студенти кои „одбраа“ да ги отфрлат своите дипломи засекогаш!! Неколку спомнаа дека би сакале да работат додека да го сретнат вистинскиот маж. Значи за нив работата е начин да се „улови“ маж!  Кога овие девојки беа запрашани за нивните амбиции, нивниот коментар беше многу сличен на коментарите на мажите: сите се согласија дека жените немаат амбиции, дека нивната амбиција треба да биде да готват и чистат и чуваат деца. Се согласија дека амбицијата на жените за кариера е „мит“ со кој западните медиуми се обидуваат да им го исперат мозокот на жените!!!</p></blockquote>
<p>Фантасиа ја искажа својата фрустрација велејќи:</p>
<blockquote><p>Од моја гледна точка, на нашата земја и е потребна секоја трошка работа и енергија која ја имаме на располагање да ни помогне да се извлечеме од економската и социјалната депресија. Не треба ни да се размислува за концептот дека жената треба да работи&#8230; Оваа тема се дискутира веќе повеќе од 120 години&#8230; и жените работат уште од времето кога созреаа нашите баби и дедовци во 1940-те и 1950-те. Необично е едно општество толку многу да биде уназадено и жените да изгубат толку многу за толку кратко време.  Она за што египетските жени толку напорно работеа полека им се одзема&#8230;а тие не ни забележуваат.  Неверојатно е колку перење на мозок се случи во нашата култура во последниве 20 години!! За мене е мистерија како е можно да ги угнетуваш луѓето и во исто време да ги убедуваш дека угнетувањето било нивна идеја&#8230;така што тие мислат дека угнетувањето е ослободување??? Знам дека звучи збунувачки, но ние сме жив пример за оваа превртена логика.</p></blockquote>
<p>Фантасиа исто така објасни дека таа не е против мајки кои не работат, но&#8230;</p>
<blockquote><p>Но ако сите жени одеднаш решат да останат дома, тоа повеќе не е несебичен акт, туку се претвора во многу себичен акт. Да објаснам зошто:</p>
<p>1-    За почеток &#8230;. на децата мајките им се потребни само во првите неколку години од животот. По 4 годишна возраст сите деца одат во училиште, така што мајка која седи дома навистина не прави многу за детето. Египетската влада има направено многу за мајките кои работат во Египет. Постои еден многу дарежлив закон кој не постои сегде, а тоа е законот за отсуство за грижа на дете. Според законот, жена која работи во Египет може да отсуствува од работа до 5 ГОДИНИ.</p>
<p>2-    Мажите тврдат дека им треба жена за да се „грижи“ за нив. Освен ако мажот не е оневозможен или хендикепиран на некој начин, на ниту еден возрасен одговорен работен маж не му треба жена да се грижи за него. Мажите ги учат уште од мали дека не треба ни со прст да мрднат за да се грижат за куќата; не треба да чистат, не треба да готват и целата оваа „нечиста“ работа е под нивното ниво.</p>
<p>3-    Мажите тврдат дека ако мажот може да си дозволи финансиски да се грижи за куќата, жената не ТРЕБА да работи. Ова всушност е еден од најиритирачките аргументи. Жените во Египет ја чинат владата илијадници фунти за да добијат факултетско образование, и ако жената одлучи да не работи тогаш треба да ги врати парите за да може некој друг да ги искористи да добие образование и да биде корисен за општеството.  Ако овие пари Министерството за образование ги искористи за да финансира лабораториски истражувања, зарем нема подобро да бидат потрошени?  Значи ова е мојот аргумент: ако не сакаш да ги користиш, не ги земај!!!</p>
<p>4-    Луѓето тврдат дека жените го заземаат местото на мажите на работното место и ги оставаат без работа. Би сакала да одговорам на ова тврдење со тоа што ќе кажам дека сите жени немаат некој кој ги издржува. На мажите кои мислат дека жените го заземаат нивното место им велам, не бидете толку кратковиди. Не ја потценувајте вредноста на жената која работи во соседната канцеларија бидејќи можеби таа прави повеќе за нејзиното семејство отколку што некој маж би можел. Жените на работното место треба да бидат прифатени, почитувани и ценети. Тие не ги заземаат вашите места и нивната вредност на работното место не е помала од вредноста на нивните машки колеги.</p>
<p>5-    Луѓето тврдат дека нема доволно работни места за сите&#8230;значи жените треба да седат дома и да ги остават мажите да работат за да може секое семејство да има барем еден приход!! За ова тврдење би сакала да речам дека иако нема доволно извори на приход од работа за сите, сепак има толку многу работа што треба да се заврши, а никој не ја прави.  Еден од концептите за кои многу ретко слушаме во Египет е волонтирањето.</p></blockquote>
<p>Фантасиа го завршува својот напис со мотивирачка порака и вели:</p>
<blockquote><p>Значи да се тврди дека жените треба да седат дома е себично и обично тоа го велат луѓе кои мислат само на себе.  Ние сме и потребни на нашата земја, ние сме движечката сила на прогресот на нашата нација. Сите мораме да работиме заедно. Тоа што се жалиме поради корупцијата или каде отидоа парите нема да ни помогне. Ќе ни помогне заедничката работа. Не велам дека корупцијата не е фактор, но велам дека корупцијата стана изговор за сè што не е во ред во нашите животи. Можеме да направиме уште толку многу работи за да го направиме Египет подобар&#8230;треба само да пробаме!</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/365/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Светската банка започна натпревар за најдобар филм – социјални димензии или промени во климата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/354</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/354#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 16 Sep 2008 06:30:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Општо]]></category>

		<category><![CDATA[Развој]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[Храна]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=354</guid>
		<description><![CDATA[Светската Банка има повик за пријавување на 2-5 минутни документарни филмови кои ги прикажуваат социјалните ефекти или аспекти од промената на климата. Крајниот рок за пријавување на натпреварот е 24 октомври 2008. Тие би преферирале пријавување на филмови од земјите во развој (особено од младината), кои покриваат било која од овие категории:
-    [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Светската Банка има <a href="http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTSOCIALDEVELOPMENT/0,,contentMDK:21840190~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:244363,00.html" target="_blank">повик за пријавување</a> на 2-5 минутни документарни филмови кои ги прикажуваат социјалните ефекти или аспекти од промената на климата. Крајниот рок за пријавување на натпреварот е 24 октомври 2008. Тие би преферирале пријавување на филмови од земјите во развој (особено од младината), кои покриваат било која од овие категории:</p>
<p>-    <strong>Конфликт:</strong> Како последиците од промената на климата во недостатокот на ресурси и економската, а во многу случаи, и политичка нестабилност, може да доведат до општествен немир и вооружен конфликт?</p>
<p>-    <strong>Миграција</strong>: Дали постои поврзаност помеѓу промената на климата и миграцијата на населението?</p>
<p>-    <strong>Социјална политика:</strong> Како владите подготвуваат ефективни социјални политики за да се справат со предизвиците од промената на климата?</p>
<p>-    <strong>Сушни подрачја</strong>: Каква е општествената реакција за сушните подрачја во однос на промените на климата?</p>
<p>-    <strong>Урбан простор</strong>: Како мерките за адаптацијата на промените на климата ги зимаат во обѕир потребите на сиромашните во урбана околина?</p>
<p>-    <strong>Рурални институции</strong>: Како локалните институции во земјоделските општества градат капацитети за да се справат со ризиците поврзани со промената на климата и создаваат решенија?</p>
<p>-    <strong>Староседелци (домородци)</strong>: Како староседелците (домородци) реагираат и се адаптираат на влијанието од промените на климата?</p>
<p>-    <strong>Родови прашања:</strong> Дали промената на клима има различни импликации врз мажите и жените, момчињата и девојчињата? Како и каде може да се види ваков пример?</p>
<p>-    <strong>Владеење</strong>: Како општествена одговорност може да биде промовирана за постапка врз климата?</p>
<p>-    <strong>Шуми:</strong> Кои се заканите и можностите за локалните заедници во напорите да се намали ширењето на уништување на шумите и деградацијата?</p>
<p>-    <strong>Човекови права:</strong> Кои се импликациите на човековите права во промените на климата?</p>
<p>Повеќе информации за натпреварот може да погледнете <a href="http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTSOCIALDEVELOPMENT/0,,contentMDK:21836866~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:244363,00.html" target="_blank">тука</a>.</p>
<p>Следува видео од повикот за пријавување.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="349"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/qfcxY6fMDwU&#038;rel=0&#038;border=1&#038;color1=0x5d1719&#038;color2=0xcd311b&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/qfcxY6fMDwU&#038;rel=0&#038;border=1&#038;color1=0x5d1719&#038;color2=0xcd311b&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="349"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/354/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Гвајана: Повторно Ејкон</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/05/345</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/05/345#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 05 Sep 2008 20:47:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Гвајана]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Музика]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Соединети Американски Држави]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=345</guid>
		<description><![CDATA[Ејкон повторно создаде контроверзија во Карибите. Овој пат, изборот на територија е Гвајана. На концерт во националниот стадион во Гвајана, кој беше дел од регионалната прослава Карифеста, хип-хоп пејачот сурфаше низ публиката при неговиот обид да дојде до платформа за камера во средина на публиката. Неколку поддржувачи пристигаа на неа пред него и изгледа имаше [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://www.akononline.com/" target="_blank">Ејкон</a> <a href="http://www.globalvoicesonline.org/2007/04/30/trinidad-tobago-akon-controversy-continues/" target="_blank">повторно</a> создаде контроверзија во <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8" target="_blank">Карибите</a>. Овој пат, изборот на територија е <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B0" target="_blank">Гвајана</a>. На концерт во <a href="http://www.flickr.com/photos/cricket/436965754/" target="_blank">националниот стадион</a> во Гвајана, кој беше дел од регионалната прослава <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/08/29/guyana-bahamas-the-good-and-bad-of-carifesta-x/" target="_blank"><em>Карифеста</em></a>, <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BF_%D1%85%D0%BE%D0%BF_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0" target="_blank">хип-хоп</a> пејачот <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Crowd_surfing" target="_blank">сурфаше низ публиката</a> при неговиот обид да дојде до платформа за камера во средина на публиката. Неколку поддржувачи пристигаа на неа пред него и изгледа имаше судир кога Ејкон се обидуваше да се качи на платформата. Откако тој се искачи на бината, удри една од жените доволно силно за да ја бутне од подиумот.</p>
<p><a href="http://westindian.us/akon-punches-chick-out-at-guyana-concert/" target="_blank">Видео од инцидентот</a> има насекаде низ интернетот и гвајанските блогери го интерпретираат овој најнов испад на Ејкон како демонстрација на пејачот за својата омраза кон жените.</p>
<p><a href="http://livinguyana.blogspot.com/2008/09/smack-that-akon-chucks-woman-in-guyana.html" target="_blank"><em>Ливинг Гвајана</em></a> се прашува зошто традиционалните медиуми не известија за овој инцидент во нивното покривање на концертот:</p>
<blockquote><p>Во сите локални известувања за концертот, зошто тие не известија дека Ејкон физички нападнал две жени пред  огромна публика во Гвајана?</p>
<p>Ејкон има репутација за напаѓање луѓе во различни форми. Тој симулираше секс со петнаесетгодишно девојче во Тринидад и фрли момче од сцена во САД. Овој тип е очигледно лудак и потребно е да биде затворен (ви звучи познато?) за да се заштити од негови понатамошни напади врз невини луѓе.</p></blockquote>
<p>Тој е <a href="http://livinguyana.blogspot.com/2008/09/us160000-slap-in-face-of-guyanese-women.html" target="_blank">уште поизнервиран</a> кога дознава колку бил платен Ејкон за неговиот настап, нарекувајќи го „шамар за жените од Гвајана од 160 000 долари“:</p>
<blockquote><p>Инцидентот со Ејкон е уште еден пример какви работи поминуваат кај Гвајанците и колку лесно толерираат работи. Замислете 20 000 луѓе беа таму и ниеден не изреагира на овој момент за злоупотреба на жена од Гвајана. Секој маж со принципи би ги одбранил овие жени.</p>
<p>Ова е пародија. Го повикуваме министерот Рохи да го осуди Ејкон и да му забрани повторен влез во Гвајана. Која и да е оваа жена, треба да си најде добар адвокат и да го тужи идиотот.</p></blockquote>
<p>Интересно, <a href="http://guyana911.blogspot.com/2008/09/under-more-scrutiny.html" target="_blank"><em>Гвајана911</em></a> ги окривува жените за овој инцидент:</p>
<blockquote><p>Претходно, кога овие кловнови се обидоа да се качат на сцена&#8230; беа турнати. Не прекинувате концерт или национален настан на тој начин. Кога такво нешто се случува, понекогаш е потребен физички напор за да се решат работите.</p>
<p>Ако тие кловнови сакале да се качат на платформата, што треба Ејкон да направи? Да стои и да го држи микрофонот и само да ги гледа? Или се очекува од него да настапува и да ги игнорира додека тие се покажуваат.</p>
<p>Тој требаше да ги удри. Да ги научи на самоконтрола&#8230; Сите се запознаени дека Ејкон со право ги мрзи жените кои го покажуваат својот задник.</p>
<p>Јас не гледам како тоа што Ејкон го направи е погрешно.</p></blockquote>
<p>Во секој случај, <a href="http://signifyinguyana.typepad.com/signifyin_guyana/2008/09/im-still-a-bit-rankled.html" target="_blank"><em>Сигнифин Гвајана</em></a> мисли дека има поважни работи што треба да се земат во предвид:</p>
<blockquote><p>Еден од навистина непријатните негативности што јас ги забележав за време на Карифеста беше нешто поголемо од неговото недоволно фокусирање (сѐ уште сум збунет за важноста на некои од настаните, на пример), но на страна од присуството на Ејкон, мојот најголем проблем со настанот беше недостатокот на младите гласови во дискусијата за состојбата на Карибискиот регион.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/05/345/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Саудиска Арабија: Независни жени</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/02/341</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/02/341#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 02 Sep 2008 13:02:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Хумор]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=341</guid>
		<description><![CDATA[Без сомнеж, жените кои живеат во Саудиска Арабија се соочуваат со многу ограничувања, меѓутоа тие не секогаш се поклопуваат со претставата  за угнетеност која многу странци ја имаат за оваа земја. Во овој запис имаме совети за жени кои сакаат да ја посетат Џеда сами, рецензии за хотели за жени во Ријад и молба [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Без сомнеж, жените кои живеат во Саудиска Арабија се соочуваат со многу ограничувања, меѓутоа тие не секогаш се поклопуваат со претставата  за угнетеност која многу странци ја имаат за оваа земја. Во овој запис имаме совети за жени кои сакаат да ја посетат Џеда сами, рецензии за хотели за жени во Ријад и молба до оние странци кои би сакале да говорат во име на угнетените жени од Саудиска Арабија.</p>
<p>Започнуваме со Хала, која моментално живее во САД и блогира на <em>ХАЛА-ИН-УСА,</em> која и дава совет на една пријателка која сака сама да ја посети <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jeddah">Џеда</a> за прв <a href="http://hala1.wordpress.com/2008/08/27/visiting-jeddah-a-single-woman-perspective/">пат</a>:</p>
<blockquote><p>Жените во Џеда се облечени во надворешна покривка наречена „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Abaya">Абаја</a>“, која се носи врз алиштата, па облечи нешто потенко одоздола, особено во лето. Шамијата не е задолжителна за женските посетители на Џеда, но се претпочита да биде носена (поради безбедност и удобност) во традиционалните места.</p>
<p>Постојат многу места што треба да се видат во Џеда, јас би го препорачала Балад, стариот град во Џеда, со историската архитектура и старите куќи, добар пример е куќата Насеф. Таму можат да се купат традиционални производи од старите продавници и да се ужива во аромата на арапските парфеми како Оуд и Бухур, потоа традиционалните ракотворби како светилки и фанус (фенери), урмите, слатките и ткаенините во разни бои.</p>
<p>Потоа, треба да се посети познатиот <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jeddah_Corniche">Брег на Џеда</a>. Препорачувам да го посетиш рано наутро или во 18 часот попладне за да ги видиш скулптурите на отворено покрај морето, како и фонтаната со морска вода, една од највисоките фонтани во светот. Покрај брегот има многу опции за ручек, од скапи ресторани до брза храна или мали трафики за кифли или пржени компири. Локалните луѓе седат со часови покрај морето гледајќи ги минувачите додека нивните деца си играат наоколу.</p></blockquote>
<p>За повеќе совети од Хала за што да видите во Џеда, проверете <a href="http://hala1.wordpress.com/2008/08/27/visiting-jeddah-a-single-woman-perspective/">тука</a>.</p>
<p>Во меѓувреме <em>Американ Беду</em>, американка која живее во Саудиска Арабија, ни кажува што мисли за еден хотел само за жени во <a href="http://americanbedu.com/2008/08/28/so-what-if-riyadh-has-a-women-only-hotel/">Ријад</a>:</p>
<blockquote><p>Хотелот <a href="http://www.luthanspa.com/default.htm">Ал Лутан</a> е првиот хотел само за жени во Ријад.  Тоа е луксузен хотел и бања само за жени. Хотелот нуди комплет услуги и делукс, удобно, и безбедно сместување. Во Ал Лутан се добредојдени и саудиски жени и странкињи.  Некои жени проговорија во медиумите дека отварањето на Ал Лутан е чекор наназад. Според овие жени, ова е враќање наназад за Кралството бидејќи веќе постои толку многу насилна сегрегација и жените не само што имаат многу малку права, туку промовирањето и отварањето на хотел само за жени уште повеќе ќе ги оневозможи жените во остварувањето на нивните права. Можеби јас сум една од ретките, но јас имам сосема спротивно мислење. Ал Лутан не е уникатен кога ќе се спореди со остатокот од светот. Женски хотели и женски спратови во хотели се чести во повеќето светски метрополи (и не само во метрополите). Порано кога многу патував низ светот уживав да престојувам на женски спрат во хотел, особено во странски градови каде не беше толку често жени да патуваат сами по работа. Така што за мене хотел за жени не е чекор наназад, туку уште една добра опција за жените во Кралството.</p></blockquote>
<p>На блогерот од Ријад <em>Свит Ангер</em> му е доста од странците кои претпоставуваат дека жените во Саудиска Арабија се угнетувани иако не знаат ништо за нивните животи или <a href="http://sweetangerksa.blogspot.com/2008/08/saudi-arabia.html">општеството</a>:</p>
<blockquote><p>Додека барав некои работи на Гугл наидов на статија за огромниот терор на репортерка во Саудиска Арабија на која не и било дозволено да остане во машкиот дел на Старбакс, буааа. Тоа што го привлече моето внимание не беше самата статија, туку коментарите. […] Да се разбереме, Саудиска Арабија не е куп шатори и камили што се шетаат наоколу, мажи во турбани кои пеат „Алах о акбар“ и силуваат жени бидејќи тоа е нивно право и кои имаат харем со најмалку 20 жени. И да, ние не ги сунетисуваме нашите жени, тоа е одвратно и погрешно на толку многу нивоа. Жените не ги затвараат дома и оние кои се затворени се затворени поради семејството и културата, не поради државата, ме следите? Добро. Ние не сме назадни, морони, ние сме конзервативни, тоа значи ако сакаш да се мешаш со спротивниот пол тогаш одиш на одредено место. […] Мојата поважна поента е , кој ви дава право да судите: „Затворете го Старбакс! Не треба да ги поддржуваат со тоа што отвараат делови за семејства„ – извинете? Јас не се жалам, ми треба само кафе, така што сериозно луѓе, ГУБЕТЕ СЕ, не најмив никого да ми биде портпарол.</p>
<p>За оние од вас кои с<span style="font-size: 11pt; line-height: 115%; font-family: &quot;Calibri&quot;,&quot;sans-serif&quot;;">ѐ</span> уште се убедени дека сме угнетувана нација и кутрите жени треба да бидат научени како да се спротивстават, а ако не ние ќе се бориме за нив, да ви дадам една претстава за тоа како тече еден обичен ден во Ријад. Вчера се разбудив, си направив кафе &#8230; се облеков, си ја ставив мојата абаја (ако ви е премногу страшно да размислувате за тоа, претставете си го како палто), го земав моето мало анѓелче, седнав во колата со шофер, го однесовме девојчето, и отидов на работа. Во 13:30 веќе јадев со девојките ручек од Сабвеј, потоа се вратив од работа и заминав во 16:30, отидов дома, се одморив, се истуширав, се облеков, го чекав шоферот да ме однесе до кинескиот рестотан зошто ги поканив девојките да излеземе. Стигнав таму околу 21:45, заминав околу полноќ, седнав пред компјутер, проверив Фејсбук и Хотмејл, и си легнав околу 2 часот. О БОЖЕ, КАКОВ ХОРОР, КАКО МОЖАМ ДА ЖИВЕАМ ВАКА УГНЕТЕНА ААААААААААХХХ!!! […] Мојата поента е, некои луѓе немаат поим што се случува во нашите животи, а сепак мислат дека имаат право да судат и да бидат семоќни. Различни сме, да, но тоа што сме различни од она кое вие мислите дека е правилно не значи дека ние сме лоши или во грешка, само нè прави  тоа што сме. Помирете се со тоа и оставете нè намира.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/02/341/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Кенија: Предлог-закон за репродуктивни права предизвика дебата за абортус</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/338</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/338#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 01 Sep 2008 08:06:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Здравје]]></category>

		<category><![CDATA[Кенија]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=338</guid>
		<description><![CDATA[Предлог-закон поднесен од организации за женски права во Кенија, кој би го олеснил абортусот, повторно предизвика дебата за легализирањето на абортусот. Оваа процедура моментално е нелегална во Кенија, освен кога животот на мајката е во опасност. Многумина религиозни лидери и политичари во земјата се изјаснија против обидот да се смени законот за абортус.
Организациите за женски [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/08/2212925952_4b6185358f_m.jpg" alt="" width="240" height="180" />Предлог-закон поднесен од организации за женски права во Кенија, кој би го олеснил абортусот, повторно предизвика дебата за легализирањето на абортусот. Оваа процедура моментално е <a href="http://www.reproductiverights.org/pub_fac_abortion_laws.html">нелегална</a> во Кенија, освен кога животот на мајката е во опасност. Многумина религиозни лидери и политичари во земјата <a href="http://www.nation.co.ke/News/-/1056/462154/-/item/1/-/e6335l/-/index.html">се изјаснија</a> против обидот да се смени законот за абортус.</p>
<p>Организациите за женски права започнаа <a href="http://womensphere.wordpress.com/2008/05/27/kenya-activists-launch-campaign-to-ease-abortion-laws/">кампања</a> во почетокот на годинава за репродуктивната и сексуална здравствена грижа во Кенија да биде достапна и евтина. Дел од оваа кампања е и предлог-законот за Репродуктивно Здравје и Права 2008, составен од страна на кениската подружница на <a href="http://www.fidakenya.org/">Федерацијата на Жени Адвокати</a> и <a href="http://www.covaw.or.ke/">Коалицијата против Насилство врз Жените</a>.  Предлог-законот третира разни прашања поврзани со репродуктивното здравје, вклучувајќи и полесен пристап до абортус.  На пример, предвидува легален абортус ако трудната жена може да докаже со изјава или други докази дека нејзината бременост е резултат на сексуален напад, силување, полов напад врз дете или инцест.</p>
<p>Артур Оквемба, кој пишува за <em>Африканска Жена и Дете</em>, ја <a href="http://www.awcfs.org/content/view/100/2/">сумаризира </a>дебатата околу абортусот. Тој вели:</p>
<blockquote><p>Абортусот во Кенија е с<span style="font-size: 11pt; line-height: 115%; font-family: &quot;Calibri&quot;,&quot;sans-serif&quot;;">ѐ</span> уште нешто за коешто се молчи. Но наспроти законот кој го ограничува прекинот на бременоста, нелегалните абортуси непречено се случуваат во оваа држава во Источна Африка. Не постојат едноставни одговори на ова емотивно прашање. На една страна се оние кои  се залагаат за правото на жената да избере дали ќе има дете или не, додека другите, кои ја користат религијата како основа, се залагаат за правото на фетусот.</p></blockquote>
<p>Организациите за женски права тврдат дека пристапот до абортус е исто така е здравствено прашање бидејќи многу жени се подвргнуваат на небезбедни процедури.  Иако е тешко да се добијат точни статистички податоци бидејќи абортусот е нелегален, една <a href="http://www.comminit.com/en/node/18044">национална студија</a> покажа дека годишно во  Кенија се изведуваат 300,000 абортуси, како резултат на кои околу 2,000 жени и девојки завршуваат во болница поради здравствени компликации. Во превод тоа се 800 абортуси дневно и смрт за 2,600 жени годишно. Еден <a href="http://www.reproductiverights.org/pub_bo_ggr.html#executivesummary">друг извештај</a> проценува дека повеќе од 40% од смртноста на мајките во Кенија се должи на небезбедни процедури на абортус.</p>
<p>За да го заштитат здравјето на жените, <em>морфеус револушнс</em> <a href="http://morpheusrevolutions.blogspot.com/2008/04/global-gag-rule-matter-of-life-and.html">укажува</a> дека лекарите понекогаш ги земаат работите во свои раце.</p>
<blockquote><p>Лекарите во Кенија често многу „либерално“ ја толкуваат забраната на абортуси, бидејќи знаат дека ако тие не го извршат абортусот, жените ќе бидат принудени да побараат небезбедни абортуси со кои ги изложуваат своите животи на висок ризик.</p></blockquote>
<p><em>Кенијанобзервер</em> <a href="http://www.breakingnewskenya.com/2008/05/19/huruma/">тврди</a> дека законот за абортуси нема смисол и дека е напишан од мажи за да ги заштити мажите. Тој вели:</p>
<blockquote><p>Кенија има еден од најограничувачките закони за абортус додека остатокот од светот ги олеснува тие закони и сепак бројот на абортуси расте и станува се поопасно бидејќи жените се изложуваат на поголеми ризици за да добијат абортус. Посета на одделението 1Д во Кенија каде што завршуваат жените после диви абортуси е отрезнувачки доказ за ова. Сигурен сум дека постојат легитимни причини за ограничување на абортусот. Она што не го разбирам е дволичноста на владата во врска со ова прашање кога се земат во обѕир овие отрезнувачки статистички податоци.  Дали знаете дека лице кои ќе биде фатено како помага при абортус во Кенија може да биде осудено на смрт? А што со мажите кои што силуваат млади девојчиња, роднини, и ментално ретардирани жени по целата земја?</p></blockquote>
<p>МУНГА, којшто блогира на <em>КОНТРОВЕРЗНО</em>, <a href="http://mchlmunga.blogspot.com/2008/07/abortion-pro-life-pro-choice.html">вели</a> дека решението е да се легализира процедурата.</p>
<blockquote><p>Абортусот во нашата земја Кенија е приказна без крај. Прво ја имаш полицијата која ги прогонува докторите кои наводно го извршиле овој „грев“ и ги затвора. Меѓутоа, решението на проблемот според мене не е да се прогонуваат докторите, тие всушност само сакале да заработат за живот на погрешен начин. Јас мислам дека треба да се остави „трудната двојка“ сама да реши што сакаат да направат во врска со нивната ситуација. Ова ќе биде можно само доколку абортусот во Кенија се легализира.</p></blockquote>
<p>Меѓутоа, други блогери се согласуваат со кениските политичари и религиозни лидери кои се <span style="font-size: 11pt; line-height: 115%; font-family: &quot;Calibri&quot;,&quot;sans-serif&quot;;">спротивставуваат </span>на закон за абортус кој ќе биде помалку ограничувачки. Џон Смитон, кој блогира за Општеството за Заштита на Неродените Деца <a href="http://spuc-director.blogspot.com/2008/08/eugenics-and-coercion-in-kenyan.html">вели</a> дека предлог-законот не треба да се прифати.</p>
<blockquote><p>Ако се прифати предлог-законот, тоа ќе доведе до лесно достапен абортус по потреба и неродените деца ќе останат без никаква заштита .</p>
<p>Под суптилната маска на „репродуктивни права“, предлог-законот декларира дека „безбедна и достапна грижа поврзана со абортус“ е репродуктивно право.  Абортусот би се дозволил ако се потврди дека „продолжувањето на бременоста би претставувало ризик по физичкото и менталното здравје на жената.“ Ова всушност ќе дозволи абортус на барање.</p></blockquote>
<p>Артур Оквемба, кој пишува за <em>Африканска Жена и Дете</em>, <a href="http://www.awcfs.org/content/view/100/2/">предупредува</a> дека без разлика која страна од дебатата луѓето од Кенија ќе ја поддржат, ова прашање треба да се расчисти – нема едноставно да исчезне.</p>
<blockquote><p>Неодамна медиумите во Кенија направија сензација, дури користејќи и слики, од смртта на <a href="http://www.mg.co.za/article/2005-10-21-too-many-illegal-abortions-little-contraception">15 фетуси</a> наводно како резултат на нелегални абортуси. Јавноста писна и имаше огромна јавна осуда на абортусот. Но ова нема да ги обесхрабри младите жени, коишто немале друг избор, повторно да го направат тоа.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/338/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Пораз за сексуалното малтретирање</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/334</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/334#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 25 Aug 2008 11:34:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=334</guid>
		<description><![CDATA[Национална кампања за борба против сексуалното малтретирање ја бранува јавноста во Египет. Феит од блогот Муслима Медиа Воч дискутира за новата кампања, насловена „Почитувај се себеси“, наменета за борба против сексуалното малтретирање на улиците на Каиро.
Таа вели:
Сексуалното малтретирање е проблем кој има влијание врз жените во сите општества. Муслиманските општества не се исклучок. Каде што [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Национална кампања за борба против сексуалното малтретирање ја бранува јавноста во Египет. Феит од блогот <em><a href="http://muslimahmediawatch.blogspot.com/2008/08/taking-down-sexual-harassment.html">Муслима Медиа Воч</a></em> дискутира за новата кампања, насловена „Почитувај се себеси“, наменета за борба против сексуалното малтретирање на улиците на Каиро.</p>
<p>Таа вели:</p>
<blockquote><p>Сексуалното малтретирање е проблем кој има влијание врз жените во сите општества. Муслиманските општества не се исклучок. Каде што има патријархалност, таму има и сексуално малтретирање. И во муслиманските и во не-муслиманските општества „решението“ на проблемот со сексуално малтретирање секогаш паѓа на товар на жените. „Не носете облека што многу открива, не флертувајте, не излегувајте сами“ итн. Дури и на универзитетот кајшто студирам постерите за превенција на силување и сексуално малтретирање се закачени само во женските тоалети и фокусот е врз однесувањето на жените, не на мажите. Лос Анџелес Тајмс неодамна објави статија за една група (слика на десно) <img class="alignright" style="float: right;" src="http://latimesblogs.latimes.com/photos/uncategorized/2008/08/04/poster_2.jpg" alt="" width="335" height="279" />во Египет која има различен приод кон сексуалното малтретирање. Волонтерската група ја финансира египетското списание за млади Келметна. Еден од најдобрите аспекти на групата е тоа што се фокусираат на улогата на мажите во превенција на сексуалното малтретирање. Слоганот на кампањата на групата е „Почитувај се себеси: во Египет сеуште има вистински мажи.“ Овој слоган ми се допаѓа од две причини.  Првата е што преиспитува еден од основните аспекти на традиционалната претстава за машкост: сексуалната моќ над жената. Малтретирањето жени не е доказ за машкост, туку знак на кукавичлук. Одлично е што муслиманите почнуваат да го сфаќаат тоа.</p></blockquote>
<p>Таа објаснува понатаму:</p>
<blockquote><p>Другата причина што ми се допаѓа овој слоган е што ја префрла одговорноста за сексуалното малтретирање врз мажите. Предолго се мислеше одговорноста за сексуалното малтретирање треба да ја носат жените. „Вистинските мажи“ треба да преземат одговорност и да ги почитуваат жените и нивната сексуална автономија, а и да ги спречат другите мажи кога не ја почитуваат сексуалноста на жените. Затоа ова кампања не се фокусира само на тоа да ги едуцира мажите да престанат со сексуално малтретирање на жените, туку и да ги спречат другите мажи во тоа. Тоа е од особена важност кога сексуалното малтретирање во Египет се случува во јавност</p>
<p>Фокусот врз мажите и нивната одговорност ќе води и до преиспитување на идејата дека начинот на кој жените се облекуваат може да спречи сексуално малтретирање. Статијата во Лос Анџелес Тајмс цитира резултати од испитување кое покажало дека 83% од египетските жени изјавиле дека биле вербално и сексуално малтретирани. Од нив, 70% биле под превез.  Нур Хусеин, волонтер во групата која носи хиџаб (превез) се одлучила да и се приклучи на групата откако била сексуално малтретирана.  Нур вака вели за нејзиното искуство: „Тоа беше пред еден месец. Се чувствував многу несигурно и тоа ме наведе да се придружам на кампањата. И порано слушав за малтретирање, но мислев дека тоа им се случува само на девојки кои не се под превез. Не ни помислував дека може да ми се случи мене.“ Приказните како оваа на Нур само ја потврдуваат валидноста на пораката на кампањата: малтретирањето не се случува по вина на жените, туку по вина на мажите. Прифаќањето на овој факт е првиот чекор кон поразот на сексуалното малтретирање.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/334/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Арабија: Дали мажите Арапи-Американци се губитници?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 06 Aug 2008 11:34:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јордан]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Образование]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Соединети Американски Држави]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=309</guid>
		<description><![CDATA[„Дали мажите Арапи-Американци навистина се губитници“ се прашува Асом, млада Арабјанка-Американка – или родителите на потенцијалните невести не се во контакт со реалноста кога доаѓа време за избор на соодветен зет?
Според Асом:
Многу возрасни ги сметаат неколкуте момчиња од мојата мала заедница за претставници на Арапите-Американци од САД и одлучија дека едноставно нема квалификувани момчиња за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>„Дали мажите Арапи-Американци навистина се губитници“ се прашува <a href="http://diaryofasoom.blogspot.com/2008/07/no-good-arab-american-males.html" target="_blank"><em>Асом</em></a>, млада Арабјанка-Американка – или родителите на потенцијалните невести не се во контакт со реалноста кога доаѓа време за избор на соодветен зет?</p>
<p>Според Асом:</p>
<blockquote><p>Многу возрасни ги сметаат неколкуте момчиња од мојата мала заедница за претставници на Арапите-Американци од САД и одлучија дека едноставно нема квалификувани момчиња за нивните ќерки. Тие велат дека е тажно што нивните ќерки ќе се омажат со некој што пораснал во друга земја и не зборува течен англиски, но едноставно нема друга опција бидејќи Арапите Американци се губитници. Тешко е да се најде некој што го применува муслиманството, којшто е образуван, има добра кариера, а израснат во Америка. Културната бариера ќе биде мал компромис, кој брзо ќе го надмине.</p></blockquote>
<p>Таквата ситуација, вели блогерот, прикажува колку таквите мајки не се во контакт со реалноста.</p>
<blockquote><p>Тоа е како „Жено дали ти си била во Средниот Исток, неодамна????“ Не е баш земја со млади принцови на бел коњ со дипломи, со многу средства и кои се придржуваат до 5те столба на Исламот и сето тоа го прават додека ја чекаат твојата ќерка да се појави и да им го исполни животот.</p></blockquote>
<p>Таа објаснува дека проблемот со недостиг на соодветни додворувачи за муслиманските Арабјанки-Американки е поради тоа што девојките се многу поамбициозни и поквалификувани од мажите – наведувајќи дека проблемот не е само во САД туку во целиот арапски свет.</p>
<blockquote><p>Мажите се генерално помалку амбициозни отколку претходно, а девојките се повеќе. Би рекла дека ова е поистакнато во Средниот Исток отколку во САД. Во Јордан, се шегував со мојата роднина, која е во последната година од нејзините студии по инженерство, дека доколку не побрза да си најде колега за момче пред да дипломира, ќе заврши со некој од војската, кој е пушач и пцуе многу.</p></blockquote>
<p>Асом исто така наведува искуство со мајка Арабјанка, која ја има испратено својата ќерка во Средниот Исток за да си најде соодветен додворувач.</p>
<blockquote><p>Беше фрустирачки додека се обидував да го објаснам ова на познајничка на мајка ми, која постојано зборуваше за тоа како се обидувала да ја убеди својата ќерка (која нема ни 20 години) да оди во Средниот Исток и таму да бара додворувач, бидејќи во САД „нема ниеден“. Таа дури призна дека ја испратила ќерка и во Јордан и Дубаи за да го помине летото со роднини, со единствена цел да запознае „квалификувани“ момчиња.</p></blockquote>
<p>Блогерот застанува на страната на мажите Арапи-Американци. Таа ги опишува мажите Арапи-Американци на следниов начин:</p>
<blockquote><p>Има многу одлични работи во американската култура и општество, кои не се застапени во Средниот Исток и другите источни земји. Момците кои пораснале во САД, како резултат на изложеноста  на разновидност во животот и нормите, знаат да бидам многу помирни, трпеливи и урамнотежени. Борбата да се израсне како малцинство, овозможи развивање на мажи кои се искрени и сензитивни. Оние кои избраа да го практикуваат Исламот имаат многу подлабоко ниво на верба и разбирање од оние кои се израснати во голема муслиманска околина.</p></blockquote>
<p>Во постот на Асом има и дел за Арабјанките-Американки, каде пишува зошто би му било тешко на Арап израснат во Средниот Исток да се справи со нив:</p>
<blockquote><p>Заедничко за девојките пораснати во САД, споредено со оние пораснати во Средниот Исток, е тоа што тие се сензитивни, разгалени и љубопитни. Ние сакаме да прашуваме „Зошто?“ и понекогаш се буниме без некоја причина. Девојка со такви квалитети може да претставува голем проблем за момче пораснато на исток. Западните момчиња НЕ СЕ ПОДОБРИ од источните, но генерално се подобри за западните девојки.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
