<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>на македонски &#187; Владеење</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/governance/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 01 Dec 2008 12:03:47 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Eгипет на продажба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/430</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/430#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 19 Nov 2008 09:16:16 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Економија]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Свет]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Тема]]></category>

		<category><![CDATA[Финансии]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=430</guid>
		<description><![CDATA[Објавено е  дека секој египетски граѓанин кој е постар од  21 година ќе поседува удел од египетските државни компании и фабрики. Објавата е  главна тема во телевизиските емисии, а го најде својот пат и до блогосферата.
Зинобиа напиша статија насловена: „Да ја продадеш својата држава на аукција“ велејќи:
Најпрвин се извинувам за моето недоразбирањето [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Објавено е  дека секој египетски граѓанин кој е постар од  21 година ќе поседува удел од египетските државни компании и фабрики. Објавата е  главна тема во телевизиските емисии, а го најде својот пат и до блогосферата.</p>
<p>Зинобиа напиша статија насловена: <a href="http://egyptianchronicles.blogspot.com/2008/11/to-sell-your-country-in-open-auction.html">„Да ја продадеш својата држава на аукција“</a> велејќи:</p>
<blockquote><p>Најпрвин се извинувам за моето недоразбирањето во врска со големото изненадување, или подобро за шокот, за исходот од овогодинешната НДП Конференција. Извинете ја мојата лоша економска информација, но да бидам искрен јас не го сфатив  планот на НДП се додека не  го прочитав повеќепати во весникот. Го прочитав повеќе пати бидејќи сакав да знам дали е вистинито, дали НДП сака овојпат целосно да ја уништи нашата економија ?</p></blockquote>
<p>Блогерот ја сумираше објавата вака:</p>
<blockquote><p>1 – Владата ќе ги приватизира јавните државни компании и фабрики и ќе додели бесплатни акции преку ваучери на сите граѓани.<br />
2 – Тие граѓани се египетските граѓани постари од 21 година.<br />
3 – Парламентот ќе започне да го разгледува овој план наредната недела.<br />
4 – Акциите ќе бидат достапни за пензионерите и вработените во јавниот сектор.</p></blockquote>
<p>Потоа таа се прашува:</p>
<blockquote><p>Што е со вработените во приватниот сектор, што е со граѓаните што работат како „фармери“?!</p></blockquote>
<p>Таа продолжува со сумирањето:</p>
<blockquote><p>5 – Не е дозволено на странци да ги купуваат овие акции освен ако не се регистрирани на Берзата!</p></blockquote>
<p>Потоа таа вели на Египјаните:</p>
<blockquote><p>Сега мои драги пријатели мора да знаете дека овој начин на приватизација – Систем на приватизација со ваучери – беше  имплементиран порано во различни земји во светот, но не успеа во сите земји како што требаше.</p>
<p>Се докажа дека е голем неуспех во  Русија кога беше имплементиран во 1992 година, таму луѓето ги продаваа своите ваучери за да дојдат до пари без никакво размислување за последиците и на крајот мал број на  луѓе купија најголем дел од акциите и дел од тие луѓе беше  Руската мафија.</p>
<p>Досега министрите и властите се чини дека не го разбираат проектот ниту планот  како што треба; нивните изјави се контрадикторни една со друга – на пример г-н Гамал Мубарак колку што јас се сеќавам рече дека нашите удели како популација на луѓе  постари од 21 година ќе достигне максимум Л.Е. 2000 да, 2000!! Министерот  за известции Махмуд Мохи Ел-Дин во весниците денес рече дека уделите на граѓаните ќе биде поголем од Л.E. 2000.</p>
<p>Луѓето се повеќе збунети од властите и не сфаќаат како овој план ќе биде добар за економијата и ќе го подобри нивното живеење. Неколку весници како што е Ал Достор и Ал Бадеел ги прашаа луѓето за планот и нивните одговори беа  страшливи. Тие рекоа дека ќе ги продадат ваучерите за да набават храна и за да ги платат сметките, додека пак други се прашуваа дали Владата ќе ги продаде Нил и Хај Дам.</p></blockquote>
<p>Нејзиниот последен збор во врска со ова прашање беше:</p>
<blockquote><p>Од сега до март многу работи можат да се случат – кој знае!</p></blockquote>
<blockquote><p>На Фејсбук, беа креирани неколку групи спротивставувајќи се на предлогот како што е  <a href="http://www.facebook.com/home.php?#/group.php?gid=34076279786&amp;ref=mf">Гамал Мубарак – ние нема да ти дозволиме да го продадеш Египет на  Израел</a> (арапски) и <a href="http://www.facebook.com/home.php?#/group.php?gid=42060872278&amp;ref=mf">Новиот закон за приватизација е замка  - бидете предупредени!</a> (арапски)</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/430/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Полска: Нова социјална мрежа за е-членови на парламент</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/06/423</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/06/423#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 06 Nov 2008 15:57:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Избори]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Општо]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Полска]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Софтвер]]></category>

		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[полски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=423</guid>
		<description><![CDATA[По огромниот успех на Nasza-klasa.pl (Нашиот клас), најпопуларната полска социјална мрежа слична на британската FriendsReunited (Повторно обединување на пријателите), се појави нов проект кој станува доста популарен во Полска:
Nasz-parlament.pl (Нашиот парламент) ги поканува своите корисници да станат е-членови на парламентот и да земат учество во е-гласањето за да и го покажат на владата вистинското мислење [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>По огромниот успех на <a href="http://nasza-klasa.pl/" target="_blank"><em>Nasza-klasa.pl</em></a> (Нашиот клас), најпопуларната полска социјална мрежа слична на британската <a href="http://www.friendsreunited.co.uk/" target="_blank"><em>FriendsReunited</em></a> (Повторно обединување на пријателите), се појави нов проект кој станува доста популарен во Полска:</p>
<blockquote><p><a href="http://www.nasz-parlament.pl/" target="_blank"><em>Nasz-parlament.pl</em></a> (Нашиот парламент) ги поканува своите корисници да станат е-членови на парламентот и да земат учество во е-гласањето за да и го покажат на владата вистинското мислење на граѓаните.</p></blockquote>
<p>До сега, Nasz-parlament.pl има 636 корисници и покрај тоа што првиот <a href="http://www.nasz-parlament.pl/profil?id=2" target="_blank">администратор</a> се има приклучено на сајтот при крајот на април страницата стана популарна минатиот месец, со своите 128 теми и 722 постови.</p>
<p>Покрај простор за дискусија, порталот овозможува информации за закони кои се во фаза на изгласување. Денес, на пример, една од <a href="http://www.nasz-parlament.pl/goracy_temat?id=27" target="_blank">популарните теми</a> (полски) е дискусијата за новиот закон за измачување во посебни ситуации. Според полскиот сајт за вести <a href="http://www.dziennik.pl/polityka/article259788/Polska_bedzie_eksportowac_tortury.html" target="_blank"><em>Dziennik.pl</em></a> (полски), доколку законот е навистина претставен, Полска нема да има право на мачење во земјата, но ќе има право да извршува вежби за запирање на тероризмот и „да ги пренесува терористите во земји како Египет, каде мачењето е дозволено.“</p>
<p>Оваа информација предизвика груби коментари на форумот на<em> Dziennik.pl</em>. На пример, корисникот Bozena е <a href="http://forum2.dziennik.pl/read.php?2,431672" target="_blank">загрижена</a> (полски):</p>
<blockquote><p>Мислам дека дојде време кога ќе се одземе хуманоста од основната слобода користејќи нечесен изговор за тероризам. Никогаш не сме имале терористички напад во Полска. Господ да не заштити од лагите кои владеат со Западот, каде луѓето ги губат своите права и слободи после секој таканаречен  терористички напад.</p></blockquote>
<p>Покрај линкувањето до моменталните написи во медиумите, порталот <em>Nasz-parlament.pl</em> исто така дава и простор на самите политичари да ги искажат своите <a href="http://www.nasz-parlament.pl/wypowiedzi_politykow" target="_blank">мислења</a> и на специјалистите да ги споделат своите <a href="http://www.nasz-parlament.pl/ekspertyzy" target="_blank">извештаи</a> кои се однесуваат на моменталните закони. <a href="http://www.nasz-parlament.pl/biura_poselskie" target="_blank">Сите моментални парламентарци</a> имаат свои страници на порталот.</p>
<p>Според блогот <a href="http://internetowo.eu/blog/web-20/nasz-parlamentpl-serwis-spolecznosciowy-interntowy-parlament-kontra-wiejska/" target="_blank"><em>internetowo.eu</em></a> (полски), како и повеќето свежи портали и овој е во потрага по спонзор:</p>
<blockquote><p>[…]Nasz-Parlament.pl планира да се опстојува од реклами или во иднина да најде спонзор. […]</p></blockquote>
<p>Како и на секоја друга социјална мрежа, корисниците може да креираат свои профили, користат групи и форуми, да контактираат локални претставници и да се вклучат во онлајн дискусиите.</p>
<p>И да не ја заборавиме најважната улога на е-членовите на парламентот – гласањето! Корисниците на Nasz-Parlament.pl може да гласаат и гласаат и гласаат!</p>
<p>Сајтот Nasz-Parlament.pl е достапен само на полски јазик.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/06/423/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Користете го Фејсбук ако сакате да флертувате со политичарите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/418</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/418#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 03 Nov 2008 09:06:12 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Софтвер]]></category>

		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<category><![CDATA[Хумор]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=418</guid>
		<description><![CDATA[Во националниот весник „Вест“ на насловната страница беше објавен напис „Флертувајте со политичарите на интернет“, во кој се вели дека доколку граѓаните на Македонија сакаат да разговараат со политичарите тоа може да го направат само преку некоја од социјалните мрежи:
Ако македонските политичари не можете да ги најдете во нивните канцеларии, во министерствата или во партиските [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Во националниот весник „<a href="http://www.vest.com.mk/" target="_blank">Вест</a>“ на <a href="http://www.vest.com.mk/default.asp?idg=8&amp;idb=2509" target="_blank">насловната страница</a> беше објавен напис „<a href="http://www.metamorphosis.org.mk/content/view/1281/4/lang,mk/" target="_blank">Флертувајте со политичарите на интернет</a>“, во кој се вели дека доколку граѓаните на Македонија сакаат да разговараат со политичарите тоа може да го направат само преку некоја од социјалните мрежи:</p>
<blockquote><p>Ако македонските политичари не можете да ги најдете во нивните канцеларии, во министерствата или во партиските седишта, речиси сигурно ќе ги најдете на Интернет сајтовите за дружење. Голем дел од нив се присутни со свои профили на најпознатата светска веб-страница за дружење Фејсбук.</p>
<p>Ни македонските политичари не останаа имуни на Фејсбук вирусот. На оваа глобална мрежа за дружење се министерот за евроинтеграции Ивица Боцевски, шефицата на МВР Гордана Јанкуловска, министерот за информатика Иво Ивановски, поранешната лидерка на СДСМ Радмила Шеќеринска, министерот за странски инвестиции Веле Самак и неговиот поранешен колега Глигор Ташковиќ. За дружба на Фејсбук се и преговарачот за името Никола Димитров, лидерот на ДПА Мендух Тачи, ексминистерот за внатрешни работи Љубе Бошкоски, македонската амбасадорка во Хаг Шпреса Јусуфи, поранешниот министер за екологија од ДПА Имер Алиу, експремиерот Љубчо Георгиевски, шефот на НСДП Тито Петковски и поранешниот пратеник Филип Петровски кој важи за еден од најинвентивните фејсбукери.<br />
[…]</p></blockquote>
<p>Неколку блогери го објавија написот и ги оставија своите читатели да го коментираат. Блогот <em>Комуникации</em> објави пост во кој ги наведе своите <a href="http://komunikacii.net/2008/10/28/vest-i-facebook/" target="_blank">аргументи</a> за овој пост:</p>
<blockquote><p>[…]</p>
<ul>
<li>класичните медиуми засновани на централизирачки принципи (центрите на моќ имаат нешто да ви соопштат) се уште не ја перципираат децентрализирачката природа на новите медиуми и немаат абер да зборуваат за тие теми. Од таму и ваква тема, „политичарите биле на Фејсбук“! Е голема работа што биле на Фејсбук. […]</li>
<li>Она за што еден посериозен весник треба да пишува е како нашите политички елитистичари не ги користат потенцијалите на новите медиуми за комуникација со пучанството. Како и покрај толку материјални можности, советници, успешни примери од странцтво и слично, кај нас тоа некако е многу скромно, како да чекаме да ни дадат некој бенчмарк за пристап кон ЕУ да биде и користење на социјалните мрежи</li>
<li>И конечно, last but not least, една благополезна споредба, дур Дора Бакојани социјалните мрежи ги користи за ширење на својата политика, нашите пак ги обичаат само како места за дружење. Податоците за тоа како Дора Бакојани е мошне добра сурферица (<a href="http://www.flickr.com/photos/dora_bakoyannis/" target="_blank">Flickr</a>, <a href="http://twitter.com/Dora_Bakoyannis/" target="_blank">Twitter</a>, <a href="http://www.facebook.com/pages/Dora-Bakoyannis-/23182996671/" target="_blank">Facebook</a>, <a href="http://www.dorabak.gr/" target="_blank">Web Page</a>&#8230;) се појавија на нeколку места во нашава онлајн сфера, но никој него исперципирса тоа како нешто посебно значајно, а јас си викам au contre, au contre…</li>
</ul>
</blockquote>
<p>На <em>Антиблогот на Филип Петровски</em>, кој исто така го објави написот од весникот, <em>Ѓуровски</em> го остави следниов <a href="http://filippetrovski.blog.com.mk/node/189817#comment" target="_blank">коментар</a>:</p>
<blockquote><p>На политичарите, ваквите „профили“, „блогови“, „акаунти“, најчесто им ги одржуваат партиските послушници и секаква интеракција со нив е смешна и залудна.</p>
<p>Затоа не се лажете и „ложете“ ко млади мајмунчиња, затоа што наместо Шеќеринска или Брат Љубе, од другата страна сигурно е некој дечко што кога си ги врши обврските на профилот на својот наредбодавец сигурно се кикоти и се прашува - „Со кои дебили си имам работа“!</p></blockquote>
<p>На <em>Кајмакот</em> беа дадени и неколку <a href="http://kajmakot.softver.org.mk/vesti/Makedonskite_politichari_bile_na_fejsbuk/#komentari" target="_blank">предлози</a> за решавање на спорот за името со Грција кои произлегоа како идеја од написот:</p>
<blockquote><p>Можеби Македонија2.0 не е лошо предлог име? <img src='http://mk.globalvoicesonline.org/wp-includes/images/smilies/icon_wink.gif' alt=';)' class='wp-smiley' /> </p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/418/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Гватемала: Силни дождови и поплави ги погодуваат најсиромашните заедници</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/29/411</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/29/411#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 29 Oct 2008 11:18:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>

		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>

		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=411</guid>
		<description><![CDATA[
Фотографија од Месас де Диалого.
Изминатиот месец беше многу тежок за Гватемалците. За време на тропските бури, јаки дождови и поплави, во недостиг од јавни полиси за превенција од трагедии, предизвика уште поголема штета, земјоделските посеви беа уништени, куќите целосно разурнати и луѓето дури беа живи закопани од одроните на земјиштето
Поплавите и бурите погодија многу заедници, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: center;"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/floodsguate.jpg" alt="" width="400" height="300" /></p>
<p style="text-align: center;">Фотографија од Месас де Диалого.</p>
<p>Изминатиот месец беше многу тежок за Гватемалците. За време на тропските бури, јаки дождови и поплави, во недостиг од јавни полиси за превенција од трагедии, предизвика уште поголема штета, земјоделските посеви беа уништени, куќите целосно разурнати и луѓето дури беа живи закопани од одроните на земјиштето</p>
<p>Поплавите и бурите погодија многу заедници, но ударот е најголем во заедниците кои се под линијата на сиромаштијата. Овие заедници честопати се изолирани од службите и засолништата, како што се малите села во Петен, Куиче и Закапа. <a href="http://elpoptuneco.blogspot.com/2008/10/alcalde-de-poptn-entrega-al-sr.html" target="_blank"><em>Ел Поптунеко (шпански)</em></a> извести дека Претседателот Алваро Колом одлета со хеликоптер во Портпун , една од погодените области. Исто така и гувернерот <span> </span>Рудел Алварез<span> </span>на <a href="http://blog.rudelalvarez.net/" target="_blank">неговиот личен блог</a> извести за ситуацијата и редовно ги ажурира временските услови изјавувајќи дека тоа била <a href="http://blog.rudelalvarez.net/archives/104" target="_blank">најголемата трагедија во последните десет години во Сајаше</a>, друго село во јужен Петен каде што 288 екстремно сиромашни фамилии беа погодени од дождовите и поплавите.</p>
<p>Блогот <a href="http://miparticipacion.blogspot.com/2008/10/poptn-no-solo-afecta-crisis-econmica.html" target="_blank"><em>Месас де Диалого (шпански)</em></a> ја раскажа вистинската приказна за кризата:</p>
<blockquote>
<p>Realizaron un sobrevuelo el día 21-10-08 por el área rural encontrándose una señora la cual desde las alturas pudieron observar que imploraba ayuda entre las inundaciones baja el helicóptero pocos segundos y ella dijo que tenía 4 días de no comer juntamente con sus hijos, perdieron su casa y sus cultivos.</p>
</blockquote>
<div class="translation">
<p>Тие прелетаа над погодената област на 10-21-08 и од далеку забележаа жена, па хеликоптерот слета. Жената рече дека нејзиното семејство било без храна четири дена и дека го изгубиле нивниот дом и нивните приноси .</p>
</div>
<p>Заедницата беше непристапна за возило, па единствениот начин за да им се помогне беше преку воздух.</p>
<p>Граѓанскиот новинарски блог<em> ЕлЗ закапанеко (шпански)</em> извести за оштетената инфраструктура во Закапа (Источна Гватемала), велејќи дека селото Ла Унион <a href="http://www.elzacapaneco.com/contenido/index.php?s=sufre+de+nuevo&amp;searchbutton=Ir%21" target="_blank">уште еднаш</a> настрада од лизгање на земјиштето коешто го блокираше главниот автопат.</p>
<p>Но солидарноста е секогаш присутна,<a href="http://www.elportaldepeten.com/nuevo/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=275&amp;Itemid=1" target="_blank"> како што извести Ел Портал де Петен</a> , Реин форест Алијансата веќе ја покажа својата солидарност. Кубански лекари им помагаат на луѓето од најпогодените области, како што објави блогот <a href="http://noticiasmunicipalesguatemala.blogspot.com/2008/10/mdicos-cubanos-atienden-evacuados-por.html" target="_blank"><em>Муниципал Тајмс</em></a> . Каритас де Гватемала има повик за лекови, облека и храна и може да ги контактирате <a href="http://www.caritasguatemala.org/web/guest/contacto" target="_blank">овде</a>.</p>
<p>Тажно е да се прочита дека секоја година се случуваат вакви трагедии и некои региони се секогаш погодени. Во исто време нема стратегија за контрола или мерки кои се превземаат за да се одбегнат штетите. Вредноста на штетата е голема: човечки животи, домови и приноси коишто се уништени со поплавите, како што можете да видите на <a href="http://www.flickr.com/photos/godoyarturo/sets/72157608283440512/" target="_blank">фотографиите</a> на Артуро Годој.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/29/411/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Новости за проектот „Компјутер за секое дете“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/397</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/397#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 20 Oct 2008 08:04:09 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Образование]]></category>

		<category><![CDATA[Развој]]></category>

		<category><![CDATA[Софтвер]]></category>

		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=397</guid>
		<description><![CDATA[Блогот посветен на проектот „Компјутер за секое дете“ ни пренесува информации за случувањата во најголемиот училиштен центар во Македонија: […] „Во средното училиште нема да бидат приклучени и користени компјутерите во текот на целата школска година поради старата инсталација во училишните простори.“ […]
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Блогот посветен на проектот „Компјутер за секое дете“ ни <a href="http://edubuntumk.blogspot.com/2008/10/blog-post.html" target="_blank">пренесува информации</a> за случувањата во најголемиот училиштен центар во Македонија: […] „Во средното училиште нема да бидат приклучени и користени компјутерите во текот на целата школска година поради старата инсталација во училишните простори.“ […]</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/397/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Интернационален поглед за изборите во САД</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 10 Oct 2008 08:19:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Германија]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Избори]]></category>

		<category><![CDATA[Израел]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Канада]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Соединети Американски Држави]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Танзанија]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Франција]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<category><![CDATA[хинди]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=388</guid>
		<description><![CDATA[Како што се наближуваат американските избори, интернационалното внимание кон надворешната политика на САД и нејзините кандидати се зголемува. Проектите како Collective Journalism (Колективно новинарство) на Current TV (Актуелна телевизија) и Voices Without Votes (Гласови без право на глас) на Глобал војсис ја преземаа обврската да ги собираат овие информации и да ја донесат глобалната перспектива [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Како што се наближуваат американските избори, интернационалното внимание кон надворешната политика на САД и нејзините кандидати се зголемува. Проектите како <a href="http://current.com/topics/511_collective_journalism" target="_blank">Collective Journalism (Колективно новинарство)</a> на Current TV (Актуелна телевизија) и <a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank">Voices Without Votes (Гласови без право на глас)</a> на Глобал војсис ја преземаа обврската да ги собираат овие информации и да ја донесат глобалната перспектива на локално ниво.</p>
<p>Програмата <a href="http://current.com/topics/511_collective_journalism" target="_blank">Колективно новинарство</a> започна серија од видео репортажи од погледите на светот за САД. Во „<a href="http://current.com/items/89378240_the_view_from_over_there" target="_blank">Поглед од онаму</a>“, луѓе од многу различни држави ги искажуваат своите ставови за надворешната политика, војната во Ирак, ситуацијата со Иран и кажуваат кој би сакале да биде следниот претседател на САД. Видео интервјуата се понекогаш на различни јазици, но сите се титлувани на англиски.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://current.com/e/89378240/en_US" width="400" height="330" wmode="transparent" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="always" ></embed></object></p>
<p>Ова видео исто така користи снимки од друга емисија за <a href="http://current.com/topics/32967338_election_2008" target="_blank">изборите во САД 2008</a>, но овој пат се концентрира на странската перспектива. Ова е слично на она што Глобал војсес и Ројтерс го прават веќе некое време со <a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank">Гласови без право на глас</a>: собирање на ставови од целиот свет за изборите во САД. Доколку имате некој пост кој би сакале да го објавите на овој сајт може тоа да го направите <a href="http://voiceswithoutvotes.org/submit/" target="_blank">тука</a>.</p>
<p>Следната задача на проектот Колективното новинарство ќе биде светското мислење за имиграциските полиси на САД.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Блогерска револуција: од Иран до Куба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 07 Oct 2008 13:45:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Куба]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=384</guid>
		<description><![CDATA[Антони Ловенстен, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: Блогерска револуција. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.
Тој вели:
Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://antonyloewenstein.com/bio/" target="_blank">Антони Ловенстен</a>, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: <a href="http://www.bloggingrevolution.com/" target="_blank">Блогерска револуција</a>. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.</p>
<p>Тој вели:</p>
<blockquote><p>Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и ние многу ретко добиваме вистинити информации за животот таму, покрај приказните за „тероризам“. Сакав да зборувам со блогери, писатели, дисиденти, политичари и граѓани и да ги чујам нивните приказни, без „официјалната“ перспектива.</p></blockquote>
<p>Антони присуствуваше на <a href="http://summit08.globalvoicesonline.org/" target="_blank">самитот на Глобал војсис 2008</a> во Будимпешта како говорник. Може да најдете неколку спомнувања на Глобал војсис во неговата книга.</p>
<p>Во ова видео, Антони ја презентира својата книга на ЈуТјуб:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Следува интервју за неговата книга:</p>
<p>П: Пред да го започнеш своето патување во Иран, напиша дека си скептичен дека интернетот, сам по себе, може да донесе вистински револуционерни промени во оваа земја. Што подразбираш под револуционерни промени? И што мислиш сега?</p>
<blockquote><p>О: Концептот на револуција е менлив термин. Запознав неколку луѓе на моите патувања кои сакаат големи промени во нивните земји. Мојата книга опфаќа неколку дисиденти и блогери од целиот свет, кои се желни за политичка, социјална и морална промена – вклучувајќи го и најпознатиот блогер од Саудиска Арабија, <a href="http://globalvoicesonline.org/2006/03/23/fouad-al-farhan-we-have-to-move-on/" target="_blank">Фуад Ал-Фархан</a>, кој <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/05/05/saudi-arabia-freedom-for-fouad-al-farhan/" target="_blank">неодамна беше ослободен од затвор</a> поради тоа што го предизвика националното непотистичко правило – но тие признаа дека само мал дел од населението би им се приклучило во масивни пресврти.</p>
<p>Интернетот, сам по себе, не може да донесе големи промени, но може да помогне во еманципирање на луѓето за да можат лесно и слободно да ги најдат своите кампањи. Пред интернетот не постоеше технологија што може да го постигне ова. Не го идеализирам интернетот, ниту верувам дека демократијата на Западот е целта на луѓето од земјите кои ги посетувам. Мешањето на странските земји не е добро прифатено, но започнување на комуникација со земјите од Западот е добредојдено.</p>
<p>Во Иран, после скоро триесет години револуција, повеќето млади луѓе што ги сретнав беа исцрпени; тие не сакаат да бидат бомбардирани од САД или Израел.</p></blockquote>
<p>П: Цитираше ирански новинар кој има работено со интернационални новински агенции и рече дека странските медиуми во Иран се заинтересирани само за нуклеарните прашања и Ал Каида. Дали мислиш дека е иста ситуација во другите земји? Сепак, Ирачаните се позаинтересирани за изборите во САД отколку за американското здравство. Како ја гледате улогата на блоговите во покривањето на помалку „жешките“ теми во Иран?</p>
<blockquote><p>О: Западните медиуми моментално имаат проблеми со довербата. Ресурсите се намалуваат, се вработуваат помалку новинари и се слави локализмот. Затоа не изненадува, за жал, дека толку многу приказни во нашиот печат за место како Иран се опседнати со Ахмадинеџад, тероризам, Ирак и човекови права. Тие се сите особено важни теми, но тие не го дефинираат местото.</p>
<p>Мојата книга открива страна на Иран која ретко се гледа во нашите медиуми кои се опседнати со тероризам.</p>
<p>Живеејќи во Сиднеј, Австралија, секој ден ја гледам опседнатоста со изборите во САД, како сите ние да имаме вистинско влијание врз кампањите на Барик Обама и Џон Мекејн.</p>
<p>Блоговите во таканаречените репресивни режими ги покриваат темите кои ограничените со време новинари  од Западот не ги опфаќаат. Само поради тоа, тие треба да бидат промовирани.</p></blockquote>
<p>П: Дали постојат вистински сличности помеѓу блогосферите на Иран, Египет, Сирија и Саудиска Арабија или некои радикални разлики?</p>
<blockquote><p>О: Блогосферите на Иран и Египет се големи и сè уште растат и влијаат врз политичкиот процес. Режимот, препознавајќи го ова, се почесто ги осудува блогерите и активистите со цел да ги замолчи. Интернационалната солидарност, од други блогери и одредени влади, му ја отежнува работата на режимот. Затворените блогери нема да бидат заборавени.</p>
<p>Бев воодушевен од длабочината и разновидноста на гласовите во Египет и Иран, нешто што многу често го спомнувам во книгата. Најискрено, оваа сцена е многу повклучена од многу западни заедници.</p>
<p>Во Саудиска Арабија, блогосферата не е многу развиена, но сепак останува активна. Цензурата на „порнографски“ содржини е лимитирана, но сепак режимот започнува да се плаши од моќта на активистите. Читањето блогови од жени – како пол тие се активно маргинализирани во општеството – е освежувачки доколку сакаме да ја разбереме претходно „тивката“  група.</p></blockquote>
<p>П: Кои беа најголемите предизвици со кои се соочи додека ја пишуваше оваа книга и го правеше своето истражување?</p>
<blockquote><p>О: Добивање целосен пристап во некои земји беше предизвик. Истражувањето за улогата на Гугл, Јаху, Мајкрософт и други мултинационални компании и нивната инволвираност во веб цензурата во државите како Кина. Заштитувањето на моите извори беше еднакво важно. Превземав мерки на претпазливост пред да ги контактирам блогерите во повеќето земји, а и кога пристигнав таму.</p>
<p>Главната цел на книгата беше да се оддалечам од традиционалната улога на западните новинари како филтер на квалитет. Во секоја опфатена земја, мојата перспектива е неизбежна, секако, но бев одлучен да ја редефинирам мојата позиција во однос на луѓето кои ги интервјуирав. Нивните ставови беа многу поважни од моите.</p></blockquote>
<p>П: Што мислиш за улогата на Глобал војсис во запознавањето на луѓето со нечуените, незастапени гласови. Дали имаш некои идеи за како да се направи Глобал војсис поефективен?</p>
<blockquote><p>О: Силата на Глобал војсис е во неговата способност да ги образува читателите низ целиот свет за различните земји и култури, прашања и перспективи кои често се игнорирани од кратковидните западни медиуми. Меѓутоа, јазикот останува како проблем. Треба да се вложи поголем напор во пронаоѓање на конекции помеѓу Западот и остатокот, бидејќи интернетот моментално е место каде тие два света ретко имаат интеракција.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Масакрот Карандиру неказнет и заборавен</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 06 Oct 2008 07:59:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Бразил]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=381</guid>
		<description><![CDATA[
Посета на Карандиру, фотографија од корисникот на Фликер силмараелис, објавена под Крејтив комонс лиценца. Насловот вели “таму, душите веќе долго се заборавени”.
Масакрот Карандиру, кој се смета за најголемо кршење на човековите права во историјата на Бразил, се случи пред 16 години (2ри октомври 1992) откако пламна бунт во 9тиот  Павилјон на затворскиот комплекс Карандиру во [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/354830628_9c92388ee3.jpg" alt="Карандиру" width="500" height="332" /></p>
<p style="text-align: center;">Посета на Карандиру, фотографија од корисникот на Фликер <a href="http://www.flickr.com/photos/silmaraelis/" target="_blank">силмараелис</a>, објавена под Крејтив комонс лиценца. Насловот вели “таму, душите веќе долго се заборавени”.</p>
<p><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_Massacre" target="_blank">Масакрот Карандиру</a>, кој се смета за најголемо кршење на човековите права во историјата на Бразил, се случи пред 16 години (2ри октомври 1992) откако пламна бунт во 9тиот  Павилјон на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_Penitentiary" target="_blank">затворскиот комплекс Карандиру</a> во Сан Паоло. Бунтот избега од контрола, што доведе до повикување на елитните сили на полицијата и конфронтација која резултираше со пријавување на 111 мртви. Немаше убиени полицајци.</p>
<p>Групите за човекови права тврдат дека повеќето затвореници биле невооружени и не пружиле отпор и дека полицијата сепак пукала во затвореници кои веќе се предале и се обидувале да се сокријат. Без обѕир на ова, никој никогаш не е казнет и единствениот човек кој е испитуван е командирот на операцијата, полковник Убиратан Гуимараес (убиен во септември 2006 во можно кривично дело во афект). Тој претходно беше осуден на 620 години затвор, но пресудата беше подоцна отповикана по барања за поништување на судската постапка.</p>
<p>Многу бразилски блогери повторно ги објавија истите вести од медиумите, но само неколкумина посветија оригинален пост за тој ден. <a href="http://malocapraquetequero.blogspot.com/2008/10/massacre-no-carandir.html" target="_blank">Дина</a> [pt] беше една од нив, сеќавајќи се на тоа како на “најголем акт на кукавичност во историјата на државата, извршен од страна на бразилската држава против затворениците”:</p>
<blockquote><p>Вчера, 02/10/2008, се навршија 16 години од денот кога државата официјално објави дека масакрирала 111 бразилски граѓани. Сите кои беа масакрирани, убиени, не беа во отворена војна против државата, туку во времето на масакрот, тие беа затвореници, тие беа под надзор на државата. Поради ова, тие беа невооружени и многумина од нив беа заклучени во своите ќелии.</p></blockquote>
<p>Во еден блогерски пост наречен “Неказнетост”, <a href="http://tarsoaraujo.blogspot.com/2008/10/impunidade.html" target="_blank">Тарсо Араухо</a> [pt] не потсетува дека одговорноста за овој криминал не е префрлена на никого и дека нема проценка за тоа кога обвинетиот ќе биде осуден:</p>
<blockquote><p>Фактот дека процесот вклучува многу обвинети, заедно со структуралните проблеми со кои се соочува судскиот систем како одговор на натрупувањето на нерешените парници, ја успоруваат процедурата.</p>
<p>Против процесот е поднесена жалба во Судот на Сан Паоло (TJ-SP). Бидејќи има знаци за намерен криминал извршен против живот, судијата одлучи на обвинетите да им се суди пред порота, ситуација со која обвинетите не се согласуваат.</p></blockquote>
<p>За да одговори на прашање поставено на Јаху! Одговори за тоа како започна бунтот, <a href="http://br.answers.yahoo.com/question/index?qid=20081002182226AAsSEe6" target="_blank">Пука</a> [pt] споделува едно парче од приказната која ја слушнала од еден познаник, еден од неколкуте затвореници од 9тиот Павилјон кој го преживеал масакрот:</p>
<blockquote><p>Еден познаник на моето семејство помина низ тој пекол. Тој ни кажа дека всушност никој не знае точно како започнала целата работа. Тој рече дека помогнал да се исфрлат преку 200 тела во отворот на лифтот кој наводно постоел таму во затворот и кој потоа бил пломбиран со бетон. Неговиот цимер од ќелијата  (по име Барако) бил убиен од страна на полицијата, тој преживеал само затоа што се сокрил зад вратата кога затворениците ги ослободувале ќелиите по барање на полицијата, и тој вели дека додека трчал надолу заедно со многу други, скалите од затворот биле преплавени со крв  и кучиња, германски овчари, трчале по нив. Едно од кучињата го каснало за десната рака. Тој вели дека седел преку 12 часа во дворот, гол и склопчен, заедно со други затвореници. Неговото кривично дело? Тој учествувал во кражба во центарот за лото, бил прв пат прекршувач на закон и отслужувал казна во 9тиот Павилјон, каде започнало сé.</p></blockquote>
<p><a href="http://hub.witness.org/" target="_blank">The Hub</a> овозможи едно <a href="http://hub.witness.org/en/node/8884" target="_blank">интервју со П.П</a>., кој отслужувал казна во соседниот 8ми Павилјон и гледал од својот прозорец како се одвива целиот хорор. Тој вели дека официјалниот број на мртви, 111, се однесува само на вратените тела – тој верува дека бројот на мртви е поголем од 300. Заедно со група од околу 30 други затвореници, тој бил повикан да помогне да се носат телата, од кои 50 носел само тој. П.П. жали што, и по 16 години, случајот е обележан со неказнетост и заборавеност:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="320" height="260"><param name="movie" value="http://hub.witness.org/sites/witness.civicactions.net/modules/contrib-5/flvmediaplayer/mediaplayer.swf"></param><embed src="http://hub.witness.org/sites/witness.civicactions.net/modules/contrib-5/flvmediaplayer/mediaplayer.swf" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="1" allowfullscreen="true" width="320" height="260"  flashvars="file=http://hub.witness.org/xspf/node/8884&#038;config=http://hub.witness.org/flvmediaplayer/node/8884"></embed></object></p>
<p style="text-align: center;"><strong>“Беше грозно. Но она што ме боли најмногу  - колку е апсурдно дека сега е заборавено – никој повеќе не зборува за масакрот Карандиру овде во Бразил” (П.П. во интервјуто со Ракел Куентино – активист за човековите права од  Universidade de Comunicação Livre).</strong></p>
<p>Затворскиот комплекс Карандиру порано беше најголемиот затвор во Јужна Америка и во еден момент имаше скоро 8 000 затвореници. Затворот беше урнат на 9ти декември 2002 година, и на негово место е изграден градски парк. Корисникот на ЈуТјуб <a href="http://www.youtube.com/user/mtrombelli" target="_blank">мтромбелли</a> прикажува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=K9lkO1paPjA" target="_blank">видео-документарец</a> снимен од страна на студент по новинарство, кој ги прикажува последните моменти на затворот, празните ќелии и уривањето. Корисникот на Фликер <a href="http://www.flickr.com/photos/ispic/" target="_blank">испиц</a> пак има цела <a href="http://www.flickr.com/photos/ispic/tags/carandiru/" target="_blank">галерија со фотографии</a> сликани токму пред уривањето.</p>
<p>Оние кои би сакале да зануркаат длабоко во историјата на затворот и на масакрот треба да започнат со гледање на високо почитуваниот филм <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_(film)" target="_blank">Карандиру</a>, во режија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hector_Babenco" target="_blank">Хектор Бабенко</a>, и инспириран од книгата бестселер Estação Carandiru (станицата Карандиру, сé уште непреведена) од бразилскиот лекар <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Drauzio_Varella" target="_blank">Драузио Варела</a>, кој работел во Карандиру како волонтер посветувајќи се на епидемијата СИДА од 1989 до 2001.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Водич за 2.0 застапување: Алатки за дигитално застапување</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/372</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/372#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 24 Sep 2008 13:55:59 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[GV Advocacy]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Проекти]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Софтвер]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<category><![CDATA[Тунис]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=372</guid>
		<description><![CDATA[Водичот за 2.0 застапување (Алатки за дигитално застапување) ги опишува некои од најдобрите техники и алатки кои дигиталните активисти – и другите кои сакаат да научат за оваа тематика – може да ги користат како дел од нивната онлајн кампања за застапување. Претходниот водич (Блог за цел!) се фокусираше на ефективно користење на блоговите како [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignleft" style="margin: 5px; float: left;" src="http://advocacy.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/20guide.jpg" alt="" width="204" height="43" />Водичот за 2.0 застапување (Алатки за дигитално застапување) ги опишува некои од најдобрите техники и алатки кои дигиталните активисти – и другите кои сакаат да научат за оваа тематика – може да ги користат како дел од нивната онлајн кампања за застапување. Претходниот водич (<a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/projects/guide-blog-for-a-cause/" target="_blank">Блог за цел!</a>) се фокусираше на ефективно користење на блоговите како алатка за застапување, а овој водич ќе го истражува креативното користење на другите веб 2.0. апликации.</p>
<p>Нашата цел е:</p>
<ul>
<li>Да направиме множество од веб 2.0 алатките за застапување</li>
<li>Да понудиме детални инструкции за нивно користење</li>
<li>Да ги нагласиме успешните експерименти на <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1_2.0" target="_blank">веб 2.0</a> активизам од дигитални активисти низ целиот свет.</li>
<li>Да ги инспирираме другите активисти да ги применуваат овие стратегии на начин коj ќе им одговара на нивните специфични потреби и цели.</li>
</ul>
<p>Од „<a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/371">Гео-бомбирање</a>“до „мулти-блогирање“ и Твитер до „mash-ups“(миксови), го истражуваме полето на дигитално застапување, помагајќи им на активистите да допрат до публика која претходно никогаш не успеале.</p>
<p>Го објавуваме првиот од серијата водичи 2.0 за застапување, кој ќе ви покаже како да го користите веб 2.0 како алатка за застапување:</p>
<p><strong><a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/371">Гео-бомбардирање: YouTube + Google Earth</a></strong></p>
<p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://advocacy.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/geobombing.jpg" alt="" width="100" height="100" />Гео-бомбардирање е една од техниките кои може да се искористат со цел да се постигне поуспешно распространување на вашите YouTube видео кампањи преку апликациите на Google за мапирање, како што се <a href="http://maps.google.com/" target="_blank">Google Maps</a> и <a href="http://earth.google.com/" target="_blank">Google Earth</a>. <a href="http://www.youtube.com/blog?entry=4qHaGXFt82E" target="_blank">Сега</a> може да ги гледате вашите гео-тагирани видеа во Google Earth и Google Maps. Секое YouTube видео со гео-таг ќе биде прикажано кога YouTube слојот од Google Earth/Maps е вклучен. [<a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/371">почитај повеќе</a>]</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/372/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Гео-бомбардирање: YouTube + Google Earth</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/371</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/371#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 24 Sep 2008 13:49:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[GV Advocacy]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Проекти]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Софтвер]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<category><![CDATA[Тунис]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=371</guid>
		<description><![CDATA[
Гео-бомбардирање (географско бомбардирање) е една од техниките кои може да се искористат со цел да се постигне поуспешно распространување на вашите YouTube видео кампањи преку апликациите на Google за мапирање, како што се Google Maps и Google Earth. Сега може да ги гледате вашите гео-тагирани видеа во Google Earth и Google Maps. Секое YouTube видео [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://advocacy.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/geotag.jpg" alt="Гео-бомбардирање со YouTube" width="500" height="244" /></p>
<p>Гео-бомбардирање (географско бомбардирање) е една од техниките кои може да се искористат со цел да се постигне поуспешно распространување на вашите YouTube видео кампањи преку апликациите на Google за мапирање, како што се <a href="http://maps.google.com/" target="_blank">Google Maps</a> и <a href="http://earth.google.com/" target="_blank">Google Earth</a>. Сега може да ги гледате вашите гео-тагирани видеа во Google Earth и Google Maps. Секое YouTube видео со гео-таг ќе биде прикажано кога YouTube слојот од Google Earth/Maps е вклучен.</p>
<p>Еве што треба да знаете за да може да ја искористите максимално оваа моќна техника.</p>
<p><strong>1 – Како да направите гео-тагирање на вашето видео:</strong></p>
<p>За време на процесот на поставувањето на видео на YouTube, може да додадете гео-таг на вашето видео со локација:</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://advocacy.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/maplet2.jpg" alt="" width="500" height="498" /></p>
<p>Откако е зачувана локацијата и видеото е поставено, тоа ќе се појави во Google Earth.</p>
<p><strong>2 – Како да прикажете гео-тагирано YouTube видео во Google Earth?</strong></p>
<p>За да го активирате YouTube слојот во Google Earth, треба да го отворите менито „Layers (слоеви)“, од левата страна на Google Earth. Со прикажување од нодот „Gallery (галерија)“ од дрвото на слоевите, ќе се прикаже слојот YouTube. Откако ќе го селектирате YouTube слојот ќе се прикажат сите YouTube икони од целиот свет.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://advocacy.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/05/google-earth-layers.jpg" alt="" width="284" height="369" /></p>
<p><strong>Успешно користење на техниката за гео-бомбардирање</strong></p>
<p>Оваа техника е користена од страна на активист од Тунис, од колективниот блог <a href="http://www.nawaat.org/portail/2008/05/22/human-rights-videos-besiege-the-tunisian-presidential-palace/" target="_blank">Nawaat.org</a> за да поврзе десетици видеа со изјави од тунизиски политички затвореници и бранители на човекови права со локацијата на тунизиската претседателска палата на Google Earth. Сега кога ќе дојдете над тунизиската претседателка палата на Google Earth ќе ја видите покриена со истите оние видеа за граѓанска слобода, кои Бен Али се обидуваше да ги сокрие од тунизиските нетизени со блокирање на двата веб сајта за споделување на видеа, Youtube и DailyMotion.</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="480" height="390" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://blip.tv/play/AbmFOIv3IA" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="480" height="390" src="http://blip.tv/play/AbmFOIv3IA"></embed></object></p>
<p>Погледнете ја положбата на тунизиската претседателска палата на Google Earth: Може да го <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/20activism.kmz">преземете</a> овој kmz документ (Keyhole Markup Zip), кој ќе го започне Google Earth и веднаш ќе ве позиционира до Картиџ претседателската палата.</p>
<p>Рецензии</p>
<blockquote><p>Тунизиските активисти и нивните сојузници организираа „дигитално позиционирање“, поврзаа десетина видеа за цивилна слобода за сликата на претседателската палата на Google Earth. Тие ја претворија воздржаната сторија за човекови права во модерна глобална кампања.</p>
<p><em>Економист – <a href="http://www.economist.com/world/international/displaystory.cfm?story_id=11622401" target="_blank">Власта може да ги затвори блогерите. Потешко е да ги надмудри.</a></em></p></blockquote>
<blockquote><p>Зачудувачки е колку ретко досега имало бомбардирање со Google Earth, земајќи во предвид колку е популарна апликацијата (&#8230;) Време е да се дефинира „гео-бомбардирањето со Google“ или „ Google Earth бомбардирањето“, тогаш (&#8230;) дури и дефиницијата да не е доволно јасна, нема сомневање дека гео-бомбардирањето со Google е одлична, евтина промоција на герилците.</p>
<p><em>Ogle Earth - <a href="http://www.ogleearth.com/2008/05/google_earth_bo_1.html" target="_blank">Google Earth бомбардирање за слободен Тунис</a></em></p></blockquote>
<blockquote><p>Онлајн кампањата не само што го заобиколува и исмејува режимот за забрана на сајтовите за споделување на видео, туку допира и до странците кои можеби не се свесни за злоупотребите во Тунис. За првпат, виртуелните туристи на Тунис може да ја видат темната страна на историските локации и прекрасните плажи.</p>
<p><em>C.R.I.M.E Report –<a href="http://www.hamsaweb.org/crime/24.html#2" target="_blank"> Виртуелна позиција на тунизиската претседателска палата </a></em></p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/371/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
