<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Историја</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/history/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 05 Jan 2009 19:52:40 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>Global Voices на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Македонија: НАТО и проблемот со името</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 28 Dec 2008 11:39:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458</guid>
		<description><![CDATA[На почетокот на овој месец Министерот за надворешни работи Антонио Милошоски во Хелсинки го изјави следново: „ Македонија ги исполни критериумите, но ќе се приклучи кон НАТО кога тоа ќе биде можно на достоинствен начин.“ Кажи: Македонија коментира: „Оваа изјава го рефлектира јавното мислење во Македонија и илустрира колку е важно за нас Македонците да [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>На почетокот на овој месец Министерот за надворешни работи Антонио Милошоски во Хелсинки го изјави следново: „ Македонија ги исполни критериумите, но ќе се приклучи кон НАТО кога тоа ќе биде можно на достоинствен начин.“ <em>Кажи: Македонија</em> <a href="http://say-macedonia.blogspot.com/2008/12/macedonia-will-join-nato-only-in.html" target="_blank">коментира</a>: „Оваа изјава го рефлектира јавното мислење во Македонија и илустрира колку е важно за нас Македонците да бидеме признаени под единственото прифатливо име за нас: Македонија и етничка група: Македонци.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/28/458/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Фејсбук група на српските националисти</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 12 Dec 2008 10:44:49 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Босна и Херцеговина]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=441</guid>
		<description><![CDATA[Nož, Žica, Srebrenica! (Нож, Жица, Сребреница!) е еден од омилените слогани на српските националисти и алудира на масакрот во Сребреница во 1995 година.
Пред некое време, се појави Фејсбук група (српски) со истото име, која има 1 045 членови – како и против група (српски, англиски), чии 10 584 членови се обраќаат до администраторите на Фејсбук [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Nož, Žica, Srebrenica! (Нож, Жица, Сребреница!) е еден од омилените слогани на српските националисти и алудира на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Srebrenica_massacre" target="_blank">масакрот во Сребреница</a> во 1995 година.</p>
<p>Пред некое време, се појави <a href="http://www.new.facebook.com/group.php?gid=64801930680" target="_blank">Фејсбук група</a> (српски) со истото име, која има 1 045 членови – како и <a href="http://www.new.facebook.com/group.php?gid=38563807262&amp;ref=nf" target="_blank">против група</a> (српски, англиски), чии 10 584 членови се обраќаат до администраторите на Фејсбук да ја затворат групата Нож, Жица, Сребреница!, бидејќи таа „го величи геноцидот кој се случи во Сребреница, каде 8 000 момчиња и мажи беа убиени“:</p>
<blockquote><p>[…]Оваа група шири омраза до сите муслимани со својот опис „за сите кои ги мразат муслиманите.“[&#8230;]</p></blockquote>
<p>Српскиот блогер Никола Кнежевиќ беше лут и силно реагираше на неговиот блог, линкувајќи до двете Фејсбук групи. Меѓу другите работи, тој <a href="http://blog.b92.net/text/6041/Facebook%20grupa%3A%20%22No%C5%BE%2C%20%C5%BEica%2C%20Srebrenica%22/" target="_blank">напиша</a> (српски):</p>
<blockquote><p>[…]Нормален човек се срами од работите кои прават еден будала горд. После се&#8230; После одвратната слика од Шкорпионите како ликвидираат муслимани, не ми е јасно како некои млади луѓе може да бидат исполнети со толку омраза спрема други луѓе кои се различни од нив&#8230;[…]</p></blockquote>
<p>Блогерот доби повеќе од 270 коментари на овој пост. Следуваат неколку од нив:</p>
<p><em>Зазито:</em></p>
<blockquote><p>Што се однесува до забраната&#8230; хммм, не е лоша идеја, но јас не сакам било каков тип на цензура. .. утре ќе реагирате на ист начин доколку некој креира група за промоција на традиционалните вредности&#8230; Јас мислам дека е подобро да се стане член на оваа група и да им се објасни на младите луѓе дека она што тие го прават е погрешно&#8230;</p></blockquote>
<p><em>Вракарац92:</em></p>
<blockquote><p>Расизам, хомофобија и било каков вид на омраза, најчесто произлегуваат од непознавање на фактите, како и од стравот од непознати работи.</p></blockquote>
<p><em>Пиро001:</em></p>
<blockquote><p>Луѓето се незадоволни поради сиромаштијата и несреќата и несигурната иднина и некои будали го злоупотребуваат тоа.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Балкан: Против зборот „Балканизација“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/08/386</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/08/386#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 08 Oct 2008 09:59:02 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Јазик]]></category>

		<category><![CDATA[Босна и Херцеговина]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Косово]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Република Чешка]]></category>

		<category><![CDATA[Словачка]]></category>

		<category><![CDATA[Словенија]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Црна Гора]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=386</guid>
		<description><![CDATA[Худин мисли дека е време да се престане со користење на зборот „Балканизација“: „Нормално ние не викаме СССРизација, Чехословакизација, Британска империзација па дури ни Австро-Унгаризација. Не, ние велиме Балканизација и го велиме премногу често“. За овој повик постои и Фејсбук група.
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><em>Худин</em> мисли дека <a href="http://www.hudin.com/blog/lets_stop_saying_balkanization/" target="_blank">е време да се престане со користење на зборот „Балканизација“</a>: „Нормално ние не викаме СССРизација, Чехословакизација, Британска империзација па дури ни Австро-Унгаризација. Не, ние велиме Балканизација и го велиме премногу често“. За овој повик постои и <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=29463583883" target="_blank">Фејсбук група</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/08/386/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Масакрот Карандиру неказнет и заборавен</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 06 Oct 2008 07:59:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Бразил]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=381</guid>
		<description><![CDATA[
Посета на Карандиру, фотографија од корисникот на Фликер силмараелис, објавена под Крејтив комонс лиценца. Насловот вели “таму, душите веќе долго се заборавени”.
Масакрот Карандиру, кој се смета за најголемо кршење на човековите права во историјата на Бразил, се случи пред 16 години (2ри октомври 1992) откако пламна бунт во 9тиот  Павилјон на затворскиот комплекс Карандиру во [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/354830628_9c92388ee3.jpg" alt="Карандиру" width="500" height="332" /></p>
<p style="text-align: center;">Посета на Карандиру, фотографија од корисникот на Фликер <a href="http://www.flickr.com/photos/silmaraelis/" target="_blank">силмараелис</a>, објавена под Крејтив комонс лиценца. Насловот вели “таму, душите веќе долго се заборавени”.</p>
<p><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_Massacre" target="_blank">Масакрот Карандиру</a>, кој се смета за најголемо кршење на човековите права во историјата на Бразил, се случи пред 16 години (2ри октомври 1992) откако пламна бунт во 9тиот  Павилјон на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_Penitentiary" target="_blank">затворскиот комплекс Карандиру</a> во Сан Паоло. Бунтот избега од контрола, што доведе до повикување на елитните сили на полицијата и конфронтација која резултираше со пријавување на 111 мртви. Немаше убиени полицајци.</p>
<p>Групите за човекови права тврдат дека повеќето затвореници биле невооружени и не пружиле отпор и дека полицијата сепак пукала во затвореници кои веќе се предале и се обидувале да се сокријат. Без обѕир на ова, никој никогаш не е казнет и единствениот човек кој е испитуван е командирот на операцијата, полковник Убиратан Гуимараес (убиен во септември 2006 во можно кривично дело во афект). Тој претходно беше осуден на 620 години затвор, но пресудата беше подоцна отповикана по барања за поништување на судската постапка.</p>
<p>Многу бразилски блогери повторно ги објавија истите вести од медиумите, но само неколкумина посветија оригинален пост за тој ден. <a href="http://malocapraquetequero.blogspot.com/2008/10/massacre-no-carandir.html" target="_blank">Дина</a> [pt] беше една од нив, сеќавајќи се на тоа како на “најголем акт на кукавичност во историјата на државата, извршен од страна на бразилската држава против затворениците”:</p>
<blockquote><p>Вчера, 02/10/2008, се навршија 16 години од денот кога државата официјално објави дека масакрирала 111 бразилски граѓани. Сите кои беа масакрирани, убиени, не беа во отворена војна против државата, туку во времето на масакрот, тие беа затвореници, тие беа под надзор на државата. Поради ова, тие беа невооружени и многумина од нив беа заклучени во своите ќелии.</p></blockquote>
<p>Во еден блогерски пост наречен “Неказнетост”, <a href="http://tarsoaraujo.blogspot.com/2008/10/impunidade.html" target="_blank">Тарсо Араухо</a> [pt] не потсетува дека одговорноста за овој криминал не е префрлена на никого и дека нема проценка за тоа кога обвинетиот ќе биде осуден:</p>
<blockquote><p>Фактот дека процесот вклучува многу обвинети, заедно со структуралните проблеми со кои се соочува судскиот систем како одговор на натрупувањето на нерешените парници, ја успоруваат процедурата.</p>
<p>Против процесот е поднесена жалба во Судот на Сан Паоло (TJ-SP). Бидејќи има знаци за намерен криминал извршен против живот, судијата одлучи на обвинетите да им се суди пред порота, ситуација со која обвинетите не се согласуваат.</p></blockquote>
<p>За да одговори на прашање поставено на Јаху! Одговори за тоа како започна бунтот, <a href="http://br.answers.yahoo.com/question/index?qid=20081002182226AAsSEe6" target="_blank">Пука</a> [pt] споделува едно парче од приказната која ја слушнала од еден познаник, еден од неколкуте затвореници од 9тиот Павилјон кој го преживеал масакрот:</p>
<blockquote><p>Еден познаник на моето семејство помина низ тој пекол. Тој ни кажа дека всушност никој не знае точно како започнала целата работа. Тој рече дека помогнал да се исфрлат преку 200 тела во отворот на лифтот кој наводно постоел таму во затворот и кој потоа бил пломбиран со бетон. Неговиот цимер од ќелијата  (по име Барако) бил убиен од страна на полицијата, тој преживеал само затоа што се сокрил зад вратата кога затворениците ги ослободувале ќелиите по барање на полицијата, и тој вели дека додека трчал надолу заедно со многу други, скалите од затворот биле преплавени со крв  и кучиња, германски овчари, трчале по нив. Едно од кучињата го каснало за десната рака. Тој вели дека седел преку 12 часа во дворот, гол и склопчен, заедно со други затвореници. Неговото кривично дело? Тој учествувал во кражба во центарот за лото, бил прв пат прекршувач на закон и отслужувал казна во 9тиот Павилјон, каде започнало сé.</p></blockquote>
<p><a href="http://hub.witness.org/" target="_blank">The Hub</a> овозможи едно <a href="http://hub.witness.org/en/node/8884" target="_blank">интервју со П.П</a>., кој отслужувал казна во соседниот 8ми Павилјон и гледал од својот прозорец како се одвива целиот хорор. Тој вели дека официјалниот број на мртви, 111, се однесува само на вратените тела – тој верува дека бројот на мртви е поголем од 300. Заедно со група од околу 30 други затвореници, тој бил повикан да помогне да се носат телата, од кои 50 носел само тој. П.П. жали што, и по 16 години, случајот е обележан со неказнетост и заборавеност:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="320" height="260"><param name="movie" value="http://hub.witness.org/sites/witness.civicactions.net/modules/contrib-5/flvmediaplayer/mediaplayer.swf"></param><embed src="http://hub.witness.org/sites/witness.civicactions.net/modules/contrib-5/flvmediaplayer/mediaplayer.swf" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="1" allowfullscreen="true" width="320" height="260"  flashvars="file=http://hub.witness.org/xspf/node/8884&#038;config=http://hub.witness.org/flvmediaplayer/node/8884"></embed></object></p>
<p style="text-align: center;"><strong>“Беше грозно. Но она што ме боли најмногу  - колку е апсурдно дека сега е заборавено – никој повеќе не зборува за масакрот Карандиру овде во Бразил” (П.П. во интервјуто со Ракел Куентино – активист за човековите права од  Universidade de Comunicação Livre).</strong></p>
<p>Затворскиот комплекс Карандиру порано беше најголемиот затвор во Јужна Америка и во еден момент имаше скоро 8 000 затвореници. Затворот беше урнат на 9ти декември 2002 година, и на негово место е изграден градски парк. Корисникот на ЈуТјуб <a href="http://www.youtube.com/user/mtrombelli" target="_blank">мтромбелли</a> прикажува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=K9lkO1paPjA" target="_blank">видео-документарец</a> снимен од страна на студент по новинарство, кој ги прикажува последните моменти на затворот, празните ќелии и уривањето. Корисникот на Фликер <a href="http://www.flickr.com/photos/ispic/" target="_blank">испиц</a> пак има цела <a href="http://www.flickr.com/photos/ispic/tags/carandiru/" target="_blank">галерија со фотографии</a> сликани токму пред уривањето.</p>
<p>Оние кои би сакале да зануркаат длабоко во историјата на затворот и на масакрот треба да започнат со гледање на високо почитуваниот филм <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_(film)" target="_blank">Карандиру</a>, во режија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hector_Babenco" target="_blank">Хектор Бабенко</a>, и инспириран од книгата бестселер Estação Carandiru (станицата Карандиру, сé уште непреведена) од бразилскиот лекар <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Drauzio_Varella" target="_blank">Драузио Варела</a>, кој работел во Карандиру како волонтер посветувајќи се на епидемијата СИДА од 1989 до 2001.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Бугарија, Македонија: Приближување преку литературата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/09/348</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/09/348#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 09 Sep 2008 20:29:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јазик]]></category>

		<category><![CDATA[Бугарија]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[бугарски]]></category>

		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=348</guid>
		<description><![CDATA[Во мојата поранешна статија за Глобал Војсис Бугарија, Македонија: Војна за историјата преку блогови, ги претставив спротивставените ставови на нашите две земји и нивното влијание на локалната блогосфера, која се претвори во бојно поле за блогерска војна која нема крај.  Но, изгледа дека македонските и бугарските блогери не се способни само за постојано непријателство, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Во мојата поранешна статија за Глобал Војсис <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/83">Бугарија, Македонија: Војна за историјата преку блогови</a>, ги претставив спротивставените ставови на нашите две земји и нивното влијание на локалната блогосфера, која се претвори во бојно поле за блогерска војна која нема крај.  Но, изгледа дека македонските и бугарските блогери не се способни само за постојано непријателство, туку и за градење патишта помеѓу луѓето во двете земји – нешто кое сега за сега е многу тешко за нивните влади.</p>
<p>Македонскиот блогер Мечето Ушко, револтиран од бесцелната вербална престрелка помеѓу Бугарите и Македонците, ги постави темелите на иницијативата „<a href="http://mecetousko.blog.com.mk/node/145143">Со литературата против балканскиот провинцијализам</a>“:</p>
<blockquote><p>Она што се случува на Блогерај [македонска платформа за блогирање] повеќе не е НАЦИОНАЛИЗАМ, туку ПРОВИНЦИЈАЛИЗАМ.</p>
<p>[…]</p>
<p>Да направиме мала ретроспектива.</p>
<p>На блогерајот се си почна нормално. Како што треба. Се појави една група на блогери кои почнаа да пишуваат она што сакаа да пишуваат. Живееме во ерата на слободата на размислувањето и говорот. Ниту еден говор ниту едно размислување не е страшно и опасно додека во себе не содржи елементи на омраза, геноцид и нетолеранција. Секој збор изговорен надвор од уличниот вокабулар е доволен само по себе за дискусија и анализа.</p>
<p>Се појави контра група на блогери, со иста перцепција и начин на делување во спротивен правец. Се појави онаа исконструирана блог пропаганда од НАШИОТ СОСЕД, која наиде на голема осуда од секој разумен човек, но крена толку голема прашина што никако да слегне и да се прочисти слободниот видик.</p>
<p>Блог провинцијализмот продолжи да се користи како метод на себепромоција, се појавија еден куп полуписмени и будали тапоглавци кои продолжија да плукаат каде стигнат. Никој не може да побегне од тоа без разлика каде се наоѓа. Сета тоа однесување станува, смешно, комично, фарсично и банално. Имате еден блог со преку 7 500 коментари на еден пост. Се прашувам какви ли се тие луѓе кои пишуваат и коментираат на такви текстови. Но тоа се најчесто луѓе кои никојпат не читаат, а уште помалку размислуваат.</p>
<p>Се појави и петиција со која се бараше од сопственикот на овој блог сервис (blog.com.mk) да им забрани пристап на сите кои пишуваат, она што на нив не им се допаѓа.</p>
<p>Забораваме дека интернетот е глобален медиум и дека практично многу тешко е да се цензурира или нешто забрани. Потпирајќи се на прозорчињата од своите затворени соби, светот го гледаме само преку она што може да го видиме додека го отвораме и затвораме прозорчето. До каде допира видикот на тоа видно поле до таму гледаме. Не сакаме да погледнеме подалеку, нанапред во иднината, а го имаме компјутерот пред нас. Не ли е тоа пардокс? Со интернетот светот ти е на дланка, а ние не сакаме да погледнеме во него. Не сакаме да го прифатиме влијанието од западните демократии. Ги гледаме само негативните работи, позитивните како и да не постојат. Затворени сме не само во својата држава, туку и своите градови, маалски се затворивме.</p>
<p>Сета работа е по трагична што вакво однесување се оправдува и од либералните и интелектуални кругови на овој блогерај, кои не можат никако да го прифатат фактот дека светот е променет и дека сите ние сме исти во една голема чекална во која чекаме негде да не примат. Запамтете, се што правите и ви прават останува. Се што ќе кажете и напишете. Не можете нешто што ви е пред очи да се правите дека не го гледате. Тоа е пред вас и треба да се борите да го промените, зошто ќе им го оставите како бреме на потомците.</p>
<p>Затоа во наредните неколку денови, како израз на мој револт кон сета таа провинциско - шовинистичка фарса, на овој блог ќе се појават раскази од познати бугарски писатели и уметници. Да го дигнеме гласот на разумот.</p>
<p>Гласот на културниот и образованиот човек, може и мора да биде погласен од гласот на балканскиот шовинизам.<br />
Почнува новата ера, ера на ЛИТЕРАТУРНИОТ НАЦИОНАЛИЗАМ.<br />
СО ЛИТЕРАТУРАТА ПРОТИВ БАЛКАНСКИОТ ПРОВИНЦИЈАЛИЗАМ<br />
Затоа што минатото не може да ја победи иднината!<br />
Затоа што омразата не може да ја победи љубовта!</p></blockquote>
<p>Константин Павлов веќе покрена слична иницијатива од бугарската страна. Во блог наречен „Лозари-Винари“, конкретно направен за оваа цел, тој претставува млади македонски автори на бугарската публика. Но Павлов не застана на тоа.  Тој беше првиот кој објави на хартија и на сопствен трошок еден современ македонски автор. Зборуваме за Алекс Букарски – еден од најреномираните млади автори, публицисти и блогери.  На Букарски ми беше доделена награда за најдобра дебитантска прозна книга во Македонија во 2006 година. Неговите кратки приказни и и книги се многу популарни помеѓу помладата генерација Македонци. Неговиот блог е еден од најавторитетните и може да се пофали со најголем број на посетители во Македонија, и можеме оправдано да кажеме дека е помеѓу неформалните лидери на блогерската заедница таму. Има учествувано во голем број на дискусии за културни и социјални проблеми. Извесно време пишуваше за македонскиот неделник „Неделно Време“ каде што имаше колумна за проблемите на младите, културата и литературата во Македонија.</p>
<p>Иако Букарски и Павлов имаат различни мислења по многу прашања, помеѓу нив се разви пријателство кое доведе до издавањето на дебитантската збирка кратки раскази на Букарски наречена „Луѓе на кои не им се отвора падобранот“ на бугарски јазик. Настанот го привлече вниманието на бугарската блогерска заедница. Реакции и коментари за промоцијата на книгата се појавија на околу 40 од најавторитативните блогови во Бугарија.</p>
<p>Блогерот Петер Добрев <a href="http://petyr.blogspot.com/2008/05/blog-post_19.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>[…] Наместо да мрмориме дека не постои држава наречена Македонија и дека јазикот кој таму се зборува е всушност бугарски, можеме да се обидеме да дознаеме нешто повеќе за дотичната Македонија. Да видиме какви би можеле да бидат луѓето кои таму живеат. А не како финиот студент од Слободниот Универзитет во Варна да прашуваме дали луѓето таму се христијани. Можеби би можеле да направиме некоја културна размена и да се зближиме. Бидејќи без разлика колку се слични нашите корени, тие станале доста заплеткани.</p>
<p>Значи&#8230;секој нормален Бугарин кој не е обврзан да биде историчар туку се интересира за Македонија, за која Слави [познат бугарски шоумен] измислува глупави вицеви, може да ја погледне книгата на Алекс Букарски „Луѓе на кои не им се отвора падобранот“. Книгата е веќе достапна на бугарскиот пазар&#8230;</p>
<p>[…]</p>
<p>„Луѓе на кои не им се отвора падобранот“ е токму за вистинскиот живот. Во неа нема храбри херои, убави девојки, го нема дури ни Бојко Борисов  [градоначалник на Софија познат по своето мачо однесување и популарен помеѓу луѓето]. Меѓутоа, во книгата има маалски пијаници, студенти-дркаџии, мали гејмерчиња од „Сајбер” [интернет кафе во Битола], мизерни мали циганчиња и стари тетки во менопауза. Јазикот е живописен, сликовит исто како да го слушате во маалото. Во оригинал не е дури ни на литературен македонски јазик, туку на битолски дијалект. Во преводот на Константин Павлов дијалогот ја задржува својата бистрина без да изгуби од македонскиот вкус.</p>
<p>Книгата, промоцијата и авторот навистина вредат.</p></blockquote>
<p><img style="vertical-align: middle;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/09/alex-bukarski-bugarija.jpg" alt="" width="396" height="560" /><br />
<em>Промотивен постер за книгата<br />
Слика: http://komitata.blogspot.com</em></p>
<p>Навистина книгата на Букарски и претстави на бугарската публика една непозната Македонија. Благодарение на неа, надворешниот набљудувач може да се ориентира во македонската сегашност која инаку останува необјаснива за нив. Затоа не е чудно што претставувањето на книгата имаше успех без преседан. Во преполната просторија, покрај студентите, блогерите и авторите, беа и претставниците на голем број медиуми од традиционалните медиуми.<br />
(Видео запис од презентацијата на бугарски и на македонски: <a href="http://video.google.com/videoplay?docid=2329822506768395687&amp;hl=en">Букарски во Бугарија 1</a>, <a href="http://video.google.com/videoplay?docid=-7657307680535132202&amp;hl=en">Букарски во Бугарија 2 </a>. Извор: http://bukarski.blog.com.mk/)</p>
<p>Делата на Букарски добија многу позитивни критики од бугарските колеги. Реномираниот писател Богдан Русев пишува дека „во своето најдобро издание прозата на Букарски е толку моќна и полнокрвна што се чини како да притиска да избега од страницата и да те удри по нос.“</p>
<p>Интересен е фактот дека содржината на книгата е <a href="http://cc.org.mk/index.php?option=com_content&#038;task=view&#038;id=81&#038;Itemid=1">лиценцирана под условите  CC 2.5</a> – ова досега се нема случено во Бугарија. Можеби овој чекор е почеток на нова ера за дистрибуцијата во Бугарија, ако други автори го следат овој чекор.</p>
<p>Во наредните денови од престојот на Букарски, интервјуа со него се појавија во водечките печатени медиуми. Гостинот се појави на голем број добро познати ТВ емисии.</p>
<p>Можеме да речеме дека со неговата иницијатива, Константин Павлов придонесе повеќе кон подобрувањето на бугарско-македонските односи и приближувањето на луѓето од двете земји отколку бугарските и македонските влади од последниве години.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/09/348/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Реакциите за пожарот во Парламентот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/332</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/332#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 25 Aug 2008 11:49:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јазик]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Свет]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Тема]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=332</guid>
		<description><![CDATA[Реакциите на луѓето овде се навистина збунувачки &#8230; хм &#8230; и занимливи исто така. Добро, верувале или не, но некои луѓе беа навистина среќни што пожарот ја уништи египетската исконска Парламентарна зграда.
Зеинобиа опишува како се чувствуваа некои луѓе овде: 
Тие се среќни, сериозно среќни на начин кој не можеш да го замислиш, секако денеска пожарот [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><span lang="MK">Реакциите на луѓето овде се навистина збунувачки &#8230; хм &#8230; и занимливи исто така.<span> </span>Добро, верувале или не, но некои луѓе беа навистина среќни што <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/08/20/egypt-parliament-on-fire/">пожарот ја уништи </a>египетската исконска Парламентарна зграда.</span></p>
<p><em><span lang="MK">Зеинобиа </span></em><span lang="MK">опишува како се чувствуваа некои луѓе <a href="http://egyptianchronicles.blogspot.com/2008/08/peoples-reactions-about-shuras-fire.html">овде</a>:</span><em><span lang="MK"> </span></em><em></em></p>
<blockquote><p><em><span style="font-style: normal;" lang="MK">Тие се среќни, сериозно среќни на начин кој не можеш да го замислиш, секако денеска пожарот на Парламентот се уште е тема во градот, повеќето </span></em>P190808_19.46[01]<span lang="MK"> од Еѓипјаните не го видоа големиот пожар во Каиро во 1952 година,<span> </span>па да го видиш ова на овој начин, во живо во утринските часови беше нешто ново.<span> </span>Луѓето се чувствуваа потиснати и не можеа да издржат повеќе. Тие се толку лути и изнервирани од оваа Влада и режим.</span></p>
<p><span lang="MK">Луѓето кои беа собрани на улицата<span> </span>ја гледаа сцената со радост, почувствував, тие не ја земаа во предвид историската вредност на зградата, не знам дали ова е поради игноранцијата кон културата или омразата кон се што го претставува<span> </span>режимот, мислам дека во прашање е втората опција.</span></p></blockquote>
<p><span lang="MK">Дури и на Фејсбук, <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=24482032077&amp;ref=nf">беше креирана нова група</a> под името:</span></p>
<blockquote><p><span lang="MK">„Некој друг е среќен поради она што му се случи на Парламентот!“</span></p>
<p><em><span lang="MK">Ел Мотамангех<em> </em></span></em><em><span style="font-style: normal;" lang="MK">од друга страна <a href="http://alienback.spaces.live.com/Blog/cns%216595CB0F1796FE6B%21501.entry"><span>овде</span></a> пишува за Владиниот неуспех да го запрат пожарот:</span></em></p>
<p class="arabic">سؤال يطرح نفسه : الدولة التي فشلت في تأمين برلمانها ضد الحرائق ثم فشلت في اخماد حريق بسيط في مبني من 3 أدوار، كيف ستنجح في تأمين حدودها الشرقية؟</p>
<p class="translation"><span lang="MK">Многу важно прашање: Владата која што не успеа да го заштити сопствениот Парламент и потоа не успеа да го запре пожарот<span> </span>во трикатната зграда – па како може да ги заштити своите источни граници?</span></p>
</blockquote>
<p class="translation"><span lang="MK">Некои други блогери започнаа теории на заговор кој ја предизвика катастрофата.</span></p>
<p class="translation"><em><span lang="MK">Политикиа, </span></em><span lang="MK">на пример, <a href="http://politikia.blogspot.com/2008/08/egyptian-shura-council-and-peoples.html">овде</a> пишува за гласините што излегоа на површина после пожарот:</span></p>
<blockquote>
<blockquote><p><span lang="MK">Гласините велат дека пожарот може да бил намерен, за да изгорат документите поврзани со некои недамнешни важни инциденти (поврзани со корупција), како<span> </span>на пример <a href="http://www.dailystaregypt.com/article.aspx?ArticleID=15492">случајот на Мамдоу Исмаил Салам 98</a>.</span></p></blockquote>
<p><span lang="MK">Други блогери се навистина тажни бидејќи зградата на Парламентот беше од историска важност. <em>Навара</em> <a href="http://tahyyes.blogspot.com/2008/08/blog-post_2476.html">овде</a> пишува за тоа колку е тажна за ова што се случи: </span></p>
<blockquote>
<p class="arabic">زعلانة قوي<br />
ليه كده؟ للدرجة دي؟ عايز ياخد ورق ياخده باي طريقة، ده تاريخنا، دي بلدنا<br />
مبنى الشورى بينهار، ده مش زي احتراق الاوبرا، ده مجلسي الشعب والشورى، دي فلوسنا</p>
<p class="translation"><span lang="MK">Навистина сум тажна.</span></p>
<p class="translation"><span lang="MK">Ако навистина сакаа да ги уништат тие документи, секако постојат и други начини. Тоа е нашата историја и наша земја. Зградата на Парламентот паѓа, не е ништо слично со она што се случи на Операта (пред повеќе од 50 години). Ова е нашиот Парламент и нашите пари.</span></p>
</blockquote>
</blockquote>
<p><img src="http://farm4.static.flickr.com/3199/2780292885_c5952f98a4.jpg" alt="" width="500" height="375" /></p>
<p>И <span lang="MK">на крајот од краиштата, овој инцидент не ја запре египетската левица од покажување на смислата за хумор. Тој се подбива со<span> </span>популарен рекламен телекомуникациски гигант <a href="http://www.gaberism.net/2008/08/20/mubarakfone-vi/">овде</a>.</span><span lang="MK"> </span><span lang="MK">Банерот вели: „Гледајќи Отпушок од Цигара“,<span> </span>бидејќи отпушоците од цигари се секогаш вообичаените осомничени кога станува збор за намерни пожари коишто треба да уништат важни документи.</span></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/25/332/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Јужна Осетија: Дали Косово претставува преседан?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/12/319</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/12/319#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 12 Aug 2008 20:47:20 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Грузија]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Косово]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Русија]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=319</guid>
		<description><![CDATA[Кога Косово еднострано прогласи независност на 17 февруари 2008 година, владите ширум светот беа поделени по прашањето за легитимноста на ваков акт. До сега 45 од 192 суверени земји членки на Обединетите Нации формално ја признаа Република Косово. Вреди да се спомене дека повеќето земји членки на Европската Унија формално го признаа Косово (20 од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Кога <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2008_Kosovo_declaration_of_independence" target="_blank">Косово еднострано прогласи независност</a> на 17 февруари 2008 година, владите ширум светот беа поделени по прашањето за легитимноста на ваков акт. До сега 45 од 192 суверени земји членки на Обединетите Нации <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/International_reaction_to_the_2008_Kosovo_declaration_of_independence" target="_blank">формално ја признаа Република Косово</a>. Вреди да се спомене дека повеќето земји членки на Европската Унија формално го признаа Косово (20 од 27).  Меѓутоа, други земји членки како Шпанија, Словачка, Романија, Грција и Кипар не ја признаа независноста на Косово плашејќи се од реакцијата на сепаратистите во своите земји. Тие мислеа дека Косово ќе претставува преседан. Тогашниот претседател на Русија, Владимир Путин, очигледно не мислеше така.</p>
<p>Според кинескиот дневен весник <a href="http://www.chinadaily.com.cn/world/2008-2/23/content_6478703.htm" target="_blank">Жингхуа</a> на 23 февруари 2008 година:</p>
<blockquote><p>Во петокот рускиот претседател Владимир Путин рече дека признавањето на едностраната независност на Косово од страна на неколку светски сили претставува „ужасен преседан.“</p></blockquote>
<p>На 18 февруари, <a href="http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSL18385760" target="_blank">веб страната на Ројтерс</a> објави напис по повод едностраното прогласување независност на Косово.  Во написот, насловен „Чеченските бунтовници во Русија ја поздравуваат независноста на Косово“ пишуваше:</p>
<blockquote><p>Русија силно се спротивставува на независноста на Косово, тврдејќи дека признавањето на сепаратистички регион како нова држава без согласноста на земјата која е засегната претставува опасен преседан за многу други територијални конфликти ширум светот.<br />
Блогерите исто така реагираа и ги анализираа можните последици од признавањето на независноста на Косово.  Следува репрезентативен избор на постови од тоа време.</p></blockquote>
<p>Стенли Кросик на 22 февруари 2008 година <a href="http://crossick.blogactiv.eu/2008/02/22/kosovo-an-eu-foreign-policy-success-or-failure/" target="_blank">напиша</a> во својот блог:</p>
<blockquote><p>Признавањето на независноста на Косово е несреќно решение, но моментално нема подобро решение.<br />
[…] Косово се оддели од Србија без нејзино одобрување; ОН не ја поддржа независноста поради силен протест од страна на Србија и Русија, поддржани од Кина. Меѓутоа, прашањето требаше да биде изнесено пред Советот за Безбедност на ОН, бидејќи резолуција поддржана од мнозинството ќе ја зголемеше легитимноста, ако не легалноста на независноста, и покрај ветото (ветата).  Министрите за надворешни работи на ЕУ јасно нагласија дека Косово е посебен случај што не треба да стане преседан, но сепаратистите во Шпанија и Кипар може и да не ги послушаат.</p></blockquote>
<p>Ирина Филатова, професор по економија во Москва и постар истражувач при Универзитетот КваЗулу-Натал во Јужна Африка, <a href="http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2008/feb/23/thekosovoprecedent" target="_blank">коментираше</a> на блогот на Гардијан, Коментарот е бесплатен, на 23 февруари 2008 година:</p>
<blockquote><p>Многумина мислат дека Русија ќе ја искористи оваа ситуација да ги признае отцепените <a href="http://www.latimes.com/news/nationworld/washingtondc/la-fg-ossetia12-2008aug12,0,683145.story" target="_blank">региони од Грузија</a>, <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0" target="_blank">Абхазија</a> и <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0" target="_blank">Јужна Осетија</a>, па дури и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Transnistria" target="_blank">Трансднистриа</a>, отцепен дел од <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0" target="_blank">Молдавија</a>.</p>
<p>[…]Американците велат дека Косово не е преседан, дека е еднократен исклучок. Тешко е да се поверува во ова. Ако една нација сака да се оддели и да создаде своја државност, ниту една влада не може да направи ништо, освен да ги спречи со сила. […] Независноста на Косово е полезна за САД за да му покажат на светот дека не се против Муслиманите, туку против држави во кои владее беззаконие, од кои некои се муслимански […] Меѓутоа тие не би ги поддржале <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Basque" target="_blank">Баските</a> или <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Walloons" target="_blank">Валонците</a>, или <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%83%D1%80%D0%B4%D0%B8" target="_blank">Курдите</a>, а најмалку Трансднестријците.</p>
<p>Тие не би ги поддржале ниту Абхазијците и Јужно Осетијците, се разбира. Но од друга страна, ако Русија реши да ги признае овие отцепени републики, и ако Грузија реши да се спротивстави на тоа (што и би било случај), тогаш Американците би ја поддржале <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Georgia" target="_blank">Грузија</a>, се разбира, а Русија може да се соочи со конфликт со Западот.</p>
<p>Независноста на Косово нема да ја крене во воздух Европа, но веќе крена во воздух многу од претпоставките на кои се базира нашиот модерен систем на меѓународни односи […]</p></blockquote>
<p>Шон Вокер <a href="http://www.prospect-magazine.co.uk/article_details.php?id=10128" target="_blank">напиша</a> во британскиот Проспект Магазин во април 2008:</p>
<blockquote><p>[…] Кога ја посетив Абхазија минатиот месец ги слушнав истите аргументи за независност како и на претходните посети. Но овојпат имаше уште една работа на која се жалеа – Косово.<br />
Абхазијците секогаш се чувствувале како западот неправедно да ги третира и сега, по признавањето на независноста на Косово од страна на неколку западни земји, се чувствуваат како двојно да се обесправени. Зошто Косоварите заслужуваат повеќе слобода од Абхазијците? […]</p></blockquote>
<p>Сега се чини како претпоставките на многу блогери да станаа реалност. На изненадување на сите, истиот ден кога почнаа <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/beijing-oympics-2008/" target="_blank">Олимписките игри во Пекинг</a>, руските воени сили и сепаратистите од Јужна Осетија ја презедоа контролата врз регионот од Грузија.</p>
<p>Јелена Милиќ, како и многу други блогери, беше шокирана од вестите. Таа <a href="http://blog.b92.net/text/3674/%2A%3F%3D%28U%26%28%25%26%23%22/" target="_blank">пишуваше</a> (српски) за тоа на нејзиниот блог на српскиот портал за вести Б92:</p>
<blockquote><p>Šta je ovo? Zar nisu nekad ratovi prestajali kad su igre počinjale?</p></blockquote>
<div class="translation">Што е ова? Зарем некогаш <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&amp;mm=08&amp;dd=08&amp;nav_id=312232" target="_blank">војните</a> не престануваа кога <a href="http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/08/080808_olympics.shtml" target="_blank">Олимписките игри</a> почнуваа?</div>
<p>Иван Маровиќ, кој исто блогира на Б92, напиша <a href="http://blog.b92.net/text/3675/Rat%20u%20Gruziji/" target="_blank">пост</a> (српски) насловен „Војната во Грузија“ во кој вели:</p>
<blockquote><p>Postavlja se pitanje zašto baš sad, nakon petnaestak godina primirja?<br />
S jedne strane, separatisti i Abhaziji i Južnoj Osetiji su osetili da nakon priznanja jednostrano proglađene nezavisnosti Kosova od strane vodećih država Zapada, oni mogu učiniti nešto slično i očekivati podršku Rusije. […] Rukovodstvo Južne Osetije je, poučeno događajima na Balkanu, skapiralo da sve može, ako imaš moćnu državu iza sebe, a u njihovom slučaju to je Rusija.<br />
S druge strane, gruzijski predsednik Miša Šakašvili kapira da je situacija sad ili nikad. On takođe misli da ima moćnu državu iza sebe, Ameriku, ali da će, što vreme duže bude odmicalo, sve teže biti izvesti vojnu akciju protiv separatista. Već sad se oseća smanjenje uticaja Amerike i povećanje uticaja Rusije na Kavkazu. […]<br />
Međutim, već posle nekoliko sati postalo je očigledno da je Rusija reagovala brzo i odlučno, dok se Amerika još uvek drži retoričkih reakcija. Izgleda da će SAD da pomogne Gruziji onoliko koliko je Rusija pomogla Srbiji 1999, odnosno da je gruzijska vojna akcija u Južnoj Osetiji propala, nema ništa od brzog zauzimanja Južne Osetije. Sad je samo pitanje šta će se desiti, da li će rezultat biti prekid vatre uz pojačano pristustvo ruskih trupa ili otvoreni rat koji može poprilično da potraje.</p></blockquote>
<div class="translation">Прашањето е: зошто сега, после 15 години примирје?<br />
Од една страна, сепаратистите од Абхазија и Јужна Осетија почувствуваа дека, откако еднострано прогласената независност на Косово ја признаа водечките западни земји, и тие можат да направат нешто слично и да очекуваат поддршка од Русија […] Водејќи се по примерот на Косово, лидерите на Јужна Осетија сфатија дека ако добијат поддршка од силна земја, во овој случај Русија, ќе ги остварат своите цели.<br />
Од друга страна, претседателот на Грузија, Михаил Сакашвили, сфати дека ова е решителен момент за неговата земја. И тој мисли дека има поддршка од моќна земја како САД, и како што поминува времето ќе биде се потешко да се изведе воена акција против сепаратистите […]<br />
Меѓутоа, веќе после неколку часа беше јасно дека Русија реагираше брзо и сериозно, додека САД  сѐ уште се држат до дипломатија. Се чини дека САД ќе ја поддржат Грузија како што Русија ја поддржа Србија во 1999 година. Ова значи дека воената операција на Грузија во Јужна Осетија пропадна. Нема ништо од брзото заземање на Јужна Осетија. Сега единственото прашање е дали резултатот ќе биде прекин на огнот со тоа што руските сили ќе останат во Јужна Осетија или војната ќе продолжи.</div>
<p>Блогерот на Ројтерс Жил Елгуд напиша пост насловен „Дали судбината на Јужна Осетија беше запечатена во Косово?“ во кој се <a href="http://blogs.reuters.com/global/2008/08/08/was-south-ossetias-fate-sealed-in-kosovo/" target="_blank">прашува</a>:</p>
<blockquote><p>Дали Косово е одговорно за борбите во <a href="http://www.reuters.com/article/europeCrisis/idUSL8532079" target="_blank">Јужна Осетија</a>?<br />
Кога српската покраина се отцепи од Белград во февруари, <a href="http://www.reuters.com/article/europeCrisis/idUSL8557850" target="_blank">Јужна Осетија</a> набрзо го повтори своето <a href="http://www.reuters.com/article/latestCrisis/idUSL05581876" target="_blank">право на меѓународно признавање</a>. Како што портпаролот на лидерот на сепаратистите, Едуард Кокоити, рече во тоа време: “Преседанот со Косово не поттикна поактивно да ги бараме своите права.“<br />
Во Тбилиси сигурно ги слушнале овие коментари и тоа сигурно додало ургентност на желбата на Грузија да завладее со отцепениот регион Јужна Осетија. Со широка поддршка од Западот, Косово успеа да издејствува чисто одделување од својот поранешен владетел, и покрај противењето на Русија. Сега Москва <a href="http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSL768040420080808" target="_blank">ги поддржува сепаратистите</a> и не е јасно <a href="http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSL861356520080808" target="_blank">како ова ќе заврши</a>.</p></blockquote>
<p>Остин Беј не се согласува, и <a href="http://austinbay.net/blog/?p=1946" target="_blank">тврди</a> дека не може да се споредуваат двете прашања – Косово и Јужна Осетија.</p>
<blockquote><p>[…] По едностраното прогласување на независноста на Косово, сепаратизмот којшто е резултат на меѓународна акција за заштита на етничко малцинство се одобрува.<br />
Ова е една интерпретација на рускиот аргумент дека на Косово не требаше да му се дозволи еднострано да се отцепи од Србија, како што се случи во почетокот на годинава.<br />
Руската инвазија на грузискиот сепаратистички регион Јужна Осетија е возобновена војна во соседството. Исто така е и насилен потсетник за тоа колку Источна Европа останува несигурна во периодот по Студената Војна.<br />
За целите на надворешната политика на Москва, проблемите во Грузија се поклопуваат со „косовскиот случај“ – малцинска група нападната од страна на „етничка националистичка власт“ која се обидува да преземе контрола. […]</p>
<p>[…]Ова го посочувам не затоа што мислам дека Грузија е Србија под Слободан Милошевиќ. Сигурно не е. Грузија е демократска држава која „е на пат кон Запад“ политички и економски. Постојат големи квалитативни разлики помеѓу Грузија денес и Србија од 1999 година.<br />
Меѓутоа, руските дипломати последниве 8 години предупредуваа дека „косовскиот преседан“ ќе има влијание врз 200 региони и територии во земји ширум светот. Тоа е заокружена бројка и најверојатно премногу ниска.<br />
Москва инсистираше дека Косово ќе претставува „сепаратистички преседан“ за одделување на државички од суверени нации. Интересно е, меѓутоа, дека и Романија и Грција се спротивставуваат на „едностраната“ независност на Косово. Шпанија, со своите баскиски сепаратисти, не беше ентузијаст.[…]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/12/319/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Мароко: Развивање на Моливуд</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/09/316</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/09/316#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 09 Aug 2008 12:57:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Мароко]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=316</guid>
		<description><![CDATA[Мароко веќе долго време е мека за странските филмаџии. Легендарни филмови како Последното Христово Искушение и Лоренс од Арабија, како и поскорешни филмови како Апсење и Падна Црниот Сокол го користат Мароко како позадина. Други филмови, како Бабел, користат повеќе од земјописот на Мароко и се фокусираат и на културата и луѓето. Растечката филмска индустрија [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Мароко веќе долго време е мека за странските филмаџии. Легендарни филмови како Последното Христово Искушение и Лоренс од Арабија, како и поскорешни филмови како Апсење и Падна Црниот Сокол го користат Мароко како позадина. Други филмови, како Бабел, користат повеќе од земјописот на Мароко и се фокусираат и на културата и луѓето. Растечката филмска индустрија на Мароко исто така продуцираше меѓународни филмски хитови во последниве неколку години: филмот на Набил Ајух <em><a href="http://www.imdb.com/title/tt0260688/" target="_blank">Принцот на улицата</a></em> предизвика внимание во странство и беше споредуван со неспоредливиот бразилски филм Божји Град, додека филмот од 2006 <em><a href="http://www.imdb.com/title/tt0415147/" target="_blank">МаРок</a></em> беше забележан заради режисерката Лајла Маракчи.</p>
<p>Филмската индустрија на Мароко е присутна и во блогосферата. Мароканскиот блогер кој живее во Европа <em>Маракеш Занте Пат</em> <a href="http://marrakechxanthe.wordpress.com/2008/08/05/morocco-and-the-movie-industry-should-we-be-called-mollywood/" target="_blank">сподели</a> со нас дел од мароканската филмска историја:</p>
<blockquote><p>Во истражувањето открив дека овде филмови се прават уште од 1897 година??? (Мароканскиот Витез од францускиот режисер Луис Лумиер). Втор филм немало во наредните 20 години, но потоа секоја година се правел барем по еден филм од француски, шпански и германски режисери кои патувале во Мароко за да продуцираат филмови со егзотичен призвук.</p></blockquote>
<p>Блогерот завршува со предлог филмската индустрија во Мароко да добие соодветно име:</p>
<blockquote><p>Но во што е привлечноста на Мароко&#8230;.. Дали разноликоста на природата, фактот дека имаме планини, пустини, крајбрежје, фантастична историска архитектура или прекрасно осветлување и сончева клима е тоа што ги привлекува овие филмаџии и актери тука. Треба ли да почнеме да го користиме името МолиВуд? Дали стануваме новиот магичен град во северна Африка?</p></blockquote>
<p>Мароканската блогосфера дури има и свој блогер кој пишува за кинематографија, Алал Ел Алауи, кој пишува на <em>кино и филмови</em>. Во еден неодамнешен пост, блогерот прави <a href="http://allal-cinemagoer.blogspot.com/2008/07/image-of-mekness-through-eyes-of-cool.html" target="_blank">профил</a> на филмскиот фестивал Мекнес-Тафилалет:</p>
<blockquote><p>Иако фестивалот Мекнес-Тафилалет 2008, предводен од Хасан Сурид, Валијата од Мекнес, нема техничка позадина како уметнички директори и технички координатори кои би го поткрепиле фестивалот, има нешто неверојатно убаво и симболично во врска со овој уметнички настан, особено уметниците кои ги покажуваат своите таленти врз затворот Кара, кој се вика и Кобат Асуфара, што е нешто легендарно за отвореноста на Мароко, вели Лејла Ел Бај, претседател на асоцијацијата Мекнес.</p></blockquote>
<p>Филмската индустрија во Мароко не покажува знаци на подзастанување. <em>Поглед од Фез</em> <a href="http://riadzany.blogspot.com/2008/07/movie-prince-of-persia-starts-shooting.html" target="_blank">неодамна извести</a> дека е почната продукцијата на Принцот од Персија во Оукаимеден, најдобро познат како најголемото скијачко одморалиште во Мароко (а можеби и Африка).</p>
<blockquote><p>Исландскиот актер Гисли Орн Гардарсон е моментално во Мароко за да игра една од главните улоги во новиот филм на Џери Брукхајмер, Принцот од Персија: Песоци на Времето. Снимањето започна вчера. Филмот е базиран на видео игра, која следи  еден принц-авантурист кој се здружува со ривалската принцеза  за да го запре лутиот владетел кој сака да создаде песочна бура која ќе го уништи светот.  Актерот треба да го посети Фез за време на паузите од снимањето.</p></blockquote>
<p>Следниот пат кога ќе бидете в кино, внимавајте дали ќе го забележите Мароко во позадината!</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/09/316/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: 11 прашања за Грција</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 08 Aug 2008 11:18:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314</guid>
		<description><![CDATA[Кажи: Македонија поставува 11 прашања на грчките политичари и традиционалните медиуми, бидејќи според нив „етнички Македонци во и надвор од Грција не постојат“.
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><em>Кажи: Македонија</em> <a href="http://say-macedonia.blogspot.com/2008/08/11-questions.html" target="_blank">поставува</a> 11 прашања на грчките политичари и традиционалните медиуми, бидејќи според нив „етнички Македонци во и надвор од Грција не постојат“.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/314/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Косово, Македонија: Ислам</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/313</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/313#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 08 Aug 2008 11:09:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Косово]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Религија]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=313</guid>
		<description><![CDATA[Размислувања на Мајкл Ј. Тотен за исламот во Косово и Македонија, фотографии и многу коментари од читателите, може да најдете тука и тука (англиски).
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Размислувања на Мајкл Ј. Тотен за исламот во Косово и Македонија, фотографии и многу коментари од читателите, може да најдете <a href="http://www.michaeltotten.com/archives/2008/07/the-bin-ladens.php" target="_blank">тука</a> и <a href="http://www.michaeltotten.com/archives/2008/07/the-bin-ladens-1.php" target="_blank">тука</a> (англиски).</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/08/313/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
