<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Човекови права</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/human-rights/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 05 Jan 2009 19:52:40 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>Global Voices на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Србија: Фејсбук група на српските националисти</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 12 Dec 2008 10:44:49 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Босна и Херцеговина]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Србија]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=441</guid>
		<description><![CDATA[Nož, Žica, Srebrenica! (Нож, Жица, Сребреница!) е еден од омилените слогани на српските националисти и алудира на масакрот во Сребреница во 1995 година.
Пред некое време, се појави Фејсбук група (српски) со истото име, која има 1 045 членови – како и против група (српски, англиски), чии 10 584 членови се обраќаат до администраторите на Фејсбук [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Nož, Žica, Srebrenica! (Нож, Жица, Сребреница!) е еден од омилените слогани на српските националисти и алудира на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Srebrenica_massacre" target="_blank">масакрот во Сребреница</a> во 1995 година.</p>
<p>Пред некое време, се појави <a href="http://www.new.facebook.com/group.php?gid=64801930680" target="_blank">Фејсбук група</a> (српски) со истото име, која има 1 045 членови – како и <a href="http://www.new.facebook.com/group.php?gid=38563807262&amp;ref=nf" target="_blank">против група</a> (српски, англиски), чии 10 584 членови се обраќаат до администраторите на Фејсбук да ја затворат групата Нож, Жица, Сребреница!, бидејќи таа „го величи геноцидот кој се случи во Сребреница, каде 8 000 момчиња и мажи беа убиени“:</p>
<blockquote><p>[…]Оваа група шири омраза до сите муслимани со својот опис „за сите кои ги мразат муслиманите.“[&#8230;]</p></blockquote>
<p>Српскиот блогер Никола Кнежевиќ беше лут и силно реагираше на неговиот блог, линкувајќи до двете Фејсбук групи. Меѓу другите работи, тој <a href="http://blog.b92.net/text/6041/Facebook%20grupa%3A%20%22No%C5%BE%2C%20%C5%BEica%2C%20Srebrenica%22/" target="_blank">напиша</a> (српски):</p>
<blockquote><p>[…]Нормален човек се срами од работите кои прават еден будала горд. После се&#8230; После одвратната слика од Шкорпионите како ликвидираат муслимани, не ми е јасно како некои млади луѓе може да бидат исполнети со толку омраза спрема други луѓе кои се различни од нив&#8230;[…]</p></blockquote>
<p>Блогерот доби повеќе од 270 коментари на овој пост. Следуваат неколку од нив:</p>
<p><em>Зазито:</em></p>
<blockquote><p>Што се однесува до забраната&#8230; хммм, не е лоша идеја, но јас не сакам било каков тип на цензура. .. утре ќе реагирате на ист начин доколку некој креира група за промоција на традиционалните вредности&#8230; Јас мислам дека е подобро да се стане член на оваа група и да им се објасни на младите луѓе дека она што тие го прават е погрешно&#8230;</p></blockquote>
<p><em>Вракарац92:</em></p>
<blockquote><p>Расизам, хомофобија и било каков вид на омраза, најчесто произлегуваат од непознавање на фактите, како и од стравот од непознати работи.</p></blockquote>
<p><em>Пиро001:</em></p>
<blockquote><p>Луѓето се незадоволни поради сиромаштијата и несреќата и несигурната иднина и некои будали го злоупотребуваат тоа.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/12/441/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Светски ден на СИДА-та: Позитивно блогирање</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/01/436</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/01/436#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 01 Dec 2008 10:27:17 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Австралија]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>

		<category><![CDATA[Демократска Република Конго]]></category>

		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>

		<category><![CDATA[Здравје]]></category>

		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кенија]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Мозамбик]]></category>

		<category><![CDATA[Океанија]]></category>

		<category><![CDATA[Русија]]></category>

		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Филипини]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=436</guid>
		<description><![CDATA[Оваа година се одбележува 20 годишнината од Светскиот ден на СИДАта, која секоја година се одржува на 1ви декември. Иако влијанието на ХИВ и СИДАта го чувствуваат милиони луѓе глобално секој ден, овој ден особено може да го привлече многу потребното внимание на болеста.
Темата на овогодишниот Светски ден на СИДАта е  „Води – Овласти – [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignright" style="float: right; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/11/399601764_89cc5c3ad4_m.jpg" alt="ХИВ/СИДА" width="240" height="180" />Оваа година се одбележува 20 годишнината од <a href="http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/Resources/FeatureStories/archive/2008/20081027_WAD_2008.asp" target="_blank">Светскиот ден на СИДАта</a>, која секоја година се одржува на 1ви декември. Иако влијанието на ХИВ и СИДАта го чувствуваат милиони луѓе глобално секој ден, овој ден особено може да го привлече многу потребното внимание на болеста.</p>
<p>Темата на овогодишниот Светски ден на СИДАта е  „Води – Овласти – Достави“, назначувајќи го политичкото лидерство кое е потребно за да може вистински да се бориме со болеста. Додека глобалниот процент на возрасни кои живеат со ХИВ е останат на истото ниво од 2000, <a href="http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/GlobalReport/2008/2008-gr-mediakit.asp" target="_blank">33 милиони</a> луѓе се уште живеат со вирусот и има скоро 7,500 нови заразени секој ден. Бројот на нови ХИВ инфекции исто така се зголемува во многу земји, како Кина, Кенија, Мозамбик, Русија и Виетнам. СИДАта исто така си го наплаќа својот данок – 2 милиони луѓе умреа од болеста минатата година.</p>
<p>Блогерите од целиот свет ги разгледуваат овие статистики, разменувајќи стории за грижата кон оние со ХИВ/СИДА, како болеста има влијание на секојдневните животи на луѓето, и жигот кој ја придружува болеста. Овие записи од прва рака го покажуваат напредокот што е направен во борбата против болеста и уште колку многу работи сè уште треба да се направат.</p>
<p>На <a href="http://pozforlife.com/" target="_blank"><em>Poz For Life</em></a> 20-годишниот Расел блогира од Австралија и отворено зборува за тоа дека е ХИВ позитивен, со надеж дека тоа ќе ги охрабри другите да се тестираат за сексуално преносливи инфекции и да се практикува безбеден секс. Во неговиот <a href="http://pozforlife.com/2008/09/09/the-beginning/#more-3" target="_blank">прв пост</a> тој се сеќава на моментот кога тој го направил тестот за ХИВ и за ужасниот период на чекање пред да ги добие резултатите. Еве како тој открил дека е ХИВ позитивен:</p>
<blockquote><p>Јас стасав таму [ординацијата на докторот] околу 10:30 утрото и влегов право внатре, изгледаше како да ме чекаа подготвени да ми ја земат душата и да ја фрлат од четвртиот кат. Јас влегов во ординацијата и седнав, тогаш слушнав „Расел, жал ми е но морам да ти кажам дека тестот за ХИВ е позитивен.“ Јас се замрзнав за неколку секунди и само гледав збунето. Чувството на доживотна тишина траеше околу 30 секунди. Тогаш реков „Мислев дека може да излезе така.“ Не можам да поверувам дека го реков тоа, навистина првите зборови од мојата уста беа јас мислев дека може да е така.</p></blockquote>
<p>Блогот <a href="http://aidsrightscongo.org/" target="_blank"><em>AIDS Rights Congo</em></a>, кој и припаѓа на <a href="http://azurdev.org/en/index.html" target="_blank">АЗУР организацијата за развој</a> и е <a href="http://rising.globalvoicesonline.org/" target="_blank">проект на Рајзинг Војсис</a>, ги брани правата на ХИВ-позитивните луѓе. Нивните постови ја прикажуваат дискриминацијата и жигот што го носат оние што живеат со вирусот во Конго. Еден пост <a href="http://aidsrightscongo.org/?p=103" target="_blank">зборува</a> за животот на “Бернадет”, една млада жена која е продавачка на алишта на пазарот Тие-Тие во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pointe_Noire" target="_blank">Поинте-Ноар</a>. Нејзиниот живот се менува кога нејзиниот пријател на пазарот го објавува нејзиниот ХИВ-позитивен статус.</p>
<p>На пазарот, нејзините соседи веднаш ги напуштаат тезгите; кое дури го привлекува вниманието на оние кои се одговорни за управување со пазарот, кои, свесни за фактот дека да се има тезга на пазар е тешко, се изненадени што наоѓаат празни тезги околу неа. Ситуацијата ги стави сите на штрек и оние кои поминуваат од далеку можат да го слушнат озборувањето на соседите за фактот дека таа е жената инфицирана со ХИВ. Како и да е, однадвор нема никакви знаци дека Бернадет е болна,  тоа не може да се прочита од нејзиното лице. Болеста не е во напредна фаза и таа не е на <a href="http://www.who.int/hiv/topics/treatment/en/index.html" target="_blank">АРВ</a> (Анти-ретровирусна) терапија. Таа е нормална млада жена.<br />
Со сите пречки, трауматизирана од ситуацијата, таа престанува со работата во нејзината мала продавничка.</p>
<p>Хуан Карлос,  29-годишен од Еквадор, <a href="http://blogs.poz.com/juan/" target="_blank">блогира</a> за соочувањето со фактот дека е ХИВ позитивен. Во <a href="http://blogs.poz.com/juan/archives/2008/11/en_busca_del_ba_1.html" target="_blank">еден пост</a> тој зборува за важноста на рамнотежата и за користа од тоа да се зборува со некого за она низ кое поминуваш.</p>
<blockquote><p>Многу ХИВ позитивни луѓе бараат помош од психолози низ целиот свој живот. Лично, ако некој го слуша или чита ова … Јас мислам дека е секогаш добро да се зборува со психолог од време на време, помага најцрните денови да станат посветли и ни помагаат да можеме да продолжиме со нашиот живот со вирусот и останатите наши проблеми.</p></blockquote>
<p>Пинои Поз, кој живее во <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D0%B8%D1%82%D0%B8" target="_blank">Кезон сити</a> на Филипините, <a href="http://backinthecloset.blogspot.com/" target="_blank">блогира</a> за животот со ХИВ и за проблемите со кои се соочува откако го објавил својот ХИВ статус. Тој прво се изјаснил како хомосексуалец на возраст од 21 година, но 9 години подоцна се вратил “назад во шифоњерот” откако открил дека е ХИВ позитивен. Во <a href="http://backinthecloset.blogspot.com/2008/11/coming-out.html" target="_blank">овој пост</a> тој зборува за тоа како кажувањето на луѓето дека е ХИВ позитивен не било толку лошо како што очекувал и се плашел од тоа, но сепак е тешко.</p>
<blockquote><p>Искрено, јас бев преголема кукавица самиот да им кажам на моите контакти. И кога велам контакти, јас мислам… во ред, сексуални контакти исто така. Па така го направив второто најдобро нешто. Се повлеков од моите сексуални контакти пред повеќе од една година, и еден пријател ги исконтактира анонимно, да ги посоветува да направат тест за ХИВ. Реакциите беа различни, од прашања кој е испраќачот, одговори на анонимниот број дека тие само што се тестирале, испраќање гнасни пораки  до нивниот наводен ловец,  или највообичаено, под претпоставка дека ја добиле пораката, не одговараа. Но јас чувствував дека тоа беше најпристојно предупредување што можев да го направам.</p></blockquote>
<p>Постојат анегдоти слични на овие постови од целиот свет. <a href="http://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&amp;hl=en&amp;msa=0&amp;msid=116925014949105791191.00045c9dd6cebd5e130f5&amp;ll=24.527135,14.765625&amp;spn=120.298584,316.40625&amp;z=2" target="_blank">Оваа мапа на ХИВ-позитивни блогери создадена од Глобал Војсис</a> го свртува вниманието на повеќе гласови на ХИВ позитивни блогери и оние што се грижат за нив, како и на други граѓански медиуми во врска со ХИВ/СИДА. Па погледнете ги и прочитајте ги нивните неверојатни приказни. Мапата може да ја вметнете, па може да ја додадете на вашата веб страница или блог. Иако беше покрената заедно со Светскиот Ден на СИДАта, мапата ќе продолжи да се надополнува во текот на годината.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/01/436/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Интернет слобода во Египет</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/432</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/432#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 19 Nov 2008 16:26:09 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Тунис]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=432</guid>
		<description><![CDATA[Тунискиот блогер, Сами Бен Гарбија, објави видео со кое се објаснува улогата на египетската блогосфера во изложување на нарушувањата на човековите права и улогата на социјалната мрежа Фејсбук и платформите за микро-блогирање.
Следува видеото:
 
Еве што напиша Бен гарбија, кој е уредник на Global Voices Advocacy:
Ова е одлично видео, кое ја објаснува улогата на египетската блогосфера [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Тунискиот блогер, <em>Сами Бен Гарбија</em>, <a href="http://www.kitab.nl/2008/11/14/internet-freedom-in-egypt/" target="_blank">објави видео</a> со кое се објаснува улогата на египетската блогосфера во изложување на нарушувањата на човековите права и улогата на социјалната мрежа Фејсбук и платформите за микро-блогирање.</p>
<p>Следува видеото:</p>
<p style="text-align: center;"><embed src="http://blip.tv/play/AdfAcZDQOw" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed> </p>
<p>Еве што напиша Бен гарбија, кој е уредник на <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/" target="_blank">Global Voices Advocacy</a>:</p>
<blockquote><p>Ова е одлично видео, кое ја објаснува улогата на египетската блогосфера во изложување на прекршувањата на човековите права и <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/04/30/egypt-facebooking-the-struggle/" target="_blank">улогата на социјалната мрежа Фејсбук</a> и платформата за микро-блогисрање Твитер во организирање на протести и штрајкови, како <a href="http://6april08.blogspot.com/" target="_blank">штрајкот на 6ти април</a> и <a href="http://www.islamonline.net/servlet/Satellite?c=Article_C&amp;cid=1209357132499&amp;pagename=Zone-English-News/NWELayout" target="_blank">генералниот штрајк на 4ти мај</a>.</p>
<p>Во видеото, меѓу другите, се појавува блогерот и активист Ноха Атеф, уредник на блогот <a href="http://tortureinegypt.net/" target="_blank">Tortureinegypt.net</a>, Галам Аид, извршен директор на <a href="http://anhri.net/" target="_blank">Арапската мрежа за човекови права</a>, блогерот и новинар <a href="http://ana-ikhwan.blogspot.com/" target="_blank">Абдел Монем Махмоуд</a> и Фејсбук активистот <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/05/17/egypt-torture-for-bloggers-and-activists/" target="_blank">Ахмед Махер</a>.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/19/432/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Среден Исток и Западна Африка: Блогови и социјална револуција</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/13/427</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/13/427#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 13 Nov 2008 12:36:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<category><![CDATA[Тунис]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=427</guid>
		<description><![CDATA[Саудискиот блогер Есам Мудер, пренесе напис од арапскиот CNN во кој како последица од минатонеделните големи настани во арапскиот свет се прашува – Дали арапските блогови може да водат социјална револуција во регионот?

تميّز الأسبوع الماضي في نشاط المدونين العرب بحركات احتجاج واسعة على أوضاع الحريات في دول عربية، ولاسيما في المملكة العربية السعودية وتونس، زيادة [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Саудискиот блогер Есам Мудер, <a href="http://emudeer.wordpress.com/2008/11/11/%D9%87%D9%84-%D8%AA%D9%82%D9%88%D8%AF-%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%AF%D9%88%D9%86%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D9%84%D8%B9%D8%B1%D8%A8%D9%8A%D8%A9-%D8%AB%D9%88%D8%B1%D8%A9-%D8%A7%D8%AC%D8%AA%D9%85%D8%A7%D8%B9%D9%8A/" target="_blank">пренесе напис</a> од арапскиот CNN во кој како последица од минатонеделните големи настани во арапскиот свет се прашува – Дали арапските блогови може да водат социјална револуција во регионот?</p>
<blockquote>
<div class="arabic" lang="ar">تميّز الأسبوع الماضي في نشاط المدونين العرب بحركات احتجاج واسعة على أوضاع الحريات في دول عربية، ولاسيما في المملكة العربية السعودية وتونس، زيادة على تنامي تنديد المدونين بما يقولون إنّه “رقابة” باتت تمارس عليهم، زيادة على حكوماتهم، الهيئات المشرفة على منتديات عالمية، مثل “فليكر” و”فيس بوك.”</p>
<p>وتميّز نشاط الكثير من المدونات السعودية خلال الأسبوع بالدعوة إلى إضراب جوع تضامنا مع نشطين معتقلين.</p>
<p>وفي الوقت الذي لم تتوفر معلومات بعد عن حجم الإضراب الذي وقع في السادس والسابع من نوفمبر/ تشرين الأول، تميّز نشاط المدونين السعوديين بجرأة، “وذلك احتجاجاً على انتهاك حقوق المعتقلين، وعموم السجناء في المملكة العربية السعودية، الذين حرموا من ما أوجبه نظام الإجراءات الجزائية.”</p>
<p>والسجناء الذين تضامن معهم المدونون هم من “تيار العدل�والشورى وحقوق الإنسان، ومن ضمنهم متروك الفالح.</p>
</div>
</blockquote>
<div class="translation">Минатата недела го одбележа активирањето на арапските блогери со распространет протест за слободата во арапските земји, особено за Саудиска Арабија и Тунис. Дополнително, имаше зголемен број на блогери кои ја осудуваа цензурата од страна на владата, како и од други организатори од интернационални сајтови како Фликер и Фејсбук. Саудиските блогови се истакнаа оваа недела со нивниот повик за штрајк со глад, како солидарност за притворените активисти. Иако не е достапна информација за големината на протестот, кој се случи на 6 и 7 ноември, сепак беше забележана оваа храбра активност од саудиските блогери против нарушување и губење на правата од страна на казнениот систем на владата.</div>
<p>И покрај се блогерите ја искажаа својата солидарност со затворениците од движењето „Правда, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Shura" target="_blank">Shura</a> (советување) и човекови права“, меѓу кои беше и Матрук Ал Фалех.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/13/427/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Полска: Нова социјална мрежа за е-членови на парламент</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/06/423</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/06/423#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 06 Nov 2008 15:57:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Избори]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Општо]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Полска]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Софтвер]]></category>

		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[полски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=423</guid>
		<description><![CDATA[По огромниот успех на Nasza-klasa.pl (Нашиот клас), најпопуларната полска социјална мрежа слична на британската FriendsReunited (Повторно обединување на пријателите), се појави нов проект кој станува доста популарен во Полска:
Nasz-parlament.pl (Нашиот парламент) ги поканува своите корисници да станат е-членови на парламентот и да земат учество во е-гласањето за да и го покажат на владата вистинското мислење [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>По огромниот успех на <a href="http://nasza-klasa.pl/" target="_blank"><em>Nasza-klasa.pl</em></a> (Нашиот клас), најпопуларната полска социјална мрежа слична на британската <a href="http://www.friendsreunited.co.uk/" target="_blank"><em>FriendsReunited</em></a> (Повторно обединување на пријателите), се појави нов проект кој станува доста популарен во Полска:</p>
<blockquote><p><a href="http://www.nasz-parlament.pl/" target="_blank"><em>Nasz-parlament.pl</em></a> (Нашиот парламент) ги поканува своите корисници да станат е-членови на парламентот и да земат учество во е-гласањето за да и го покажат на владата вистинското мислење на граѓаните.</p></blockquote>
<p>До сега, Nasz-parlament.pl има 636 корисници и покрај тоа што првиот <a href="http://www.nasz-parlament.pl/profil?id=2" target="_blank">администратор</a> се има приклучено на сајтот при крајот на април страницата стана популарна минатиот месец, со своите 128 теми и 722 постови.</p>
<p>Покрај простор за дискусија, порталот овозможува информации за закони кои се во фаза на изгласување. Денес, на пример, една од <a href="http://www.nasz-parlament.pl/goracy_temat?id=27" target="_blank">популарните теми</a> (полски) е дискусијата за новиот закон за измачување во посебни ситуации. Според полскиот сајт за вести <a href="http://www.dziennik.pl/polityka/article259788/Polska_bedzie_eksportowac_tortury.html" target="_blank"><em>Dziennik.pl</em></a> (полски), доколку законот е навистина претставен, Полска нема да има право на мачење во земјата, но ќе има право да извршува вежби за запирање на тероризмот и „да ги пренесува терористите во земји како Египет, каде мачењето е дозволено.“</p>
<p>Оваа информација предизвика груби коментари на форумот на<em> Dziennik.pl</em>. На пример, корисникот Bozena е <a href="http://forum2.dziennik.pl/read.php?2,431672" target="_blank">загрижена</a> (полски):</p>
<blockquote><p>Мислам дека дојде време кога ќе се одземе хуманоста од основната слобода користејќи нечесен изговор за тероризам. Никогаш не сме имале терористички напад во Полска. Господ да не заштити од лагите кои владеат со Западот, каде луѓето ги губат своите права и слободи после секој таканаречен  терористички напад.</p></blockquote>
<p>Покрај линкувањето до моменталните написи во медиумите, порталот <em>Nasz-parlament.pl</em> исто така дава и простор на самите политичари да ги искажат своите <a href="http://www.nasz-parlament.pl/wypowiedzi_politykow" target="_blank">мислења</a> и на специјалистите да ги споделат своите <a href="http://www.nasz-parlament.pl/ekspertyzy" target="_blank">извештаи</a> кои се однесуваат на моменталните закони. <a href="http://www.nasz-parlament.pl/biura_poselskie" target="_blank">Сите моментални парламентарци</a> имаат свои страници на порталот.</p>
<p>Според блогот <a href="http://internetowo.eu/blog/web-20/nasz-parlamentpl-serwis-spolecznosciowy-interntowy-parlament-kontra-wiejska/" target="_blank"><em>internetowo.eu</em></a> (полски), како и повеќето свежи портали и овој е во потрага по спонзор:</p>
<blockquote><p>[…]Nasz-Parlament.pl планира да се опстојува од реклами или во иднина да најде спонзор. […]</p></blockquote>
<p>Како и на секоја друга социјална мрежа, корисниците може да креираат свои профили, користат групи и форуми, да контактираат локални претставници и да се вклучат во онлајн дискусиите.</p>
<p>И да не ја заборавиме најважната улога на е-членовите на парламентот – гласањето! Корисниците на Nasz-Parlament.pl може да гласаат и гласаат и гласаат!</p>
<p>Сајтот Nasz-Parlament.pl е достапен само на полски јазик.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/06/423/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Blogger.com забранет во Турција</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/25/407</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/25/407#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 25 Oct 2008 17:25:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[GV Advocacy]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Турција]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=407</guid>
		<description><![CDATA[Од 24 октомври 2008 турскиот суд го блокираше пристапот до популарниот сервис за блогирање Blogger (Blogger.com и Blogspot.com сопственост на Google). Според BasBasBas.com холандски блогер кој моментално живее во Инстамбул, кој не извести за блокирањето:
Се претпоставува дека причината за ова е поврзана со Аднан Октар, кој од некои се смета за водечкиот муслимански застапник за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Од 24 октомври 2008 турскиот суд го блокираше пристапот до популарниот сервис за блогирање <a href="http://www.blogger.com/home" target="_blank">Blogger </a>(Blogger.com и Blogspot.com сопственост на Google). Според <a href="http://www.basbasbas.com/blog/2008/10/24/turkey-bans-blogger/" target="_blank">BasBasBas.com</a> холандски блогер кој моментално живее во Инстамбул, <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/03/06/eu-towards-a-european-global-online-freedom-act/#comment-13811" target="_blank">кој не извести за блокирањето</a>:</p>
<blockquote><p>Се <a href="http://visnum.com/bloggercom-blogspot-banned-in-turkey/" target="_blank">претпоставува</a> дека причината за ова е поврзана со <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Adnan_Oktar" target="_blank">Аднан Октар</a>, кој од некои се смета за водечкиот муслимански застапник за креационизам, кој во минатото <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Adnan_Oktar#Blocking_of_Internet_sites" target="_blank">успеа</a> да ги блокира Wordpress, <a href="http://groups.google.com/" target="_blank">Google Groups</a>, како и <a href="http://richarddawkins.net/" target="_blank">веб сајтот на Ричард Давкинс</a>.</p></blockquote>
<p>Турските интернет корисници ја гледаат оваа порака кога ќе се обидат да пристапат на Blogger.com и сите блогови хостирани на Blogspot.com: „Пристапот до оваа веб страница е суспендиран според одлуката број 2008/2761 од турскиот Дијарбакир прв криминален суд за мир.“</p>
<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://advocacy.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/blogger-ban-turkey.jpg" alt="Фотографија од пораката за блокираната страница" width="500" height="313" /></p>
<p>Ова е втор популарен блог сервис којшто е блокиран во Турција. Во август 2007, Турскиот Фатих втор цивилен суд го <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2007/08/21/turkey-wordpresscom-ban-inspires-firestorm-of-criticism/" target="_blank">блокираше пристапот до целиот wordpress.com домен</a> после наводното клеветење на турскиот <a href="http://commentisfree.guardian.co.uk/brian_whitaker/2007/05/the_evolution_of_daft_ideas.html" target="_blank">исламски креационист</a> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Harun%20Yahya" target="_blank">Аднан Октар (Харун Јахја)</a>.</p>
<p><a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/09/25/three-easy-steps-to-block-sites-in-turkey/" target="_blank">Аднан Октар им има многу наштетено</a> на турските неризени во однос на нивниот пристап кон интернет. Тој успеа да забрани многу веб сајтови со судска одлука. Наспроти овие два сервиси за блогирање, Аднан Октар има поднесено жалба за <a href="http://groups.google.com/" target="_blank">Google Groups</a>, што доведе до <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/09/25/three-easy-steps-to-block-sites-in-turkey/" target="_blank">забрана на сајтот</a>.</p>
<p>Турција исто така го има забрането пристапот до двата сајта за споделување на видеа, <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/01/23/turkey-again-blocks-access-to-youtube/" target="_blank">YouTube</a> и <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/08/06/turkey-dailymotion-blocked/" target="_blank">Dailymotion</a> поради видеата кои го навредуваат основачот на земјата Кемал Ататурк.</p>
<p><a href="http://www.slide.com/" target="_blank">Slide</a>, креаторот на виџети (widgets) за социјалните мрежи, исто така е <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/03/29/slide-blocked-in-turkey/" target="_blank">блокиран од турскиот суд</a> поради „креирање фотографии и написи кои се навредувачки за Ататурк“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/25/407/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Египетскиот блогер Нора Јонис доби прва награда за човекови права</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/25/405</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/25/405#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 25 Oct 2008 10:01:17 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=405</guid>
		<description><![CDATA[Египетскиот блогер и активист за човекови права Нора Јонис ја прими својата награда на годишното доделување на награди за човекови права.
Human Rights First ја одржа својата традицуионална вечера и ја прослави 30 годишнината со тоа што им одаде почит на овие од првите редови во борбата за човековите права, на која учествуваше актерката Сигурни Вивер, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Египетскиот блогер и активист за човекови права <a href="http://norayounis.com/" target="_blank">Нора Јонис</a> ја прими својата награда на <a href="http://www.humanrightsfirst.org/media/hrd/2008/advisory/350/index.htm" target="_blank">годишното доделување на награди за човекови права</a>.</p>
<blockquote><p>Human Rights First ја одржа својата традицуионална вечера и ја прослави 30 годишнината со тоа што им одаде почит на овие од првите редови во борбата за човековите права, на која учествуваше актерката Сигурни Вивер, која ќе ја води церемонијата, Керолајн Кенеди, која ќе прими награда во име на својот вујко, сенаторот Тед Кенеди, и пејачката Мери Чапин Карпентер, која ќе настапи.</p></blockquote>
<p><a href="http://fustat.blogspot.com/2008/10/nora-younis-recives-human-rights-first.html" target="_blank"><em>Фустат</em></a> известува:</p>
<blockquote><p>Таа ја дели наградата со Олег Козловски, млад демократски активист во Русија – земја која се оддалечува од патот на демократијата секој ден. Сенаторот Тед Кенеди исто така е награден за неговата долга и истакната кариера како заштитник на човековите права.<br />
Human Rights First во последните години многу ги поддржува човековите права во Египет и имаше кампања за Саад Един Ибрахим, кој ја доби истата награда во 2002. Ала и Кареем меѓу другите, а и јас би сакале да ја искажеме нашата благодарност и поздрав за вашата поддршка на овој весел настан.</p></blockquote>
<p><em>Фустат</em> со гордост го пренесува описот на блогерката од Human Rights First:</p>
<blockquote><p>Еве како тие ја опишаа Нора:</p>
<p>&#8230; Кога египетските војници користеа цистерни со вода и пендреци за брутално да ги истераат суданските бегалци од плоштадот во Каиро, Нора Јонис беше таму, запишувајќи забелешки и фотографирајќи. Нејзиниот блог за инцидентот привлече интернационално внимание кон злоупотребувањето на овие ранливи бегалци од страна на египетската влада. Нора продолжува да ја подигнува свеста за кршењето на човековите права во Египет преку нејзините блог постови.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/25/405/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Канада: Убивање на жени и девојчиња, староседелци, во центарот на вниманието</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 20 Oct 2008 11:47:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Канада]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=398</guid>
		<description><![CDATA[Преку „Жените прават филмови“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора), од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/2761113772_81f0a369b3_m.jpg" alt="Фигура од жена, староседелец" width="185" height="240" />Преку „<a href="http://www.wmm.com/filmcatalog/pages/c725.shtml" target="_blank">Жените прават филмови</a>“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика <em>Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора)</em>, од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија ДНК беше препознаена во најголемото истражување на сериски убиства во Канада во 2002-2004. Филмот се фокусира на оваа приказна, а други, како и на извештаи и жалби поради пасивноста на властите во врска со убиствата и исчезнувањето на овие канадски жени - староседелци и борбата со која семејствата на овие жени се соочуваат за да ја најдат правдата.</p>
<p>Клиповите од овој филм и други поврзани со убиствата на жени и девојки може да се најдат на <a href="http://citizen.nfb.ca/femicide-killing-women-and-girls" target="_blank">веб-сајтот Citizen Shift во досие</a> за оваа тема. Првиот клип од <a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-1" target="_blank">Пронаоѓање на Доун</a> го прикажува случајот на Доун Греј во Ванкувер:</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn1_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn1_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/981" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-2" target="_blank">Второто видео</a> ни го прикажува автопатот Yellowhead (Жолта глава), еден осамен долг пат кој поврзува многу различни градови, каде многу жени исчезнале или се убиени, кој сега е познат по името Автопатот на солзите.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn2_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn2_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/982" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-3" target="_blank">Третиот</a> и последен клип од филмот се фокусира на Долин Кеј Боси, една жена чие семејство помина години барајќи објаснување за нејзиното исчезнување, прашувајќи се зошто властите не ги сфаќаат сериозно извештаите за исчезнувањата на жените староседелци.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn3_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn3_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/983" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Блогерска револуција: од Иран до Куба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 07 Oct 2008 13:45:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Куба]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=384</guid>
		<description><![CDATA[Антони Ловенстен, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: Блогерска револуција. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.
Тој вели:
Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://antonyloewenstein.com/bio/" target="_blank">Антони Ловенстен</a>, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: <a href="http://www.bloggingrevolution.com/" target="_blank">Блогерска револуција</a>. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.</p>
<p>Тој вели:</p>
<blockquote><p>Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и ние многу ретко добиваме вистинити информации за животот таму, покрај приказните за „тероризам“. Сакав да зборувам со блогери, писатели, дисиденти, политичари и граѓани и да ги чујам нивните приказни, без „официјалната“ перспектива.</p></blockquote>
<p>Антони присуствуваше на <a href="http://summit08.globalvoicesonline.org/" target="_blank">самитот на Глобал војсис 2008</a> во Будимпешта како говорник. Може да најдете неколку спомнувања на Глобал војсис во неговата книга.</p>
<p>Во ова видео, Антони ја презентира својата книга на ЈуТјуб:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Следува интервју за неговата книга:</p>
<p>П: Пред да го започнеш своето патување во Иран, напиша дека си скептичен дека интернетот, сам по себе, може да донесе вистински револуционерни промени во оваа земја. Што подразбираш под револуционерни промени? И што мислиш сега?</p>
<blockquote><p>О: Концептот на револуција е менлив термин. Запознав неколку луѓе на моите патувања кои сакаат големи промени во нивните земји. Мојата книга опфаќа неколку дисиденти и блогери од целиот свет, кои се желни за политичка, социјална и морална промена – вклучувајќи го и најпознатиот блогер од Саудиска Арабија, <a href="http://globalvoicesonline.org/2006/03/23/fouad-al-farhan-we-have-to-move-on/" target="_blank">Фуад Ал-Фархан</a>, кој <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/05/05/saudi-arabia-freedom-for-fouad-al-farhan/" target="_blank">неодамна беше ослободен од затвор</a> поради тоа што го предизвика националното непотистичко правило – но тие признаа дека само мал дел од населението би им се приклучило во масивни пресврти.</p>
<p>Интернетот, сам по себе, не може да донесе големи промени, но може да помогне во еманципирање на луѓето за да можат лесно и слободно да ги најдат своите кампањи. Пред интернетот не постоеше технологија што може да го постигне ова. Не го идеализирам интернетот, ниту верувам дека демократијата на Западот е целта на луѓето од земјите кои ги посетувам. Мешањето на странските земји не е добро прифатено, но започнување на комуникација со земјите од Западот е добредојдено.</p>
<p>Во Иран, после скоро триесет години револуција, повеќето млади луѓе што ги сретнав беа исцрпени; тие не сакаат да бидат бомбардирани од САД или Израел.</p></blockquote>
<p>П: Цитираше ирански новинар кој има работено со интернационални новински агенции и рече дека странските медиуми во Иран се заинтересирани само за нуклеарните прашања и Ал Каида. Дали мислиш дека е иста ситуација во другите земји? Сепак, Ирачаните се позаинтересирани за изборите во САД отколку за американското здравство. Како ја гледате улогата на блоговите во покривањето на помалку „жешките“ теми во Иран?</p>
<blockquote><p>О: Западните медиуми моментално имаат проблеми со довербата. Ресурсите се намалуваат, се вработуваат помалку новинари и се слави локализмот. Затоа не изненадува, за жал, дека толку многу приказни во нашиот печат за место како Иран се опседнати со Ахмадинеџад, тероризам, Ирак и човекови права. Тие се сите особено важни теми, но тие не го дефинираат местото.</p>
<p>Мојата книга открива страна на Иран која ретко се гледа во нашите медиуми кои се опседнати со тероризам.</p>
<p>Живеејќи во Сиднеј, Австралија, секој ден ја гледам опседнатоста со изборите во САД, како сите ние да имаме вистинско влијание врз кампањите на Барик Обама и Џон Мекејн.</p>
<p>Блоговите во таканаречените репресивни режими ги покриваат темите кои ограничените со време новинари  од Западот не ги опфаќаат. Само поради тоа, тие треба да бидат промовирани.</p></blockquote>
<p>П: Дали постојат вистински сличности помеѓу блогосферите на Иран, Египет, Сирија и Саудиска Арабија или некои радикални разлики?</p>
<blockquote><p>О: Блогосферите на Иран и Египет се големи и сè уште растат и влијаат врз политичкиот процес. Режимот, препознавајќи го ова, се почесто ги осудува блогерите и активистите со цел да ги замолчи. Интернационалната солидарност, од други блогери и одредени влади, му ја отежнува работата на режимот. Затворените блогери нема да бидат заборавени.</p>
<p>Бев воодушевен од длабочината и разновидноста на гласовите во Египет и Иран, нешто што многу често го спомнувам во книгата. Најискрено, оваа сцена е многу повклучена од многу западни заедници.</p>
<p>Во Саудиска Арабија, блогосферата не е многу развиена, но сепак останува активна. Цензурата на „порнографски“ содржини е лимитирана, но сепак режимот започнува да се плаши од моќта на активистите. Читањето блогови од жени – како пол тие се активно маргинализирани во општеството – е освежувачки доколку сакаме да ја разбереме претходно „тивката“  група.</p></blockquote>
<p>П: Кои беа најголемите предизвици со кои се соочи додека ја пишуваше оваа книга и го правеше своето истражување?</p>
<blockquote><p>О: Добивање целосен пристап во некои земји беше предизвик. Истражувањето за улогата на Гугл, Јаху, Мајкрософт и други мултинационални компании и нивната инволвираност во веб цензурата во државите како Кина. Заштитувањето на моите извори беше еднакво важно. Превземав мерки на претпазливост пред да ги контактирам блогерите во повеќето земји, а и кога пристигнав таму.</p>
<p>Главната цел на книгата беше да се оддалечам од традиционалната улога на западните новинари како филтер на квалитет. Во секоја опфатена земја, мојата перспектива е неизбежна, секако, но бев одлучен да ја редефинирам мојата позиција во однос на луѓето кои ги интервјуирав. Нивните ставови беа многу поважни од моите.</p></blockquote>
<p>П: Што мислиш за улогата на Глобал војсис во запознавањето на луѓето со нечуените, незастапени гласови. Дали имаш некои идеи за како да се направи Глобал војсис поефективен?</p>
<blockquote><p>О: Силата на Глобал војсис е во неговата способност да ги образува читателите низ целиот свет за различните земји и култури, прашања и перспективи кои често се игнорирани од кратковидните западни медиуми. Меѓутоа, јазикот останува како проблем. Треба да се вложи поголем напор во пронаоѓање на конекции помеѓу Западот и остатокот, бидејќи интернетот моментално е место каде тие два света ретко имаат интеракција.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Масакрот Карандиру неказнет и заборавен</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 06 Oct 2008 07:59:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Бразил]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=381</guid>
		<description><![CDATA[
Посета на Карандиру, фотографија од корисникот на Фликер силмараелис, објавена под Крејтив комонс лиценца. Насловот вели “таму, душите веќе долго се заборавени”.
Масакрот Карандиру, кој се смета за најголемо кршење на човековите права во историјата на Бразил, се случи пред 16 години (2ри октомври 1992) откако пламна бунт во 9тиот  Павилјон на затворскиот комплекс Карандиру во [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/354830628_9c92388ee3.jpg" alt="Карандиру" width="500" height="332" /></p>
<p style="text-align: center;">Посета на Карандиру, фотографија од корисникот на Фликер <a href="http://www.flickr.com/photos/silmaraelis/" target="_blank">силмараелис</a>, објавена под Крејтив комонс лиценца. Насловот вели “таму, душите веќе долго се заборавени”.</p>
<p><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_Massacre" target="_blank">Масакрот Карандиру</a>, кој се смета за најголемо кршење на човековите права во историјата на Бразил, се случи пред 16 години (2ри октомври 1992) откако пламна бунт во 9тиот  Павилјон на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_Penitentiary" target="_blank">затворскиот комплекс Карандиру</a> во Сан Паоло. Бунтот избега од контрола, што доведе до повикување на елитните сили на полицијата и конфронтација која резултираше со пријавување на 111 мртви. Немаше убиени полицајци.</p>
<p>Групите за човекови права тврдат дека повеќето затвореници биле невооружени и не пружиле отпор и дека полицијата сепак пукала во затвореници кои веќе се предале и се обидувале да се сокријат. Без обѕир на ова, никој никогаш не е казнет и единствениот човек кој е испитуван е командирот на операцијата, полковник Убиратан Гуимараес (убиен во септември 2006 во можно кривично дело во афект). Тој претходно беше осуден на 620 години затвор, но пресудата беше подоцна отповикана по барања за поништување на судската постапка.</p>
<p>Многу бразилски блогери повторно ги објавија истите вести од медиумите, но само неколкумина посветија оригинален пост за тој ден. <a href="http://malocapraquetequero.blogspot.com/2008/10/massacre-no-carandir.html" target="_blank">Дина</a> [pt] беше една од нив, сеќавајќи се на тоа како на “најголем акт на кукавичност во историјата на државата, извршен од страна на бразилската држава против затворениците”:</p>
<blockquote><p>Вчера, 02/10/2008, се навршија 16 години од денот кога државата официјално објави дека масакрирала 111 бразилски граѓани. Сите кои беа масакрирани, убиени, не беа во отворена војна против државата, туку во времето на масакрот, тие беа затвореници, тие беа под надзор на државата. Поради ова, тие беа невооружени и многумина од нив беа заклучени во своите ќелии.</p></blockquote>
<p>Во еден блогерски пост наречен “Неказнетост”, <a href="http://tarsoaraujo.blogspot.com/2008/10/impunidade.html" target="_blank">Тарсо Араухо</a> [pt] не потсетува дека одговорноста за овој криминал не е префрлена на никого и дека нема проценка за тоа кога обвинетиот ќе биде осуден:</p>
<blockquote><p>Фактот дека процесот вклучува многу обвинети, заедно со структуралните проблеми со кои се соочува судскиот систем како одговор на натрупувањето на нерешените парници, ја успоруваат процедурата.</p>
<p>Против процесот е поднесена жалба во Судот на Сан Паоло (TJ-SP). Бидејќи има знаци за намерен криминал извршен против живот, судијата одлучи на обвинетите да им се суди пред порота, ситуација со која обвинетите не се согласуваат.</p></blockquote>
<p>За да одговори на прашање поставено на Јаху! Одговори за тоа како започна бунтот, <a href="http://br.answers.yahoo.com/question/index?qid=20081002182226AAsSEe6" target="_blank">Пука</a> [pt] споделува едно парче од приказната која ја слушнала од еден познаник, еден од неколкуте затвореници од 9тиот Павилјон кој го преживеал масакрот:</p>
<blockquote><p>Еден познаник на моето семејство помина низ тој пекол. Тој ни кажа дека всушност никој не знае точно како започнала целата работа. Тој рече дека помогнал да се исфрлат преку 200 тела во отворот на лифтот кој наводно постоел таму во затворот и кој потоа бил пломбиран со бетон. Неговиот цимер од ќелијата  (по име Барако) бил убиен од страна на полицијата, тој преживеал само затоа што се сокрил зад вратата кога затворениците ги ослободувале ќелиите по барање на полицијата, и тој вели дека додека трчал надолу заедно со многу други, скалите од затворот биле преплавени со крв  и кучиња, германски овчари, трчале по нив. Едно од кучињата го каснало за десната рака. Тој вели дека седел преку 12 часа во дворот, гол и склопчен, заедно со други затвореници. Неговото кривично дело? Тој учествувал во кражба во центарот за лото, бил прв пат прекршувач на закон и отслужувал казна во 9тиот Павилјон, каде започнало сé.</p></blockquote>
<p><a href="http://hub.witness.org/" target="_blank">The Hub</a> овозможи едно <a href="http://hub.witness.org/en/node/8884" target="_blank">интервју со П.П</a>., кој отслужувал казна во соседниот 8ми Павилјон и гледал од својот прозорец како се одвива целиот хорор. Тој вели дека официјалниот број на мртви, 111, се однесува само на вратените тела – тој верува дека бројот на мртви е поголем од 300. Заедно со група од околу 30 други затвореници, тој бил повикан да помогне да се носат телата, од кои 50 носел само тој. П.П. жали што, и по 16 години, случајот е обележан со неказнетост и заборавеност:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="320" height="260"><param name="movie" value="http://hub.witness.org/sites/witness.civicactions.net/modules/contrib-5/flvmediaplayer/mediaplayer.swf"></param><embed src="http://hub.witness.org/sites/witness.civicactions.net/modules/contrib-5/flvmediaplayer/mediaplayer.swf" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="1" allowfullscreen="true" width="320" height="260"  flashvars="file=http://hub.witness.org/xspf/node/8884&#038;config=http://hub.witness.org/flvmediaplayer/node/8884"></embed></object></p>
<p style="text-align: center;"><strong>“Беше грозно. Но она што ме боли најмногу  - колку е апсурдно дека сега е заборавено – никој повеќе не зборува за масакрот Карандиру овде во Бразил” (П.П. во интервјуто со Ракел Куентино – активист за човековите права од  Universidade de Comunicação Livre).</strong></p>
<p>Затворскиот комплекс Карандиру порано беше најголемиот затвор во Јужна Америка и во еден момент имаше скоро 8 000 затвореници. Затворот беше урнат на 9ти декември 2002 година, и на негово место е изграден градски парк. Корисникот на ЈуТјуб <a href="http://www.youtube.com/user/mtrombelli" target="_blank">мтромбелли</a> прикажува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=K9lkO1paPjA" target="_blank">видео-документарец</a> снимен од страна на студент по новинарство, кој ги прикажува последните моменти на затворот, празните ќелии и уривањето. Корисникот на Фликер <a href="http://www.flickr.com/photos/ispic/" target="_blank">испиц</a> пак има цела <a href="http://www.flickr.com/photos/ispic/tags/carandiru/" target="_blank">галерија со фотографии</a> сликани токму пред уривањето.</p>
<p>Оние кои би сакале да зануркаат длабоко во историјата на затворот и на масакрот треба да започнат со гледање на високо почитуваниот филм <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Carandiru_(film)" target="_blank">Карандиру</a>, во режија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hector_Babenco" target="_blank">Хектор Бабенко</a>, и инспириран од книгата бестселер Estação Carandiru (станицата Карандиру, сé уште непреведена) од бразилскиот лекар <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Drauzio_Varella" target="_blank">Драузио Варела</a>, кој работел во Карандиру како волонтер посветувајќи се на епидемијата СИДА од 1989 до 2001.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/381/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
