<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Хyманитаријанизам</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/humanitarian/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Бременоста и затворите: Здравјето на жените и нивните права позади решетки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2009 09:22:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[SPECIAL]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Лаос]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2887</guid>
		<description><![CDATA[Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот?
Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права? Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Јулијана Ринкон Парра</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/24/pregnancy-and-prisons-womens-health-and-rights-behind-bars/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" title="бремена жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/2044749780_4ade9e2e3f-300x225.jpg" alt="" width="300" height="225" /></p>
<p><strong>Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права?</strong></p>
<p>Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал:</p>
<ul>
<li> Како е да бидат бремени и да го родат своето дете зад решетки?</li>
<li> Треба ли тие да бидат приоритет кога има и други жени надвор од затворите без медицинска помош?</li>
<li> Дали мајчинството треба да надвладее над другите правни состојби за да се исполнат човековите права на една бремена жена?</li>
</ul>
<p><strong>САД: жените на пораѓај повеќе да не бидат врзувани.</strong></p>
<p>Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот? <a href="http://http://www.rhrealitycheck.org/user/malika-sadaa-saar">Малика Саада Саар</a>, основач и извршен директор на <a href="http://www.rebeccaproject.org/">Ребека проект за човекови права (Rebecca Project for Human Rights)</a>, <a href="http://www.rhrealitycheck.org/blog/2009/10/06/in-labor-and-in-chains">ни раскажува</a> за оваа честа појава што се случува во Соединетите Американски Држави, каде бремените жени кои ја отслужуваат затворската казна рутински се врзуваат за време на пораѓајот, појава во некои затвори, иако опасна за здравјето и на мајката и на детето. Следува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8">видео интервју</a> во истиот натпис напишан за RH Reality Check, интернет заедница за сексуалното и репродуктивното здравје и правата која обработува информации и анализи за репродуктивното здравје:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8&amp;feature=player_embedded"></a><br />
<strong>Што се случува со бебето на затвореничката по раѓањето?</strong></p>
<p>Различни земји имаат различни регулативи кога станува збор за децата во затвор. На пример, во Аргентина, според Ајинтем (Ajintem), портал за информации за миграциски прашања, <a href="http://portal.ajintem.com/archivo/80-argentina-prision-domiciliaria-para-embarazadas-y-madres.html">бил донесен закон</a> минатата година според кој бремените жени, жените со деца под 5 години и оние со хендикепирани деца ќе бидат бенефицирани со тоа што затворската казна ќе ја отслужуваат во домашен притвор. Овој закон е од корист не само за мајката, која во затвор не би добила соодветна здравствена нега за време на нејзината бременост, туку исто така, и детето, кое или ќе било одгледувано во несигурна средина лишено од слобода со слаби лекарски контроли и храна или би било одгледувано одделено од мајката, ситуација што носи други проблеми. Како и да е, пораката е за судиите што треба да го следат законот и да го дозволат ова само на оние жени кои не биле вклучени во насилен криминал, со цел другите да не ја гледаат бременоста како билет за излез од затвор.</p>
<p>На Канарските острови, според блогот Prisiones y Penas, кој пишува за теми поврзани со затворите, на жените <a href="http://prisionesypenas.blogspot.com/2009/09/detenidas-con-hijos-en-carceles.html">им е дозволено да ги чуваат своите деца до три годишна возраст</a> со нив во ќелиите, но во друштво со други затворенички, што не е најдобра околина за детето. Така, на бремените жени или жените со деца под три години пред самото влегување во затворот им се кажува дека не е добро детето да порасне позади решетки и на таквите им е дадена и опцијата да го испратат детето кај други членови од семејството. Истото се случува и во <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE5085ZV20090109">Перу</a> и <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">Русија</a>. Во САД постојат само два затвора каде ова е дозволено, во Њујорк и Небраска, <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">како што информира познатата фотограферка Џејн Евели Атвуд </a>во нејзиниот триделен фото документарец за <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/">Амнести Интернешнл, (Amnesty International) наречен Премногу време (Too Much Time)</a>, каде што таа посетила десетици затвори низ целиот свет за да ги снима и документира животите на затворениците.</p>
<p>Зошто затворскиот систем во САД, главно, не им дозволува на жените да ги чуваат своите бебиња со себе? Атвуд објаснува дека поради ситуацијата на заложништво, ова не е дозволено. На блогот <a href="http://prisonphotography.wordpress.com/2009/10/07/women-behind-bars-jane-evelyn-atwoods-too-much-time/">Prison Photography Blog се пишува за овој проблем</a>:</p>
<blockquote><p>Децата не се примаат во затворот со исклучок на два затвора во САД. Заканата по безбедноста на детето е наведена како причина: животот на детето во затвор е ранлив и постојано е цел на заложништво. Ако се земат предвид кривичните системи во другите земји ова тврдење е помалку лажно.</p></blockquote>
<p>Документарецот на Атвуд во страницата на Амнести Интернешнл го претставува и процесот на раѓање при што мајката е врзана како што беше кажано во <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/f_vanbab.html">Бебето на Ванеса</a> и она за затворските системи и <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">мајчинството</a>, со фотографии на жени, додека фотографот чита есеј за нејзините искуства при посетата на затворите и фотографирањето.<strong></strong></p>
<p><strong>Бременоста како средство за пазарење?</strong></p>
<p>Зошто правата на бремените жени во затвор се толку полемични? Во Русија Денес (Russia Today), руски телевизиски канал, се спомнува <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">овој проблем</a> кога се дискутира за децата кои се родени и растат во русиот затворски систем:</p>
<blockquote><p>Скептиците сметаат дека мајките намерно остануваат бремени едноставно за да си го олеснат животот во затвор. Болничко отсуство, потоа време кое по распоред треба да го поминат со своето дете – подобро е ова отколку седењето во камена ќелија, велат тие.</p></blockquote>
<p>А, има и жени за кои бременоста е единствениот начин да одбегнат казна, каков што беше случајот во јуни, кога една Британка затворена и осудена на смрт во Лаос поради шверцување на дрога забремени во затвор и го одбегна егзекутирањето, бидејќи владата на Лаос не може да егзекутира бремена жена. <a href="http://www.dailyexpress.co.uk/posts/view/105278/No-firing-squad-for-girl-who-fell-pregnant-in-jail">Според</a> Дејли Експрес (Daily Express), британски дневен весник, таа вештачки била оплодена „за да си обезбеди поблага казна“.<strong></strong></p>
<p><strong>Со нивни зборови: Жените раскажуваат за нивните деца и животот во затвор.</strong></p>
<p>Гералдин Родригез (Geraldin Rodríguez), Аргентинка во еквадорскиот затвор поради трговија со дрога му ја раскажува на <a href="http://http://marcosbrugiati.blogspot.com/2009/07/carcel-de-mujeres.html">Маркос Бругиати (Marcos Brugiati)</a>, писател кој  придонесува за уметничката интернет публикација <a href="http://http://www.indexarte.com.ar/noticias/562/las-rejas-de-la-carcel-el-arte-de-la-espera.htm">Пластика-Аргентина (Plastica-Argentina)</a>, својата приказната за глумењето, забременувањето и раѓањето на нејзиното дете во затвор. Иако и било дозволено да го чува бебето со нејзе, таа решила дека на детето потребно му е да расте во слобода:</p>
<blockquote><p>“Decidí que salga para vivir, tenía miedo que sufra de grande los traumas que hoy tengo. Se lo llevó al año mi hermano quien se hice cargo con su esposa”.</p></blockquote>
<div class="translation">Сметав дека тој треба да замине за да живее, се плашев дека ќе страда од истите трауми што јас ги имам денес. По една година брат ми го зеде и сега се грижи за него заедно  со неговата сопруга.</div>
<p>Јувинет е <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">во шпански затвор</a>, а била бремена кога ја затвориле за трговија со дрога. Ја раскажува својата приказна на еден регионален шпански весник, <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">Нортекастија (NorteCastilla)</a>. Три години по раѓањето на нејзиното бебе во затвор, нејзиното дете морало да ја напушти и било испратено во семејство што го посвоило. Јувинет ја гледа својата ќерка секои 15 дена, а секои два месеца добива две слободни недели за да помине некое време со неа. Како и да е, работите не се движат кон подобро: постои можност Јувинет да биде депортирана во нејзиниот роден Бразил, а таа се плаши за последиците што оваа промена ќе ги наметне врз нејзиното дете. Таа ги советува жените кои решаваат да забременат додека се во затвор.</p>
<blockquote><p>-Intento convencerlas para que no se queden en estado dentro porque ver a un niño privado de libertad es muy duro, es irresponsable. Ellos no tienen que pagar nuestros errores.</p></blockquote>
<div class="translation">Се обидувам да ги убедам да не забременуваат додека се во затвор бидејќи тешко е да го гледате детето лишено од слобода, тоа е неодговорно. Тие не мораат да плаќаат за нашите грешки.</div>
<p>Во <em><a href="http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Жените и затворот</a></em>, веб-локација за визуелизација на искуствата на жените во затворскиот систем, затвореничката <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Кеби Варнер</a> зборува за нејзината бременост додека одлежувала казна во американскиот затвор и за тоа како била третирана додека била бремена, додека се пораѓала и потоа, кога нејзиното дете било одделено од нејзе. Еве еден извадок во кој таа го опишува процесот на раѓањето:</p>
<blockquote><p>За време на пораѓајот никому не му беше дозволено да влезе во породилната сала. Моето семејство не знаеше дека ќе се пораѓам сè додека не ја напуштив болницата. За време на трите дена таму некои од стражарите остануваа во собата, а кога најголемиот дел од времето, сестрите ги замолуваа да седат надвор пред вратата, тие се жалеа. Слушав ужасни приказни за жени кои биле врзувани за креветот. Многу сум благодарна што ова не го искусив. Повеќето од сестрите човечки се однесуваа кон мене, а не како кон затвореник.</p></blockquote>
<p>Можете да прочитате повеќе сведочења за растењето со еден родител во затвор и различните влијанија врз децата чии мајки се во затвор <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/index.html">на Жените и затворот</a>.<br />
Па, што мислите? Со толку бремени жени во светот кои не добиваат соодветна здравствена нега треба ли да се преземат дополнителни мерки кои ќе им бидат од корист на бремените жени во затвор? Постои ли разлика помеѓу мајките кои отслужуваат казна во затворите и оние надвор од нив? Треба ли различно да се третираат?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>ИКТ за развој: Кога мобилните телефони се поврзуваат со компјутерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 02 Nov 2009 10:31:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2832</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во еден претходен пост, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/20/ict4d-when-mobile-phones-link-with-computers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во еден претходен <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/12/what-future-for-ict4d/">пост</a>, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови проекти околу информатичките и комуникациските технологии.</p>
<p>Наша основна тема е истражување како ИКТ влијае на човековиот развој. Има многу кои велат дека врската со интернет или со технологиите за мобилни телефони ќе го зголеми учеството на луѓето во власта, во економијата, во образованието, а со тоа и ќе си го зголемат и животниот стандард</p>
<p>Технологијата и пристапот до интернетот напреднаа толку многу во изминативе години, што некој ќе рече дека повеќе не постои прашањето за тоа дали луѓето во оддалечените подрачја наскоро ќе комуницираат онлајн. Подобро би било да зборуваме за тоа какви форми на комуникација ќе го заземат местото.</p>
<p>Блогерот од Mainstreaming ICT  кој е базиран на Велика Британија, вели дека сега е време да се интегрираат <a href="http://mainstreamingict.org/2009/06/technology-for-social-change-social-good-community-mobile-channels/">мобилните телефони и компјутерите</a>.</p>
<blockquote><p>Интернетот и мобилните телефони се и комуникациски и информатички технологии и затоа има смисла да се направи обид тие да интегрираат. Ние веќе неколку години се обидувавме да ги интегрираме, со ограничен успех, но конечно интернетот станува се пошироко достапен и употребуван на голем број мобилни апарати, за реално ниска цена во многу земји.</p>
<p>Се разбира прелистувачот за интернет базиран за мобилен е сосема поинакво искуство. Мораш да размислуваш на различен начин – на пример:</p>
<ul>
<li>Наместо имејл – помисли на СМС</li>
<li>Наместо екран од компјутер – помисли на екран од мобилен</li>
<li>Наместо огромна функционалност – помисли на најважната функционалност и едноставност</li>
<li>Наместо блескави работи и голем опсег (bandwidth) – помисли на едноставен дизајн и мал опсег</li>
</ul>
<p>&#8230;.Тоа има смисла за најпрво да погледнеме на поврзувањето со големите социјални мрежи како Facebook, MySpace и Ning, сите тие имаат интерфејс за на мобилен телефон но&#8230; сајтовите не беа оригинално дизајнирани за да изгледаат добро и на мобилен уред и според мое мислење тоа навистина се забележува.</p></blockquote>
<p>Мал опсег? Нема проблем</p>
<p>Еден голем проблем со кој се соочуваат корисниците на интернет во светот во развој е комбинацијата од бавна конекција (или пречки во конекција) и интезивно-графички веб сајтови. Сатовите за вести и сајтовите за социјално вмрежување се често најлошите прекршувачи. (<a href="http://www.web2fordev.net/component/content/article/1-latest-news/69-social-networks">Еве</a> една убава листа на популарноста на разни сајтови за социјално вмрежување во Африка и Азија)</p>
<p>Кристијан Креутз на блогот Crisscrossed има теорија дека апликациите не се преведени на светските јазици, затоа што многу луѓе не можат да читаат популарни сајтови. Причината? Вчитувањето на страните траат предолго за луѓето со несигурни конекции.</p>
<p>Еве неколку <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">примери</a>:</p>
<blockquote><p>- Проверувањето на Facebook профил  или барем пристап до страната за најава, <a href="http://tools.pingdom.com/fpt/?url=http://www.facebook.com&amp;treeview=0&amp;column=objectID&amp;order=1&amp;type=0&amp;save=true">која самата има околу 800 килобајти</a>, од интернет кафе, каде што мораш да плаќаш за минута, може да потрае и по 3 минути со dial up модемска конекција.<br />
- Прикачување на видео или аудио материјали е речиси невозможно со конекција со мал опсег и може да ве чини многу, кога тарифата се мери по зафатнина наместо по време.<br />
- Овој блог е базиран на Wordpress, која е одлична алатка со отворен код, но за жал не е направен за  dial up конекциите. Ако сакате да објавите нов пост на Wordpress (2.7.1) морате прво да преземете 750 килобајти.</p>
<p>За жал дури и заедницата за бесплатен и слободен софтвер има многу мала активност околу решенијата за мал опсег.</p></blockquote>
<p>Блогот Aid Worker Daily, со седиште надвор од САД, најде <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/16/the-loband-option/">решение </a>за гледање на овие сајтови кои бавно се вчитуваат:</p>
<blockquote><p>Не сум сигурен колку од вас се запознаени со <a href="http://www.loband.org/loband/main">Loband </a>но тоа е една од најдобрите опции за гледање на сајтови преку конекции со мал опсег. Ги отстранува сите слики, форматирања, итн. и те остава само со текст кој ви го дава страната која сè уште е прилично читлива. Можете да го погледнете Aid Worker Daily преку Loband <a href="http://www.loband.org/loband/filter/com/aidworkerdaily?_ab_request=Go">тука</a>. Loband е потомство на гении од <a href="http://www.aptivate.org/Home.html">Aptivate</a>.  (Секако, ако користите <a href="http://www.mozilla.com/en-US/firefox/">Firefox</a> секогаш можете да отидете во алатки-&gt; опции -&gt; содржини и да го исклучите „вчитување на сликите автоматски“.</p></blockquote>
<p><a href=”http://www.loband.org/loband/filter/org/globalvoicesonline?_ab_request=Go”>Еве ја</a> главната страна на Global Voice Online преку Loband.</p>
<p>Crisscrossed наведува други продукти за <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">конекции</a> со мал опсег.</p>
<blockquote><p>Една навистина одлична иницијатива е <a href="http://www.maneno.org/">Maneno</a>, кој не само што <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/22/maneno-a-lightweight-blogging-platform-for-folks-heading-to-the-field/">се обидува да обезбеди решение за блогирање преку мал опсег </a>во Африка, туку исто така се фокусира на понудување на повеќејазични опции, нагласувајќи различни африкански јазици како што се<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bambara_language"> бамананкан</a> и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Swahili_language">свахили</a>, преку француски, англиски, арапски и португалски. Неодамна стапив во контакт со Maneno и нивниот тим ме увери дека нивниот систем е направен со мал опсег, 13 килобајти без слики или 33 килобајти со слики&#8230;&#8230;. Twitter може да направи разлика бидејќи ви дозволува да испраќате и добивате пораки преку мобилен телефон. Но, за жал, <a href="http://www.e-stas.org/">Twitter пред некое време се откажа од својата услуга за бесплатни СМС пораки</a>. Го прашав еден од основачите на Twitter, Џек Дорси, на <a href="https://twitter.com/ckreutz/status/1400518666">e-stats конференцијата, кога беспатниот сервис ќе биде вратен</a>, на што тој одговори „на средина на годината“. Останува прашањето „што  може да се каже со 140 карактери?“  Прилично многу <a href="http://www.netsquared.org/projects/mobile-voices">кога ќе се погледне во Mobile Voices проектот</a> на кој само што му се приклучи предизвикот Netsquared N2Y2.</p>
<p>Но, едно е сигурно, само затоа што имате конекција со мал опсег, тоа не значи дека сакате да гледате здодевни сајтови базирани само на текст. Постојат различни начини да се направат веб сајтовите привлечни, а сепак значително да се намали големината на податоците. Aptivate <a href="http://www.aptivate.org/webguidelines/Home.html">има одлични насоки за дизајнирање за сајтови кои би се отворале од конекции со мал опсег</a>.</p></blockquote>
<p>Целосно разоткривање: Maneno, повеќе-јазичната платформа за блогирање преку мал опсег е во еден дел водена од тројца автори на Global Voices. <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/03/maneno-a-multilingual-blogging-platform-built-for-african-bloggers/">Еве</a> еден GV пост за тоа.<strong></strong></p>
<p><strong>Микро-блогирање за забава и профит</strong></p>
<p>Луѓето сакаат микро-блогирање, популаризирано преку сајтови како Twitter и политички ориентираниот Yammer, затоа што е брзо и релативно бара мал опсег. Побрзо е и полесно од имејл и многу често е поинформативно. Микро-блогирањето го промени начинот на однесувањето на групите околу <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/03/25/why-microblogging-might-prove-a-good-fit-for-aid-agencies/">справувањето со кризи</a>, <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1449 ">покривањето на настани</a> и застапување на проблеми.</p>
<p>Но, не секој сакаат да се обиде да микро-блогира на големите сајтови, поради недостаток од приватност. Постојат голем број технологии кои овозможуваат организациите да стават микро-блогови за нивна сопствена употреба за да се овозможи изградба на заедница на интернет.</p>
<p>Луис Греј, американско ориентиран блогер, ја <a href="http://blog.louisgray.com/2008/08/identica-and-power-of-microbranded.html">објаснува</a> платформа на Laconi.ca, која тој ја опишува како „група Twitter“ – зборување со посебна заедница, а не на цел свет.</p>
<blockquote><p>Па, всушност тоа е повеќе концепт за мала заедница – вашиот бизнис всушност може да изгради заедници надвор од овој протокол, почнувајќи со софтверот кој Identi.ca го има обезбедено. Identi.ca и Twitter се многу големи заедници. Луѓето од сите видови и вкусови се на овие сервиси. Овие сервиси се добри за тоа – ова е одличен начин да се изградат односи, да запознаеш нови луѓе,  и да најдеш информации. Како и да е, не постои начин во моментов за мене да се дружам само оние со ист вкус или култури. На пример, ако јас следам рагби а вие не, вие нема да бидете заинтересирани за деталите од мечот што го гледам&#8230;..</p>
<p>Сега, што ако (спортската мрежата од САД) <a href="http://espn.go.com/">ESPN</a> требаше да започне верзија на Laconi.ca само за љубителите на спорт? Би била потребна само едноставна инсталација на Laconi.ca и малку брендирање на нивното лого, изглед и чувство и наеднаш целата заедница на љубители на спортот ќе ја споделуваат  својата љубов кон спортот, комуницирајќи обострано, и покажувајќи на другите љубители на спортот  што тие прават во нивниот живот. Во исто време, тие сè уште би можеле да ги следат сите пријатели што ги следат и на Laconi.ca, па дури и други заедници со разни интереси, и сето ова на ESPN спортската заедница, додека се на сајтот на ESPN. Замислете ако оваа иста техника беше лансирана и за мајки, татковци, религии или само во вашето локално предградие или пак град.</p></blockquote>
<p><a href="http://staynalive.com/articles/2008/08/15/laconicas-not-the-only-cool-kid-in-town-introducing-openmicroblogger/">Еве</a> еден напис во друга платформа за микро-блогирање со отворен код: OpenMicroblogger.org<strong></strong></p>
<p><strong>Мојот мобилен телефон, мој пријател</strong></p>
<p>Последниот пост во оваа серија започна со аргумент дека ние треба да ја обновиме старата приказна за рибарот кој го користел својот мобилен телефон за да најде највисока продажна цена за неговиот производ. Назад на блогот Crisscrossed, <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/05/11/mobile-activism-in-africa/">еве</a> еден нов пост за тоа за што го прави мобилниот телефон толку значаен.</p>
<blockquote><p>Тој е толку посебен, бидејќи ги комбинира сите поранешни медиуми, како што се телефонот, интернетот, дури и радиото и телевизијата и со него може да се:<br />
1.    Комуницира и прима информации (радио,телевизија и интернет)<br />
2.    Документира и собира информации<br />
3.    Објавува информации, во текст, аудио и видео материјали<br />
4.    Може да се вмрежува на различни начини на peer-to-peer основа</p></blockquote>
<p>Тој исто така истакна дека мобилниот телефон ќе помогне да се оформи јавната свест, овозможувајќи им на граѓаните <a href="http://voicesofafrica.africanews.com/site/Guinness_factory_pollutes_water_sources/list_messages/21566">новинарите да сликаат</a>. Телефоните им овозможуваат на луѓето да учествуваат во радио програмите и преку кампањи базирани преку СМС. И тие им овозможуваат на луѓето <a href="http://www.kubatana.net/html/ff/ff_cont.asp">да го следат изборниот процес</a>.</p>
<p>Патрик Меир, од групата DigiActive <a href="http://www.slideshare.net/iRevolution/digi-active-for-mobile-active-2008-final-presentation">тврди</a> дека луѓето сега можат да станата активисти едноставно со употреба на мобилен телефон. Телефоните се употребени да се организираат и координираат протести – конкретно во Филипините, Шпанија и Пакистан. Мобилните телефони, исто така се употребуваат за документирање на прекршувањата на човековите права, во Египет, Тибет и Мароко.</p>
<p>Но проблемите постојат. Цената за СМС комуникација е многу висока, <a href="http://afromusing.com/2009/10/09/its-2009-mobile-costs-should-be-lower-yes-its-a-bit-of-a-rant/">особено во Африка</a>. Мобилните мрежи можат да бидат контролирани од страна на владата, вели Ктрутз. Мобилните оператори се во бизнисот да заработат пари, а не за да ги олеснат протесни маршови.</p>
<p><strong>Испраќање на стотици СМС пораки</strong></p>
<p>FrontlineSMS дистрибуира програма со која на корисниците им овозможува да испраќаат и примаат SMS пораки во големи групи, без притоа да се приклучат на интернет.</p>
<p><a href="http://pulseandsignal.com/2009/07/17/can-your-cell-phone-change-lives/">Еве</a> еден напис во блогот Pulse + Signal за проект на  FrontlineSMS во Малави, каде што се <a href="http://venturebeat.com/2009/09/03/phones-deliver-doctors-orders-in-africa-with-frontlinesms/">дистрибуираат</a> мобилни телефони за докторите во болниците да можат да комуницираат со здравствените работници по селата.</p>
<blockquote><p>И покрај целиот технолошки развој околу овие командни портабл центри за комуникација ние сме во точката на јавниот/глобалниот здравствен свет каде тешко дека нешто од тоа е важно.</p>
<p>Голема количина од м-Здравство (мобилно здравство) влијанието се фокусира на земјите во развој и со мали ресурси, каде што бројни здравствени проблеми треба да се решат. Корисната технологија која стапува во игра е СМС (сервис за куси пораки).  Кратко наречени пораки, СМС пораките се една од повеќето основни аспекти на мобилниот телефон, каде што внесените податоци можат да се испраќаат и примаат обострано помеѓу два телефони. Овој сервис беше од огромно значење во имплементацијата на иницијативите за поефикасно здравство низ светот.</p></blockquote>
<p>Најпосле, видео како вработените од FrontlineSMS обучуваат здравствени работници од заедницата употребувајќи СМС технологии.<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Индонезија: Силен земјотрес ја погоди западна Суматра</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/2626</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/2626#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 06 Oct 2009 08:26:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2626</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одКаролина Румат  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Силен земјотрес го погоди Паданг, западна Суматра, во средата во 17.00 часот по локално време.
Видео клип е објавен на YouTube од корисник од Паданг:

Подморскиот земјотрес со јачина од 7.6 по Рихтеровата скала причини големи оштетувања на зградите и жртви [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/carolina-rumuat/">Каролина Румат</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/indonesia-strong-earthquake-hit-west-sumatra/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Силен земјотрес го погоди <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Padang,_Indonesia">Паданг</a>, западна Суматра, во средата во 17.00 часот по локално време.</p>
<p>Видео клип е објавен на YouTube од корисник од Паданг:</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/0b_8aBBO6Wc&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/0b_8aBBO6Wc&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Подморскиот земјотрес со јачина од 7.6 по Рихтеровата скала причини големи оштетувања на зградите и жртви претежно околу <a href="http://regional.kompas.com/read/xml/2009/09/30/2120107/Guncangan.Gempa.Paling.Terasa.di.Pariaman.">Париаман</a> крајбрежен дел на Паданг.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 330px"><img alt="Фотографија поставена на Twitpic од a href=http://twitpic.com/photos/marcellodecaranmarcellodecaran/a" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/gempa-padang.jpg" title="Фотографија поставена на Twitpic" width="320" height="240" /><p class="wp-caption-text">Фотографија поставена на Twitpic од marcellodecaran (http://twitpic.com/photos/marcellodecaran)</p></div>
<p>Меѓународно <a href="http://www.detiknews.com/read/2009/09/30/174704/1212114/10/peringatan-tsunami-dikeluarkan-untuk-indonesia-malaysia-thailand-india?991101605">предупредување за цунами</a> беше издадено за Индонезија, Тајланд, Малезија и Индија, но беше подигнато еден час подоцна.</p>
<p>Индонезиската новинска агенција Антара <a href="http://www.antaranews.com/berita/1254326936/bnpb-75-orang-meninggal-akibat-gempa-sumbar">извести</a> дека бројот на жртвите достигна 75 лица, но се зголемува затоа што сè уште има жртви под урнатините, додека многумина одбраа да <a href="http://www.tempointeraktif.com/hg/nusa/2009/09/30/brk,20090930-200134,id.html">седат надвор</a> од нивните домови плашејќи се од нов земјотрес.</p>
<p>Според првиот секретар на Националниот одбор за управување со кризи, Пурномо Сидик, во Антара штабот на (НОУК) во Џакарта не добил детални информации од теренот поради прекинот на комуникациите во западна Суматра.</p>
<p>Педесет проценти од градот претрпе оштетувања, а <a href="http://www.thejakartapost.com/news/2009/09/30/flights-padang-canceled-after-quake.html">закажаните авионски летови од Паданг се откажани</a> поради оштетувањата на автопатот кај аеродромот Миканг.</p>
<p>Индонезиската твитерсфера е полна со пораки за сочувство, објавени од роднините и извештаи за помош.</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/henzter">henzter</a>: само што добив одговор на мојата СМС порака, од познаник во сумбар: сè уште го барам брат ми. *се молам*</p>
<p><a href="http://twitter.com/martinmanurung">martimanurung</a>: Провинциите Јужна и Северна Суматра ќе и помогнат на Западна Суматра со помош за земјотресот.</p>
<p><a href="http://twitter.com/veraalexandra">veraalexandra</a>: Господе, те молам помогни им на нашите браќа и сестри во Паданг.. дај им сила да издржат.. Амин.</p>
<p><a href="http://twitter.com/aditdmid">aditdmid</a>: bru lht dmpak gempa Padang td sore. evakuasi mlm ni trhmbt hjn deras &amp; mati lstrk,75% kota lumpuh. smg para krbn dbri kkuatn&amp;ktabahn. amin.</p></blockquote>
<div class="translation">aditdmit: Само што бев сведок на последиците од земјотресот во Паданг, вечерва евакуацијата е одложена заради големиот дожд и прекинот на електричната енергија, 75% од градот е парализиран. Се надевам дека жртвите имаат сила да издржат. Амин.
</div>
<p>Потпретседателот, Јусуф Кала, го скрати заколнувањето при инаугурацијата на новиот парламент и прати шест министри на лице место за да ја проценат штетата.</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/aulia">aulia</a>: Ние гласавме за вас. Нашето прво официјално барање е да го донирате џепарлакот за жртвите од земјотресот. Ним им треба повеќе отколку вам.</p></blockquote>
<p>Околу 23:45 по локално време <a href="http://twitter.com/darlingalih">darlingalih</a> вели:</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/darlingalih">darlingalih</a>: RT <a href="http://twitter.com/isatbb">@isatbb</a>: Jaringan data GPRS ISAT aman terkendali di Padang, anjuran komunikasi ke Padang via fitur BB: Email, BBM, YM, FB. Please RT</p></blockquote>
<div class="translation">GPRS Индосат [белешка на авторот: Вториот по големина индонезиски мобилен провајдер] ја реинсталира мрежата во Паданг, ви препорачуваме да комуницирате со Паданг преку Blackberry функциите: имејл, Blackberry месинџер, Yahoo месинџер, Facebook. Ве молам препратете ја пораката.</div>
<p>Министерот за социјала <a href="http://www.detiknews.com/read/2009/10/01/015308/1212329/10/korban-tewas-diperkirakan-akan-terus-bertambah">Абу Ризал Бакри</a> рече дека инфраструктурите штети, предизвикани од скорешниот земјотрес се толку големи што можат да се споредат со оние од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/May_2006_Java_earthquake">земјотресот во Јогиакарта</a>, во 2006 година.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/2626/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Најлошите поплави во последните 40 години</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2519</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2519#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 29 Sep 2009 11:03:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2519</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Повеќе од 50 лица загинаа откако тропската бура  Ондои (меѓународно име: Кетсана) ја погоди Метро Манила и соседните провинции. Бурата ги предизвика најлошите поплави во државата во последните 40 години раселувајќи 280,000 луѓе во Манила и пет други [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/27/philippines-worst-flooding-in-40-years/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Повеќе од 50 лица загинаа откако тропската бура  Ондои (меѓународно име: Кетсана) ја погоди Метро Манила и соседните провинции. Бурата ги предизвика <a href="http://ph.politicalarena.com/presidential-elections/news/51-dead-280-000-displaced-by-ondoy">најлошите поплави во државата</a> во последните 40 години раселувајќи 280,000 луѓе во Манила и пет други провинции, со повеќе од 41,000 лица во 92 центри за евакуација. Додека го пишуваме ова, <a href="http://newsinfo.inquirer.net/breakingnews/nation/view/20090927-227141/12M-still-without-power">1.2 милиони жители</a> сè уште се без електрична енергија во урбаниот дел од главниот град на Филипините.</p>
<p><a href="http://www.flickr.com/photos/rembcc/sets/72157622458559722/"><img title="ondoy" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/ondoy.jpg" alt="ondoy" width="500" height="333" /></a></p>
<p>Социјалните медиумски мрежи беа ангажирани не само да ги споделат информациите за бурата, туку и да известуваат за напорите за спасување и за итните случаи во областите погодени од бурата. Џои Араљила <a href="http://joeyalarilla.com/filipinos-turn-to-twitter-as-storm-ondoy-floods-metro-manila/">забележа</a> како беше искористен интернетот од филипинските корисници откако бурата ја погоди Метро Манила:</p>
<blockquote><p>Го пишувам овој блог користејќи припејд  HSDPA USB модем затоа што нашата зграда  нема струја веќе неколку часа; сепак имам повеќе среќа од многу мои сонародници, кои уште се заглавени на патиштата или на покривите на нивните куќи.</p>
<p>Тwitter и другите социјални мрежи како Facebook беа главните средства со кои филипинските интернет корисници беа во чекор со настаните и ги споделуваа информациите преку СМС пораки со агенциите за помош од катастрофи и волонтерските здруженија откако другите средства за комуникација беа блокирани.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.flickr.com/photos/rembcc/sets/72157622458559722/"><img title="ondoy2" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/ondoy2.jpg" alt="ondoy2" width="500" height="333" /></a></p>
<p>Централата на Rescue Info Hub Central објави  <a href="http://spreadsheets.google.com/lv?key=tohu9kthNU6anlf21Low08g&amp;toomany=true">документ со табела</a> која ги содржи адресите на жртвите од поплавите кои треба да се спасат. Беше креирана и мапа на Google за да се следат поплавените области ва Метро Манила и да се наведуваат властите кон селата каде што жртвите имаат потреба од помош.<br />
<iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&amp;hl=en&amp;msa=0&amp;msid=110868206150348750692.00047479b6400ee29bd89&amp;source=embed&amp;ll=14.645791,121.107874&amp;spn=0.107954,0.154324&amp;output=embed"></iframe><br /> <small>Види ја  <a style="color: #0000ff; text-align: left;" href="http://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&amp;hl=en&amp;msa=0&amp;msid=110868206150348750692.00047479b6400ee29bd89&amp;source=embed&amp;ll=14.645791,121.107874&amp;spn=0.107954,0.154324">мапата за ситуацијата од Ондои во Метро Манила</a> на поголема карта</small></p>
<p>Филипинците го искористија Twitter и  <a href="http://www.plurk.com/psearch#q=ondoy"> Plurk</a> за да ги следат најновите вести за бурата, всушност <a href="http://twitter.com/#search?q=Ondoy%20OR%20%23ondoy">Oндои</a> и <a href="http://twitter.com/#search?q=NDCC">NDCC</a> (владиниот Совет за координација на национални катастрофи) станаа топ-читани објави на Twitter минатата сабота. Пример за постовите:</p>
<blockquote><p><em><a href="http://twitter.com/pretzelgurl/statuses/4409254925"> pretzelgurl</a></em>: татко ми е уште заглавен на неговото работно место во мангахан, пасиг сити. молам пратете помош.<br />
<em><a href="http://twitter.com/angeliesa/statuses/4409294878">angeliesa</a></em>: Бевме пуштени од професорот околу пладне. Одевме и се боревме со поплавата .Стигнавме дома околу 20:00 часот. Сега се ме боли.<br />
<em><a href="http://twitter.com/janblando/status/4409121638">janblando</a></em>: Баба ми e сè уште на нејзиното поткровје во Кантри Хоумс, Каинта. Поплавата на нејзината улица се намали до исчезнување но текот е силен.<br />
<em><a href="http://twitter.com/ValfrieClaisse/statuses/4409062388">ValfrieClaisse</a></em>: О, боже! Овде нема електрична енергија од вчера. Голема и нечиста вода го зафати целото соседство.<br />
<em><a href="http://twitter.com/dementia/statuses/4409040490">dementia</a></em>: Има многу донации кои доаѓаат но она што навистина ни треба е транспорт на помошта до жртвите.</p>
<p><em><a href="http://twitter.com/teeemeee/statuses/4408293620">teeemeee</a></em>: Водата се повлече од нашиот паркинг но е сè уште висока до колена. Сношти стигна до градите.<em><a href="http://twitter.com/ArmelEspiritu/statuses/4406963044"></a></em></p>
<p><em><a href="http://twitter.com/ArmelEspiritu/statuses/4406963044">ArmelEspiritu</a></em>: Само што стигнав дома откако ја поминав ноќта во мојот автомобил. Морав да се преместам каде што нема вода за да го спасам.</p></blockquote>
<p>Неколку видеа беа објавени на Youtube, на кои се гледа силниот удар на поплавите во Метро Манила. Првото видео: Поплава во Макати Сити, финансискиот центар на земјата. Објавено е од корисникот yugaabe.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="450" height="340" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/RYrSYTIT3k0&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="340" src="http://www.youtube.com/v/RYrSYTIT3k0&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Ова видео ги прикажува надојдените води на реката Маркина. Видеото е објавено од корисникот Initiate360.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/dqAdaiCZBQ4&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/dqAdaiCZBQ4&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Долж авенијата Катипунан, комбе се превртува во поплавената улица.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/XfWpVe7w3DA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/XfWpVe7w3DA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Пешаци се обидуваат да ја преминат поплавената улица.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/f4iX0i1Z8eo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/f4iX0i1Z8eo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Донации се сè уште потребни. Има повеќе групи кои ги  <a href="http://burymeinthisdress.com/blog/2009/09/where-to-send-donations-for-victims-of-typhoon-ondoy/">примаат донациите</a> за жртвите од поплавите.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2519/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: Славење на глобалната солидарност за слобода</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Sep 2009 09:27:13 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Нов Зеланд]]></category>
		<category><![CDATA[Португалија]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2215</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гантер  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Десет години по референдумот, Глобал Војсис повторно пишува за Источен Тимор, но овој пат во знак на славење на силната меѓународна солидарност која претходно кулминираше со признавање на правото на земјата за самоопределување:
На 30 август 1999 година, стотици илјади [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гантер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/21/east-timor-celebrating-global-solidarity-for-freedom/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Десет години по референдумот, Глобал Војсис повторно <a href="http://thirdestatesundayreview.blogspot.com/2009/08/klibur-solidaridade-timor-leste.html">пишува</a> за Источен Тимор, но овој пат во знак на славење на силната меѓународна солидарност која претходно кулминираше со признавање на правото на земјата за самоопределување:</p>
<blockquote><p>На 30 август 1999 година, стотици илјади луѓе од Источен Тимор храбро се спротивставија на тероризирачката кампања предводена од Индонезијците, гласајќи за независност на референдумот организиран од ОН. Овој настан, кој стави крај на 24 годишната незаконска и брутална воена окупација, доведе до создавање на Демократската Република Источен Тимор, како првата нова нација на милениумот. Гласањето беше кулминација на децениската борба водена од луѓето од Источен Тимор со поддршка од солидарни активисти низ светот.</p></blockquote>
<p>Емитувањето на  видео снимките на новинарот Макс Штал за грозоморниот <a href="http://www.etan.org/timor/SntaCRUZ.htm">масакр во Санта Круз </a>во 1991 година, ја зголеми глобалната свесност за злосторствата извршувани во Источен Тимор под индонезиската окупација.</p>
<p>Во 1996 година, Жозе Рамос-Хорта и Бишоп Ксименес Бело ја добија Нобеловата награда за мир и само по три години, индонезискиот претседател Хабиби им дозволи на луѓето од Источен Тимор да изберат помеѓу автономија во рамките на Индонезија и независност. Тогаш, светот се обедини околу Источен Тимор.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Die-in" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/deadprot-300x204.jpg" alt="„Die-in“ протест во САД. Заслуга: www.etan.org" width="300" height="204" /><p class="wp-caption-text">„Die-in“ протест во САД. Заслуга: www.etan.org</p></div>
<p>Движењата на солидарност успеаја да извршат притисок врз владите и избија протести против злоупотребите на Индонезијците во Австралија, Нов Зеланд, Јапонија, Португалија, Франција, Холандија, Ирска, Германија, Обединетото Кралство, Канада и САД во 1990-тите. <a href="http://www.insideindonesia.org/content/view/664/29/">Дури и во Индонезија, луѓето од Источен Тимор имаа пријатели кои дејствуваа за да ги спречат злоупотребите и  да промовираат самоопределување.</a></p>
<p>Пред референдумот, во летото 1999 година, <a href="http://www.etan.org/ifet/">Меѓународната Федерација за Источен Тимор</a> (International Federation for East Timor) го состави проектот „Набљудувач (Observer)“, меѓународен тим на членови од барем 22 земји кои заминаа во Тимор за да го надгледуваат гласањето. Безбедносните припреми преземени месеците кои му претходеа на референдумот беа несигурни, со оглед на тоа што договорот, склучен со посредство на ОН, ја остави безбедноста во рацете на индонезиската полиција.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 223px"><img title="Poster" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/UNAMET-213x300.jpg" alt="Постер на ОН на кој пишува: „Ние нема да си заминеме.“ Заслуга на австралијанската мрежа на пријатели на Источен Тимор." width="213" height="300" /><p class="wp-caption-text">Постер на ОН на кој пишува: „Ние нема да си заминеме.“ Заслуга на австралијанската мрежа на пријатели на Источен Тимор.</p></div>
<p>Набљудувачите на МФИТ  храбро се раширија низ целата територија. Еве што пишува во еден <a href="http://www.etan.org/ifet/082199.html">извештај од 22 август 1999 година</a>:</p>
<blockquote><p>Изнајмивме куќи и поставивме тимови во секој област на Источен Тимор. Веднаш по пристигнувањето во градот, тимот на МФИТ-ПН (Меѓународната федерација за Источен Тимор- Проект Набљудувач)  стапува во контакт со полицијата и локалните власти, а подоцна и со различни водачи на заедници и застапници на двете страни на кампањата. Тие се сместуваат во куќа однапред подготвена од МФИТ-ПН тимот и почуваат со набљудувањето и распрашувањето за настаните и согледувањата поврзани со кампањата и други аспекти од консултирањето. Секој тим телефонски дава извештај секоја вечер и доставува неделен писмен извештај. Иако никој од нашите тимови не беше повреден, неколкумина беа сведоци на силни и застрашувачки инциденти кои ги пријавија на соодветните власти, односно на UNAMET ( Мисијата на Обединетите Нации за Источен Тимор) и на штабот на МФИТ-ПН во Дили.</p></blockquote>
<p>Набљудувачите на МФИТ го пријавија насилството што го опфати Источен Тимор по гласањето во кое граѓаните убедливо се изјаснија за независност. Еве дел од <a href="http://www.etan.org/ifet/media10.html">извештајот од 3 септември</a> на проектот Набљудувач на МФИТ :</p>
<blockquote><p>Набљудувачите, членови на Меѓународната Федерација за Источен Тимор - Проектот Набљудувач (МФАТ-ПН), отидоа до Бакора, населба во Дили, за да проверат дали милицијата ги гори куќите во областа како што беше пријавено вчера. Кога пристигнаа најдоа една штотуку разгорена куќа и пожарникари и новинари кои веќе беа на местото. Тимот влезе да испита. По десет минути, индонезиската воено-поддржана милиција се појави пред куќата.</p>
<p>Аитарак милицијата удри еден американски граѓанин, член на МФИТ-ПН по лице. Покрај тоа, една жена од Финска, исто така член на МФИТ-ПН, беше удрена по грб од страна на милицаец со пушка. Друг Финец се соочуваше со закани и пиштол вперен во него. Еден член на милицијата го удри шоферот на МФАТ-ПО и го скрши прозорецот од колата.</p></blockquote>
<p>Со оглед на тоа што веднаш по гласањето изби насилство од милицијата, групите за солидарност низ светот почнаа да бараат од своите влади поголемо внимание да биде посветено на ситуацијата во Источен Тимор, која секојдневно се влошуваше. Овој <a href="http://videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN">инсерт</a> од <a href="http://videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN">Жозе Буда</a> покажува како Португалија застана и сопре во тој период:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="410" height="357" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://rd3.videos.sapo.pt/play?file=http://rd3.videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN/mov/1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="410" height="357" src="http://rd3.videos.sapo.pt/play?file=http://rd3.videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN/mov/1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong><em>[Титл] Сликите на држава која е на нозе 3 минути во знак на солидарност со воздржан народ се движеа низ светот, како и поглед од авион кој покажуваше ланец од луѓе долг 10 километри. Илјадници завршија упатувајќи се кон Мадрид, каде што можеа гласно да го искажат својот бунт против индонезиската амбасада. Конечно, Индонезија дозволи меѓународна сила да влезе во Источен Тимор. Обединетите Нации ја пратија оваа сила по една недела. Не знаеме колку загинаа. Од осумнаесетте обвинети за вмешаност во настаните од 1999 година, само еден беше осуден, а преостанатите беа ослободени по различни молби. Сигурно е дека во иднина, секогаш кога е неопходно, ќе има милион гласови подготвени да викаат, слушајќи се дури до 14 000 километри оддалеченост, до Источен Тимор.</em></strong></p>
<p>По објавувањето на резултатите на 4 септември, се случија многубројни ѕверства, убиства и опустошувања, како што и <a href="http://tapol.gn.apc.org/bulletin/1999/bull154-5.htm">пишува</a> ТАПОЛ (индонезиска организација за човекови права) во 1999 година: </p>
<blockquote><p>По објавувањето на резултатите од референдумот на 4 септември, милицајците и нивните шефови во Копасус (специјални индонезиски сили) отпочнаа со тактика на срамнување со земја со огромни пропорции. Паравоените сили се вклучија во судирот, заедно со шест баталјони на ТНИ (индонезиски вооружени сили), меѓу кои имаше и два познати локални баталјона, 744 и 745. Имаше вкупно 15 000 луѓе. Без толку броен контингент од луѓе, немаше за толку брзо да се постигнат резултатите.</p>
<p>Иако (операцијата) Сапу Џагад-II се трудеше да изгледа како да се работи за спонтан изблик на гнев  од страна на про-индонезиски сили, постојат цврсти докази дека уништувањето беше добро подготвена воена операција. На многу места, селаните биле принудени да си ги уништат и изгорат сопствените населби, дури и сопствените куќи. Целта беше да се уништи што ќе се стигне и да се казнат стожерите на ослободителното движење. Католичка црква, која им нудеше прибежиште на луѓето од источен Тимор, кои ги напуштија домовите за време на окупацијата, беше една од главните цели на напади.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 234px"><img title="Scorched" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/scorched-224x300.jpg" alt="Слика од „Следење на геноцид: Источен Тимор 1975-1999“, истражувано и напишано од Адам Џонс. Споделено со лиценца за непрофитабилна употреба." width="224" height="300" /><p class="wp-caption-text">Слика од „Следење на геноцид: Источен Тимор 1975-1999“, истражувано и напишано од Адам Џонс. Споделено со лиценца за непрофитабилна употреба.</p></div></blockquote>
<p>Сите доброволци од МФИТ-ПН беа принудени да го напуштат Дили на 7 септември 1999 година, <a href="http://www.etan.org/ifet/media13.html">под многу стравични околности</a>.</p>
<blockquote><p>Денес, 7 септември, последниот од нашите набљудувачи беше принуден да го напушти Источен Тимор. Последниве два дена, Кралската австралиска воздушна сила евакуираше 60 од нашите неутрални доброволци за Дарвин, од Дили и Баукау.</p>
<p>Го напуштивме Источен Тимор за да се засолнеме, но со длабока тага. Луѓето од Источен Тимор ја немаат Австралија каде што можат да избегаат, немаат каде да се скријат од теророт на милицијата. Вчера, австралиските и индонезиските воени лица спречија еден член на нашиот екипаж, кој беше од Источен Тимор, да се качи на авионот со нас – и тој сега се соочува со неопислив терор, заедно со стотици илјадници негови сонародници.</p>
<p>Најголемиот дел на меѓународни набљудувачи и медиуми го напуштија Источен Тимор пред нас, така што ние бевме последната меѓународна невладина организација да си оди. УНАМЕТ (Мисијата на Обединетите Нации во Источен Тимор) беше повлечена од целата територија, освен од Дили, каде што им беше прекината струјата и телефонската линија и каде што беа опколени од милицајци кои пукаа во нивните простории речиси и без прекин.</p></blockquote>
<p>Споменатиот „светски притисок“ стануваше се пореален како што граѓаните не се откажуваа. Некои фотографии од врските на солидарност во Португалија можете да ги пронајдете на <a href="http://www.tanetimor.org/timorlivre.htm">веб страницата </a>на <a href="http://www.tanetimor.org/timorlivre.htm">Тејн Тимор</a>. <a href="http://home-and-garden.webshots.com/album/67455963IDsyBq">Маремарго</a> постави слики од Шпанија. Антоние Хозе, од блогот на Ума Лулик, илустрираше и емоционално опиша што се случуваше во Лисабон за време на една солидарност невидена дотогаш на <a href="http://umalulik.blogspot.com/2008/09/ainda-9-anos-depois-mas-em-portugal-7.html">7-ми</a> и <a href="http://umalulik.blogspot.com/2008/09/dia-8-de-setembro-de-1999-os-3-minutos.html">8-ми</a> септември 1999 година:</p>
<blockquote><p>As sirenes dos bombeiros ouviram-se ininterruptas nesses 3 minutos… parámos por Timor-Leste como nunca parámos por mais nada… TODOS (…)<br />
Durante toda a tarde do cimo daquele prédio foram lançados constantemente papeis e papelinhos, rolos de papel higiénico, tudo o que vinha à mão era material para protesto. No final da tarde percebe-se que esse stock acabou pois eram as páginas amarelas que fluíam nessa altura… aquele ventinho sempre a ajudar e a depositar os protestos em plena embaixada dos EUA, nas árvores, no seu jardim e envolventes. No topo do prédio viam-se gente de gravata e camisa, a causa era a mesma…</p></blockquote>
<div class="translation">Сирените на пожарникарскиот камион се слушаа непрекинато цели 3 минути &#8230; застанавме за Источен Тимор како за ништо дотогаш&#8230; СИТЕ (&#8230;)<br />
Попладнето се фрлаше хартија од врвот на зградата, мали парчиња хартија, како и цели ролни тоалетна хартија, односно сè што ќе дојдеше при рака беше материјал за протестирање.  Приквечерината дознавме дека нема веќе залихи, затоа што се фрлаа жолтите страници&#8230; и ветрето ни помагаше да ги испратиме протестите директно до Амбасадата на САД, и тоа на дрвјата, во градината и околината. На врвот на зградата видовме луѓе во костими, а причината за тоа беше – хартијата &#8230;</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Источен Тимор9" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/eua_help-300x191.jpg" alt="„Граѓанска непослушност за Источен Тимор“, пред штабот на ОН во Лисабон, Шпанија, септември. Слика од неутрален корисник на Flickr, искористена со дозвола.”" width="300" height="191" /><p class="wp-caption-text">„Граѓанска непослушност за Источен Тимор“, пред штабот на ОН во Лисабон, Шпанија, септември. Слика од неутрален корисник на Flickr, искористена со дозвола.”</p></div>
<p>Додека мрежата за преземање акција на Источен Тимор успеа да ги привлече луѓето да излезат на улици во септември 1999 година, таа <a href="http://www.etan.org/etan/1999anul.htm">можеше и да смета на телефонските повици и писма испратени од повеќе од десетина илјади Американци</a>.</p>
<blockquote><p>ETAN (Мрежата за преземање акција во Источен Тимор) порасна во 1999 година, зголемувајќи го бројот на членови од 8 500 до 11 700. […] Користејќи го нашето искуство и националната мрежа на активисти, развивана цели осум години за кауза која многумина ја сметаа за безнадежна, ETAN успеа да мобилизира јавен и официјален притисок. […] Во септември, веб страницата на ETAN неделно беше посетувана од повеќе од 40 000 луѓе. […] Истиот месец, многубројни написи и програми на мејстрим медиумите, чија бројка стигна дури неколку десетици милиони, пишуваа за нашите најактивни членови на персоналот и доброволци, или пак само ги цитираа. Активистите на ETAN пишуваа во едиторијалите на главните американски весници, му испраќаа писма на уредникот и се појавуваа на локалните и национални радио и телевизиски емисии.</p></blockquote>
<p>На другата страна од светот, одлучувачкиот момент за меѓународна интервенција се случи спроти самитот на АПЕК (Азиско-пацифичка економска соработка) во Нов Зеланд, кога Бил Клинтон приватно се сретна со пацифичките лидери. Само неколку дена пред самитот, тој ја објави суспензијата на воените тренинзи на САД со Индонезија. Според <a href="http://nigel-morley-nigel.blogspot.com/2007/07/new-magellan-person-who-showed-world.html">блогерот Нигел Морли од „Пишување за Иднината“:</a></p>
<blockquote><p>На дел од читателите ова може да им изгледа измислено, но кога во 1999 година, тиморскиот добитник на Нобелова награда, Жозе Рамос-Хорта, се сретна со претседателот на САД, Бил Клинтон, во Нов Зеланд, Клинтон забележа дека Рамос-Хорта има поголемо влијание во Конгресот од него (Зубрицки: 2002).</p></blockquote>
<p>Новозеландци се собраа во голем број за да ги пречекаат Клинтон, Рамос-Хорта и австралискиот премиер Ховар. Аврсталијанците исто така ги „<a href="http://southmovement.alphalink.com.au/southnews/990910-timor.htm">исполнија улиците заради Источен Тимор</a>“.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Мајка и Дете" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/east_timor_rally_by_pete_ottery-300x199.jpg" alt="Од Сиднеј, Австралија, „Мајка и дете“. Слика од корисникот на Flickr, Potsy, искористена со дозвола." width="300" height="199" /><p class="wp-caption-text">Од Сиднеј, Австралија, „Мајка и дете“. Слика од корисникот на Flickr, Potsy, искористена со дозвола.</p></div>
<blockquote><p>Се гледаа транспаренти на кои пишуваше „Стоп за крвопролевањето“ и „Виранто – Убиец“. Понатаму, песните „Слободен Источен Тимор“ и „Viva Timor Leste“ (Да живее Источен Тимор) се слушаа од толпата откако беше пренесен во живо телефонскиот повик на водачот на отпорот г-дин Жозе „Ксанана“ Гусмао од Јакарта.</p>
<p>„Вие ни требате, браќа и сестра од Австралија; ни треба вашиот глас“, рече Ксанана Гусмао од Јакарта по телефон, додавајќи, „ Мислам дека е важно да се испрати порака до индонезиската влада дека работниците од Австралија и австралиската заедница ќе направат сè што е во нивна моќ за да се стави крај на убиствата. Да живее Источен Тимор. “ Публиката одговори, „Да живее.“</p></blockquote>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Students" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/shaondiwakar-300x225.jpg" alt="Ученици од средното училиште „Кингсгров“, ја даваат својата поддршка за слободен Источен Тимор во 1999 година. Слика од корисникот на Flickr, sHzaam!, искористена со дозвола. " width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Ученици од средното училиште „Кингсгров“, ја даваат својата поддршка за слободен Источен Тимор во 1999 година. Слика од корисникот на Flickr, sHzaam!, искористена со дозвола. </p></div>
<p>За време на измачувачките денови во септември 1999 година, светските лидери бавно напредуваа во своите интервенции во Источен Тимор, иако веќе беше јасно дека индонезиската војска и нејзините застапници целосно ја уништуваа територијата, започнувајќи хуманитарна криза од масивни пропорции. Но, непоколебливите протести и залагања на групите на загрижени граѓани низ светот ги засрами САД, Австралија и Индонезија и тие свртија нова страница во поглед на Источен Тимор.</p>
<p>По една деценија, време е да се слави глобалната унија. Неколку <a href="http://www.etan.org/news/2009/08dili.htm">настани</a> се закажани во Дили, како што е егзибиција на фотографија во Фундасао Ориенте (место на <a href="http://www.laohamutuk.org/Justice/99/09CarrascalaoMassacre.htm">масакр</a> од 1999 година) која ќе ги опишува движењата на солидарност низ годините.</p>
<p><em>Ова е првиот од серија написи со кои ќе ја одбележиме десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор, гласање кое доведе до меѓународно признаената независност на земјата. Доколку сакате да споделите некои сеќавања од актите на глобална солидарност за Источен Тимор, направете го тоа подолу.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>2</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Перу: Продолжуваат ниските температури во Пуно</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/2077</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/2077#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 07 Aug 2009 11:07:23 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2077</guid>
		<description><![CDATA[Во Перу екстремно ниските тепмератури во јужниот регион на Пуно предизвикуваат нови смртни случаи. Постојат многу фрустрации поради донациите кои не пристигнуваат до оние за кои што се наменети.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Хуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/03/peru-deaths-due-to-cold-temperatures-continue-in-puno/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ужасната ситуација во јужен Перу <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/06/11/1376">продолжува како последица на екстремните температури во регионот на Пуно</a>. Изабел Гуера пишува на Living in Peru, дека <a href="http://www.livinginperu.com/news/9658">најранливи жртви се децата</a>, кои умираат од пневмонија и респираторни болести. До денес, има <a href="http://www.rpp.com.pe/2009-07-27-entre-enero-y-julio-mueren-433-personas-por-ola-de-frio-en-el-sur-noticia_197376.html">регистрирано 433 смртни случаи како последица од студот [шпански</a>]. Ова се споредува со<a href="http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5gut9mLgk1jxpL1SOSioGNwbHfkWg"> 480 смртни случаи низ Латинска Америка</a> поради А Х1Н1 вирусот, кој доби многу повеќе медиумско и владино внимание.</p>
<div id="attachment_88876" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/pungo.jpg"><img class="size-full wp-image-88876" title="pungo" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/pungo.jpg" alt="Photo by Barbara Drake and used with permission. http://americaninlima.com/2009/07/18/andean-children-cold" width="400" height="300" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">фотографијата е од Барбара Дрејк и е употребена со дозвола  http://americaninlima.com/2009/07/18/andean-children-cold</p>
</div>
<p>Сепак, имаше многу силни и моќни слики кои доаѓаа од регионот, вклучувајќи го и ова <a href="http://www.youtube.com/watch?v=r0XXx45hQ8A">видео</a>, кое ги покажува жртвите на студениот бран, кои предизвикаа силна реакција од некои Перуанци..</p>
<p>Тежината на видеото влијаеше врз оние кои го имаа гледано, што се покажува во делот за коментари од оние кои ги критикуваат новинарите кои го направиле видеото. На пример, корисник на YouTube <a href="http://www.youtube.com/user/beto1726">beto1726 </a>напиша:</p>
<blockquote><p>…cuanto morbo d stos periodistas el de ver y no aser ni mi***a si sabian q iban﻿ a encontrar a ninos sufriendo por q no llevaron ayuda de medicamentos desde lima asiendo en su canal una colecta entre tanto gerente q tienen…</p></blockquote>
<div class="translation">Колку морбидни може да бидат новинарите, кога ќе ја видат (ситуацијата) и кога знаеле дека ќе најдат деца кои страдаат, зошто не земале лекови од Лима или не собрале од сите вработени во станицата.</div>
<p>Корисникот Piacostar<a href="http://www.youtube.com/user/piacostar"> одговара во име на новинарите: </a><a class="watch-comment-auth" rel="nofollow" href="http://www.youtube.com/user/piacostar"></a></p>
<blockquote><p>No justifico … pero en honor a la verdad, los periodistas no somos médicos, ni abogados… solo informamos… es lo único que podemos hacer… e indignarnos como el resto del﻿ mundo… nuestro poder no va más allá que el de mostrar una realidad… cruda, es verdad, esperando que con eso se revele lo que sucede y quienes sí pueden y DEBEN hacer algo al respecto, LO HAGAN!</p></blockquote>
<div class="translation">Не го оправдувам ова&#8230;но во име на вистината, новинарите не се ни доктори ни адвокати&#8230; ние само известуваме&#8230;тоа е единствената работа која можеме да ја направиме&#8230;и биди вчудовиден како остатокот на светот&#8230;навистина, нашата моќ не го надминува прикажувањето на суровата реалност, чекајќи за она што ќе се открие  и оние кои можат и ТРЕБА да направат нешто за тоа, ДА ГО НАПРАВАТ!</div>
<p>Не е само студот и владината импровизација она што влијае врз оваа рурална популација со ниски примања во Пуно, туку и лошото управување со донациите добиени од оние со добри намери. Bobsparz од блогот Caviar de Cianuro [шпански], <a href="http://caviardecianuro.wordpress.com/2009/07/16/%C2%BFcomo-vamos-en-el-tema-de-las-heladas/">пишува за еден пример на донации кои не пристигнале онаму каде што биле наменети:</a></p>
<blockquote><p>hace días <a title="Trafican en Ica con los donativos para víctimas del frío que hay en Puno" href="http://www.elcomercio.com.pe/noticia/314819/trafican-donativos-miles-victimas-frio-puno" target="_blank">la SUNAT incautó 32 toneladas de arroz (en 630 sacos) de un donativo alimentario del PMA para la gente de Puno</a>. Resulta que el organismo internacional contrató los transportes de la empresa Industria Arrocera de América (Induamérica) quienes a la vez contrataron a la transportista Flores Casas debido que excedía su capacidad logística para poder transportar los donativos hacia Puno. Las donaciones fueron de Lambayeque hacia Lima para luego enrumbar a Puno en 8 camiones de Induamérica y en 3 de Flores Casas. Los donativos llevados en la última empresa transportista nunca llegaron y parte de las donaciones se hallaron en un mercado de Ica.</p>
<p>Por el robo cometido 20 mil familias de la sierra sur que soportan el frío no podrán recibir su alimento correspondiente. En total no fueron 32 toneladas sino 100 las que se perdieron en el camino de Lima a Puno. Realmente vergonzoso.</p></blockquote>
<div class="translation">
<p>Пред неколку денови, SUNAT (Контролата на приходите од данок) инкасира 32 тони ориз (во 630 вреќи) од донација од Светската програма за храна за луѓето во Пуно. Излезе дека меѓународната организација ангажирала транспорт од компанијата Rice-Growers Industry of America (Induamérica) кои потоа ја ангажирале компанијата Flores Casas затоа што тие немале логистички капацитет за да го извршат транспортот во Пуно. Донациите одеа од Ламбајек до Лима и тргнаа за Пунто во 8 камиони од Induamérica и 3 камиони од Flores Casas. Донациите превезувани од Flores Casas никогаш непристигнаа, а дел од донациите беа пронајдени продадени во маркет во градот Ica..<br />
Поради кражбата, 20,000 семејства на југот кои мораа да се соочат со студот нема да можат да ја примат донацијата која им припаѓа. Се, на се, во реалноста не беа 32 тони, туку 100 тони беа изгубени на патот од Лима до Пуно. Навистина срамно.</p></div>
<p>Корупцијата не е единствениот проблем со кој се соочуваат оние кои сакаат да им помогнат на луѓето во Пуно. Барбара Дрејк, иселеник од САД, <a href="http://americaninlima.com/2009/07/16/update-child-deaths-peru">пишува на нејзиниот блог</a> An American in Lima:</p>
<blockquote><p>Во било која земја, Црвениот Крст би бил на сцена помагајќи им на жртвите и обезбедувајќи ги со итна помош, но погодете што? Црвениот Крст на Перу е приватен, фамилијарен бизнис кој оперира според свои методи, не оние на Меѓународниот Црвен Крст/Општеството Црвена Полумесечина. Перуанскиот Црвен Крст виртуелно не прави ништо за време на катастрофи и уште помалку за да ги спречи.</p>
<p>Зошто Меѓународниот Црвен Крст не може да интервенира и да помогне во поставување на вистински Црвен Крст во Перу? Затоа што семејството што го поседува Црвениот Крст во Перу го регистриа името со SUNAT и технички &#8220;го поседува&#8221; брендот Црвен Крст во земјата. Ако мислите дека ова е нечуено, придружете му се на клубот. Перуанската  влада би требало да интервенира, да го одземе името од приватната своина да помогне во формирање на вистински Црвен Крст во Перу - ВЕДНАШ.</p></blockquote>
<p>Ситуацијата е сложена и други структурални проблеми се демонстрираа за време на оваа криза. Франсиско Каназа од Apuntes Peruanos [шпански] има мислење дека <a href="http://apuntesperuanos.com/2009/07/puno-frio-muertes-causa/">владините акции во оваа ситуација оставија многу да се посакува. </a>Сепак, ова не е ништо ново и тој пишува за некои длабоко-вградени теми (храбра страна е блогерското истакнување):</p>
<blockquote><p><strong>La donación es un parche. El problema real es la desatención del Estado a aquellas zonas alejadas.</strong> La real obligación del Estado es proveer <strong>servicios médicos suficientes</strong> a todos los ciudadanos. Sin embargo, enfermedades simples degeneran en muerte en las comunidades de la sierra, por la ausencia de servicios de salud que puedan prestar atención oportuna. … (pero) La mortalidad se genera por el bajo nivel de defensas que los pobladores tienen por la limitada dieta.</p>
<p>Otro punto: Una simple caminata por zonas altas consume miles de calorías en poco tiempo. Los ciudadanos de <a class="st_tag internal_tag" title="Entradas etiquetadas con Puno" rel="tag" href="http://apuntesperuanos.com/tag/puno/">Puno</a>, <a class="st_tag internal_tag" title="Entradas etiquetadas con Cusco" rel="tag" href="http://apuntesperuanos.com/tag/cusco/">Cusco</a>, zonas de <a class="st_tag internal_tag" title="Entradas etiquetadas con Arequipa" rel="tag" href="http://apuntesperuanos.com/tag/arequipa/">Arequipa</a>, Ayacucho y Apurimac se enfrentan a caminatas extensas y <strong>su dieta no está adecuada</strong> para compensar el extremo requerimiento alimenticio. La <strong>ingesta de proteínas</strong> y calorías es bajísima en la sierra. La ingesta de carne, por ejemplo, es limitadísima. Sin embargo se promueve mil veces el reparto de leche como un gran logro. Peor aún, se insiste en modelos como el “papapán” que terminan por ser ridículos en su aporte dietético.</p></blockquote>
<div class="translation">
<p>Донацијата е само дамка. Вистинскиот проблем е во невниманието на државата кон оние во оддалечените области. Вистинската обврска на државата е да обезбеди доволна медицинска услуга за сите граѓани. Сепак, едноставни болести доведуваат до смрт во планинските заедници заради отсуството на навремени здравствени услуги. ..(но) смртноста е генерирана поради нискиот степен на имунитет кај луѓето поради нивната ограничена исхрана.</p>
<p>Друга точка: Едноставна прошетка низ областите со висока надморска височина согорува илијадници калории за кратко време. Граѓаните од обласите на Пуно, Цуско, Ареквипа, Ајекучо, и Апуримак се соочуваат со интензивно пешачење и нивната исхрана едноставно не е доволна за да  надомести за екстремните барања на преживувањето. Консумирањето на протеини и калории е ниско во планинските региони. Консумирањето на месо на пример, исто така е ограничено. Сепак, дистрибуцијата на млеко често се посочува како големо постигнување. Сепак е лошо што тие продолжуваат да  инсистираат на модели како „леб од компири“ кој на крај се исмејувани поради неговиот диетески прилог.</p></div>
<p>И на крајот, Rafo León пишува во својата колумна во магазинот Somos на весникот  <a href="http://www.elcomercio.com.pe/">El Comercio</a> за некои интересни аспекти на глобализацијата и нејзините штетни ефекти во Перу. На пример, многу луѓе користат синтетичка облека наместо волнена која е многу потопла. Наместо да конструираат куќи од непечена цигла, која генерално е традиционалниот материјал кој најдобро ја задржува топлината, тие сега користат цигли од алуминиум. <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Lupinus_mutabilis">Tarwi</a> and <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Quinoa">Quinua</a> е храната која се помалку се користи во детската исхрана.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/07/2077/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Циклонот Наргис во Мианмар: Година потоа</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/30/1159</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/30/1159#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 30 May 2009 15:53:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Мјанмар (Бурма)]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1159</guid>
		<description><![CDATA[Смртоносен циклон удри во јужната Мианмарска делта Иравади во Мај 2008 од кој беа зафатени повеќе од 2 милиони луѓе. Проценето беше дека 138,000 луѓе загинаа и 200,000 луѓе беа исчезнати после ударот на циклонот. Сега, една година после трагедијата од циклонот Наргис, преживеаните се уште страдаат додека обидите за обнова остануваат неадекватни. Се уште се потребни донатори со цел да им се помогне на преживеаните од циклонот.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/17/cyclone-nargis-in-myanmar-a-year-after/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/myanmar-cyclone-2008/">Смртоносен циклон</a> удри во јужната Мианмарска делта Иравади во мај 2008, од кој беа зафатени повеќе од 2 милиони луѓе. Проценето беше дека 138,000 луѓе загинаа и 200,000 луѓе беа исчезнати после ударот на циклонот. Сега, една година после трагедијата од циклонот Наргис, преживеаните се уште страдаат додека обидите за обнова остануваат недолни. Се уште се <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/09/29/myanmar-aid-still-needed/">потребни </a>донатори со цел да им се помогне на <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/11/myanmar-survivors-of-cyclone-nargis/">преживеаните од циклонот</a>.</p>
<p>Многу од преживеаните страдаат од длабок <a href="http://www.mizzima.com/nargis-impact/one-year-after-nargis/2068-trauma-and-anxiety-hampers-cyclone-recovery.html">психо-социјален стрес, </a>но само 11 проценти од нив добиле медицинска помош. Повеќе од 40% од бездомниците се деца; повеќето од нив се <a href="http://www.abitsu.org/?p=4538">подложни на маларија</a> и пневмонија.</p>
<p>Многу преживуваат со <a href="http://www.irrawaddy.org/article.php?art_id=15585">ловење на глодари</a> по полињата. Исто така се известува дека <a href="http://www.abitsu.org/?p=4482">проституцијата</a> е во пораст во Делтата бидејќи економската ситуација продолжува да се влошува.</p>
<p>Повеќе од половината од преживеаните се уште <a href="http://www.irrawaddy.org/article.php?art_id=15586">зависат од помошта</a> дадена од хуманитарните групи. Задолженоста останува голем проблем за жителите во Делтата:</p>
<blockquote><p>According to the United Nations World Food Program, 51 percent of households reported that they are still relying on food aid from humanitarian agencies, while only 25 percent said they could feed themselves…About 83 percent of households said they have been in debt through the purchase of rice.</p></blockquote>
<div class="translation">Според  Светската програма за храна на Обединетите нации, 51% од домаќинствата известиле дека се уште се потпираат за помош од храна од хуманитарните агенции, додека само 25% се изјасниле дека можат да се прехрануваат самите. &#8230; Околу 83% од домаќинствата велат дека се во долг поради купување на ориз.</div>
<p>Беше известено дека за време на првата годишнина од Циклонот Наргис, Мианмарскиoт новинарски надзор и Одделот за регистрација ги <a href="http://rspas.anu.edu.au/rmap/newmandala/2009/05/05/nargis-coverage-inside-burma/">цензорирале</a> написите за вистинската состојба во обласите погодени од циклонот.</p>
<p><em>Групата Пријатели на Бурма</em> бараше владата да биде по <a href="http://www.prachatai.com/english/node/1189">транспарeнтна во напорите </a>да се помогне на Делта регионот. Тие исто така побараа слобода за <a href="http://www.abitsu.org/?p=4502">политичките затвореници</a> кои беа притворени заради организирање на хуманитарни мисии минатата година:</p>
<blockquote><p>We want to demand the Burmese government to open more for relief and recovery in the effected area with transparency and respect to human rights.</p>
<p>We demand for releasing 21 prisoners that have been arrested due to relief work</p></blockquote>
<div class="translation">Бараме од владата на Бурма да се отвори повеќе за помош и обнова во зафатените области со транспарентност и со почит кон човековите права.<br />
Ние бараме да се ослободат 21 затвореник кои беа уапсени поради хуманитарна работа.</div>
<p>И покрај напорите на меѓународните групи за собирање средства за Мианмар, помошта останува <a href="http://rspas.anu.edu.au/rmap/newmandala/2009/05/03/debt-and-aid-one-year-after-nargis/">недоволна</a>. Обединетите нации известија дека повеќе од 691 милиони американски долари се потребни за да се одржат  хуманитарните мисии во Мианмар.</p>
<p>Набљудувачите забележуваат дека донациите за Мианмар <a href="http://www.abitsu.org/?p=4493">се многу мали</a> споредени со она што земјите го донирале за време на цунами катастрофата во 2004. Мианмар примил 300 милиони американски долари од кои 2,5% биле потрошени во цунамито 2004.</p>
<p>Хуманитарните работници се жалат на <a href="http://rspas.anu.edu.au/rmap/newmandala/2009/05/03/aid-and-politics-after-cyclone-nargis/">тешкотиите </a>на кои наишле додека ја носеле помошта во внатрешноста на Мианмар:</p>
<blockquote><p>Difficulties encountered by aid workers: logistical; the difficulties and dangers of reaching villages only by small boats, navigating the tides and the weather of the Delta. Note visa restrictions, travel restrictions, and the government stealing supplies….</p></blockquote>
<div class="translation">Тешкотии на кои наишле хуманитарните работници: логистички; тешкотиите и опасноста поради можноста да се пристапи до некои села само во чамец, во навигацијата поради плимата и времето на Делтата. Забележани се и рестрикции за виза, рестрикции за патување и владата ги задржува залихите&#8230;.</div>
<p>Едвард Хју од Хуманитарните операции од  MERCY Малезија пишува за <a href="http://www.reliefweb.int/rw/rwb.nsf/db900sid/MUMA-7S37ML?OpenDocument&amp;RSS20&amp;RSS20=FS">проектите за обнова </a>во Мианмар денес:</p>
<blockquote><p>A year later, we have seen many projects up and running, many still in progress. But there are those who still suffer in silence. There is so much to be done. Many had use the Tsunami as a lesson to implement the intervention here.</p>
<p>A year has passed and most projects are yet to focus on sustainability but are still on emergency intervention. I have seen many shelter projects that may not survive the next thunderstorm. For example, latrines built with tarpaulin sheets instead of local materials like bamboo, a sturdier choice which is easy to maintain.</p></blockquote>
<div class="translation">Една година подоцна видовме многу проекти кои почнуваат и траат, многу се уште во тек. Но, има многу кои страдаат во тишина. Има уште толку многу што треба да се направи. Многу го искористија Цунамито како лекција за имлементирање на интервенција овде.<br />
Годината помина, а многу проекти допрва треба да се фокусираат на одржливоста бидејќи се уште се на итна интервенција. Сум видел  многу проекти за засолништа кои нема да ја преживеат следната бура. На пример, полски клозети направени од церада наместо од локални материјали како бамбусот, кој е подобар избор и полесен за одржување.</div>
<p>За најнови вести за годишнината од Циклонот Наргис погледнете ги овие сајтови кои имаат посебни страници во кои се известува за состојбата во Делтата: <a href="http://www.irrawaddy.org/nargis_anniversary.php?art_id=15543">The Irrawaddy</a>, <a href="http://www.mizzima.com/nargis-impact.html">Mizzima</a>, и <a href="http://democracyforburma.wordpress.com/2009/05/03/a-diary-of-the-cyclone-nargis-2008-090502-draft/">A Diary of the Cyclone Nargis</a>.</p>
<p>Запознај се со приказната на Daw San Yee која го преживеала циклонот преку ова видео од YouTube:</p>
<p><object width="480" height="295" data="http://www.youtube.com/v/mKdpegtxvAw&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;rel=0" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/mKdpegtxvAw&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;rel=0" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/30/1159/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Блогерите собираат средства за Брунејскиот специјален олимписки тим</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/30/1172</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/30/1172#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 30 May 2009 07:23:25 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Брунеи]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Книги]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Слики]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Храна]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1172</guid>
		<description><![CDATA[Со цел собирање на средства за тимот за Брунејската специјална олимпијада, локалните блогери креираат свест за учеството на тимот на Светсктата Специјална Oлимпијада во Атина во 2011. Главните активности за собирање на средства се одржаа на 3 Мај: маратон во одење и добротворен саем.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/fadila-ahmad/">Сенор Пабло</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/16/bloggers-raise-funds-for-brunei-special-olympics-team/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Со цел собирање на средства за тимот за <a href="http://www.sobrunei.com/">Брунејската специјална олимпијада,</a> локалните блогери ја подигаат свеста за учеството на тимот на Светската Специјална Oлимпијада во Атина во 2011. Главните активности за собирање на средства се одржаа на 3 мај: маратон во одење и добротворен саем. Целта е да се помогне да се соберат доволно средства за одржување на основните програми како редовното тренирање на специјалните атлетичари за разни спортски настани. Маратонот во одење исто така се очекува да собере доволно средства за подготовките за настаните во Атина.</p>
<div id="single" class="entry">
<div id="attachment_74775" class="wp-caption aligncenter" style="width: 277px;">
<p><img class="size-full wp-image-74775 alignnone" title="olympics" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/olympics.jpg" alt="Photo courtesy of Hard Break kid" width="267" height="400" /></p>
<p class="wp-caption-text">Фотографијата е од Hard Break kid</p>
</div>
<p><a href="http://anakbrunei.org/2009/04/23/let-me-win-but-if-i-cant-let-me-be-brave-at-the-attempt">AnakBrunei</a> напиша пост за да се осигури дека на овие посебни граѓани ќе им биде дадена можност да учествуваат во активностите и да се натпреваруваат во глобалните настани. Целта не е само да се осигура учеството, но и да се биде дел од глобалната заедница.</p>
<blockquote><p>People with an intellectual disability are often misunderstood or ignored, yet when they are given a fair chance they can, and do, participate as valuable members of the community. For this belief, Special Olympics Brunei Darussalam endeavors to provide sport for all people with an intellectual disability, regardless of their skill level. Through sport, Special Olympics Brunei Darussalam  (SOBD) aims to give our special athletes the opportunity to get fit, develop skills, make friends and be part of a community.</p>
<p>Let us be together and united in supporting our nation’s special athletes. Let us be together and united in helping them to be part of the community, to achieve their potentials and most importantly, to fulfill their dreams. Let us be together and united in supporting their mission:</p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: center;"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: &quot;Arial&quot;,&quot;sans-serif&quot;;">Let me win, But if I cannot win, Let me be brave at the attempt…”</span></strong></p>
<p class="MsoNormal" style="text-align: center;">
<p class="MsoNormal" style="text-align: center;">
</blockquote>
<div class="translation">Луѓето со интелектуална попреченост најчесто се погрешно разбрани или игнорирани, сепак кога ќе им се даде фер шанса, тиа можат, а и го прават тоа, учествуваат како драгоцени членови на заедницата. Поради ова верување, Специјалната олимпијада на Брунеи Дарусалам пружа напор да обезбеди спорт за сите луѓе во рамките на нивната интелектуална попреченост, без разлика на нивото на способност. Специјалната Олимпијада на Брунеи Дарусалам (СОБД) на нашите специјални атлетичари, преку спорт,  цели да им обезбеди  можност да тренираат, да развиваат вештини, да создаваат пријателства и да бидат дел од општеството.</p>
<p>Ајде да бидеме заедно и обединети во поддршката на националните специјални атлетичари. Да бидеме заедно и обединети во помошта да бидат дел од општеството, да ги постигнат нивните потенцијали и најважно од се, да ги исполнат своите соништа. Ајде да бидеме заедно и обединети во обезбедување на нивната мисија:</p>
<p style="text-align: center;"><strong>„Дозволи ми да победам, но ако не можам да победам, дај ми шанса да бидам храбар обидувајќи се&#8230;“ </strong></p>
</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 286px;"><strong><a href="http://farm4.static.flickr.com/3361/3476329962_766bfeaa34.jpg"><img title="Ultimate Foodie Bloggers Challenge" src="http://farm4.static.flickr.com/3361/3476329962_766bfeaa34.jpg" alt="Ultimate Foodie Bloggers Challenge" width="276" height="413" /></a></strong></p>
<p class="wp-caption-text">Врвниот блогерски предизвик со храна</p>
</div>
<p>Беше само коинциденција што некои блогери се најдоа на заедничка вечера и одлучија да организираат добротоворен настан за да соберат средства за СОДБ. За неколку денови преку електронска комуникација, беа направени поканите  со цел да се соберат блогерите и не-блогерите за првиот <a href="http://world-of-pablo.blogspot.com/2009/04/ultimate-foodie-bloogers-challenge.html">Врвен блогерски предизвик со храна</a>, кој се одржа на 26 Април 2009. Поддршка исто така даде и <a href="http://www.simpur.net.bn/bloggingnation/index.htm">Blogging Nation</a>. Како што пишува во еден локален весник:</p>
<blockquote><p>“In an interview with <a href="http://world-of-pablo.blogspot.com/2009/04/ultimate-foodie-bloogers-challenge.html">Senor Pablo,</a> a representative from the organising committee, he said, “The competition is one of the meaningful ways to contribute to the society. As part of bloggers community, food is a common theme that binds people, so I thought why not organise a foodie challenge, which invites not only food bloggers but also food enthusiasts.</p>
<p>“The event was organised by well-known local bloggers in Brunei with support from food contributors. Bloggers and contributors had contributed 49 good recipes and the recipes will be collected and compiled into a book made available for everyone. The recipe book will be sold during the Special Olympic Brunei on May 3, and all the proceeds will go to charity. —<strong> Courtesy of <a href="http://www.brudirect.com/DailyInfo/News/Archive/Apr09/27/nite08.htm">Borneo Bulletin</a>”</strong></p></blockquote>
<div class="translation">“Во интервјуто во <a href="http://world-of-pablo.blogspot.com/2009/04/ultimate-foodie-bloogers-challenge.html">Senor Pablo</a> претставник од организациониот комитет, тој рече: „Натпреварот е еден од најзначајните начини да се придонесе во општеството. Како дел од блогерската заедница, храната е честа тема која ги обединува луѓето, така да помисливме зошто да не организираме предизвик со храна, кој ги кани не само блогерите за храна туку и ентузијастите.</p>
<p>“Настанот беше организиран од добро познати локални блогери во Брунеј со поддршка од приложувачите на храната. Заедно тие придонесоа со 49 добри рецепти за јадења и тие рецепти ќе бидат собрани во една книга која ќе биде достапна за сите. Книгата со рецепти ќе се продава за време на Специјалната олимпијада во Брунеи на 3 мај, и средствата ќе одат во доборотворни цели. - <strong>Прилог од <a href="http://www.brudirect.com/DailyInfo/News/Archive/Apr09/27/nite08.htm">Borneo Bulletin</a>“</strong>.</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 347px;"><a href="http://farm4.static.flickr.com/3650/3465121366_f94fc69594.jpg"><img title="One of the dishes from the recipe book" src="http://farm4.static.flickr.com/3650/3465121366_f94fc69594.jpg" alt="One of the dishes from the recipe book" width="337" height="225" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">Едно до јадењата од книгата со рецепти</p>
</div>
<p>Најголемиот дел од работата се случуваше текот на една недела со цел да се подготви книгата за <a href="http://anakbrunei.org/2009/05/04/special-olympics-brunei-darussalam-charity-bazaar">Добротоворниот саем за Специјалната Олимпијада на 3 мај</a> 2009. Книгата со рецепти беше подготвена со придонес на рецепти од блогери и други. Едитирањето, дизајнот и уредувањето на корицата на книгата  беше направено од локалните блогери. Бидејќи немавме никакви средства за печатењето истото беше спонзорирано од локална печатница.</p>
<p><a href="http://farm4.static.flickr.com/3542/3493161459_b5f53e0e63.jpg"><img src="http://farm4.static.flickr.com/3542/3493161459_b5f53e0e63.jpg" alt="Recipe Book" width="351" height="263" /></a></p>
<p>Саемот беше настанот на  кој се започна со продавање на книгата со рецепти. За еден ден, успеавме да продадеме 100 копии од книгата. Со цена од 10 долари за примерок и 100% од продажбата донирани, ние собравме <a href="http://world-of-pablo.blogspot.com/2009/05/100-books-sold.html">1000 долари</a> кои им беа врачени на СОБД комитетот уште истиот ден.</p>
<dl class="wp-caption alignnone" style="width: 376px;">
<dt class="wp-caption-dt"><a href="http://farm4.static.flickr.com/3637/3496910022_1daa2855da.jpg"><img src="http://farm4.static.flickr.com/3637/3496910022_1daa2855da.jpg" alt="Handing over to SOBD Committee" width="366" height="244" /></a></dt>
</dl>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify;">
<p><a href="http://maurina.wordpress.com/2009/05/05/special-olympics-carnival-2009/">Turquoise and Roses</a> добија штанд на саемот со акцент на продажба на книгата со рецепти.</p>
<blockquote><p>“We sold exactly 100 copies of the Foodie Bloggers’ Recipe Book with the help of Pablo, Muaz, and our wonderful volunteers!!! Thanks boys and girls!…I am very glad that the spirit of voluntarism and activism is alive in our youth. They make volunteering seem cool! Keep it up!”</p></blockquote>
<div class="translation">Со помошта на Пабло, Муаз и нашите прекрасни волонтери продадовме точно 100 копии на книгата со рецепти на блогерите!!! Ви благодарам момци и девојки!&#8230;Многу ми е драго што духот на волонтерството и активизмот живее во нашата младина. Тие го прават волонтерството да изгледа кул! Само продолжете така!&#8221;</div>
<p class="MsoNormal" style="text-align: justify;"><a href="http://anakbrunei.org/2009/05/04/special-olympics-brunei-darussalam-charity-bazaar">AnakBrunei</a> известуваше на саемот, каде што посебна копија од Мојата омилена книга со рецепти, потпишана од Нејзиното височество принцезата Azemah беше ставена на аукција со цел да се соберат повеќе средства за СОБД.</p>
<p><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/volunteers.jpg"><img class="aligncenter size-full wp-image-74673" title="volunteers" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/volunteers.jpg" alt="volunteers" width="500" height="255" /></a></p>
<p><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/book.jpg"><img class="aligncenter size-full wp-image-74675" title="book" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/book.jpg" alt="book" width="519" height="353" /></a></p>
<p><a href="http://www.ranoadidas.com/?paged=2">Ranoadidas</a> ја организираше првата локална блогерска аукција.</p>
<blockquote><p>“There’s one limited edition “My Recipe Book” which was personally signed by Her Royal Highness ‘Azemah Ni’matul Bolkiah during the Charity Bazaar and this signed recipe book will be going for auction and the starting bid will be BND50.00. Oh yeah, the special book will be framed with the picture of HRH signing the book. So that’s a pretty good buy indeed. The deadline will be on Saturday midnight.</p>
<p>A special thanks to Her Royal Highness Princess ‘Azemah Ni’matul Bolkiah for signing the Recipe Book as well as giving the consent for the Recipe Book to be auction for the Special Olympics Brunei Fundraiser campaign. A big thanks also to those involved in the making the auction possible and <a href="http://anakbrunei.org/">Mr.Reeds</a> has kindly sponsored the frame for the limited edition book. A shout also for Pilihan FM and Kristal FM for plugging the auction.</p>
<p>As of now, the 500 copies of the books have been sold out with less than a week. Now that I have say is a great achievement and it’s comparable to achieving a platinum status on CD sales. So what’s next? Bloggers’ Singles compilation album? *lol* Well, you’ll never know but there are just thousand of ideas that we can come up with. All I can say is if we bloggers do something, it always start with a BANG.”</p>
<p>The progress of the auction</p>
<p>$100 –&gt; $200 –&gt; $250 –&gt; $300 —–&gt; $386 —-&gt; $400 —-&gt; $486 —-&gt; $500 —&gt; $1,000 —-&gt; $1,086 —-&gt; $2,000 —-&gt; $2,086 —–&gt; $3,000 —–&gt; $3,386 —-&gt; $4,000 —&gt; $4,186 —-&gt; $5,000 —-&gt; $5,586 as of press time (11:20pm 9th May). Bid ends at BND 5,586.00. Thank you to the two bidders who made the bid very, very interesting and your kind gestures are very much appreciated.</p></blockquote>
<div class="translation">Има едно лимитирано издание на „Мојата книга со рецепти“ кое беше потпишвано лично од Нејзиното кралско височество Azemah Ni&#39;matul Bolkiah за време на добротворниот саем и оваа потпишана книга со рецепти ќе биде ставена на аукција со почетна цена од 50 долари. Навистина, посебната книга ќе биде врамена со сликата на нејзиното височество како ја потпишува. Затоа, тоа е добро купување нели. Крајниот рок е сабота на полноќ.<br />
Посебна благодарсност до Нејзиното кралско височество принцезата Azemah Ni&#39;matul Bolkiah за потпишувањето на книгата со рецепти како и за нејзината согласност книгата да биде дадена на аукција за кампањата за собирање на средства за Специјалната Олимпијада на Брунеј. Исто така изразуваме голема благодарност и до сите инволвирани кои ја овозможија аукцијата и до г<a href="http://anakbrunei.org/">осподин Reeds</a> кој ја спонзорираше рамката за ограниченото издание. Ура за Pilihan FM и Kristal FM кои ја пренесуваа аукцијата.<br />
Досега, 500 копии од книгата се продадени за помалку од недела. Можам да кажам дека тоа е големо остварување кое може да се спореди со платинумска продажба на ЦД. И што е следно? Албум на блогерски синглови? Па, никогаш не се знае, но постојат илјадници идеи до кои можеме да дојдеме. Се што можам да кажам е дека ако ние блогерите направиме нешто, тоа секогаш ќе започне со едно БЕНГ“<br />
Напредокот на аукцијата<br />
$100 –&gt; $200 –&gt; $250 –&gt; $300 —–&gt; $386 —-&gt; $400 —-&gt; $486 —-&gt; $500 —&gt; $1,000 —-&gt; $1,086 —-&gt; $2,000 —-&gt; $2,086 —–&gt; $3,000 —–&gt; $3,386 —-&gt; $4,000 —&gt; $4,186 —-&gt; $5,000 —-&gt; $5,586 до (23:20 9 Мај). Аукцијата заврши на 5,586 брунејски долари. Им благодариме на двајцата наддавачи кои ја направија аукцијата многу, многу интересна и вашите гестови се многу ценети.</div>
<p><a href="http://emmagoodegg.blogs.com/thebeehive/2009/05/my-recipes-by-the-brunei-foodies.html">Emmagoodegg</a> купила книга и во нејзиниот пост ги напишала приложувачите на рецепти и вели:</p>
<blockquote><p>“I feel most guilty at not being able to partake, but hopefully there&#39;ll be a next time. I&#39;ve read that the recipe book gathered some vitriolic discussion over on<a href="http://www.ranoadidas.com/"> RA&#39;s</a> tagboard over some missing ingredients in some recipes, well-intentioned people simply using the book for fame and glory, the usual defeatist comments that seems all too common in our country. All I can say is My Favourite Recipes is a commendable and worthwhile effort and that at least these folks stepped up to the plate and gave their time for charity.”</p></blockquote>
<div class="translation">Се чувствувам толку виновно што не бев во можност да учествувам, но се надевам дека ќе има следна прилика. Читав дека книгата со рецепти  предизвикала некои злобни коментари на<a href="http://www.ranoadidas.com/"> RA</a> околу некои состојки кои недостигале во рецептите, добронамерниците едноставно ја користат книгата за слава, а  зајадливите коментари изгледа се честа појава во нашата земја.<br />
Се што можам да кажам е дека „Моите омилени рецепти“ е препорачлив и вреден напор и  барем овие луѓе истапија напред и го дадоа своето слободно време за добротворни цели.</div>
<p><a href="http://chittychat.wordpress.com/2009/05/14/arab-families/">Brunei Lifestyle</a> известуваше за исходот од наддавањето:</p>
<blockquote><p>“The successful bidder of the My favourite recipe limited edition signed by HRH Princess ‘Azemah Ni’matul Bolkiah is Sheikh Khalid of the<a href="http://arab-families.com/arabfamilies/"> Arab families</a>. Sheikh Khalid placed the highest bid of $5,586 almost 40 minutes before the stroke of midnight last Saturday night, the deadline to bid, to get a copy of the edition.</p>
<p>What I can say about the whole project is that the book has managed to collect $10,586 with all of its 500 copies sold in two weeks time. Thats an amazing feat. Bravo! Bravo! bravo! and take a bow Pablo! Also Rano…oh they both end with an ‘o’. Whats next Senor? To Alin, the Kurapak man for designing the front cover . Thank you too to the Arab families for your kind gesture. May God repay you and family for your kindness. Amin. I myself, look forward to contribute in the near future.”</p></blockquote>
<div class="translation">Најуспешниот наддавач за Моите омилени рецепти - лимитираното издание потпишано од Нејзиното кралско височество пронцезата ‘Azemah Ni’matul Bolkiah е Sheikh Khalid од <a href="http://arab-families.com/arabfamilies/">Арапските фамилии</a>. Sheikh Khalid ја даде највисоката понуда од 5,586 долари скоро 40 минути пред да удри полноќ кога и завршуваше наддавањето, за да ја земе копијата од книгата.<br />
Се што можам да кажам за целиот проект е дека книгата успеа да собере 10,586 долари за сите свои 500 копии кои беа продадени за две недели. Тоа е извонредно достигнување. Браво! Браво! браво! поклони се Pablo. Исто и Rano, оо и двајцата завршуваат на &#8216;о&#39;. Што е следно Senor? За Alin кој ја дизајнираше корицата. Им благодариме на Арапските фамилии за нивниот гест. Нека Господ ви врати на вас и вашите фамилии за вашата добрина. Амин. А јас со нетрпение очекувам да учествувам во следните активности.</div>
<p>Книгата со рецепти заработи 10.586 долари. Средствата што беа собрани ќе му бидат предадени на Брунејскиот специјален олимписки тим. Проектот имаше брз развој: од концептуализирање, до продукција и продажба на 500 копии во еден месец. Како дел од организирачкиот тим,  чувствувам голема чест да бидам дел од ова хуманитарно движење, напор организиран од локални блогери без никакви почетни средства. Ова исто така покажува дека и блогерите можат да придонесат и да ги поддржат локалните цели. Исто така се надевам дека ова ќе биде почеток на разни иницијативи организирани од блогерите за поддршка на локалните цели и приложување на нивното слободно време за добри цели. Во име на организаторите на настанот, на Специјалниот олимписки тим на Брунеи му  посакуваме  многу успех во подготовките и учеството во светските настани 2011.</p></div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/30/1172/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Венецуела: Како децата ја прикажуваат заедницата преку фотографија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/19/915</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/19/915#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 19 May 2009 07:17:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=915</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЛаура Видал  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Имајќи ги предвид последиците од вооружениот конфликт во Колумбија, за жртвите на тој конфликт може да биде многу тешко. Преживеаните и бегалците мораа да избегаат од својата земја и да ја преминат венецуелската граница со цел да им пружат  [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/laura-vidal/">Лаура Видал</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/28/venezula-how-children-show-their-community-through-photography-ii/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Имајќи ги предвид последиците од <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Colombian_armed_conflict_(1964%E2%80%93present)" target="_self">вооружениот конфликт во Колумбија</a>, за жртвите на тој конфликт може да биде многу тешко. Преживеаните и бегалците мораа да избегаат од својата земја и да ја преминат венецуелската граница со цел да им пружат  безбедност на своите семејства. Меѓутоа, дури и тогаш ситуацијата не се подобри. Проблемите на имиграцијата, невработеноста, сиромаштијата и другите форми на небезбедност имаа лошо влијание врз квалитетот на животот на овие семејства.</p>
<p>Во рамките на заедниците, децата можат да бидат најранливи, но засега имаат огромен потенцијал кој треба да се развие. Групата Анкла2, која беше <a href="http://http://globalvoicesonline.org/2008/10/28/venezuela-presenting-ancla2-and-how-children-see-their-venezuela" target="_self">претставена на Глобал Војси</a><a href="http://http://globalvoicesonline.org/2008/10/28/venezuela-presenting-ancla2-and-how-children-see-their-venezuela" target="_self">с</a> минатата година, добро ја разгледа оваа можност и им обезбеди работилница на групата деца бегалци во гратчето по име Ел Нулја, кој се наоѓа покрај границата меѓу Венецуела и Колумбија. Убавите пејзажи на регионот беа бекграунд за работилницата, која ги научи децата како да им пристапат и како да ги ценат деталите на секојдневното живеење, а меѓудругото и  да им развие чувство на припадност во заедницата. Ова го претставија преку фотографија и креативно пишување.</p>
<p>Така, на блогот <a href="http://http://www.periodicoelnulaporlapaz.blogspot.com/" target="_self">Еl Nula por la Paz [шпански] </a>е прикажано искуството и резултатите од овие работилници, при што се прикажува и приказната на заедницата, која честопати се игнорира од конвенционалните медиуми.</p>
<p>На сајтот може да се прочита:</p>
<blockquote><p>Detrás de las hermosas formaciones geográficas que se observan desde que se entra a El Nula, se crean una serie de preguntas, ya que la imagen que se tiene desde la capital y otras provincias venezolanas no es muy positiva del todo, ¿cómo vive la gente del pueblo?, ¿por qué esa imagen negativa de sus habitantes?, ¿cómo se entretienen los niños?, ¿cuáles son las ventajas de sobrevivir en esta controversial población?</p>
<p>Por medio de la fotografía y la redacción de algunos textos que acompañan a las fotos podemos notar como los niños van más allá de lo que comúnmente puede verse en el pueblo, pues el contacto humano y la querencia de un pueblo en paz nos sirve para darnos cuenta en cómo la luz de sus miradas traducen el universo ideal que está dentro de sus visiones futuras.</p></blockquote>
<div class="translation">Штом некој влегува во Ел Нулја, покрај убавите географски облици, на ум паѓаат неколку прашања, бидејќи сликата која што ја имаат луѓето од големите градови не е секогаш онаа најдобрата. Како живеат луѓето од овој град? Зошто тие ја имаат таа негативна слика за овие жители? Како децата го поминуваат времето овде? Кои се стратегиите на преживување на ова толку контроверзно население?</p>
<p>Преку фотографијата и придружниот текст, можеме да видиме како децата ја поправија најчесто претставената слика за она што се случува во градот. Човечниот пристап и љубовта на мирните луѓе е добра причина да сфатиме како светлината на детските очи може да го пренесе идеалниот универзум кој постои во идните генерации.</p></div>
<p>Некои од учесниците на работилницата се претставени на блогот. Клеида, која има тринаесет години, избра да фотографира и да <a href="http://http://periodicoelnulaporlapaz.blogspot.com/2008/12/la-vaca-recin-parida.html" target="_self">пишува за кравите кои ги гледа во нејзината заедница.</a></p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Фотографија на Клеида користена со дозвола" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/img_7994.jpg" alt="Фотографија на Клеида користена користена со дозвола" width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија на Клеида (искористена со дозвола)</p></div>
<blockquote><p>Yo voy a escribir sobre las vacas. Las vacas dan leche y de la vaca que estoy escribiendo la vi cuando íbamos para La Playita y la vaca tenía un becerrito recién nacido, y un perro se estaba comiendo la placenta de la vaca. Le tomé la foto y nos fuimos del lugar donde estaba la vaca y el becerro, y me gustó ver el becerrito tan lindo que tenía.</p></blockquote>
<div class="translation">Ќе пишувам за кравите. Кравите даваат млеко. Кравата за која пишувам ја видов кога одевме накај Ла Плајита. Кравата имаше новороденче и тоа цицаше од неа млеко. Ги фотографирав, а подоцна отидовме на местото каде што беше кравата и многу се радував кога го гледав теленцето.</div>
<p>Алваро, кој има четиринаесет години, ја фотографираше мајка му и постот го нарече : <a href="http://http://periodicoelnulaporlapaz.blogspot.com/2008/12/mi-mam-es-como-una-rosa.html" target="_self">„Мајка ми е како роза(и) “:</a></p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Фотографија на Алваро (искористена со дозвола)" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/img_9638.jpg" alt="Фотографија на Алваро( искористена со дозвола)" width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија на Алваро( искористена со дозвола)</p></div>
<blockquote><p>La foto la tomé porque es mi mamá y porque yo la quiero mucho. La otra foto se la tomé a mi vecina porque es muy amable con las personas y le enseña a los de tercera edad y a los niños, por eso me gusta tomarle a mi mamá a la vecina y a los animales, a las cosas, y a las personas que fueron para el curso de fotos. Al profesor Álvaro y a las personas de la calle y a los conocidos, a Ingrid. La foto que más me gustó fue la de mi mamá y la de Ingrid.</p></blockquote>
<div class="translation">Ја направив оваа фотографија, затоа што таа ми е мајка и затоа што многу ја сакам. Ја фотографирав и една наша сосетка, затоа што е многу добра кон сите луѓе и ги учи постарите граѓани и деца. Сакам да ги фотографирам мајка ми, соседите, животните&#8230;како и луѓето кои дошле во работилниците. Го фотографирав нашиот учител Алваро, луѓето од улицата и луѓето кои ги знам. Најмногу ми се допадна фотографијата со мајка ми и Ингрид.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 287px"><img title="Фотографина на Анкла2 (искористена со дозвола)" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/nula.jpg" alt="Фотографија на Анкла2 (искористена со дозвола)" width="277" height="309" /><p class="wp-caption-text">Фотографија на Анкла2 (искористена со дозвола)</p></div>
<p>Проектот беше  пречекан со восхит и од страна на останатите во граѓанската медиумска заедница. Дејвид Сасаки <a href="http://http://el-oso.net/blog/archives/2009/03/26/peace-blogging-along-the-colombia-venezuela-border/" target="_self">објави пост</a> за овој проект, во кој меѓудругото многу се пишува и за актуелниот конфликт и бегалците:</p>
<blockquote><p>Она што ми се допаѓа кај овој проект е тоа што не го претставува гратчето Ел Нулја како воена зона како и секоја друга онлајн референца за заедницата. Ел Нулја се прикажува од очите на оние кои живеат таму. Кога понатаму ќе се случи трагедија, младите луѓе од Ел Нулја ќе знаат како да користат онлајн алатки со цел да ја развијат свеста кај луѓето и да бараат помош. Но, дотогаш тие исто така ќе знаат како да ја развијат свеста за добрите работи во својот живот.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/19/915/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Bubisher: Автобус со книги за децата во Западна Сахара</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/07/691</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/07/691#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 07 May 2009 16:03:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Сахара]]></category>
		<category><![CDATA[Книги]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=691</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРената Авила  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Bubisher: „Книги за децата од бегалските кампови во Западна Сахара“

Bubisher значи „птица што носи добри вести“. Според Roge Blog тоа исто така е и името на поетската книга Saharui. Но, за стотиците деца кои живеат во бегалските кампови во [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila/">Рената Авила</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/29/bubisher-a-bus-of-books-for-children-in-western-sahara/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><div id="attachment_70592" class="wp-caption alignleft" style="width: 237px;"><a rel="attachment wp-att-70592" href="http://mk.globalvoicesonline.org/?attachment_id=70592"><img class="size-medium wp-image-70592" title="Bubisher " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/3060684831_94caa48be7-227x300.jpg" alt="Bubisher..Books for Western Sahara children in refugee camps " width="227" height="300" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">Bubisher: „Книги за децата од бегалските кампови во Западна Сахара“</p>
</div>
<p style="text-align: justify;">Bubisher значи „птица што носи добри вести“. Според <a href="http://www.blogseitb.com/rogeblasco/tag/bubisher/">Roge Blog</a> тоа исто така е и името на поетската книга Saharui. Но, за стотиците деца кои живеат во бегалските кампови во западна Сахара, тоа е името на автобусот полн со книги, објаснува <a href="http://hazloquedebas.blogspot.com/2008/08/qu-es-bubisher.html">Haz lo que debas.</a><br />
Гонзало Мур, автор на книги за деца и човекот зад  <a href="http://www.bubisher.com/">Bubisher</a> вели:</p>
<blockquote><p>El Bubisher no lleva ibros regalados o sobrantes, sino un plan de lectura, con 4 o 20 ejemplares por titulo, para un fondo inicial de 1400 libros.</p></blockquote>
<div class="translation">Bubisher не носи употребени или многу книги, но тоа е план за читање со 4-20 копии по наслов за да се отвори библиотека од 1400 книги.</div>
<p><a href="http://abueliki.blog.com.es/2009/04/12/un-bibliobus-solidario-bubisher-5934363/">Блогот Abueliki</a> не охрабрува да го прочитаме блогот и да го поддржиме во напорите -  не само со средства туку и преку делење на искуството и учење за извонредниот начин на кој волонтерите се ангажираат во проектот и го сакаат. Меѓу нив има политичари, универзитети, издавачки куќи и обични луѓе.</p>
<p><a href="http://abueliki.blog.com.es/2009/04/12/un-bibliobus-solidario-bubisher-5934363/"></a></p>
<p><object width="400" height="321" data="http://vimeo.com/moogaloop.swf?clip_id=2831004&amp;server=vimeo.com&amp;show_title=1&amp;show_byline=1&amp;show_portrait=0&amp;color=&amp;fullscreen=1" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowfullscreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://vimeo.com/moogaloop.swf?clip_id=2831004&amp;server=vimeo.com&amp;show_title=1&amp;show_byline=1&amp;show_portrait=0&amp;color=&amp;fullscreen=1" /></object><br />
<a href="http://vimeo.com/2831004"></a></p>
<p><a href="http://vimeo.com/2831004">EL PAJARO QUE TRAE LA BUENA SUERTE</a> од <a href="http://vimeo.com/user1158492">Irene Bailo</a> на<a href="http://vimeo.com/"> Vimeo.</a></p>
<p>Блогот Kalandra <a href="http://www.kalandraka.com/blog/?p=2112">објаснува повеќе:</a></p>
<p><em></em></p>
<blockquote><p>Además de libros en castellano, donados por editoriales como KALANDRAKA, el Bubisher también incorpora una selección de literatura infantil y juvenil en árabe, lo que afianza los lazos de la multiculturalidad. Frente a la carencia de libros y de espacios de lectura, el Bubi supone “una biblioteca abierta y que se acerca a los lectores”, tal y como ha expresado Gonzalo Moure. Una biblioteca rodante, en constante movimiento</p></blockquote>
<div class="translation">Како додаток на книгите на шпански, донирани од издавачки куќи како Kalandra, Bubisher има колекција од книги за деца и млади на арапски јазик, зајакнувајќи ги врските со мултикултуризмот. Соочувајќи се со недостаток на книги и место за читање, Bubi е отворена библиотека која оди таму каде што се читателите, објаснува Gonzalo Moure. Мобилна библиотека која е секогаш во движење.</div>
<p>Дали сакаш да волонтирате за Bubisher? Можеш да и се придружиш на <a href="http://www.bubisher.com/2009/03/120-amigos-del-bubisher.html">120 Bubusher friends</a> иницијативата со нивните партнери со училници или училишта за да помагаш при собирање на средства или самиот можеш да донираш книги или средства. Исто така можеш да ги <a href="http://www.enriquecampoamor.com/Webs/Bubisher/Documentos/BUBI_FOLLETO.pdf">преведуваш нивните материјали </a>од шпански на други јазици за да ги покажеш на својата околина. А можеш да направиш и повеќе: да посетиш некој од бегалските кампови како <a href="http://www.bubisher.com/2008/09/voluntarios_30.html">волонтер</a> и да читате заедно со децата.</p>
<p>Како заклучок, сакам да го цитирам креаторот на Bubisher <a href="http://www.gonzalomouretrenor.es/">Гонзало Мур</a>, односно неговата дискусија за литературата и книгите:</p>
<blockquote><p>Eso es la literatura: corazones que no dejan de latir, pensamiento sin la barrera del tiempo. El corazón del abuelo latiendo en nuestro pecho. El aliento de Homero en nuestros oídos. Leer es vencer al tiempo, tener mil corazones.</p></blockquote>
<div class="translation">Ова е литература: срца кои продолжуваат да чукаат, мисли кои ги предизвикуваат временските бариери. Во нашите гради чука срцето на нашиот дедо. Здивот на Хомер во нашите уши. Да читаш значи да го предизвикаш времето, да чувствуваш со чувствата на илјада срца.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/07/691/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
