<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>на македонски &#187; Староседелци</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/indigenous/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 01 Dec 2008 12:03:47 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Канада: Убивање на жени и девојчиња, староседелци, во центарот на вниманието</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 20 Oct 2008 11:47:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Канада]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=398</guid>
		<description><![CDATA[Преку „Жените прават филмови“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора), од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/2761113772_81f0a369b3_m.jpg" alt="Фигура од жена, староседелец" width="185" height="240" />Преку „<a href="http://www.wmm.com/filmcatalog/pages/c725.shtml" target="_blank">Жените прават филмови</a>“ дознаваме за канадскиот документарен филм кој го насочи вниманието на јавноста кон исчезнувањето и убивањето на повеќе од 500 жени староседелци во Канада во последните 30 години. Филмот се вика <em>Finding Dawn (Пронаоѓање на Доун - зора)</em>, од Кристин Велш. Филмот е именуван по Доун Греј, која беше 23тата жртва чија ДНК беше препознаена во најголемото истражување на сериски убиства во Канада во 2002-2004. Филмот се фокусира на оваа приказна, а други, како и на извештаи и жалби поради пасивноста на властите во врска со убиствата и исчезнувањето на овие канадски жени - староседелци и борбата со која семејствата на овие жени се соочуваат за да ја најдат правдата.</p>
<p>Клиповите од овој филм и други поврзани со убиствата на жени и девојки може да се најдат на <a href="http://citizen.nfb.ca/femicide-killing-women-and-girls" target="_blank">веб-сајтот Citizen Shift во досие</a> за оваа тема. Првиот клип од <a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-1" target="_blank">Пронаоѓање на Доун</a> го прикажува случајот на Доун Греј во Ванкувер:</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn1_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn1_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/981" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-2" target="_blank">Второто видео</a> ни го прикажува автопатот Yellowhead (Жолта глава), еден осамен долг пат кој поврзува многу различни градови, каде многу жени исчезнале или се убиени, кој сега е познат по името Автопатот на солзите.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn2_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn2_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/982" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
<p><a href="http://citizen.nfb.ca/finding-dawn-clip-3" target="_blank">Третиот</a> и последен клип од филмот се фокусира на Долин Кеј Боси, една жена чие семејство помина години барајќи објаснување за нејзиното исчезнување, прашувајќи се зошто властите не ги сфаќаат сериозно извештаите за исчезнувањата на жените староседелци.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://citizen.nfb.ca/sites/all/modules/meidia/players/flvplayer.swf" width="450" height="360" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="sameDomain" flashvars="image=http://citizen.nfb.ca/sites/citizen.nfb.ca/files/images/en_finding_dawn3_80.jpg&amp;file=rtmp://flash.nfb.ca/citizenshift/videos/user/1/&amp;id=300_52581_finding_dawn3_Extrait_.rm&amp;type=rtmp&amp;autoPlay=true&amp;bufferLength=5" type="application/x-shockwave-flash" pluginspage="http://www.macromedia.com/go/getflashplayer" /></object></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://citizen.nfb.ca/node/983" target="_blank">Погледни повеќе на Citizen Shift.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/20/398/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Светската банка започна натпревар за најдобар филм – социјални димензии или промени во климата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/354</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/354#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 16 Sep 2008 06:30:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Општо]]></category>

		<category><![CDATA[Развој]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[Храна]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=354</guid>
		<description><![CDATA[Светската Банка има повик за пријавување на 2-5 минутни документарни филмови кои ги прикажуваат социјалните ефекти или аспекти од промената на климата. Крајниот рок за пријавување на натпреварот е 24 октомври 2008. Тие би преферирале пријавување на филмови од земјите во развој (особено од младината), кои покриваат било која од овие категории:
-    [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Светската Банка има <a href="http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTSOCIALDEVELOPMENT/0,,contentMDK:21840190~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:244363,00.html" target="_blank">повик за пријавување</a> на 2-5 минутни документарни филмови кои ги прикажуваат социјалните ефекти или аспекти од промената на климата. Крајниот рок за пријавување на натпреварот е 24 октомври 2008. Тие би преферирале пријавување на филмови од земјите во развој (особено од младината), кои покриваат било која од овие категории:</p>
<p>-    <strong>Конфликт:</strong> Како последиците од промената на климата во недостатокот на ресурси и економската, а во многу случаи, и политичка нестабилност, може да доведат до општествен немир и вооружен конфликт?</p>
<p>-    <strong>Миграција</strong>: Дали постои поврзаност помеѓу промената на климата и миграцијата на населението?</p>
<p>-    <strong>Социјална политика:</strong> Како владите подготвуваат ефективни социјални политики за да се справат со предизвиците од промената на климата?</p>
<p>-    <strong>Сушни подрачја</strong>: Каква е општествената реакција за сушните подрачја во однос на промените на климата?</p>
<p>-    <strong>Урбан простор</strong>: Како мерките за адаптацијата на промените на климата ги зимаат во обѕир потребите на сиромашните во урбана околина?</p>
<p>-    <strong>Рурални институции</strong>: Како локалните институции во земјоделските општества градат капацитети за да се справат со ризиците поврзани со промената на климата и создаваат решенија?</p>
<p>-    <strong>Староседелци (домородци)</strong>: Како староседелците (домородци) реагираат и се адаптираат на влијанието од промените на климата?</p>
<p>-    <strong>Родови прашања:</strong> Дали промената на клима има различни импликации врз мажите и жените, момчињата и девојчињата? Како и каде може да се види ваков пример?</p>
<p>-    <strong>Владеење</strong>: Како општествена одговорност може да биде промовирана за постапка врз климата?</p>
<p>-    <strong>Шуми:</strong> Кои се заканите и можностите за локалните заедници во напорите да се намали ширењето на уништување на шумите и деградацијата?</p>
<p>-    <strong>Човекови права:</strong> Кои се импликациите на човековите права во промените на климата?</p>
<p>Повеќе информации за натпреварот може да погледнете <a href="http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/TOPICS/EXTSOCIALDEVELOPMENT/0,,contentMDK:21836866~pagePK:210058~piPK:210062~theSitePK:244363,00.html" target="_blank">тука</a>.</p>
<p>Следува видео од повикот за пријавување.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="349"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/qfcxY6fMDwU&#038;rel=0&#038;border=1&#038;color1=0x5d1719&#038;color2=0xcd311b&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/qfcxY6fMDwU&#038;rel=0&#038;border=1&#038;color1=0x5d1719&#038;color2=0xcd311b&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="349"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/16/354/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Добредојде на светиот месец Рамазан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/339</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/339#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 01 Sep 2008 11:09:57 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Религија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=339</guid>
		<description><![CDATA[Муслиманскиот свет месец Рамазан, кој започна во понеделник, има особена арома во Египет, каде улиците се декорирани по тој повод. Еден блогер не води во срцето на дејствието и ни ја отсликува свеченоста.
Египетскиот блогер Саса, на нејзиниот блог Приказни од минатото цитира еден извештај објавен на египетската веб страница Масрави, која неодамна објави приказна за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><img class="alignleft" style="margin: 5px; float: left;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/08/fanoos.jpg" alt="" width="200" height="267" />Муслиманскиот свет месец <a href="http://www.answers.com/topic/ramadan-4" target="_blank">Рамазан</a>, кој започна во понеделник, има особена арома во Египет, каде улиците се декорирани по тој повод. Еден блогер не води во срцето на дејствието и ни ја отсликува свеченоста.</p>
<p>Египетскиот блогер <a href="http://tefa1.blogspot.com/2008/08/blog-post_30.html" target="_blank">Саса</a>, на нејзиниот блог Приказни од минатото цитира еден извештај објавен на египетската веб страница Масрави, која неодамна објави приказна за тоа како Египет е подготвен  да го пречека светиот месец.</p>
<blockquote><p>КАИРО – еден извештај за иранската новинска агенција споменува дека Рамазан има поинаква арома во Египет, особено тоа се должи на наследените традиции кои се задржани и одржувани од египетските семејства стотици години наназад, некои датираат уште од времето на Фатимите. Скоро да не може да се најде една улица во Египет без декорации, кои му посакуваат добредојде на светиот месец. И до стартот на месецот, египетските улици достигнуваат 180 степени, со малите деца натпреварувајќи се да имаат најубава улица во областа, со декорации и закачување на обоени знамиња.</p></blockquote>
<p>Таа продолжува:</p>
<blockquote><p>Исто така ретко може да се најде улица без продавница која продава <a href="http://www.answers.com/fanoos" target="_blank">Фаванис</a> [традиционални фенери, светилки] или оние за снабдување на храна за Рамазан, сега подобро познато како Рамазанска торба. Таквите торби содржат основни прехранбени продукти кои ги купуваат богатите за да им раздаваат на сиромашните и луѓето со ниски приходи, со тренд кој секоја година се зголемува, да застане рамо до рамо покрај Масата на милостина [храна гозба за сиромашните], која рефлектира солидарност помеѓу Египќаните и покрај тешките економски услови  кои ги искусуваат сиромашните класи во Египет.<br />
И во турата низ бројните Египетски улици за набљудување на овој феномен, почетната точка беше Гиза, каде продавниците за Фаванис беа распрскани насекаде, со освежителни продажби.</p></blockquote>
<p>Таа исто така споменува и нов тренд помеѓу двојките во Египет:</p>
<blockquote><p>И новиот тренд оваа година, е дека Фаванис светилките не се повеќе омилени само меѓу децата, туку тоа исто се проширува кај возрасните, каде верените двојки сакаат да си подарат Фаноус (еднина за Фаванис) за својот вереник/чка, како симбол за оптимизам да се влезе во среќен брак.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/339/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Арабија: Дали мажите Арапи-Американци се губитници?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 06 Aug 2008 11:34:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јордан]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Образование]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Соединети Американски Држави]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=309</guid>
		<description><![CDATA[„Дали мажите Арапи-Американци навистина се губитници“ се прашува Асом, млада Арабјанка-Американка – или родителите на потенцијалните невести не се во контакт со реалноста кога доаѓа време за избор на соодветен зет?
Според Асом:
Многу возрасни ги сметаат неколкуте момчиња од мојата мала заедница за претставници на Арапите-Американци од САД и одлучија дека едноставно нема квалификувани момчиња за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>„Дали мажите Арапи-Американци навистина се губитници“ се прашува <a href="http://diaryofasoom.blogspot.com/2008/07/no-good-arab-american-males.html" target="_blank"><em>Асом</em></a>, млада Арабјанка-Американка – или родителите на потенцијалните невести не се во контакт со реалноста кога доаѓа време за избор на соодветен зет?</p>
<p>Според Асом:</p>
<blockquote><p>Многу возрасни ги сметаат неколкуте момчиња од мојата мала заедница за претставници на Арапите-Американци од САД и одлучија дека едноставно нема квалификувани момчиња за нивните ќерки. Тие велат дека е тажно што нивните ќерки ќе се омажат со некој што пораснал во друга земја и не зборува течен англиски, но едноставно нема друга опција бидејќи Арапите Американци се губитници. Тешко е да се најде некој што го применува муслиманството, којшто е образуван, има добра кариера, а израснат во Америка. Културната бариера ќе биде мал компромис, кој брзо ќе го надмине.</p></blockquote>
<p>Таквата ситуација, вели блогерот, прикажува колку таквите мајки не се во контакт со реалноста.</p>
<blockquote><p>Тоа е како „Жено дали ти си била во Средниот Исток, неодамна????“ Не е баш земја со млади принцови на бел коњ со дипломи, со многу средства и кои се придржуваат до 5те столба на Исламот и сето тоа го прават додека ја чекаат твојата ќерка да се појави и да им го исполни животот.</p></blockquote>
<p>Таа објаснува дека проблемот со недостиг на соодветни додворувачи за муслиманските Арабјанки-Американки е поради тоа што девојките се многу поамбициозни и поквалификувани од мажите – наведувајќи дека проблемот не е само во САД туку во целиот арапски свет.</p>
<blockquote><p>Мажите се генерално помалку амбициозни отколку претходно, а девојките се повеќе. Би рекла дека ова е поистакнато во Средниот Исток отколку во САД. Во Јордан, се шегував со мојата роднина, која е во последната година од нејзините студии по инженерство, дека доколку не побрза да си најде колега за момче пред да дипломира, ќе заврши со некој од војската, кој е пушач и пцуе многу.</p></blockquote>
<p>Асом исто така наведува искуство со мајка Арабјанка, која ја има испратено својата ќерка во Средниот Исток за да си најде соодветен додворувач.</p>
<blockquote><p>Беше фрустирачки додека се обидував да го објаснам ова на познајничка на мајка ми, која постојано зборуваше за тоа како се обидувала да ја убеди својата ќерка (која нема ни 20 години) да оди во Средниот Исток и таму да бара додворувач, бидејќи во САД „нема ниеден“. Таа дури призна дека ја испратила ќерка и во Јордан и Дубаи за да го помине летото со роднини, со единствена цел да запознае „квалификувани“ момчиња.</p></blockquote>
<p>Блогерот застанува на страната на мажите Арапи-Американци. Таа ги опишува мажите Арапи-Американци на следниов начин:</p>
<blockquote><p>Има многу одлични работи во американската култура и општество, кои не се застапени во Средниот Исток и другите источни земји. Момците кои пораснале во САД, како резултат на изложеноста  на разновидност во животот и нормите, знаат да бидам многу помирни, трпеливи и урамнотежени. Борбата да се израсне како малцинство, овозможи развивање на мажи кои се искрени и сензитивни. Оние кои избраа да го практикуваат Исламот имаат многу подлабоко ниво на верба и разбирање од оние кои се израснати во голема муслиманска околина.</p></blockquote>
<p>Во постот на Асом има и дел за Арабјанките-Американки, каде пишува зошто би му било тешко на Арап израснат во Средниот Исток да се справи со нив:</p>
<blockquote><p>Заедничко за девојките пораснати во САД, споредено со оние пораснати во Средниот Исток, е тоа што тие се сензитивни, разгалени и љубопитни. Ние сакаме да прашуваме „Зошто?“ и понекогаш се буниме без некоја причина. Девојка со такви квалитети може да претставува голем проблем за момче пораснато на исток. Западните момчиња НЕ СЕ ПОДОБРИ од источните, но генерално се подобри за западните девојки.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/309/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Саудиска Арабија: Црна кеса за ѓубре</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/280</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/280#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Jul 2008 10:22:15 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=280</guid>
		<description><![CDATA[Американската Сабра е во Саудиска Арабија&#8230; и има врска со она што го прават саудиските жени кога треба да се покријат од глава до пети кога се надвор од нивниот дом.
За Абаја или прекривката која ја носат жените во Саудиска Арабија, Сабра пишува:
Јас ја носам мојата абаја кога го напуштам нашиот дом за да извршам [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Американската <a href="http://stilettosinthesand.blogspot.com/2008/07/abeya-prison.html" target="_blank"><em>Сабра</em></a> е во Саудиска Арабија&#8230; и има врска со она што го прават саудиските жени кога треба да се покријат од глава до пети кога се надвор од нивниот дом.</p>
<p>За Абаја или прекривката која ја носат жените во Саудиска Арабија, Сабра пишува:</p>
<blockquote><p>Јас ја носам мојата абаја кога го напуштам нашиот дом за да извршам вообичаено пазарување на продукти – што е ЕДИНСТВЕНОТО пазарување што го извршувам тука [морав да го носам пред една недела или две, кога бев во центарот на градот за да најдам боја]. Не го сметам за „затвор“, но секако немам високо мислење за него, и го нарекувам „црна кеса за ѓубре“. Тоа е смешна одредба за облека, која жените тука се насила натерани да ја носат поради присилувањето наметнато од општеството и мажите кои сакаат контрола, чие похотно зјапање очигледно го потврдува недостатокот на нивното било какво самоконтролирање.</p></blockquote>
<p>И со зборувањето за похотни мажи, Сабра го прикажува овој смешен настан на своите читатели:</p>
<blockquote><p>Минатата вечер ДХ пријателот Ли дојде на гости. Тој, заедно со уште тројца други пријатели, бил во „фамилијарниот“ базен во нашето општество [ние имаме базен само за мажи, само за жени и фамилијарен базен каде можат да одат и мажи и жени]. Ли кажа дека таму имало млада девојка од Западот, која се сончала во нејзиниот мал Билабонг бикини костум – кој, инаку, не е дозволен во фамилијарниот базен – само во женскиот базен, кога „локален“ средовечен маж како што излегол од машката соблекувална не можел да си ги контролира неговите „похотни“ очи и како што одел се превртел кога неговите коленици се судриле со неподвижна клупа. Ли рече дека се што тој и неговите другари можеле да направат е да се смеат хистерично на спектаклот кој го направил човекот – а тој не бил повреден – само неколку мали гребнатини од неговиот контакт со циментот. Меѓутоа неговата гордост била срушена, а ако не била, тогаш требала да биде. Моралот, секако, е дека тој не требал да зјапа;  глетката на млада девојка, која НЕ била завиткана во ужасна црна кеса за ѓубре, била премногу за него&#8230;</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/18/280/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Рано летување во Кувајт</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/14/267</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/14/267#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 14 Jul 2008 09:53:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Забава]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Кувајт]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=267</guid>
		<description><![CDATA[
Како што се зголемува живата на термометрите и доаѓањето на летото во Кувајт, блогерите се зафатени со барање на локации за нивните летни одмори.
Меѓу нив е и Здистрикт, кој бил на патување на островот Кубар. Тој пишува:
Ова беше топол викенд и одењето во Кубар не беше лоша идеја, сакав да скокнам во вода за да [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/07/kubbar040708-004.jpg" alt="Фотографија од марината на Кувајт" width="500" height="333" /></p>
<p>Како што се зголемува живата на термометрите и доаѓањето на летото во Кувајт, блогерите се зафатени со барање на локации за нивните летни одмори.</p>
<p>Меѓу нив е и <a href="http://www.zdistrict.com/2008/07/06/kubbar-trip/" target="_blank"><em>Здистрикт</em></a>, кој бил на патување на островот Кубар. Тој пишува:</p>
<blockquote><p>Ова беше топол викенд и одењето во Кубар не беше лоша идеја, сакав да скокнам во вода за да се оладам. Ми требаше околу 20тина минути за да го подготвам бродот и да почекам неколку луѓе пред да тргнам за Кубар. Беше топло и на палубата и сакав да скокнам веднаш во водата, но водата на марината е доста одвратна, па затоа се откажав и наместо тоа се разладував со коцки мраз, кои се растопуваа брзо.</p></blockquote>
<p>Во меѓувреме, <a href="http://desertgirlkuwait.blogspot.com/2008/07/kabd.html" target="_blank"><em>Десертгрлкувајт</em></a>, оди на патување во Кабд. Таа го опишува својот излет:</p>
<blockquote><p>Кабд на локален дијалект се изговара „чебд“. „Чебд“ значи црн дроб на арапски. Не ме прашувајте за поврзаноста. Не знам.</p>
<p>Бидејќи владата ја сруши целата Фунатис област од автопатот Фахахел (30), каде беа повеќето од фармите, скоро целата поранешна популација се пресели во своите фарми во Кабд. Никој (освен мојот пријател, М, чија жена го исфрли од куќата) не живее на овие места, кои беа наменети за земјоделство. (Кога велам „земјоделство“ мислам на „забава“)</p></blockquote>
<p><a href="http://www.chillnite.com/visit-to-kuwait-aquarium" target="_blank"><em>Чилнит</em></a> оди во Кувајтскиот аквариум и пишува:</p>
<blockquote><p>За викендот одлучивме да го посетиме Кувајтскиот аквариум, сместен во Кувајтскиот научен центар. Еден збор „Фантастично“&#8230;</p>
<p>Доколку сте истрошени од жештината, под стрес од работата или би сакале да искулирате&#8230; само наминете во аквариумот.</p></blockquote>
<p>Фотографија од <a href="http://www.zdistrict.com/" target="_blank"><em>здистикт</em></a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/14/267/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Ирак: Црна – боја на жалост</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/216</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/216#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 17 Jun 2008 08:50:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=216</guid>
		<description><![CDATA[Жените од Ирак сега веќе се навикнати да носат црно – бојата на жалост и тага, забележува Инсајд Ирак. Но помеѓу темнината и тагата, некои жени признаваат дека носат кафено, зелено, па дури и розово!
Според Кореспондинг Џенан:
Црната е омилена боја за облеката на жените од Ирак – не бидејќи ја сакаат, туку бидејќи се навикнати [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Жените од Ирак сега веќе се навикнати да носат црно – бојата на жалост и тага, забележува <a href="http://washingtonbureau.typepad.com/iraq/2008/06/black-iraqi-wom.html" target="_blank"><em>Инсајд Ирак</em></a>. Но помеѓу темнината и тагата, некои жени признаваат дека носат кафено, зелено, па дури и розово!</p>
<p>Според <em>Кореспондинг Џенан</em>:</p>
<blockquote><p>Црната е омилена боја за облеката на жените од Ирак – не бидејќи ја сакаат, туку бидејќи се навикнати да ја носат. Во неколку декади жените од Ирак претрпуваат војни, во кои изгубија свои блиски. Тоа е причината која ги натера да носат црно за да ја покажат својата голема тага.</p></blockquote>
<p>Тоа е обичај, наведуваат во бизнисите на текстилните трговци. Џенан потенцира:</p>
<blockquote><p>Дури и трговците во Ирак импортираат повеќе црна облека отколку другите бои за да ги задоволат барањата на пазарот.</p></blockquote>
<p>Кој друг стандард го следат жените од Ирак за да ја изберат бојата на нивната облека? прашува Џенан и потоа одговара:</p>
<blockquote><p>Најчесто користена, како што објаснив претходно, е црната. Покрај жалењето, црната се користи и за нашиот традиционален костим , наречен аба (фустан, наметка).</p></blockquote>
<p>Блогерот го поврзува своето лично искуство со нејзината мајка, која носела црно од глава до пети цели 28 години. Таа пишува:</p>
<blockquote><p>Уште од 1980 па до денес ја гледам мојата мајка како носи црна облека од глава до пети. Таа првпат започна да носи црно по смртта на мојот татко пред 28 години и ја нема сменето дури ниеднаш, дури и ако се случи некоја убава работа во фамилијата. Мојата мајка е како милионите жени од Ирак кои ги имаат изгубено своите сопрузи, браќа, синови или други сакани.</p>
<p>Еднаш ја побарав од мајка ми да стави барем бела шамија на својата глава наместо црна . Таа одговори: „Срамота е да се носи шарена облека ако имаш изгубено сакан.“ Мојата мајка беше убедена дека жена која го има изгубено својот сакан не смее да носи ниедна друга боја освен црна.</p></blockquote>
<p>Што со Џенан? Што таа сака? Таа признава:</p>
<blockquote><p>Што се однесува до мене, јас сакам да носам различни бои. Особено ја сакам кафеавата и зелената – па дури некогаш и розова! Не мора да биде специјална пригода за да носам розово, ја носам кога имам желба за тоа. Покрај абас, ние носиме фереџе, а тие треба да бидат координирани со бојата на другите алишта што ги носиме.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/216/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија, Грција: ХРВ извештај</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/09/206</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/09/206#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 09 Jun 2008 09:56:13 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=206</guid>
		<description><![CDATA[Кажи: Македонија го објавува извештајот од организацијата за човекови права Хјуман рајтс воч за Македонците во Грција и поставува линк до него.
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><em>Кажи: Македонија</em> го објавува извештајот од организацијата за човекови права Хјуман рајтс воч за <a href="http://say-macedonia.blogspot.com/2008/06/macedonians-of-greece-report-by-human.html" target="_blank">Македонците во Грција</a> и поставува линк до него.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/09/206/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор: Амазонските племиња наспроти нафтата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/04/191</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/04/191#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 04 Jun 2008 15:03:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Бразил]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>

		<category><![CDATA[Енергетика]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Здравје]]></category>

		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=191</guid>
		<description><![CDATA[
Утро во Амазон&#8230; од марк6, користена според Криејтив комонс лиценца
Огромниот интерес за богатствата на Амазон е една од причините за на 23 мај на интернет да се распространат фотографии , кои покажуваат членови на изолирано племе во Амазон како стрелаат кон авионот на фотографот. Меѓутоа, за некои организации, Амазон никогаш не бил далеку од нивните [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p style="text-align: center;"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/90102502_b2cf1d369e1.jpg" alt="Утро во Амазон" width="500" height="375" /></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://www.flickr.com/photos/markgee6/90102502/" target="_blank">Утро во Амазон</a>&#8230; од <a href="http://www.flickr.com/photos/markgee6/">марк6</a>, користена според <a href="http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/deed.en" target="_blank">Криејтив комонс лиценца</a></p>
<p>Огромниот интерес за богатствата на Амазон е една од причините за на <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/23/brazil-images-of-the-invisible-indians-in-the-amazon/" target="_blank">23 мај на интернет</a> да се распространат фотографии , кои покажуваат членови на изолирано племе во Амазон како стрелаат кон авионот на фотографот. Меѓутоа, за некои организации, Амазон никогаш не бил далеку од нивните мисли и во овој пост ќе видиме неколку видео од <a href="http://www.amazonwatch.org/" target="_blank">Амазон Воч</a>, а некои од нив беа прикажани на <a href="http://www.witness.org/index.php" target="_blank">Витнес</a> во <a href="http://hub.witness.org/" target="_blank">изборот на уредниците на Хаб</a>.</p>
<p>За почеток, видео кое го покажува степенот на штетите предизвикани од раководството на одделот за токсичен отпад на нафтената компанија Чеврон Техако, која со години го загадува амазонскиот басен во Еквадор. Во <a href="http://youtube.com/watch?v=jmnh0mVd0bY" target="_blank">следното видео</a>, група од сиромашни луѓе раскажува за своите здравствени проблеми, рак и нивната тужба против Чеврон Техако, во која бараат компанијата да чисти после себе.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://www.youtube.com/v/jmnh0mVd0bY&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Потоа, <a href="http://hub.witness.org/en/AmazonWatch/Conoco" target="_blank">раководителот на Хуб, Крис Мајкл</a> ги избра следниве две видеа. Првото, анимација која ја исмејува корпорациската пропаганда и покажува различна перспектива за катастрофата со токсичниот отпад во Еквадор, поканувајќи ги гледачите да дознаат повеќе за судењето, за Чеврон Техако во Еквадор и им одговара на нивните тврдења дека тие постапувале според законот и не биле причина за катастрофата, а воедно дава слика и за штетите од нафтеното експлоатирање во амазонскиот басен на <a href="http://www.chevrontoxico.org/index.php" target="_blank">Chevrontoxico.com</a>.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://www.youtube.com/v/rdJ9W39HdDU&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Следново видео ја прикажува приказната за тоа како лидерите на племињата сѐ уште се борат да спречат идни вакви катастрофи и инсистирањето на владата на Еквадор да ја даде под наем земјата каде се сместени резерватите на изолираните племиња за нафтена експлоатација, не само без одобрување од племињата туку и наспроти нивното отворено негодување.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://hub.witness.org/sites/hub.witness.org/modules/contrib-5/flvmediaplayer/mediaplayer.swf" type="application/x-shockwave-flash" type="movie" width="320" height="260" allowfullscreen="true"  flashvars="width=320&#038;height=260&#038;file=http://hub.witness.org/xspf/node/2955&#038;enablejs=true&#038;allowscriptaccess=always&#038;shuffle=false&#038;logo=http://hub.witness.org/sites/hub.witness.org/themes/witness/images/hub_wm.png&#038;overstretch=fit&#038;repeat=false"></embed></object></p>
<p>За крај, независен документарец, кој може <a href="http://www.mofilms.org/justicianow/index.html" target="_blank">слободно да се преземе</a>, наречен <a href="http://www.youtube.com/watch?v=7ZfJjXOOAFo" target="_blank">Правда сега: Луѓето се борат против нафтата</a>. Потоа следи, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=EpRXEudb8Ro" target="_blank">краток извадок од филмот</a>, кој покажува дека најголемиот нафтен резерват лежи под најразновидниот биолошки регион во Амазон, Јасуни резерватот во Еквадор:</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed src="http://www.youtube.com/v/EpRXEudb8Ro&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="344"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/04/191/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Бразил: Видливите и невидливите Индијанци и ексклузивноста</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/02/188</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/02/188#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 02 Jun 2008 12:53:41 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Бразил]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=188</guid>
		<description><![CDATA[Неделава, бразилските Индијанци беа во центарот на вниманието на светските медиуми и локалната блогосфера реагираше на тоа. Од фотографиите на изолираното племе во Амазон, кои „протекоа“ прво на блог кој сега бара да биде наведен како извор на информацијата, до снимките од бесниот протест против градење брани на реката Ксингу во басенот на Амазон, при [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Неделава, <strong>бразилските Индијанци беа во центарот на вниманието</strong> на светските медиуми и локалната блогосфера реагираше на тоа. Од <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/23/brazil-images-of-the-invisible-indians-in-the-amazon/" target="_blank">фотографиите на изолираното племе во Амазон</a>, кои „протекоа“ прво на блог кој сега бара да биде наведен како извор на информацијата, <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/30/brazil-struggling-to-deliver-the-deeper-messages/" target="_blank">до снимките од бесниот протест</a> против градење брани на реката Ксингу во басенот на Амазон, при што функционер на Бразилската национално електростопанство беше исечен со традиционални мачети и боздогани. Блогерите имаа <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/30/brazil-struggling-to-deliver-the-deeper-messages/" target="_blank">различни погледи</a> од доминантните приказни во главните медиумски текови.</p>
<p>Еве го видеото од Бразилскиот ГЛОБО за средбата меѓу инженерот и Индијанците.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="380" height="310"><param value="http://video.globo.com/Portal/videos/cda/player/player.swf" name="movie"></param><param value="high" name="quality"></param><param value="midiaId=830390&amp;autoStart=false&amp;width=380&amp;height=310" name="FlashVars"><embed flashvars="midiaId=830390&amp;autoStart=false&amp;width=380&amp;height=310" type="application/x-shockwave-flash" quality="high" src="http://video.globo.com/Portal/videos/cda/player/player.swf" width="380" height="310"></embed></param></object></p>
<blockquote><p>Од средбата во Алтамира, бразилските медиуми главно беа фокусирани на прашањето на насилство. ГЛОБО објави специјален извештај во исклучително популарниот викенд-ТВ-магазин <a href="http://video.globo.com/Videos/Player/Noticias/0,,GIM832274-7823-ENGENHEIRO+AGREDIDO+POR+INDIOS+FALA+AO+FANTASTICO,00.html" target="_blank">Фантастико</a> и <a href="http://209.85.171.104/translate_c?hl=en&amp;langpair=pt%7Cen&amp;u=http://fantastico.globo.com/Jornalismo/Fantastico/0,,AA1681849-4005,00-ENTREVISTA%2BCOM%2BO%2BENGENHEIRO%2BDA%2BELETROBRAS%2BATACADO%2BPELOS%2BINDIOS.html" target="_blank">еве го текстот</a> преведен со помош на компјутер на груб англиски. Како што може да видите, фокусот на инженерот и Индијанците поврзани со конфронтацијата и има многу малку информации за последиците од изградбата на браната. Додека бразилските традиционални медиуми се преокупирани со „жешката“ тема, различни блогови и НВО-и со тешка мака се обидуваат да ги пренесат подлабоките пораки. <a href="http://ipcst08.wordpress.com/" target="_blank">Енконтро Ксингу ’08</a> нуди одлично покривање на целиот настан со подлабока анализа на Дејвид Канингем и многу прекрасни фотографии од Сју Канингам. За настанот на Ксингу исто така пишуваа <a href="http://internationalrivers.org/node/2824" target="_blank">Интернешнал Риверс</a>, кои објавија и англиски превод на <a href="http://internationalrivers.org/en/blog/current/final-declaration-xingu-people" target="_blank">декларациите на народите од Ксингу</a>. Достапен е и компјутерски превод на <a href="http://66.102.9.104/translate_c?hl=en&amp;langpair=pt%7Cen&amp;u=http://www.socioambiental.org/nsa/detalhe%3Fid%3D2687" target="_blank">изјавата</a> на широка коалиција бразилски локални организации кои се спротивставуваат на градењето на браната Бело Монте.<br />
<a href="http://lougold.blogspot.com/2008/05/violence-its-incredibly-interesting-to_28.html" target="_blank">Вајоленс</a> – <a href="http://lougold.blogspot.com/" target="_blank">Вижн шер</a>.</p></blockquote>
<p><strong>Многу е интересно што</strong> токму додека траеше дебатата за вистинскиот фокус, особено поради силните слики од насилството, <a href="http://altino.blogspot.com/" target="_blank">Алтино Мачадо</a> - познат блогер од сојузната држава Акре од регионот на Амазон, реши да ги прикаже на светот првите фотографии од едно од последните изолирани племиња во бразилските амазонски дождовни шуми – таканаречените „Невидливи Индијанци“.</p>
<p style="text-align: center;"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/05/invisibleindians.jpg" alt="Слика од невидливите Индијанци" width="410" height="367" /></p>
<blockquote><p>Ако го имате гледано <a href="http://www.ted.com/index.php/talks/view/id/69" target="_blank">незаборавниот говор на Вејд Дејвис на ТЕД во 2004</a>, кога потсетува на магијата на светската културна разновидност, како и за загрижувачкиот степен на умирање на културите и јазиците, тогаш фотографијава може да ви го запре срцето, како што ми направи и мене. Толку е надреалистична што на почетокот мислев дека е измама. Но и <a href="http://www.reuters.com/article/newsOne/idUSN2938303320080530" target="_blank">Ројтерс тукушто ја пренесе сторијава</a>, па ќе претпоставам дека тие ми имаат направено услуга на проверка на фактите. Фотографијата ги покажува членовите на едно од последните племиња на светот кои не биле контактирани, забележани и фотографирани од воздух во далечен агол на амазонските прашуми во близина на границата меѓу Бразил и Перу. <a href="http://www.survival-international.org/home" target="_blank">Сурвајвал интернетшнал</a>, група која ги застапува племенските заедници, <a href="http://www.survival-international.org/news/3340" target="_blank">ги објави фотографиите на нивниот веб-сајт</a> со цитат од Хозе Карлос дос Реис Меирелес Јуниор, кој работи во Одделот за индијански прашања на Владата на Бразил: „Ги надлетавме за да ги покажеме нивните куќи, да покажеме дека се таму, да покажеме дека постојат&#8230; Ова е многу важно оти некои луѓе се сомневаат во нивното постоење.“<br />
„Случувањата во овој регион се монументално злосторство против природата, племињата, фауната и е сведоштво за целосната ирационалност со која ние ’цивилизираните‘ се однесуваме кон светот,“ изјави Меирелес. Наводно во светот постојат над 100 не контактирани племиња, а половина од нив живеат во Бразил или Перу. Неверојатно.<br />
<a href="http://blog.ted.com/2008/05/unbelievable_ph.php" target="_blank">Неверојатна фотографија од едно од последните не контактирани племиња на светот</a> – <a href="http://blog.ted.com/" target="_blank">ТедБлог</a>.</p></blockquote>
<p><strong>Навистина неверојатно.</strong> Ова беше <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/05/23/brazil-images-of-the-invisible-indians-in-the-amazon/" target="_blank">пренесено како главна вест на ГВО</a> на 23 мај, преведено на <a href="http://pt.globalvoicesonline.org/2008/05/23/brasil-imagens-dos-indios-invisiveis-na-amazonia/" target="_blank">португалски</a> и <a href="http://zh.globalvoicesonline.org/hans/2008/05/24/1117/" target="_blank">кинески</a>, за преку блогосферата да ја дигне свеста низ целиот свет. На традиционалните медиуми  им требаа недели да ја пренесат оваа „стара вест“, но сликите се сѐ уште чудесни и блоговите набрзо укажаа дека медиумите објавија стории без да ги почитуваат елементарните правила за наведување извор.</p>
<blockquote><p>Какво ниско ниво. Чекаат да помине некое време (пет дена) и потоа ја објавуваат информацијата како да е нивна. Продолжуваат да се однесуваат кон Амазон како кон егзотична земја, бидејќи не истражуваат подлабоко за прашањата и не ги пренесуваат грижите на експертот за регионот Хозе Карлос дос Реис Меирелес Јуниор. Ваквата игнорантност е „<a href="http://terramagazine.terra.com.br/interna/0,,OI2901449-EI6578,00.html" target="_blank">почетокот на крајот за перуанскиот Амазон</a>.“ Прочитајте ја пораката што денес ја добив од новинарот Том Филипс, дописникот на Гардијан од Бразил: „Мој драг Алтино, дали е сè во ред со тебе? Дали има шанси да го имаш контактот од Хозе Карлос дос Реис Меирелес Јуниор? Гушки!“ Добив многу други барања за контакт со истражувачот, кои ги пренесов поради извештајот за не контактираните Индијанци. Русите се чесни. <a href="http://www.newsru.com/pict/big/1065424.html" target="_blank">Проверете</a>. Или Бразилецот Хозе Муриљо Јуниор, од <a href="http://www.globalvoicesonline.org/2008/05/23/brazil-images-of-the-invisible-indians-in-the-amazon/" target="_blank">Глобал војсис</a>.<br />
<a href="http://altino.blogspot.com/2008/05/racinha-miservel.html" target="_blank">Ниско ниво</a> – <a href="http://altino.blogspot.com/" target="_blank">Алтино Мачадо</a></p></blockquote>
<blockquote><p>Алтино, истото го прават дури и медиумите од Акре! Онаа Рената Бразилеро, од Пагина 20 (<a href="http://www2.uol.com.br/pagina20/30052008/cot0330052008.htm" target="_blank">прочитај овде</a>) е аматер. Таа напиша „вестите ги објави агенцијата ББЦ, по што вчера попладне се појавија на насловните страници на сите интернет-портали за вести.  Според агенцијата, фотографиите се направени во текот на мисија на ФУНАИ (Бразилска национална фондација за Индијанци) во рамките на која е изведен и „лет преку изолиран регион.“ Ме навредува испуштањето на вистинскиот извор од страна на националните и меѓународните медиуми, но не ни можев да замислам дека твоите соседи ќе го сторат истото.<br />
<a href="http://www.chicobruno.com.br/imprimir.php?id=8351" target="_blank">Јас сум со Алтино до крај!</a> – <a href="http://www.chicobruno.com.br/" target="_blank">сајтот на Чико Бруно</a></p></blockquote>
<blockquote><p>Кој ќе заработи или нема да заработи некој долар од откривањето на „Невидливите Индијанци“ од Акре? Не се залажувај, Алтино Мачадо. Ја разбирам твојата новинарска фрустрација што не си бил соодветно наведен како извор во написите кои се објавуваат низ целиот свет. На некој начин, сметам дека истражувачот на дивината Хозе Карлос дос Реис Меирелес е среќен што неговата работа добива признание бидејќи дава интервјуа за десетици глобални весници и списанија, итн. Но каква е врската на [НВО] Сурвајвал интернешнал со фотографиите и мисиите на ФУНАИ? Никаква! Наспроти тоа НВО-то доби на лото, а со нивните техники за маркетинг, тие успеаја да го залепат името на нивната организација на сликите на не контактираните Индијанци, без да вложат ниту цент во остварувањето на она што прво го видовме на твојот блог и во <a href="http://terramagazine.terra.com.br/interna/0,,OI2903379-EI6581,00.html" target="_blank">Тера магазин</a>.<br />
<a href="http://ambienteacreano.blogspot.com/" target="_blank">Вратете ги парите, Сурвајвал!</a> – <a href="http://ambienteacreano.blogspot.com/" target="_blank">Амбиенте Акреано</a></p></blockquote>
<p>Блогот на Алтино е навистина посебен извор на информации за Амазон и не е случајно што неговите постови сега ги пренесува <a href="http://terramagazine.terra.com.br/" target="_blank">Тера магазин</a>, иновативен проект за пренесување вести преку интернет кој <a href="http://terramagazine.terra.com.br/interna/0,,OI2918229-EI6584,00.html" target="_blank">исто така тврди</a> дека се заслужни за информацијата за „Невидливите Индијанци.“ Но додека медиумите на интернет сѐ уште се борат со многу променливи поврзани со таа средина, можеби стануваме сведоци на тренд во кој оригиналните „ексклузивни“ информации стануваат минато. Дискурзивниот и протечен разговор на многу гласови кои во отворена дебата се спротивставуваат на авторитетните традиционални медиуми може да оформуваат колаборативни „ексклузивки“ кои се подобри за сите.</p>
<p>Првиот чекор кон изградбата на овој нов отворен медиумски простор може да биде признавањето на вредноста на сите тие гласови, што може да почне со едноставното и лесно почитување на правилата за добро однесување за наведување извор кај традиционалните медиуми&#8230; и блогерите.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/02/188/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
