<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Индустрија</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/industry/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Бразил: Борба за почесто рециклирање со Манифест за електронски отпад</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/2257</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/2257#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 01 Sep 2009 08:16:50 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2257</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одДиего Касес  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Фотографија од marcbraz на Flickr

Раководењето со отпадот во светски рамки е тешка задача за многу земји, без разлика дали се тие развиени или не. Во Бразил, само околу 10% од градовите имаат правилна стратегија за справување со отпадот кој [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/diego-casaes/">Диего Касес</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/30/brazil-fighting-for-more-recycling-with-the-electronic-waste-manifesto/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><div id="attachment_87934" class="wp-caption alignright" style="width: 216px;"><a href="http://www.flickr.com/photos/mbraz/3218136294/"><img class="size-full wp-image-87934" title="Electronic Wastes" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/lixoeletronico2.jpg" alt="Фотографија од marcbraz на Flickr" height="155" width="206"></a>
<p class="wp-caption-text">Фотографија од marcbraz на Flickr</p>
</div>
<p>Раководењето со отпадот во светски рамки е тешка задача за многу земји, без разлика дали се тие развиени или не. Во Бразил, само околу 10% од градовите имаат правилна стратегија за справување со отпадот кој може да се рециклира, <a href="http://cbn.globoradio.globo.com/comentaristas/andre-trigueiro/2009/07/19/MAIS-UM-DIAGNOSTICO-SOMBRIO-SOBRE-O-FUTURO-DO-PLANETA.htm">според</a> <em><a href="http://www.mundosustentavel.com.br/andre.asp">Андре Тригуеро</a></em>, новинар, професор и коментатор на CBN радио мрежата.</p>
<p>Во последните недели, беше претставена Националната политика за цврстите остатоци во бразилскиот дом на пратеници, која предизвика дискусија помеѓу бразилските блогери поради амандман во 33тиот член, кој се справува со регулациите за логистиката за враќање и задолжителното рециклирање на специјалниот отпад, кој повеќе не ја опфаќа електронската опрема. Многу луѓе сметаат дека ова е поради притисокот од рециклирачките компании, поради високите трошоци за справување со електронскиот отпад. </p>
<p>Реагирајќи на прифаќање на законот,  <em>Coletivo Lixo Eletrônico</em> (Група за електронски отпад) го создаде <a href="http://lixoeletronico.org/manifesto">Манифестот за електронски отпад </a> [португалски] за да сподели неколку информации за тоа што би значела инклузијата на електронскиот отпад во националната политика за да се контролира цврсти остатоци за бразилската популација и нејзиниот живот. Еве извадок од манифестот:</p>
<blockquote><p>No Brasil, temos uma oportunidade hoje que está sendo desperdiçada. Tramita na Câmara dos Deputados o Projeto de Lei da Política Nacional dos Resíduos Sólidos (PL 203/91). É imperativo que a Política Nacional de Resíduos Sólidos contemple os equipamentos eletro-eletrônicos e que estes sejam enquadrados como produtos especiais de logística reversa e reciclagem obrigatória. Os eletro-eletrônicos estarão cada vez mais presentes na nossa vida, trazendo benefícios na mesma velocidade em que produzem mais lixo com o qual ainda não lidamos corretamente. Regulamentar sua destinação é condição urgente e necessária para que possamos continuar a nos beneficiar dos avanços da tecnologia de maneira sustentável, sem pagar um alto preço ambiental e à saúde de nossa população.</p>
</blockquote>
<div class="translation">Во Бразил, имаме можност која буквално се отфрла. Закон кој се однесува на националната политика за цврсти остатоци (PL 203/91) се дискутира во бразилскиот дом на пратеници. Потребно е таква политика да ја опфаќа електронската опрема и да биде означена како посебен продукт за задолжително рециклирање или враќање. Електронската опрема често станува дел од нашиот живот, носејќи ни корист во исто темпо како што станува отпад, со кој што не можеме да се справиме. Регулирањето и специфирањето на дестинацијата за овие електронски уреди е итен и потребен услов за нас за да можеме да продолжиме да уживаме во бенефициите од технолошкиот напредок, без да бидат загрозени здравјето на населението и животната средина.</div>
<p>Целосниот текст од манифест на англиски јазик може да се најде на <a href="http://en.logged-in.org/?p=15">персоналниот блог</a> на авторот на овој текст.</p>
<p>Во <a href="http://blog.primeiramao.com.br/index.php/2009/07/24/um-destino-nobre-para-o-lixo-tecnolgico/">интервју</a> [португалски] на блогот  <em>Primeira Mão</em>, <em>Фелипе Андуза </em>, од блогот за електронски отпад, еден од одговорните за манифестот, на прашањето за како се справува Бразил со електронскиот отпад, одговара: </p>
<blockquote><p>Na esfera federal, há somente a Lei de Crimes Ambientais, que institui a responsabilidade até a deposição adequada de todos os produtos potencialmente contaminantes por seus fabricantes e algumas Resoluções CONAMA sobre pilhas e baterias. […] Boa parte deve parar no lixo doméstico, principalmente o que não pode ser doado, reaproveitado e etc. Estima-se que mais ou menos 1% do lixo eletrônico produzido no Brasil seja reciclado, somente.</p>
</blockquote>
<div class="translation">
<p>На национално ниво, постои само Законот за прекршоци кон животната средина со кој може да се смета некој виновен за потенцијално токсични продукти додека тие не се правилно отстранети и постојат неколку резолуции за батерии од националниот совет за животна средина. […] Голем дел од овој тип на материјал завршува до домаќинските депонии, особено оние кои не може да се донираат или искористат повторно. Проценето е дека само околу 1% од бразилскиот електронски отпад моментално се рециклира. </p>
</div>
<p>Бидејќи оддржливоста побарува повисока стапка на рециклирање, амандманите во законот го носат Бразил во насока која не е компатибилна со населението на земјата и економскиот развој. Исто така е важно да се наспомне, за многу луѓе враќањето на електронската опрема би бил интересен начин за поддршка на проектите за дигиталната инклузија, кои ќе ја користат опремата што сè уште е во добра состојба. </p>
<p>За да се бара поддршка за манифестот, креирана е <a href="http://www.petitiononline.com/ewaste1/">онлајн петиција</a> и полека добива поддршка преку бразилскиот интернет. Потребно е брзо да се прошири гласот, бидејќи може да биде донесен законот со непријателски амандман кон животната средина, но традиционалните медиуми сè уште не ја покриваат темата. </p>
<div id="attachment_87938" class="wp-caption alignnone" style="width: 341px;"><a href="http://www.flickr.com/photos/cbnsp/3571051275/"><img class="size-full wp-image-87938" title="Electronic Wastes at a Street" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/lixoeletronico1.jpg" alt="lixoeletronico1" height="249" width="331"></a>
<p class="wp-caption-text">Фотографија на Flickr од корисникот Galeria de Milton Jung CBNSP</p>
</div>
<p>Во коментар на блогот на манифестот за електронски отпад, <em>Валфридо Асунчао</em> се сеќава на време кога слично, гумите беа оставани во природата, на пример во реките, без внимание од страна на екологистите и населението; <a href="http://lixoeletronico.org/manifesto#comment-354">посочувајќи</a> [португалски] интересен аспект, тој вели:</p>
<blockquote><p>[…] Quem de nós não tem no porão, na garagem ou numa prateleira qualquer um televisor ou computador obsoleto “esquecido”? Quem de nós não tem um (ou vários) telefone celular obsoleto em uma gaveta qualquer? Esses eletro-eletrônicos hoje que são “parte da paisagem ou da decoração”, no futuro não muito distante se tornarão também num preocupante passivo.</p>
</blockquote>
<div class="translation">[…] Помеѓу нас кој нема стар телевизор или компјутер оставен во подрумот, гаражата или кровот? Кој нема еден (или повеќе) стари мобилни телефони во фиока? Оние електронски уреди кои моментално „се дел од декорот на домот“ ќе станат загрижувачка опасност во блиска иднина. </div>
<p><em>Карин Естевам </em> исто така <a href="http://lixoeletronico.org/manifesto#comment-381">го разгледува</a> [португалски] постот на блогот на манифестот, велејќи: </p>
<blockquote><p>Achei maravilhosa esta iniciativa de fazer o Manifesto, afinal precisamos participar incisivamente do processo de formação das Politas Publicas Ambientais.</p>
<p>O lixo é uma questão muito seria e extramamente relevante, principalmente este tipo de lixo já que não se tem ideia do período de decomposição e por isso deve-se buscar alternativas para o seu descarte.</p>
<p>Vou assinar com todo prazer!</p>
</blockquote>
<div class="translation">Мислам дека иницијативата да се креира манифест е одлична, сепак сите ние треба да учествуваме активно во создавање на јавна политика која се однесува на животната средина.</p>
<p>Отпадот е сериозна и многу значајна работа особено овој тип на материјал, бидејќи немаме знаење за потребното време за распаѓање и затоа треба да најдеме алтернативни начини за негово отстранување. </p>
<p>Јас со задоволство ќе се вклучам!</p></div>
<p>Лекадо ги искажа своите ставови за темата, <a href="http://lixoeletronico.org/manifesto#comment-344">истакнувајќи</a> [португалски]:</p>
<blockquote><p>O mundo está uma verdadeira imundície!</p>
<p>O lixo diário e por vezes lixo por segundo (nova medida de lixo/tempo) é produzido pelo consumismo exacerbado da humanidade… espero que não sejamos omissos neste caso de importância mundial!</p>
</blockquote>
<div class="translation">Овој свет во моментов е апсолутно валкан!</p>
<p>Дневниот отпад и во многу случаи производството на отпад во секунда (нова мерка за растот на отпадот) е резултат на човековиот зголемен конзумеризам&#8230; Се надевам дека дема да бидете тивки за ваква работа од глобална важност! </p></div>
<p>Како заклучок, размислувањето за начини за раководење со остатоците од електронската индустрија е дел од предлагањето и создавањето на оддржлив начин на живот и систем за рециклирање на електронските апарати. Кибер-активизмот и онлајн учеството ја подигнуваат свеста за потребите на јавноста, кои моментално се запоставуваат од интересите на економската индустрија.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/01/2257/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Глобалните отпуштања и враќањето на работниците мигранти</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/641</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/641#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 06 May 2009 13:38:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Кореја]]></category>
		<category><![CDATA[Бангладеш]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Израел]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Непал]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Португалија]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Хонгконг]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[корејски]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=641</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој пост се фокусира на приказни од невработените и работниците мигранти кои се враќаат во нивните држави. Како невработеноста влијае на поединците низ целиот свет? Кои се некои од тешкотиите со кои се сретнуваат поединците во нивната потрага по [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/04/global-job-losses-and-returning-migrant-workers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој пост се фокусира на приказни од невработените и работниците мигранти кои се враќаат во нивните држави. Како невработеноста влијае на поединците низ целиот свет? Кои се некои од тешкотиите со кои се сретнуваат поединците во нивната потрага по работа? На кои начини повратната миграција на работниците создава проблеми за <a href="http://www.worldpublicopinion.org/pipa/articles/home_page/596.php?nid=&amp;id=&amp;pnt=596">земјите во развој</a>?</p>
<p><strong>Дневниците на невработените</strong></p>
<p>Постојат неколку сајтови кои редовно даваат најнови вести за отпуштањата на работниците.  На пример: <a href="http://layofftracker.blogspot.com/" target="_blank">Layoff Tracker</a>, <a href="http://layoffdaily.com/" target="_blank">Layoff Daily</a>, <a href="http://layofflist.wordpress.com/" target="_blank">The Layoff List</a>, <a href="http://retrenchment-blog.breaking.sg/" target="_blank">Блогот Singapore Retrenchment</a>. Во нејзиниот дел Меѓународната организација на трудот постави свој документ за <a href="http://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/---dgreports/---integration/documents/projectdocumentation/wcms_103236.pdf" target="_blank">најновите бројки за невработеноста</a> за секоја земја во светот. Овие сајтови укажуваат на фактот дека отпуштањата се перципирани од повеќето луѓе како основен и најпрепознатлив индикатор за <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/13/global-recession-and-its-discontents/" target="_blank">глобалната економска рецесија</a>.</p>
<p>Има многу невработени поединци кои ја документираат нивната секојдневна борба со отварање на блог. Примери за ваквите дневници на невработените се: <a href="http://www.furbier.com/2009/03/diario-de-um-desempregado.html" target="_blank">Furbier.com</a> (Бразил), <a href="http://retalhosdavidadeummerdas.blogspot.com/search?q=rec%C3%A9m-desempregado" target="_blank">Retalhos Da Vida De Um Merdas</a> (Португалија), <a href="http://www.joblessandless.com/" target="_blank">Jobless and Less</a> (САД), <a href="http://unemploymentality.com/" target="_blank">Unemploymentality</a> (САД), <a href="http://pinkslipsarethenewblack.com/" target="_blank">Pink Slips are the New Black</a> (САД.)</p>
<p>Издадена е книга за животот на еден <a href="http://link.allblog.net/16367308/http://blog.naver.com/ehyosang/80062600400" target="_blank">невработен човек во Кореја</a> – „Бегство од невработеноста“. Исто така достоен за почит е блогот на еден неодамна отпуштен работник - <a href="http://unemploymenthaikuweekly.blogspot.com/" target="_blank">Unemployment Haiku Weekly</a>.</p>
<p style="text-align: center;"><div class="wp-caption alignnone" style="width: 292px"><img title="Unemployment Haiku Weekly" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/haiku-1.jpg" alt="Unemployment Haiku Weekly" width="282" height="367" /><p class="wp-caption-text">Unemployment Haiku Weekly</p></div></p>
<p>Fabio C from Brazil се осврнува на  <a href="http://clubedocamaleao.blogspot.com/2009/01/dirio-de-um-desempregado.html" target="_blank">чувствата на невработените</a>:</p>
<blockquote><p>Ficar desempregado é terrível. Você se sente inútil, nem descansar consegue, já que você pensa que precisa achar algo para fazer. Seu corpo e sua mente se acustumam ao trabalho, agora entendo porque aposentados ficam depressivos ou porque alguns profissionais vendem 10 ou 20 dias de férias.</p>
<p>Meus dias tem sido pesados, cansativos por serem iguais.</p></blockquote>
<div class="translation">Да станеш невработен е страшно. Се чувствуваш бескорисно, дури не можеш ни да се релаксираш затоа што сметаш дека треба нешто да работиш. Твоето тело и мозок се навикнати да работат, сега разбирам зошто некои пензионери стануваат депресивни или некои луѓе претпочитаат да работат 10 или 20 денови за време на одморот. Моите денови се тешки, напорни затоа што сите се исти. Тоа навистина ме депресира.</div>
<p>Според Меѓународната организација на трудот (МОТ), Средниот Исток или Северна Африка се забележани како региони со <a href="http://www.ilo.org/global/About_the_ILO/Media_and_public_information/Press_releases/lang--en/WCMS_101462/index.htm" target="_blank">највисок степен на невработеност</a> во 2008. Amira Al Hussaini од Global Voices пишува за  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/11/arab-world-job-losses-on-the-way/" target="_blank">отпуштањата во арапскиот свет</a>. Најтешко погоден од рецесијата бил Дубаи. Kinan Jarjous од  Дубаи напиша поема и <a href="http://blog.jarofjuice.com/2009/03/unemployment-here-i-come/" target="_blank">неколку проштални електронски пораки</a> после отпуштањето.</p>
<blockquote><p>Нема потреба да се биде вознемирен. Јас сум воодушевен што ова е завршено. Секако ќе ми недостигаат примањата и чувството да се биде корисен, но тоа сега е споредно.</p>
<p>Напишав неколку проштални пораки, но ги избрав најкратките и најслатките за испраќање. Не остана ништо повеќе да се стори, ништо за што би зборувал дома. Мојата енергија сега ќе биде насочена кон одење напред, и следење на сопствените желби. Морам да престанам да бидам некој друг.</p></blockquote>
<p>Дури и работниците од филмската индустрија се под закана за губење на работните места. <a href="http://andrewsullivan.theatlantic.com/the_daily_dish/2009/04/the-view-from-your-recession.html" target="_blank">Продуцент од големо филмско студио</a> во Холивуд неодамна беше отпуштен:</p>
<blockquote><p>Велат дека филмската индустрија е од оние отпорни на рецесијата, но кога основата на толку поврзаната економија колабрира и има многу луѓе кои одеднаш се будат и сфаќаат дека живееле над своите примања, тогаш изгледа дека и моќниот Холивуд ќе заврши со намалување на работните места. И тие луѓе, исто како и сите други ќе мора да размислуваат како да најдат работа, да си ги задржат домовите и да ги обезбедат своите семејства со добро здравствено осигурување</p></blockquote>
<p>Блогер од Јужна Кореа ги <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/08/korea-layoff/" target="_blank">идентификува можните  причини</a> на компаниите за отпуштање на работниците. Aspan, исто од Кореа забележува дека „<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/06/korea-being-unemployed/" target="_blank">општествата не се чувствуваат удобно со невработените.</a>“ Подолу е превод на она што го напишал Aspan на својот блог:</p>
<blockquote><p>Повеќето невработени чувствуваат понижување кога ќе примат надоместок за невработени. Тие се чувствуваат вознемирени во работилници каде можат да добијат таков надоместок. Ние сите знаеме дека сме ги изгубиле работните места, но тие болно не потсетуваат на толку суров начин. Со цел да добиеме надоместок кој се дава на секои две недели, мораме да одиме на јавно место на време и да покажеме евиденција за тоа колку напорно сме барале работа за тие две недели. Откога ќе поминеме, можеме да го добиеме надоместокот за невработени. Како дополнување, се чувствувам тажен во моментот кога гледам како ме гледаат другите луѓе: зошто човек кој треба да биде главниот хранител на семејството е заглавен дома. „Можам ли да се одморам заради полнење со нова енергија?“ Дури и банките кои порано ме молеа да ми дадат кредитна картичка сега ме одбиваат. Нашето општество не се чувствува удобно со невработените</p></blockquote>
<p>Невработеноста ги научи луѓето да ги ценат скапоцените работи или личности во нивниот живот. <a href="http://retalhosdavidadeummerdas.blogspot.com/2009/02/cronica-de-um-recem-desempregado-iv.html" target="_blank">Pedro од Португалија</a> е задоволен од фактот што ја има поддршката од семејството и пријателите:</p>
<blockquote><p>Valem-me muitas coisas. O conforto da família, os amigos, os colegas. E, mais do que tudo, poder pegar na tua mão e sentir que ao pé de ti nada mais importa do que ver-te verdadeiramente feliz. É essa a razão principal que ainda me faz sentir uma ponta de optimismo e afasta de vez a palavra desistir do meu dicionário mental. Porque nada irá estragar um bem precioso que me caiu na vida de forma tão incrível. Como que a dizer que a vida tem sentido. E tem. Contigo tem. Bastante.</p></blockquote>
<div class="translation">Многу работи ми се драгоцени. Удобноста на мојата фамилија, пријатели и соработници. И најповеќе, можам да ве држам за рака и чувствувам дека покрај вас ништо не е важно освен да ве видам вистински среќни. Ова е основната причина зошто се уште чувствувам трошка оптимизам и зборовите „откажи се“ ги исфрлам од мојот ментален речник. Затоа што ништо нема да ја уништи скапоцената добивка која дојде во мојот живот на толку неверојатен начин. Како да речеш дека животот има значење. И има. Со вас има. И тоа многу.</div>
<p>Но, понекогаш невработеноста го победува духот.  Египетски политичар <a href="http://scandegypt.blogspot.com/2009/02/report-unemployment-caused-12000.html" target="_blank">го  обвинува</a> високиот степен на невработеност за феноменалниот пораст на <a href="http://www.elbadeel.net/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=45472&amp;Itemid=33" target="_blank">самоубиства во Египет</a>.</p>
<p>Видеото подолу ја прикажува кризата со невработеноста кај земјите членки на Организацијата за економски развој и соработка.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/3wUHZXv6DTQ&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/3wUHZXv6DTQ&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><strong>Дневници за потрагата по работа</strong></p>
<p>Блогерите исто така пишуваат и за нивната потрага по работа. Многу од нив наидуваат на тешкотии.</p>
<p>Емигрант од Израел ја изгубил својата работа во 2003 година со расцепот на балонот на високата технологија. Сега тој е во потрага по работа. Неговата сопруга зборува за проблемот со <a href="http://justjennifer.wordpress.com/2009/03/28/logans-rerun/" target="_blank">возрасната дискриминација на пазарот на трудот.</a></p>
<blockquote><p>Иако возрасната дискриминација е нелегална во Израел секој кој е во индустријата на високата технологија знае дека тоа е „Бегството на Логан“ т.е. ако си постар од 55 години, ти едноставно не постоиш.</p>
<p>Што да прави некој кој има долгогодишно работно искуство и никој сериозно не го зема во предвид за вработување затоа што е над одредена возраст.</p>
<p>Една од најтешките работи кога имаш неваботен сопруг е да го гледаш секојдневно падот на нивното его и самодоверба помеѓу потенцијалните работни места и секојдневните интевјуа. Во одредени случаи процесот на селекција на кандидатите може да трае и 3 до 5 месеци додека компаниите го стеснуваат изборот.</p></blockquote>
<p>Mona, Палестинка во Канада е фрустрирана затоа што  IT компаниите <a href="http://www.rebelliousarabgirl.net/2009/03/27/prolonged-software-edits/" target="_blank">бараат индивидуи кои знаат се и се спремни да работат скоро за ништо:</a></p>
<blockquote><p>Можете да кажете дека мојата потрага по работа е за никаде, но жал ми е за компаниите, не познавам над 20 јазици, со 5+ години работно искуство. Но како и сите дипломирани компјутерски инженери со години искуство, сум способна да учам нови работи. Дали учењето е толку лоша работа денес или човек мора да знае се уште на почетокот и да биде платен минимално?</p>
<p>Денес работните места во ИТ индустријата не се базирани на продолжено образование или способност за континуирано учење. Тие се базираат на пронаоѓање на човечки робот кој знае се и сака да работи за ништо</p></blockquote>
<p>Во Хонк Конг, Oiwan Lam од Global Voices пишува за  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/28/hong-kong-budget-report-university-students-on-sale/" target="_blank">контроверзниот план за субвенција на владата за универзитетските дипломци кои бараат работа</a></p>
<blockquote><p>Како проблемот за невработеноста се влошува, така зачувувањето на работното место е најважната задача. (Секретарот за финансии) John Tsang одлучи да ги стави универзитетските дипломци на распродажба со план за субвенции. Но, многу луѓе сметаат дека ваквата политика ќе го наруши пазарот бидејќи им дозволува на компаниите да ги плаќаат универзитетските дипломци 4,000 HKD (нешто повеќе од 500 американски долари) од кои 2,000 HKD ги субвенционира државата.</p>
<p><a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=65935829440" target="_blank">Неколку групи на Facebook</a> се крерирани за да протестираат против оваа политика. Најпопуларна е онаа која вели дека Финанскискиот секретар на Хонг Конг заслужува само 4000 HКD на месец!</p></blockquote>
<p>Во Германија, многу трагачи по работни места се <a href="http://globaleconomydoesmatter.blogspot.com/2009/03/germanys-recession-worsens-again.html" target="_blank">приморани да работат со скратено работно време</a> во замена за субвенција од владата во плата и социјално осигурување. Чудно, но  <a href="http://mrwangsaysso.blogspot.com/2008/10/reflections-on-job-interview.html" target="_blank">невработените инвестициски банкари од Лондон</a> одат во Сингапур. Саудиските жени кои ги изгубиле работните места се соочуваат со ограничени работни можности - <a href="http://nzinghas.blogspot.com/2009/01/help-wanted-women-need-not-apply.html" target="_blank">сексуалното малтретирање на работното место</a> е главната причина. Камбоџиски блогер го повикува Khmer Американците кои бараат стабилна работа да се вратат и да <a href="http://www.oudam.com/cambodia/cambodia-the-land-of-opportunity.html" target="_blank">работат во Камбоџа</a>. Социјалните медиумски алатки исто така се користат за аплицирање за работа. На пример: <a href="http://www.twitterjobsearch.com/" target="_blank">Twitter Job Search</a>.</p>
<p>Постојат грижи дека Јапонија веќе се соочува со „ледено доба на невработеноста“ што може да креира уште една „изгубена генерација“ од млади Јапонци без полно работно време. Најмалку 87 компании  <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/12/27/japan-un-hiring-fresh-graduates/" target="_blank">ги откажаа 331 неформални ветувања за вработување</a> на универзитетски студенти минатата година. Повеќе од 500  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/01/12/japan-hakenmura-the-temp-workers-village/" target="_blank">привремени работници</a> останаа во шаторските градови  минатиот јануари откако ги изгубија своите работни места.</p>
<p>Краткото видео подолу ги прикажува повремените работници кои нашле прибежиште во шаторските градови минатиот јануари.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/_BRiSmlB13g&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/_BRiSmlB13g&#038;rel=0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><strong>Враќањето на мигрантите</strong></p>
<p>Работниците мигранти се враќаат дома во големи бројки откако ги изгубиле работните места во Америка и <a href="http://globaleconomydoesmatter.blogspot.com/2009/03/spains-unemployment-continues-to-climb.html" target="_blank">Европа</a>. Оваа обратна миграција може да предизвика конфликти во сиромашните нации кои не можат да обезбедат соодветно вработување и социјални услуги на нивните граѓани.</p>
<p>Повеќе од 8 милиони Филипинци работат во странство. Паричните средства кои им ги праќаат на своите семејства помагаат да се одржува Филипинската економија. Денес, многу  <a href="http://thepinoy.net/?p=3004" target="_blank">прекуокеански филипински работници</a>, вклучувајќи и професионалци, се враќаат дома. Филипинска <a href="http://movingtophilippines.com/2009/03/21/moving-to-the-philippines-because-of-the-economy/" target="_blank">двојка  која ги изгубила работните места и нивната куќа во Калифорнија</a> се враќа назад на Филипините. Филипинските работници во Хонг Конг се  <a href="http://dayuhan.wordpress.com/2009/01/20/hardest-hit-over-unemployment/" target="_blank">заменуваат со локални</a>. Филипинската авио компанија ги зголеми летовите од САД и Канада што може да се интерпретира како знак дека се повеќе Филипинци <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/27/global-recession-survey-survival-tips-and-business-opportunities/" target="_blank">се  приморани да се вратат на Филипините</a>.</p>
<p>Во минатото Бразилците со Јапонско потекло мигрираа во Јапонија. Денес „Бразил е новата Јапонија“. Paula Goes од Global Voices пишува за <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/11/japan-brazil-crisis-puts-an-end-to-the-dream-of-a-better-life/" target="_blank">бразилските имигранти во Јапонија</a> кои се враќаат дома заради кризата. Најмалку 40,000 бразилски имигранти планираат да ја напуштат Јапонија.</p>
<p>Elaine избра да остане во Јапонија, но таа забележува дека јапонската економија ќе продолжи да се влошува. Таа стравува дека има <a href="http://elaineoti.blogspot.com/2009/03/sobrevivendo.html" target="_blank">Бразилци кои живеат на улиците на Јапонија</a>.</p>
<blockquote><p>A crise não dá sinais de melhora e com isso existem mtos brasileiros que aqui residiam e que já regressaram ao Brasil,os que ficaram,como eu,estamos tentando sobreviver nessa crise brava que afetou o Japão,quase todos os dias eu vejo nas notícias do Japão alguns brasileiros que vivem nas ruas, que não tem nem o que comer e outros que vivem em abrigos públicos,contando com os donativos de pessoas solidárias.</p></blockquote>
<div class="translation">Кризата не покажува знаци на подобрување и поради тоа многу Бразилци кои живееле овде сега се враќаат во Бразил. Оние кои останаа како мене, се обидуваат да ја преживеат оваа луда криза која ја зафати Јапонија. Скоро секој ден ги гледам вестите кои известуваат за Бразилци кои живеат на улиците на Јапонија, луѓе кои немаат ништо за јадење и други кои живеат во засолништа потпирајќи се на донациите од добрите луѓе.</div>
<p><a href="http://dubai.metblogs.com/2009/02/28/uae-job-meltdown/" target="_blank">Населението во Дубаи</a> се учекува да се намали за 8 проценти ако странските работници продолжат да го напуштаат градот. Блогер тврди дека населението во Дубаи ќе се намали за 25% . Училиштата во Дубаи добиваат бројни барања за трансфер на училишни сертификати на ученици на странски работници кои се враќаат дома во нивните земји. Едно училиште има изгубено 10% од неговата ученичка популација.</p>
<p>Економиите на многу земји од Јужна Азија зависат од паричните пратки на нивните работници од странство. Rezwan од Global Voices пишува за континуираниот и вознемирувачки тренд на работниците мигранти кои ненадејно <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/19/south-asia-migrant-workers/" target="_blank">се враќаат дома во Јужна Азија</a>.</p>
<p>Supriyo Chaudhuri од Sunday Posts пишува за <a href="http://sundayposts.blogspot.com/2009/03/reverse-migration-indias-chance.html" target="_blank">обратната миграција од САД кон Индија</a>.</p>
<blockquote><p>Рецесијата, несигурноста и тешкотиите во имиграцискиот процес и можностите во Индија комбинирани креираа поток од обратна миграција од Америка кон Индија. На ова е додаден и тенок млаз од Англија и браната експлодира во Дубаи. И одеднаш индиските градови се преплавени со повратници, со малку кеш, кои се обидуваат да го започнат животот од почеток уште еднаш.</p></blockquote>
<p>Бројот на работници кои го напуштаат  <a href="http://www.bernama.com/bernama/v5/newsworld.php?id=396547" target="_blank">Непал</a> се намалува. Додека Малезија претпочита да им дава работа на локалните работници, многу <a href="http://meanderingmemos.wordpress.com/2009/03/12/economic-downturn-reaches-bangladesh/" target="_blank">работници мигранти  од Бангладеш</a> се приморани да се вратат во низната земја.</p>
<p><em>Фотографија на насловна странае од Фликер страницата на <a href="http://www.flickr.com/photos/perbjorklund/3387473865/in/set-72157615856350781">Per Bjorklund</a>. Португалскиот текст е преведен од  <a href="http://globalvoicesonline.org/author/paulagoes/">Paula Goes</a>. Цитатот од Кореја е преведен од <a href="http://globalvoicesonline.org/author/hyejin-kim/">Hyejin Kim</a>.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/06/641/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Франција: Интернет законот за пиратерија „3 опомени“ одбиен од парламентот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 11 Apr 2009 18:52:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[GV Advocacy]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=572</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одТал Павел  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Четвртокот на 09.04.2009 францускиот парламент го одби предлог-законот  Хадопи (la Haute Autorité pour la diffusion des œuvres et la protection des droits sur internet) со неуспехот (21-15) на владејачката партија да го изгласа законот.
Законот предложува две опомени и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/author/talpavel/">Тал Павел</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://advocacy.globalvoicesonline.org/2009/04/11/france-3-strikes-internet-piracy-law-defeated-in-parliament/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Четвртокот на 09.04.2009 францускиот парламент го <a href="http://www.reuters.com/article/internetNews/idUSTRE5384IB20090409?feedType=RSS&amp;feedName=internetNews" target="_blank">одби</a> предлог-законот  <a href="http://www.laquadrature.net/wiki/Loi_Hadopi" target="_blank">Хадопи</a> (<em>la Haute Autorité pour la diffusion des œuvres et la protection des droits sur internet</em>) со неуспехот (21-15) на владејачката партија да го изгласа законот.</p>
<p>Законот предложува две опомени и тогаш, по третиот прекршок, исклучување од интернет до една година за интернет корисниците кои се фатени дека илегално превземале фајлови (музика или филмови).</p>
<p>Предлог-законот беше <a href="http://arstechnica.com/tech-policy/news/2009/04/french-3-strikes-law-suffers-shocking-defeat.ars" target="_blank">доставен</a> од двете партии и се што остануваше беше тие да го ратификуваат финалниот текст, но „15 социјалисти дискутираа за тоа во ходникот и во последен момент решија да го одбијат законот.“</p>
<p>Музичката и филмската индустрија ги <a href="http://blog.wired.com/27bstroke6/2009/04/french-reject-t.html" target="_blank">притискаа</a> владата и интернет сервис провајдерите да ги исклучат или суспендираат сервисите за peer-to-peer споделување, бидејќи им наштетува на приходите на артистите и продуцентските компании, но неуспехот се случи после слични отфрлања во Велика Британија, Нов Зеланд, Германија, па дури и Европскиот парламент.</p>
<p>Во нивниот дел, Саркози <a href="http://www.reuters.com/article/internetNews/idUSTRE5384IB20090409?feedType=RSS&amp;feedName=internetNews" target="_blank">изјави</a> дека тој бил одлучен да се донесе законот и ја обвини опозицијата за манипулација на парламентот.</p>
<p>Министерот за култура <a href="http://arstechnica.com/tech-policy/news/2009/04/french-3-strikes-law-suffers-shocking-defeat.ars" target="_blank">планира</a> повторно да го стави на дневен ред предлог-законот на 27 април.</p>
<p>Интернационалната федерација за фонографска индустрија и светската копија на <a href="http://www.riaa.com/" target="_blank">RIAA</a>, изјави дека ќе продолжи да лобира за донесување на францускиот закон „3 опомени“.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Мајкрософт наспроти нетизените</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/23/404</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/23/404#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 23 Oct 2008 12:02:30 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[кинески]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=404</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одБоб Чен  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Контроверзното лансирање на софтверот Windows Genuine Advantage (WGA) од страна на Мајкрософт во Кина предизвика паника кај огромниот број корисници на нелегален софтвер во земјата.
Во Кина лиценциран Виндоус чини 1000 јени, што е околу просечен бруто приход. Од друга [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/bob-chen/">Боб Чен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/10/21/china-microsoft-vs-netizens/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Контроверзното лансирање на софтверот Windows Genuine Advantage (WGA) од страна на Мајкрософт во Кина предизвика паника кај огромниот број корисници на нелегален софтвер во земјата.</p>
<p>Во Кина лиценциран Виндоус чини 1000 јени, што е околу просечен бруто приход. Од друга страна, било кој пиратски Виндоус може да се најде насекаде по само 5 јени, што е помалку од 1 долар. Друга причина е тоа што пиратскиот Виндоус е идентичен со лиценцираниот во скоро сите можности, меѓу кои и ажурирање преку интернет, има подобар изглед (на пример познатата пиратска верзија „градина од домати“) и токму затоа не е по никоја основа со помала вредност. Овие причини водат до очигледната предност на пиратската верзија врз лиценцираната. На Tencent.com една онлајн анкета покажува дека 74.28% од 440711 гласачи користат пиратски Виндоус (до 21 октомври).</p>
<p>Сега со WGA, плус OGA наменет за пиратски Мајкрософт Офис, вашиот компјутер ќе се однесува како да е нападнат од хакери: прво вашиот екран ќе се исклучува секои 60 минути. Второ, потсетник ќе ви се појавува постојано за да ве предупреди дека користите пиратски софтвер. Звучи многу слично на големиот брат ве гледа.</p>
<p>Паниката беше првата реакција на корисниците на компјутери во Кина. Во градот Шенгјанг, северна Кина, <a href="http://liaoning.nen.com.cn/liaoning/356/3182356.shtml" target="_blank">новинарите дознаа</a> дека продажбата на лиценцираниот Виндоус се зголемила за 50% уште пред да појават WGA и OGA. <a href="http://news.cn.yahoo.com/08-10-/1063/2jbuf.html" target="_blank">Во Пекинг, еден продавач кажа</a> дека сопствениците на бизниси кои своите зделки ги вршат онлајн побрзале да купат лиценциран Виндоус во случај тоа да влијае на нивните бизниси.</p>
<p>Всушност WGA не може да биде имплементиран додека Виндоус автоматски не симне од интернет специфичен пакет за таа функција. Покрај неупатените корисници, повеќето луѓе решаваат да ја исклучат можноста за ажурирање на Виндоусот преку интернет (Windows Update) со цел да го избегнат WGA. Многу гикови се обидуваат да најдат начин за да ја пробијат WGA блокадата.</p>
<p>Покрај паниката, кинеските корисници го насочија својот гнев кон Мајкрософт, со илјадници реакции за да го оправдаат своето незадоволство околу авторското право. Во анкета на Tencent.com, 77.48% од 459944 луѓе гласале против WGA. На форумите и блоговите не е несекојдневно да се види како нетизените го навредуваат Мајкрософт.</p>
<p>Блогерот Лианг Динг <a href="http://focus.cnhubei.com/original/200810/t468731.shtml" target="_blank">напиша на регионалниот портал Џингчу</a>:</p>
<blockquote><p>Планот на Мајкрософт со исклучувањето е без врска.</p>
<p>Фактот дека Кина е рај за пиратски Виндоус е тесно поврзан со Мајкрософт. На самиот почеток кога се обидување да го заземе кинескиот пазар, Мајкрософт се помири со постоењето на пиратството. Денес, бидејќи има доминација на пазарот, Мајкрософт реши да го искорени пиратството и да ја скрши скалата по која се искачи на власт. Во меѓувреме го продава Виндоус по екстремно висока цена, скоро приближно на нашиот годишен приход за една копија. Со таква ценовна стратегија, како може да ги повикува нетизените да купат лиценциран Виндоус?</p></blockquote>
<p>Тој потоа истакнува:</p>
<blockquote><p>Користењето на нелегален софтвер може да се интерпретира како борба против нелегитимната хегемонија бидејќи Мајкрософт се држи до својата стратегија со високи цени поради тоа што е монопол. Освен тоа, Мајкрософт не може да ги отфрли многуте крајни корисници во Кина, бидејќи тие се многу распространети.</p></blockquote>
<p>Порадикално мислење доаѓа од <a href="http://comment2.cnhubei.com/Reply.aspx?comm_URL=aHR0cDovL2ZvY3VzLmNuaHViZWkuY29tL29yaWdpbmFsLzIwMDgxMC90NDY4NzMxLnNodG1s&amp;comm_title=%E6%A2%81%E4%B8%81%EF%BC%9A%E5%BE%AE%E8%BD%AF%E7%9A%84%E2%80%9C%E9%BB%91%E5%B1%8F%E8%AE%A1%E5%88%92%E2%80%9D%E5%BE%88%E7%B3%25" target="_blank">одговор</a> на написот на Лианг Динг:</p>
<blockquote><p>Сосема се согласувам со тебе! Мајкрософт подобро да не се вовлекува во неволји! Бил Гејтс, ти правиш само во јавност добро за сиромашните во светот! Зошто ти заработуваш толку многу пари?&#8230;. доаѓа време на спорелување на знаењето и затоа подобро да придонесеш повеќе за градење на хармоничен свет! Американците од една страна го напаѓаат светот со оружје, а од друга страна го мамат светот со шпекулации, измами и интернационална размена. Во размената вие добивате два билиона производи од Кина, но враќате назад само куп хартија – чија вредност опаѓа секој ден. Срам да ви е!&#8230;</p></blockquote>
<p>Неколку луѓе мислат дека Мајкрософт може да ја добие војната покрај целиот тој гнев. Постои ли некаков начин Мајкрософт да се извлече од ова?</p>
<p>Playin’ with IT <a href="http://www.bullog.cn/blogs/keso/archives/194476.aspx" target="_blank">објави свој онлајн квиз</a> за да покаже што луѓето преферираат да видат од Мајкрософт.</p>
<blockquote><p>1 прифаќање на пиратството, да им дозволи на сите они со мали примања да уживаат во технологијата<br />
2 прифаќање на пиратството, засекогаш да притисне на кинеската софтверска индустрија<br />
3 Виндоус засекогаш бесплатен, но да ја направи Кина специјална зона за развивање нови бизнис методи<br />
4 Да престане да развива кинески производи. Да се откаже од Кина<br />
5 Напад врз пиратството со цел да се врати нормалниот развој во софтверската индустрија и да се овозможи простор за конкуренција.</p></blockquote>
<p>Резултатот е дека изборот 3 има убедлива поддршка.</p>
<p>Сепак, Мајкрософт тешко дека ќе го прифати овој совет. Следува тешка битка. Мајкрософт наспроти милиони нелегални корисници, интернационална корпорација наспроти земја во развој, кој ќе победи на крај?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/23/404/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Прокси играчи на мрежни игри</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/396</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/396#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 19 Oct 2008 18:24:00 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елдриџ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Roundups]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Организации]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Тема]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=396</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Кенеди  &#183; Преведено од Елдриџ &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Веројатно најсилната соединувачка сила за кинеските мажи под 30 годишна возраст, бестрашното натпреварување во интернет игри, кои се базирани на имагионарни улоги, доведе до развивање на нов тип на мета-работно место наречено: прокси играч.
Превод од Лин Џефри на блогот Виртуелна [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/feng37/">Џон Кенеди</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/eldridzh/'>Елдриџ</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2006/06/12/china-netgame-proxy-players/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Веројатно најсилната соединувачка сила за кинеските мажи под 30 годишна возраст, бестрашното натпреварување во интернет игри, кои се базирани на имагионарни улоги, доведе до развивање на нов тип на мета-работно место наречено: прокси играч.</p>
<p>Превод од Лин Џефри на блогот Виртуелна Кина: “ Како што објаснува текстот, продавниците на прокси играчи се создадени да вршат услуга на луѓе кои ги сакаат интернет игрите, но ја немаат вештината или доволно слободно време за да развијат зрел лик во игрите. Едноставно, тие го купуваат тоа што им треба. Луѓето кои што се најмени да ги развијат и добијат овие виртуелни ликови или предмети во игрите се наречени “Прокси играчи на мрежни игри”.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/396/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Никарагва: Поглед во владината програма за микрокредити</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/29/182</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/29/182#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 29 May 2008 09:30:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Никарагва]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=182</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРодриго Реналба  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Минатата недела „Еста Семана“, 60 минутна телевизиска емисија за вести во Никарагва, известуваше и детално ја разгледуваше Усура Церо (Без камата), програма финансирана од владата која доделува мали кредити на микробизниси раководени од жени.
Но Нарен Мајорга од ¿Y ahora [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/rodrigo-penalba/">Родриго Реналба</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/05/29/%c2%bfzero-usury/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Минатата недела „Еста Семана“, 60 минутна телевизиска емисија за вести во Никарагва, известуваше и детално ја разгледуваше <a href="http://www.laprensa.com.ni/archivo/2007/septiembre/30/noticias/politica/218508.shtml" target="_blank">Усура Церо (Без камата)</a>, програма финансирана од владата која доделува мали кредити на микробизниси раководени од жени.</p>
<p>Но Нарен Мајорга од <a href="http://yahoradeque.blogspot.com/2008/05/esta-semana-y-el-usura-cero.html" target="_blank"><em>¿Y ahora de que vamos a hablar? [es]</em></a> го резимира целокупниот проект, кој никарагванската влада цврсто го крие:</p>
<blockquote><p>Она што се знае е дека кредитите од 1000 до 5000 долари се доделуваат на урбани жени трговци по методологијата на еднаквост и со ниски, субвенционирани каматни стапки од околу 4% годишно, со грејс период помеѓу 2-6 месеци според добиената сума. Неколку организации и државни институции се вклучени во администрацијата.</p></blockquote>
<p>Дополнително, блогот ги сигнализира и истакнува не само грешките направени од телевизиската новинарска екипа, туку и од владата и раководителите на програмата.</p>
<blockquote><p>&#8230; Во интервју на менаџерот на Усура Церо на една од официјалните владини медиуми, таа рече дека програмата е целосен успех бидејќи до сега 70% од долговите се вратени. За програма од ваков тип мора да имаат најмалку 90% враќање на долговите или ќе бидат осудени на неуспех или ќе мора да преживуваат со владини пари или донации од странски држави.</p></blockquote>
<p><a href="http://yahoradeque.blogspot.com/2008/05/esta-semana-y-el-usura-cero.html" target="_blank">Останатите 6 аргументи на Нарен може да ги прочитате тука [es]</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/29/182/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Либан: Паркинг служба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/29/123</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/29/123#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 29 Apr 2008 20:05:57 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Либан]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=123</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМоуса Башир  &#183; Преведено од Кире Димиќ &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Паркинг службата обезбедува луксузна услуга и ВИП третман за клиентите. Но тоа не е повеќе така во Либан, каде што тоа стана толку раширена пракса па сега е присутно дури и во киосците за брза храна и саемите за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/moussa-bachir/">Моуса Башир</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kire/'>Кире Димиќ</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/21/lebanon-valet-parking/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Паркинг службата обезбедува луксузна услуга и ВИП третман за клиентите. Но тоа не е повеќе така во Либан, каде што тоа стана толку раширена пракса па сега е присутно дури и во киосците за брза храна и саемите за вработување на кои одат млади невработени луѓе, кои бараат работа. Муса Башир следи што велат блогерите за овој феномен.</p>
<p>Паркинг службата е услуга која вообичаено ја нудат елитни ресторани и клубови, при што возилата на муштериите ги паркира лице задолжено за тоа. Ова е спротивно на само-паркирањето при кое муштериите сами си ги паркираат возилата. Паркинг службата е наменета за обезбедување луксузна услуга и ВИП третман за клиентите. Но тоа не е повеќе така во Либан, каде што тоа стана толку раширена пракса па сега е присутно дури и во киосците за брза храна и саемите за вработување на кои одат млади невработени луѓе, кои бараат работа. Блогерите размислуваат на оваа тема; од шпекулации дека наскоро можеби ќе имаме паркинг служба во бакалниците, до гласини дека мрежата од „паркирачи“ се дел од една маскирана војска поврзана со некоја секташка партија која се подготвува за какви било конфронтации кои би можеле да избијат. Еве два осврти на оваа тема:</p>
<p><a href="http://jamalghosn.blogspot.com/2008/04/valet-parking-part-deux.html"><em>Џамал</em></a> пишува за оваа тема „за која би можеле да се направат многу дисертации.“ Тој вели, на пример, дека „може да се проучува Фројдовото толкување на радоста од фрлањето на клучевите“ и продолжува во својот напис да ги опишува најчудните места на кои има паркинг служба:</p>
<blockquote><p>Либан патеше од масовен одлив на мозоци откако опозицијата дојде на власт, или тоа се случува од војната во Јули? Атентатот на Харири? Откако Харири дојде на власт? Лозана? 1982? 13 април? Спогодбите од Каиро? Втората светска војна? Мојот прадедо беше во Куба кон крајот на векот па да речеме дека луѓето веќе одамна бегаат од овој планински појас. Еден произволен примерок од младите ќе ви каже дека добар дел од оние кои си одат, всушност го прават тоа поради недостигот од добра, исплатлива работа.</p>
<p>Форврд Форум е саем за работа кој се организираше минатиот викенд во БИЕЛ. Илјадници млади невработени лица побрзаа да се обидат да најдат работа која би ги задржала во земјата. Занимања кои веројатно не би биле доволни за отплаќање на хипотеки, но со кои барем би ги покривале трошоците за храна; скромни амбиции за дипломирани студенти.</p>
<p>Форврд Форум имаше паркинг служба која би им заштедила на овие дваесет годишни момчиња не повеќе од педесетина метри пешачење, но сепак стотици од барателите на работа повеќе преферираат да платат повеќе за луксузот со фрлањето на клучот.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.arabdemocracy.com/2008/04/valet-parking-republic.html"><em>Џозеф Ел-Кури</em></a> навлегува подлабоко во опишувањето на индустријата на паркинг службите која цвета во Либан како и момчињата што паркираат, нивната мрежа па дури и нивната униформа:</p>
<blockquote><p>Додека светската економија тоне во рецесија, една индустрија продолжува да вирее во земјата на кедарот. Скорешната контроверзија околу ноќниот живот во квартот Гемајзи во Бејрут е доказ за тоа орда млади луѓе во темни униформи и капчиња за бејзбол може да преземат цело маало со единствена цел&#8230; да ви го паркираат автомобилот.</p>
<p>Овој феномен можеби им се чини целосно непознат на странците кои не би се осмелиле да седнат зад воланот после неколку пијачки. Но со недостигот на јавен превоз и отсуството на конзистентно спроведување на законот возењето во алкохолизирана состојба е норма навечер. Кога ќе земете предвид дека просечниот млад Либанец е благословен со возило на нежната возраст од 17 години обезбедувањето лесен пристап и простор за паркирање станува  приоритет за која било институција во конкурентната околина на ноќниот живот во Бејрут.</p>
<p>Влезете во Валет! За неколку долари овој млад човек (поубавиот пол сè уште не  е застапен во оваа професија но со оглед на досегашните искуства станува збор само за прашање на време) ќе ви даде чувство на сигурност и почит додека уживате во поубавите работи во животот, се надеваме во соодветно друштво.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/29/123/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Тестирање на новото метро во Санто Доминго, Доминиканска Република</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/107</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/107#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 23 Apr 2008 07:49:57 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Доминиканска Република]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Тема]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Тип]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/107</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Валентина Боцевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Луѓето врескаат, викаат и го поздравуваат кога ќе го видат дека поминува: во Санто Доминго во Доминиканската Република, најновата ѕвезда е Mетро транспортниот систем. Градот зуи за новиот метро систем кој од минатата сабота започна да функционира пробно [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/valentina/'>Валентина Боцевска</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/22/dominican-republic-test-drives-new-metro-system-in-santo-domingo/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/metrodominicana.jpg" align="left" height="205" hspace="5" vspace="5" width="225" />Луѓето врескаат, викаат и го поздравуваат кога ќе го видат дека поминува: во Санто Доминго во Доминиканската Република, најновата ѕвезда е <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Santo_Domingo_Metro">Mетро транспортниот систем</a>. Градот зуи за новиот метро систем кој од минатата сабота започна да функционира пробно како тест носејќи посетители до и од <a href="http://www.ferilibro.com/2k7/index.php">Саемот на книги во Санто Доминго</a> [es]. Возбудените Доминиканци го снимаа метрото како поминува покрај нивните куќи на различни тест возења, и поставуваа видеа од себеси како пешачат во комплетираните метро станици и како патуваат во вагоните од возовите кои се толку нови што сѐ уште имаат најлони со меурчиња на седиштата.</p>
<p>Корисникот <a href="http://youtube.com/user/noe0324">ное0324</a> постави видео кое успева да го пренесе неизмерното очекување и гордост за овој масивен метод на јавен транспорт. Уште во првата минута може да ги чуете и видите возбудата на луѓето кои стојат на своите покриви покрај страната на метро  патеката, се радуваат, веат знамиња и аплаудираат како што тој поминува. Видеото може да се види со следење на <a href="http://youtube.com/watch?v=7xZwt_pOPGw">овој линк</a> или вклопено во видеото што следува.</p>
<p align="center"><object width="425" height="355"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/7xZwt_pOPGw&#038;hl=en"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/7xZwt_pOPGw&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object></p>
<p><a href="http://youtube.com/user/djblastor">ДЈБластор</a> ни прикажува една поинаква глетка: луѓе построени по тројца во колона чекаат да влезат во вагоните на метрото, и потоа луѓето трчаат да влезат за да видат дали ќе најдат место да седнат. <a href="http://youtube.com/user/djblastor">Тој има 3 други видеа снимени истиот ден</a>, со политички коментар кој се чини дека ја нагласува тековната поддршка за сегашниот претседател како и стапалата на луѓето едно до друго кои се гужваат во вагонот, и најголем дел од луѓето со широко насмеани лица.</p>
<p align="center"><object width="425" height="355"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/IILRm9DkHdY&#038;hl=en"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/IILRm9DkHdY&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object></p>
<p>Како што споменав погоре, се чини дека метрото ја зголеми популарноста на претседателот Леонел Фернандез, и беше преголема работа со која започна, бидејќи ова е негов <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Government_of_the_Dominican_Republic">втор непрекинат претседателски мандат</a>. <a href="http://youtube.com/watch?v=4rY9LRif31c">Следново видео</a> беше поставено од  <a href="http://youtube.com/user/macaco993">мацацо993</a> и тука може да го чуете народот како се радува и скандира “Леонел, Леонел, Леонел”:</p>
<p align="center"><object width="425" height="355"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/4rY9LRif31c&#038;hl=en"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/4rY9LRif31c&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object></p>
<p><a href="http://youtube.com/watch?v=_vceKBtWOjw">Суперкрекерс</a> исто така направи снимка од минатонеделното посмирено влегување во метро системот, каде таа патува низ станицата, надолу и седнува, додека гледа деца и возрасни како среќно ги пукаат меурчињата од најлонот меѓу седиштата.</p>
<p align="center"><object width="425" height="355"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/_vceKBtWOjw&#038;hl=en"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/_vceKBtWOjw&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/23/107/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Тунис: Ал Радјеф протести – Кога блогерите зборуваат за они без глас</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 16 Apr 2008 12:58:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Слики]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Тунис]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одНаруто  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Со многу мало, скоро никакво, покривање од мејнстрим медиумите за незгодата на илјадници луѓе во богатите фосфорни рудници на Гафса, Редјеф и Ом ел Арајес, туниските блогери и активисти се свртеа кон интернетот за да ја пренесат пораката на светот.
Протестите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/naruto/">Наруто</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/15/tunisia-al-radeyef-protests-when-bloggers-give-a-voice-to-the-voiceless/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Со <a href="http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L10417858.htm">многу мало</a>, скоро <a href="http://news.google.ca/news?q=tunisia+protest&amp;ie=UTF-8&amp;oe=utf-8&amp;rls=org.mozilla:en-GB:official&amp;client=firefox-a&amp;um=1&amp;tab=wn&amp;sa=N&amp;start=0">никакво</a>, покривање од мејнстрим медиумите за незгодата на илјадници луѓе во богатите фосфорни рудници на Гафса, Редјеф и Ом ел Арајес, туниските блогери и активисти се свртеа кон интернетот за да ја пренесат пораката на светот.</p>
<p>Протестите од работниците против инфлацијата, зголемените трошоци за живеење и правото на вработување во богатите рудници, од страна на владата се третираат со безбедносни репресии и токму поради тоа беа уапсени многу протестанти. За прв пат до сега, туниските блогери се здружија со активистите и други онлајн корисници за да им овозможат на оние без глас да зборуваат – на Твитер, како твитерите на <a href="http://twitter.com/Houeida/statuses/787342512">Хоиенда</a>; со вклучување и придонес на <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=11033449106&amp;ref=nf">Фејсбук</a> групата за поставување новости за ситуацијата (134 членови до сега); со поставување на видеа на ЈуТјуб (кој е забранет во Тунис).</p>
<p align="center"><object height="355" width="425"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/BArLUMkWFek&amp;hl=en"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/BArLUMkWFek&amp;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" height="355" width="425"></embed></object></p>
<p>Ова видео, од <a href="http://ca.youtube.com/user/freetunisie"><em>Слободен Тунизиец</em></a>, прикажува некои од протестите на фамилиите на оние кои беа уапсени во немирите. Повеќе видеа се достапни на линкот погоре.</p>
<p>Исто така, многу од овие онлајн простори споделуваат еден текст креиран од Сојузот на човекови права на Тунис (текст е објавен на арапски од <a href="http://samsoum-us.blogspot.com/2008/04/blog-post.html">Самсоум</a> и на официјалниот <a href="http://www.crldht.org/spip.php?article125">сајт</a> на сојузот).</p>
<p>Освен тоа, постои и локален комитет кој е креиран со цел да ги застапува барањата на жителите на Гафса, наречен Comité de Soutien aux habitants du bassin minier de Gafsa (Сојуз за поддршка на луѓето од рударската зона на Гафса), кој ја креираше Фејсбук групата за поддршка.</p>
<p>На блогови, <em>КОС-МАКС-ПОЛИС</em> (Fr) напиша два поста: <a href="http://cosmauxpolis.blogspot.com/2008/04/tunisie-manifestations-rpression-et.html">еден</a> за ситуацијата и <a href="http://cosmauxpolis.blogspot.com/2008/04/manifestation-dans-le-bassin-minier-de.html">друг</a> за одговорот и дезинформациите од страна на туниската влада.</p>
<p>Пишувајќи на арапски, <a href="http://fatma-arabicca.blogspot.com/2008/04/blog-post_10.html"><em>Фатима-Арабика</em></a> го нарекува инцидентот Револуција на глад. Таа изнесува некои од проблемите во контекстот, велејќи:</p>
<blockquote><p>На 5 јануари се случија серија од протести откако беа објавени конечните листи со они кои ќе бидат вработени во фосфорната компанија во Гафса, кои траат се уште во Ал Редјеф и Ом ел Арајес. Веќе повеќе од осум недели, млад човек од Ал Редјеф протестира во шатор со штрајк со глад, со цел да добие минимални права од социјалната правда и неговото право на вработување. Во Ом ел Арајес, домовите кои ги имаат изгубено своите хранители во несреќата во компанијата, се уште живеат во шатори, во предградието на Ом ел Арајас, лоцирани во компанијата за фосфор на Гафса, каде тие протестираат за вработување на  нивните синови во компанијата.</p></blockquote>
<p><em>Фатима</em> исто така објавува и фотографии од протестите.</p>
<p><em>Карпедием-селим</em> (Fr), во меѓувреме, објавува детален <a href="http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/15/tunisia-al-radeyef-protests-when-bloggers-give-a-voice-to-the-voiceless/">пост</a> за бруталноста на полицијата кон штрајкувачите:</p>
<blockquote><p>Полициските сили, кои беа многубројни, не се двоумеа да користат варварски методи против граѓаните кои си ги бараа основните права за работа: се слушаа истрели од оружје, беа фрлени солзавци, низ улиците патролираа полициски кучиња, протестантите беа брутално тепани јавно и беа изведувани агресивни ноќни рации, нарушувајќи го имунитетот на [граѓанските] домови, кои натераа неколку млади луѓе да ги напуштат домовите и да ја поминат ноќта во планините кои го опкружуваат градот. Постои страв кој се влеан во целиот град поради заканите од упадите во сите соседства, комплетното блокирање на градот и запирањето на целиот сообраќај.</p></blockquote>
<p><a href="http://kahaw.blogspot.com/2008/04/blog-post_10.html"><em>Брасток</em></a> (Ar), пишува за овие апсења, прашувајќи кои се нивните злосторства. Тој пишува:</p>
<blockquote><p>Тие велат дека неколку луѓе се уапсени, вклучувајќи активисти и претставници на синдикатот, како и луѓе кои немаат никаква врска со политиката. Нивниот единствен престап е тоа што тие прашаа зошто кога нивната земја е толку богата со минерали,работат во рудниците 24 часа на ден, го жртвуваат нивниот живот во нив, како и животите на овие кои се дојдени пред нив и генерациите кои ќе следат, тие се уште се гладни и невработени? Можеби е нивна грешка што овој пат тие ги искажаа своите интереси јавно?</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Колумбија: Блогери собираат потписи за петицијата за авторски права и индустриска сопственост</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/02/69</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/02/69#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 02 Apr 2008 13:07:21 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Колумбија]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/02/69</guid>
		<description><![CDATA[Каролина Ботеро, адвокат и промотор на Криејтив комонс за Колумбија бараше од блогерите и сите други што имаат пристап до компјутер и интерес за она што се нарекува „права на интелектуална сопственост“ да потпишат отворено писмо што ќе се испрати до КОНПЕС - Националниот совет за општествена и економска политика, а против нацрт-законот што претходно им го испратил Одделот за национално планирање, во кој новите модели на споделување на знаењето кои овозможуваат алтернативи на традиционалните политики за „заштита и примена“ се целосно игнорирани.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kire/'>Кире Димиќ</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/02/colombia-bloggers-gathering-signatures-for-copyright-and-industrial-property-letter/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p align="center"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/324669781_666dbdbd6d_m.jpg" /><br />
<small><em><a href="http://www.flickr.com/photos/monana7/324669781/">CC на портокал</a> од <a href="http://www.flickr.com/photos/monana7/">јамабобобо</a></em></small></p>
<p><a href="http://www.karisma.org.co/carobotero/">Каролина Ботеро</a>, адвокат и промотор на Криејтив комонс за Колумбија бараше од блогерите и сите други што имаат пристап до компјутер и интерес за она што се нарекува „права на интелектуална сопственост“ да потпишат отворено писмо што ќе се испрати до КОНПЕС - Националниот совет за општествена и економска политика, а против нацрт-законот што претходно им го испратил Одделот за национално планирање, во кој новите модели на споделување на знаењето кои овозможуваат алтернативи на традиционалните политики за „заштита и примена“ се целосно игнорирани.</p>
<p>Според написот на Каролина Ботеро, <a href="http://www.equinoxio.org/destacado/carta-abierta-conpes-plan-accion-sistema-propiedad-intelectual-2647/">Диџитал калчр е игнориран во Документот за интелектуална сопственост на КОНПЕС [es]</a> и таа објаснува како Одделот за национално планирање целосно ги превидел најновите случувања околу дистрибуцијата на дигиталните медиуми, и поединечно ги посочува случаите кои не биле земени предвид при истражувањето извршено од Одделот за национално планирање.</p>
<blockquote><p>Со документот кој овој месец ќе се поднесе за одобрение од КОНПЕС како развоен модел ќе го усвоиме традиционалниот модел на „заштита и примена“, корисен во светот на физичките медиуми (печатени документи, ленти, цд-а, итн) но кој не е единствената опција во дигиталните средини или бизниси, и кој ги исклучува другите области.</p></blockquote>
<p>Можете да прочитате повеќе информации околу ова писмо и предложениот закон на <a href="http://www.icommons.org/">ајкомонс.орг</a> каде што Каролина ги споредува новите политики со цртаниот лик „Капетан копирајт“ во <em><a href="http://www.icommons.org/articles/captain-copyright-reappears-in-colombia">Капетан копирајт повторно се појавува во Колумбија</a></em>. Во делот за коментари, има дискусии околу погрешното собирање на куп на овие прашања како „интелектуална сопственост“ и некој дал предлог да се создаде стрип јунак кој ги заштитува авторските права, како пародија на Капетан копирајт.</p>
<p>Трите прашања кои се бара од КОНПЕС да ги земе предвид се; владините институции во образованието и културата да проговорат за нивните специјални потреби и правните режими за оваа тема, да се вклучат чинителите од граѓанското општество кои се можеби заинтересирани за ова прашање, и да се започне со подготовката на друг документ околу останатите аспекти на режимот за авторски права во случај да се одобри овој ограничен документ.</p>
<p><a href="http://www.firmasonline.com/1firmas/camp1.asp?C=1303">Потпишете ја петицијата</a> [es].</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/02/69/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
