<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Меѓународни односи</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/international-relations/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Унгарија, Србија: Трагедија на границата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 03 Nov 2009 10:45:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Унгарија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[унгарски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2846</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМариета Ли  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија дневниот весник на Приштина,  Коха Диторе (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, Magyar Szó (унгарски), [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marietta-le/">Мариета Ли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/28/hungary-serbia-tragedy-at-the-border/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Koha_Ditore">дневниот весник на Приштина</a>, <a href="http://74.52.64.18/~wwkoha08/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=19506&amp;Itemid=41"> Коха Диторе</a> (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, <a href="http://www.magyarszo.com/fex.page:2009-10-26_Letartoztattak_az_egyik_szervezot.xhtml">Magyar Szó</a> (унгарски), стои дека, според Коха Диторе, Исмет Р., осомничен за илегално пренесување на група косовски Албанци, бил уапсен на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kosovska_Mitrovica">Косовска Митровица</a>. Најголемиот број на известувачи велат дека 15 луѓе се удавиле во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tisza">реката Тиса</a> во обид да ја преминат границата, но единствениот возрасен преживеан, Аргон Рама, признал дека групата се состоела од 19 луѓе (<a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_category=16&amp;nav_id=388043">српски</a>, <a href="http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_id=62515">англиски)</a>.</p>
<p>Според <a href="http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/gyerek_gyerek_segitseg/2120585/">еден првичен извештај</a> (унгарски), објавен од една веб-страница во јужна Унгарија, <a href="http://www.delmagyar.hu/">Délmagyar.hu </a>(унгарски), за случајот на 15 илегални имигранти кои исчезнале во Реката Тиса на унгарско-српската граница, еден член на групата кој сакал да ја премине реката, татко на двегодишно момче и тригодишно девојче, бил оној кој повикал полиција од една јавна говорница кај пограничното село <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6szke">Роске</a>, утрото на 15ти октомври.</p>
<p><iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A&amp;output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A" style="color:#0000FF;text-align:left">Поголема мапа</a></small></p>
<p>Ксаба Балинт, блогер на <a href="http://srbija.blog.hu/">Serbia Insajd</a> (унгарски), користејќи го извештајот на Délmagyar.hu, <a href="http://srbija.blog.hu/2009/10/17/gyerek_gyerek_segitseg">коментирал</a> за случајот, а исто така дал предлог да се започне истрага особено на врските помеѓу Унгарија и Косово:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Дете, дете, помош! Тоа е она што косовскиот Албанец, чии деца за малку ќе се смрзнеле во Реката Тиса, постојано повторувал една ноќ во обид да избега во ЕУ. Ако некому не му е позната приказнава, ќе ја раскажам накусо. [&#8230;]</p>
<p>Чудакот отишол до таму што убаво му платил на еден шверцувач на луѓе, која таму е трендовска професија, и ќе биде што ќе биде, тој ќе влезе во новиот свет во Сегед. Не помислил на фактот дека неговите деца ќе ги наврне ноќта и дека ќе бидат преморени поради пешачењето по шума. Кога човекот видел дека проблемот е голем, ги оставил децата на октомврискиот дожд и отишол да побара помош.</p>
<p>Децата одвај дишеле кога ги нашле. Двегодишно и тригодишно дете, само да ве потсетам! Тие целосно биле прекладени. Едно дете на еден престапник паднало во кома, но сега се чувствува подобро. Иако тие се извлекле здрави и живи, приказната е тажна. Тажна, но и ве доведува до размислување. Барем се покренаа неколку прашања од нејзе.</p>
<p>Зошто од независна и слободна Република Косово, стотици независни и слободни граѓани бегаат? Веројатно, зашто не е лесно да живеете во ’демократија‘ заснована на деликвенција? Кажете и на некоја друга независна држава во Европа од каде многумина слободни луѓе доаѓаат нелегално секоја недела! Веројатно, државите што брзаа да ја признаат Колумбија на Балканот повеќе не се трудат толку за да ја направат државата вистинска држава? Ако 29 годишен човек со две мали деца тргнал по шумата ноќе среде октомври, тогаш, морам да кажам: не.</p>
<p>Во следната епизода ќе видиме што Унгарија, големиот европски пријател на Косово, направи за луѓето што живеат таму да не мораат да бегаат на Запад. [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Balkan Insight <a href="http://www.balkaninsight.com/en/main/news/23157/">објави</a> дека мисијата за владеење на правото при ЕУ, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Rule_of_Law_Mission_in_Kosovo">ЕУЛЕКС</a>, косовската полиција и унгарските власти го започнале спроведувањето на истрагите. Според веб-страницата, мигрантски семејства плаќале од 6000 до 8000 евра за да отидат во Унгарија. Наспроти медиумот Коха Диторе, Balkan Insight известува дека до сега нема уапсени.</p>
<p>До понеделникот, Magyar Szó, (унгарски) објави дека едно тело било пронајдено на Унгарската граница кај реката Тиса, а тела на две жени биле пронајдени на српската граница. Едно од телата и припаѓало на сопругата на Аргон Рама која била мајка на неговите деца.</p>
<p>Габор Наги, унгарски миграциски полицаец, исто така <a href="http://my.opera.com/brille/blog/2009/10/26/a-k">коментирал</a> (унгарски) за случајот на неговиот блог, изразувајќи неразбирање зошто Албанците толку очајно бегаат од Косово.</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Секако во вакви случаи секогаш се поставува прашањето, дали родителите се толку невнимателни што тргнуваат со бебиња кон ’големиот свет‘ или ситуацијата е толку лоша во Косово? Треба да се спомне и дека никој не ги брка од Косово, бидејќи тие ја ’стекнаа својата независност‘. Барем на хартија. А, исто така, не треба да се заборави дека овие луѓе бегаат со помош на шверцери на луѓе за дебели суми пари. Но, ако земеме предвид дека не е Унгарија местото каде што сакаат да бегаат, имам негативно мислење за тоа како стојат работите.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: „Среќен ден“ за гласањето за слобода</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 15 Oct 2009 07:48:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[тетум]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2637</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гантер  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. Alf@ Montenegro пишува:
Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гантер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/30/east-timor-happy-day-of-freedom-vote/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. <a href="http://alfa-montenegro.blogspot.com/2009/08/loron-alegria.html">Alf@ Montenegro пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali tinan sanulu liuba (30 de Agosto de 1999) nebe ita hotu decidi atu liberta ita nia nação husi ocupação indonésio. ALEGRIA nebe ita hetan iha tinan 10 liu ba ne ALEGRIA ida BOOT tebes ba ita timor oan hotu(mas iha 21,5%triste). Ita hotu expressa ita nia alegria ida ne liu husi haklalak, hakilar, hananu e tanis. Mesmo too agora ALEGRIA ida ne ita sei sente nafatin maibe, durante tinan 10 nia laran ne susar no terus sedauk sés husi ita (caso boot liu mak iha tinan 2006). Ema barak (balun husi rai leur) hare ba caso 2006 ho 2008 (11 de fevereiro) dehan katak “ESTADO FALHADO” maibe sira nia teoria ida ne sala boot.</p></blockquote>
<div class="translation">Денес е СРЕЌЕН ден за сите Тиморци. Денес се сеќаваме дека пред десет години (30 август, 1999 година) сите одлучивме да ја ослободиме нашата земја од индонезиска окупација. СРЕЌА. Сите Тиморци почувствуваа ОГРОМНА СРЕЌА пред десет години (но има и 21,5 % кои беа тажни). Сите ја изразивме нашата среќа, викајќи и плачејќи. Дури и денес, ние сè уште ја чувствуваме таа среќа, иако страдањата и тешкотиите што ги доживеавме последниве 10 години сè уште не нè имаат напуштено (добар пример за ова е настанот од 2006 година). Многу луѓе (меѓу кои има и странци) гледајќи ги случаите од 2006 и 2008 (11 февруари), велат дека ние сме „ПРОПАДНАТА ДРЖАВА“, но оваа теорија е многу погрешна.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Rasti " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/victory-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p><a href="http://aninmaus.blogspot.com/2009/08/mate-ka-moris-duni-bapa-sai-komentariu.html">Aquarius Vinte Três пишува дека за него работите почнале во моментот кога индонезискиот претседател Б. Џ. Хабиби го предложил јавниот референдум</a>:</p>
<blockquote><p>Lia fuan ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI” mosu ho Espontánia iha tinan 1999 baihira Prezidente Indonésia B.J.Habibie hasai opsaun rua maka hanesan: Simu autonomia no Rejeita Autonomia (dua opsi:Menerima Otonomi dan menolak otonomi) iha loron 27 Janeiru 1999. Durante manifestasaun pro-independénsia ruma iha Dili laran, joven sira uza liafuan ida-ne’e ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI”, hodi hamánas liutan ita-nia espíritu nasionalizmu to&#39;o didi&#39;ak ‘Konsulta Popular&#39; iha fulan agostu ‘99.</p></blockquote>
<div class="translation">Зборовите „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“ почнаа спонтано да се слушаат кога претседателот Б.Џ. Хабиби излезе на 27 јануари, 1999 година со овие две опции: да ја прифатиме или отфрлиме автономијата. За време на славењето за поддршка на независноста во Дили, младите ги користеа овие зборови „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“, за да ги подгреат националистичките духови и да ги подобрат резултатите на „Консултацијата со народот“ во август, 1999 година.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Расти" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/voterID-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p>Други ја искористија можноста за да се пожалат за недостатокот на обединетост и визија кај Тиморците. Така, <a href="http://renetil.blogspot.com/2009/08/trajedia-umanu-joana-alves-no.html">Абел Пирес де Силва пишува на блогот RENETIL</a>:</p>
<blockquote><p>Fulan Agostu iha tinan 10 liu ba, povu Timor maioria fiar metin katak Timor-Leste ukun rasik an sei diak liu fali Timor Leste ne’ebé hamutuk ho Indonezia. Iha tempu rezisténsia, ita iha inimigu KOMUN, ne’ebé halo ita hamutuk kumu liman kontra inimigu ne’e. Iha tempu ukun rasik an, ita lakon inimigu komun ne’ebé halo ita hamutuk nu’udar forsa nasaun. Hanesan konsekuensia husi situasaun ne’e, entidade barak iha nasaun Timor-Leste ida-idak hakarak buka atu hetan sira nia interese rasik. Grupu barak mak komesa reklama sira nia “kontribuisaun” no ezizi estadu atu “tau matan”. Moras ezizi estadu atu “tau matan” ne’e mos kontinua akontese</p></blockquote>
<div class="translation">Пред 10 години, во август, најголемиот дел од Источнотиморците силно веруваа дека подобро е Источен Тимор да е независен отколку да е со Индонезија. За време на отпорот, ние имавме ЗАЕДНИЧКИ непријател кој нè натера да се држиме за раце. За време на независноста, ние го изгубивме заедничкиот непријател кој не држеше заедно во една силна нација. Така, многу поединци во Источен Тимор почнаа да си ги бркаат своите лични интереси. Многу групи почнаа да го истакнуваат нивниот „придонес“ и бараа државата да ги „згрижи“.</div>
<p>Од една друга и посветла  страна, бендот Outravez, составен од тиморски студенти во Индонезија, <a href="http://impetil.wordpress.com/2009/08/24/outravez-sei-harame-festa-loron-30-de-agostu-de-09-konsulta-popular/">гордо го изјави излегувањето на новиот албум којшто содржи песна посветена на денот на референдумот</a> што ќе ја отсвират на денешниот концерт пред палатата на владата во Дили.</p>
<p>Коментарот на Twitter оставен од <a href="http://www.cjitl.org/">CJITL - Centru Jornalista Investigativu Timor Leste</a> (Истражувачкиот новинарски центар на Источен Тимор) најдобро ја пренесе атмосферата на концертот и расположението пред палатата. Главната атракција беше очигледно индонезиската поп ѕвезда, Крисдајанти. Еве еден цитиран дел од Twitter на коментарот оставен од Gil @CJITL:</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644683280">9:11 AM Aug 30th</a>: populasaun kuaze nain rihun sanulu halibur an ohin kalan iha palacio governu, iha konsertu bo&#39;ot n&#39;e</p></blockquote>
<div class="translation">Собрани се околу десет илјади луѓе пред владината палата за овој голем концерт</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644738064">9:16 AM Aug 30th</a>: Bonoite dili, ida ne&#39;e mak liafuan primeiru husi krisdayanti nia ibun bainhira kanta muzika Rai dili rai cidade</p></blockquote>
<div class="translation">„Добра вечер Дили“ беа првите зборови на Крисдајанти пред да почне да ја пее песната „Rai dili rai cidade“</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645173108">9:54 AM Aug 30th</a>: tuir mai distritu 13 sei hato&#39;o nia mensajen ho dialeitu idak idak nian..kris deskanca oitoann</p></blockquote>
<div class="translation">Околу 13 области ќе додадат пораки на нивниот јазик&#8230; Крис ќе одмори малку</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645331990">10:06 AM Aug 30th</a>: Ramos Horta hateten”loron ohin ne&#39;e importante tebes, ita tenki halo reflesaun ba sira ne&#39;ebe mate hodi fo liberdade ba ita”</p></blockquote>
<div class="translation">Рамос Хорта вели „Денес е важен ден кога треба да се потсетиме на оние кои загинаа за ние да бидеме слободни сега“.</div>
<p><em>Овој напис е трет од серијата на написи за одбележување на десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215/">Во првиот напис</a> ние ја истакнавме поддршката на меѓународната заедница за гласањето за слобода во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/01/2579">Во вториот</a>, ние го интервјуравме Абе Барето Соарес кој е еден од организаторите на настаните за славење на солидарноста коишто се одвиваа во Источен Тимор во август и септември 2009 година.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Среден Исток и Западна Африка: Каде е мирот на Обама?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/14/2693</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/14/2693#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 14 Oct 2009 07:50:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Израел]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Палестина]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2693</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАмира Ал Хусаини  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Тој пак го направи тоа, а овој пат ја доби Нобеловата награда, на изненадување на многумина -вклучувајќи го и неговото. Наградата на претседателот на САД Барак Обама испровоцира сериозни дебати  на Блискиот Исток и еве неколку од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/amira-al-hussaini/">Амира Ал Хусаини</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/10/mena-where-is-obamas-peace/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Тој пак го направи тоа, а овој пат ја доби Нобеловата награда, на изненадување на многумина -вклучувајќи го и неговото. Наградата на претседателот на САД Барак Обама испровоцира сериозни дебати  на Блискиот Исток и еве неколку од реакциите.</p>
<p>Мо-ха-мед, кој се опишува себеси како „постојан бегалец“ во <a href="http://travellerwithin.blogspot.com/2009/10/nobels-thirst-for-publicity-gave-obama.html"><em> The Traveller Within</em></a> гледа на наградата како обид за популарност:</p>
<blockquote><p>Засрамен сум за комитетот за доделување на Нобеловата награда.</p>
<p>Мал, 5-член комитет од Норвежани беше <span style="font-weight: bold;">опседнат со публицитет</span> и само неколку во светот знаеја кои се водечките фигури на полето на медицината или економијата и  само неколку се грижеа за најновите откритија во физиката и хемијата - наградата отиде онаму каде што може да се направат наслови.</p></blockquote>
<p>За мировните напори на Обама, блогерот, кој е во моментов во Египет, пишува:</p>
<blockquote><p>Рекордот на Обама во „светскиот мир“ не е површен - ужасен е.</p>
<p>Гвантанамо не е затворен. Ирак е сè уште не е среден. Се праќаат повеќе трупи во Авганистан, а не помалку. Американските војници вмешани во тортура не се осудени.<br />
И да не почнам за неговиот смешен обид за нецелосното обраќање за проблемот на Блискиот Исток, кој заврши со тоа што Израел апсолутно, му се качи на г**.</p></blockquote>
<p>На <em>Twitter</em>, <a href="http://twitter.com/gr33ndata/status/4731528249"><em>gr33ndata</em></a> [арапски], од Египет, пишува:</p>
<blockquote><p><img title="gr33ndata" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/Picture-2-300x94.png" alt="gr33ndata" width="300" height="94" /></p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Дали Нобеловата награда за мир е креирана за да се доделува на оние кои најмногу ги поздравуваат луѓето, им велат збогум и некои слични работи&#8230;</div>
</div>
<p>И  <a href="http://twitter.com/AmrEzzat/statuses/4744199954"><em> Amr Ezzat</em></a> додава:</p>
<blockquote><p><img title="ezzat" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/Picture-3-300x103.png" alt="ezzat" width="300" height="103" /></p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Обама ја заслужува Нобеловата награда за уметноста во дипломатијата и за неговата колекција на говори и изјави за новинарите.</div>
</div>
<p>Од Мароко, блогерот, <a href="http://www.eatbees.com/blog/2009/10/10/obamas-paradox/"><em>Eatbees</em></a> ја опишува ситуацијата како парадоксот на Обама и дебатира:</p>
<blockquote><p>Барак Обама е човек на мирот - според комитетот за доделување на Нобеловата награда, најеминентниот човек на мирот во нашето време – сè уште е раководи армија која води две војни во исто време; мрежа на држави - клиенти, странски воени бази и тајни затвори; шпионска агенција која соработува со гангстери и терористи итн. Најпрво, логиката на неговата позиција, бара од него да ги брани интересите на американската империја (дефинирана како таква од кого? од гласачите? Конгресот? неговите воени шефови? камарилата на банкари и индустријалци?) и само тогаш, како чисто споредна работа, да се постигне хуманистичката цел на мирот.<br />
[…]</p>
<p>Значи го имаме парадоксот на човек кој праќа беспилотни летала во планините на Пакистан за да бомбардира цивили, кој се поздравува со екстремисти како Нетанјаху и марионети како Абас, а ги избегнува вистинските демократи како Зелаја во Хондурас; но ние сме толку фасцинирани од тоа што тој би можел и би се осмелил да направи, што му ја дадовме Нобеловата награда по само девет месеци од неговото стапнување. Сега и самиот сум обожавател на овој парадоксален човек, но ние сме толку прегладнети за хумано водство во светот што сме подготвени да ги наградиме намерите како да се готови факти?</p></blockquote>
<p>Во Израел, <em><a href="http://olehgirl.com/?p=2372">Јаел</a></em> признава дека го сожалува Обама, велејќи:</p>
<blockquote><p>навистина те тера да се чувствуваш засрамен од честа. Ова го става Обама, не по негова вина, во ужасно незгодна положба.</p>
<p>Вчера, една од најбараните фрази на Гугл беше „Нобеловата награда на Обама, дали е шега?“ и денеска, ако ги побаравте клучните зборови Обама и Нобел, во една од топ-сугестиите се вклучуваше „за што“.</p></blockquote>
<p>Неговите причини, поради кои наградата не е во корист на Обама, се:</p>
<blockquote><p>Прво, луѓето чуствуваат огороченост спрема некој кој добил нешто што не го заслужува, нели? [&#8230;] Второ, со ова Обама станува подложен на критика во иднина: не само ако не успее да ја заслужи наградата (а перцепцијата за она што е потребно за заслуга на наградата е многу голема), но секогаш кога ќе направи нешто што може да биде видено, дури и најмалата група на противници, кои водат сметка што еден „добитник на Нобелова награда“ треба да прави, ќе бидат саркастични со изрази како „г. Добитник на Ноблова награда“ и тоа со тек на време ќе влезе во свеста на јавноста.</p></blockquote>
<p>Таа го завршува нејзиниот пост со:</p>
<blockquote><p>Навистина изгледа како да комитетот за Нобелова награда да го намести на неуспех, исмејување и сожалување. Тие не му направија никаква услуга.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/14/2693/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Нема овации за Нобеловата награда на Обама</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 12 Oct 2009 09:07:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Ирак]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Норвешка]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2684</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одТарек Амр  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tarek-amr/">Тарек Амр</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/09/egypt-no-accolades-for-obamas-nobel-peace-prize/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите беа среќни, затоа што ова им даде надеж дека секој и секаде може да ја освои наградата. Не беа само обичните луѓе шокирани што тој ја доби наградата,дури и <a href="http://www.google.com/hostednews/ap/article/ALeqM5gzqP6wOm-0n3ddq-Zez6X801zp1AD9B7J4RO0"> Associate Press го има истото гледиште:</a></p>
<blockquote><p>Еден од најмладите американски претседатели, кој работи помалку од девет месеци - и само 12 дена од истекот на рокот за номинирање за Нобеловата награда, минатиот февруари - ова е огромна чест.<br />
Добивањето на наградата изгледа дека е повеќе за ветувањата на Обама отколку за неговата работа.</p></blockquote>
<p><strong>Египетските реакции почнаа со објави на <em>Twitter</em></strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/amradelamin/status/4730739638">@amradelamin</a>: Oбама ја доби Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/fustat/status/4730423146">@fustat</a>: Претседателот Обама ја доби Нобеловата награда за мир за  2009</div>
</blockquote>
<p><strong>Некои беа навистина затекнати.</strong></p>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">Ghafari</a>: نعم! اوباما فاز بنوبل للسلام؟ سلام ايه؟ وفين وامته؟.</div>
</blockquote>
<div class="translation"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">@Ghafari</a>: Да! На Обама му ја дадоа Нобеловата награда за мир? Кој мир? Кога и како?</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/embee/status/4731233003">@embee</a>: Oбама? УПМ?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4730618666">@alaa</a>: Oх, упм. Претседателот на државата кој води две превентивни војни во две земји (ќе го игнорирам Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/waelabbas/status/4733066831">@waelabbas</a>: Oбама ја доби наградата за помагање на диктатори</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Ssirgany/status/4732975979">@Ssirgany</a>: Номинацијата за наградата истекуваше до 1 февруари, само  10 дена откако Обама ја презеде функцијата. Што направи тој за тие 10 дена?</div>
</blockquote>
<p><strong>Додека повеќето почнаа да се шегуваат за ова</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/nightS/status/4730603755">@nightS:</a> Oбама и Нобеловата награда за мир?!?!?! Претпоставувам дека е добра вест..Мислам дека во 2010 јас ќе ја добијам ако видоа дека тој навистина ја заслужи!!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Sarahcarr/status/4730753786">@Sarahcarr</a>: Церемонијата на доделувањето на Нобеловата награда требаше да се одржи во Авганистан, проследена од роднините на жртвите, заклани од трупите на Обама.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4730897127">@minazekri</a>: Добитникот на Нобеловата награда за мир, г-от Обама, ќе достави барање за зголемување на неговите трупи, во неговата војна во Авганистан.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4732409100">@minazekri</a>: Авганистан, Ирак и сега Обама ќе го КАЗНАТ Иран, секако тој е најдобриот избор за Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731345623">@moftasa</a>: Чудно како политичарите ја добиваат наградата без воопшто да направат нешто, а научниците , понекогаш ја добиваат децении по нивните откритија.<br />
<a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731362686">@moftasa</a>: Барбара Меклинток ја доби Нобеловата награда за медицина во 1983 за нејзиното откритие на генетската транспозиција (промена,менување) во 40-тите и 50-тите.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4732782481">@alaa</a>: @moftasa посмешно е како Мандела требаше да чека до добивањето и мораше да ја подели со расистички убиец или како Ганди не успеа да ја добие 4 пати.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731373459">@WilYaWil</a>: Oбама можеби ја заслужи за говорите, ама не за мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: قلت لابوي و انا صغير يابا انا عاوز آخد جايزة نوبل ضحك علي الندل و قالي ذاكر و ابقى عالم و انت تاخدها أتاريني الأسهل اني ابقى سفاح</div>
</blockquote>
<div class="translation">
<div><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: Еднаш, кога бев млад, му кажав на татко ми дека сакам да ја добијам Нобеловата награда. Тој се насмеа и ми рече дека морам да учам за научник за да ја земам, но изгледа дека е полесно да станеш убиец за да ја добиеш.</div>
</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731347861">@WilYaWil</a>: Kaнје Вест го прекина говорот  на Обама при примањето на наградата „Ќе ти дозволам да завршиш, но ова е најлошиот избор на сите времиња за Нобеловата награда за мир“</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Amiralx/status/4732024757">@Amiralx</a>: И јас треба да добијам Греми за пеење под туш!</div>
</blockquote>
<p>Arabawy исто така напиша <a href="http://arabist.net/arabawy/2009/10/09/murder-your-way-to-nobel/">посебна статија за ова</a> на неговиот блог.</p>
<blockquote><p>Касапот на Ирак и Авганистан (и Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир. Честитки! [Мабрук!] Одличен ден за светската слобода. Oбама, Манхем Бегин, Хенри Кисинџер–сите се луѓе кои ја направија планетава одлично место за живеење. Зошто не можат и Мубарак и Хабиб ел Адли да ја добијат? Пораката која овие г**нари во Норвешка ја испраќаат: Со убиства и касапење до Нобелова награда.</p></blockquote>
<p><strong>И конечно, некои имаат поинакво гледиште:</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/majdtweets/status/4731008358">@majdtweets</a>: Од посветлата страна: Сега кога Обама ја доби наградата, можеби навистина ќе посака/ќе мора да ја заслужи титулата и да создава мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/sarsour/status/4731807288">@sarsour</a>: Ми се допаѓа Обама -ми изгледа супер човек. Сепак, ми се чини дека добива повеќе за работите ПРЕД навистина да ги направи.</div>
</blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јапонија: Нема да ги заборавиме Хирошима и Нагасаки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2489</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2489#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 30 Sep 2009 08:00:10 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[јапонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2489</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСцила Алечи  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред 64 години, на 6-ти и 9-ти август, беа фрлени атомски бомби врз Хирошима и Нагасаки од страна на силите на САД. Загинаа над 200 000 луѓе и секоја година по настанот се одржуваат церемонии за да се паметат [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/scilla-alecci/">Сцила Алечи</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/30/japan-we-will-not-forget-hiroshima-and-nagasaki/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред 64 години, на 6-ти и 9-ти август, беа фрлени атомски бомби врз <a href="http://links.org.au/node/1186">Хирошима и Нагасаки</a> од страна на силите на САД. Загинаа над 200 000 луѓе и секоја година по настанот се одржуваат церемонии за да се паметат жртвите и за човештвото да се потсети на ужасите што ги носи војната и нуклеарното оружје.</p>
<p>Некои јапонски блогери размислуваат за нивната историја и за значењето на оваа годишнина.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 385px"><img title="Kupola" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Genbaku-Dome.jpg" alt="Куполата на атомската бомба, од корисникот на Flickr, kamoda. " width="375" height="500" /><p class="wp-caption-text">Куполата на атомската бомба. Слика од корисникот на Flickr, kamoda. </p></div>
<p><em>Touchen 03</em>, од Хирошима, <a href="http://touhen03.exblog.jp/10788124/">ни ја раскажува</a> приказната за зградата (прикажана на сликата горе) која денес е симбол на бомбардирање со А-бомби, како и неговите сеќавања од неа.</p>
<blockquote><p>戦前の産業奨励館は大正１５年に建てられた、とてもお洒落な建物だったようです。原爆ドームと呼ばれるようになった今でも、よく見ると美しい装飾が、あちこちに残っています。</p></blockquote>
<div class="translation">Индустриската промотивна хала е изградена пред војната,<span style="color: #000000;"><del datetime="2009-09-28T15:31:36+00:00">за време на Таишо ерата во 1915 година, </del></span>и изгледа како да била многу убава зграда. Сега таа се нарекува Куполата на атомската бомба и сè уште можат да се видат дел од убавите украси на фасадата.</div>
<blockquote><p>今年も８月６日がやってきました。広島に原爆が落とされた日です。当時、広島市の周辺部、矢野町に住んでいた母は小学生で、校庭で朝礼中でした。大地が一 瞬白く透けて見え、町内の自宅近くに爆弾が落ちたと思ったそうです。祖母は同じ町内の海岸で塩作りをしていました。すぐ近くに敵機が来たと思い、曾祖母と 手を取り合って夢中で逃げたそうです。そのうち広島市内と隣接した安芸郡府中町の東洋工業（現在のマツダ株式会社）に爆弾が落ちたという噂が流れ、それな ら親戚を助けに行かなければという話をしているうちに、東洋工業ではない、広島市内は火の海だという情報が入り、被爆した人達が次々と運ばれて来るように なり、祖母は看護にかり出されたといいます。</p></blockquote>
<div class="translation">И годинава дојде 6-ти август. Годишнина на денот кога беше фрлена атомската бомба врз Хирошима. Тогаш мајка ми живеела во Јано-Чо (предградие во Хирошима) и го вршела утринскиот поздрав во дворот на основното училиште. Таа ми кажа дека некое време, атмосферата била обоена проѕирно бело и мислела дека бомбата паднала близу нејзината куќа. Баба ми била работник во солана и тогаш работела покрај морето. Мислејќи дека непријателот има пристигнато, ја фатила прабаба ми за рака и двете почнале да бегаат колку што можеле побрзо. Во меѓувреме, се ширеа гласини дека бомбата паднала врз Тојо фабриката (која денес се нарекува Мицуда), во соседното село Акигун Фучу. Но, кога мислеле да отидат за да им помогнат на роднините таму, сите зборувале дека Хирошима е прекриена со оган. Жртвите почнале да пристигаат еден по друг и баба ми била испратена да помогне како медицинска сестра</div>
<p>.</p>
<blockquote><p>あの日、８月６日の午前中数時間の経緯を私は繰り返し聞いて育ちました。バスに乗れば、「もうこのあたりだと、大部分の人が死んだ」とか、あの日のことを祖母から聞いたものです。爆心地へ向かうバスの中で聞くと印象が強くて、私は子供の頃ずっと、市内へ向かうバスに乗るたび、生きて帰れない範囲に入ったなと頭の隅で思いましたし、帰りは府中町を通過する頃から微かにホッとする妙な感覚を持っていました。身近な被爆体験、あるいはその周辺の体験はざらにありましたし、学校では昼休みに原爆の体験記が校内放送されていました。昭和４０～５０年代、広島では原爆が昨日のことのように存在していました。</p></blockquote>
<div class="translation">Јас пораснав слушајќи приказни за часовите од утрото на 6 август.  Кога и да се качев во автобус, се сеќавам дека баба ми ми велеше „Гледај натаму. Таму многу луѓе имаат загинато.“<br />
Така јас ги слушав приказните возејќи се во автобусот во пределот кај што беше фрлена бомбата и тие приказни ми оставија силен впечаток. Кога бев мал, кога и да одев накај центарот од градот со автобусот, во мозокот ми беше присутна мислата „само што влегов во дел од градот од кој никој нема излезено жив“. На враќање, кога имав минато Фучу-чо, се чувствував како да сум се ослободил од некој товар.<br />
Доживеав од близу што значи да си жртва на атомско бомбардирање и често слушав на училиште за тоа, за време на паузата за ручек. Дневникот на искуството од бомбардирањето постојано се емитуваше во 60-тите и 70-тите години и во Хирошима, фрлањето на атомската бомба се паметеше како да се случило вчера.</div>
<p>Еден блогер на <em>ocntoday</em> <a href="http://ocntoday.blogzine.jp/top/2009/08/86_f3ca.html">се сеќава</a> на едно од најпопуларните дела за трагичниот настан : <em>Hadashi no Gen</em> (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Barefoot_Gen">Босоногиот Ген</a>) од Кеиџи Наказава (<a href="http://www.youtube.com/watch?v=sCK4arVflHE&amp;feature=related">Еве</a> една цртана верзија).</p>
<p>За време на годишнината на бомбардирањето, јапонскиот пејач Масахару Фукујама (福山 雅治) за прв пат јавно призна на неговата радио програма дека неговите родители го преживеале бомбардирањето. Овој настан ги поттикна луѓето да размислуваат за општествената дискриминација на која биле подложни со години жртвите на бомбардирањето (被爆者 <em>хибакуша</em>) и нивните роднини и која спречила многу генерации на <em>хибакуша</em> да ја кажат вистината за своето потекло. Еве <a href="http://dehabo1000.cocolog-nifty.com/holder/2009/08/------2.html">сведоштво</a> на еден блогер.</p>
<blockquote><p>また、被爆2世、被爆3世であることをずっと言えなかった人もいるだろう。ただし私もそうだったのだが、この発言が大きく報じられたことに違和感を感じた のもある。被爆した方への差別があるという認識はこの広島都市圏には今はないし、少なくとも広島市近傍ではそのような選別は無意味であると考える。今、も しあればそれはただひたすらに悲しい。ただし、被爆が元で健康を害された方が結果的に被爆による健康被害を元に社会から疎んじられたと言うことは正直ある のだろう。被爆者への偏見や、同じ日本人の中でも感じ方に温度差があるなら残念である。</p></blockquote>
<div class="translation">Можно е сè уште да има многу луѓе кои никогаш немаат признаено дека се потомци на жртвите на бомбардирањето со атомски бомби. Таков беше мојот случај и кога чув дека некој го објавил толку јавно своето искуство, се почувствува малку непријатно. Денес, луѓето кои го преживеале бомбардирањето во областа на Хирошима не се дискриминирани. Барем на тие простори таква дискриминација би била бесмислена. Ако сè уште постои нешто слично, тогаш тоа е многу тажно. Сепак, вистина е дека оние луѓе кои имаа сериозни здравствени проблеми заради изложеност на радијација, беа однесени подалеку од општеството, поради повредите од бомбардирањето. За жал, сè уште има предрасуди кон преживеаните лица или барем луѓето тука различно се однесуваат со нив.</div>
<blockquote><p>核爆弾による被曝では、直接的な外傷のみならず、深刻な外傷が見られなくても脱毛、出血、下痢や嘔吐、慢性白血病、甲状腺がんなど発症する割合が高くなるといわれ、これを原爆症という。被爆者の子は「被爆2世」、その孫は「被爆3世」と呼ばれるが、遺伝的健康障害が現れやすいと言われているもののでも科学的な立証はされていないし、追跡調査も実施中じょうたいらしい。そもそも、これ以前に症例があったとは思えず、原爆症によるメカニズムがわからない時代は、相当これらの誤解などは在ったと思う。</p></blockquote>
<div class="translation">Изложеноста на радијација од атомска бомба не предизвикува само директни надворешни повреди, туку и сериозни внатрешни повреди поради кои може да дојде до губење на коса, крвавења, дијареја и повраќање, хронична леукемија и можност за развивање на тироиден рак. Кажано на кратко, таа предизвикува радијациска болест. Синовите на преживеаните лица се нарекуваат „втора генерација хибакуша“, а нивните деца - „трета генерација хибакуша“ . Иако се вели дека кај нив постојат  поголеми шанси за развој на здравствени генетски повреди, ова не е сè уште научно докажано и во моментов се работи на дополнителни испитувања. Со оглед на тоа што во минатото немало слични случаи, беше невозможно целосно да се разберат механизмите на радијациската болест и се јавија недоразбирања.</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 460px"><img title="Мир" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Nagasaki.jpg" alt="Девојката на мирот во Нагасаки. Слика од корисникот на Flickr, Kamoda" width="450" height="300" /><p class="wp-caption-text">Девојката на мирот во Нагасаки. Слика од корисникот на Flickr, Kamoda</p></div>
<p>Не заборавајќи го искуството со атомското бомбардирање, многу луѓе во Јапонија ги поддржуваат анти-никлеарните мерки на земјата. Сепак, неодамнешните <a href="http://www.asahi.com/english/Herald-asahi/TKY200907010106.html">вести</a> дека во минатото Јапонија тајно дозволила транзит на американски нуклеарки во земјата, ги разлути оние кои сè уште го ценат тројниот анти-нуклеарен принцип усвоен во вид на резолуција во 1960-тите години.</p>
<p>Еден блогер на <em>Canada de Nihongo</em>, <a href="http://minnie111.blog40.fc2.com/blog-entry-1763.html">обвинува</a> некои политичари за нивниот амбивалентен став кон позицијата на Јапонија како земја која не поседува нуклеарно оружје.</p>
<blockquote><p>日本には非核三原則があり、核兵器を「持たず、作らず、持ち込ませず」と決められている。現在の日本は核兵器を保有してい ないと信じられているが、法制化されていないため、１年以内に保持国になるのではないかとも言われている。過去、空母ミッドウェーなどの米軍の艦隊によっ て日本国内の米軍基地の港に持ち込まれたとの疑惑もある。秘密裏に米軍による核の持ち込みを日本政府が許可しているという噂も絶えない。</p>
<p>非核三原則についての考え方も、麻生バカ太郎首相と鳩山代表の間には大きな違いがある。麻生は外務大臣のときにも、日本は核を持つべきだと発言した 中川昭一の発言を擁護して、野党から外相としての不信任決議案を提出されたことがある。つまり、非核三原則については否定的な考えを持っているように思え る。</p></blockquote>
<div class="translation">Трите анти-нуклеарни начела кои се на сила во Јапонија се : „да не се поседува ни произведува нуклеарно оружје, ниту пак да се дозволува нивно внесување во земјата.“ Денес преовладува мислењето дека Јапонија нема нуклеарно оружје, но сè уште не постојат конкретни закони за ова и некои велат дека за година дена Јапонија може да стане нуклеарно наоружана земја.<br />
Всушност постојат сомнежи дека во минатото еден носач на авиони на американската морнарица внесол нуклеарни оружја во земјата, во оние делови каде што се наоѓаат воените бази. Според една гласина, јапонската влада ќе им дозволела на американските сили тајно да донесат нуклеарно оружје. Исто така, што се однесува до анти-нуклеарните начела, постои огромна разлика во верувањата на премиерот Идио - Таро Асо и водачот на опозицијата Хатојама. Кога беше министер за надворешни работи, Асо ја бранеше позицијата на Шоичи Накагава и изјави дека „Јапонија треба да поседува нуклеарно оружје“. Затоа партијата на опозицијата изгласа недоверба во него како министер за надворешни работи. Со други зборови, изгледа дека тој не ја цени важноста на тројното анти-нуклеарно начело.</div>
<p>Како што <a href="http://hiroseto.exblog.jp/10829115/">изјавува</a> <em>Hiroseto</em>, градоначалникот на Хирошима, г-дин Акиба, ја изрази својата поддршка на Обама на годинешнава  <a href="http://www.city.hiroshima.jp/www/contents/0000000000000/1110537278566/index.html">Декларација за мир</a>, осврнувајќи се на говорот на претседателот на САД, кога во април годинава, тој изјави дека САД „ќе преземе конкретни чекори за создавање на свет без нуклеарно оружје“.<br />
Ова се последните редови од Декларацијата (Можете да ја најдете целата <a href="http://www.chugoku-np.co.jp/abom/2009/Peace_declaration/En_Hiroshima_2009.html">преведена верзија</a> на веб страницата на Chugoku Shimbun)</p>
<blockquote><p>Ние ја имаме моќта. Ние ја имаме обврската. И ние сме Обама мнозинството.<br />
Заедно, можеме да ги укинеме нуклеарните оружја. Да, ние можеме.</p></blockquote>
<p>Со цел да се постигне „свет ослободен од нуклеарно оружје“ до <a href="http://www.2020visioncampaign.org/pages/408/Launch_of_Hiroshima-Nagasaki_Protocol_at_UN_in_Geneva">2020</a>, Хирошима и Нагасаки во 2008 година станаа промотори на заедничкиот <a href="http://www.2020visioncampaign.org/filestorage/409/File/2/Hiroshima-NagasakiProtocol.pdf">протокол Хирошима Нагасаки</a>, кој претставува дополнение на пактот за неширење на оружје.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2489/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Зелен бес против Ахмадинеџад во Њујорк</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2501</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2501#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 29 Sep 2009 06:17:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2501</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХамид Техрани  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Демонстрантите против иранската влада и прекршувањето на човековите права во Иран го одржаа своето  ветување и протестираа против иранскиот претседател, Maхмуд Ахмадинеџад во Њујорк, за време на неговото обраќање на Генералното собрание на Обединети нации, во средата на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/26/iran-green-rage-against-ahmadinejad-in-new-york/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Демонстрантите против иранската влада и <a href="http://www.iranhumanrights.org/2009/09/report09/">прекршувањето на човековите права</a> во Иран го одржаа своето  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/23/iran-protests-to-welcome-ahmadinejad-in-new-york/">ветување</a> и<a href="http://latimesblogs.latimes.com/babylonbeyond/2009/09/iran-protesters-at-the-united-nations-decry-ahmadinejad.html"> протестираа</a> против иранскиот претседател, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mahmoud_Ahmadinejad">Maхмуд Ахмадинеџад</a> во Њујорк, за време на <a href="http://www.cnn.com/2009/POLITICS/09/23/general.assembly.ahmadinejad/">неговото обраќање</a> на Генералното собрание на Обединети нации, во средата на 23 септември. Демонстрантите <a href="http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2009/09/23/AR2009092305209.html?hpid=topnews">дојдоа</a> од четирите страни на светот вклучително и Торонто, Токио и Техеран. Иранското опозициско движење („зелено движење“) <a href="http://i37.tinypic.com/33lzed3.jpg">беше добро претставено.</a></p>
<p>Има голем број на видеа на YouTube, кои ги прикажуваат демонстрантите во Њујорк. Еве неколку:</p>
<p><strong>Ние ја имаме моќта</strong></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/xhgZBVaxJ7o&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/xhgZBVaxJ7o&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Ахмадинеџад е лажго</strong></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/f3BNvwMVzbI&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/f3BNvwMVzbI&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Сите сме <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/24/iran-neda-becomes-a-symbol-for-the-protesters/">Неда</a> и еден глас</strong></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/1fLkj5_zZls&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/1fLkj5_zZls&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Ослободете ги политичките затвореници</strong></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/-emnBR-KfbA&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/-emnBR-KfbA&amp;hl=cs&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2501/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>САД: Судири со полицијата во Питсбург на самитот на групата Г-20</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2492</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2492#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 28 Sep 2009 11:04:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2492</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏина Карденас  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Анти-капиталистички, анти-воени групи, анархисти, групи за заштита на околината и загрижени граѓани се собраа во Питсбург, во четвртокот на 24 септември за да протестираат против негативните ефекти од глобалниот корпоративен капитализам за време на одржувањето на самитот на светските [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/gina-cardenas/">Џина Карденас</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/25/usa-clashes-with-police-at-pittsburgh-g20/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Анти-капиталистички, анти-воени групи, анархисти, групи за заштита на околината и загрижени граѓани се собраа во Питсбург, во четвртокот на 24 септември за да протестираат против негативните ефекти од глобалниот корпоративен капитализам за време на одржувањето на самитот на светските лидери од групата <a href="http://www.pittsburghsummit.gov/">Г-20.</a></p>
<div id="attachment_98080" class="wp-caption alignright" style="width: 160px;"><a href="http://www.flickr.com/photos/americagov/3951787438/"><img class="size-medium wp-image-98080" title="Протестант уапсен во Питсбург" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/arrested-protester-299x300.png" alt="Протестант уапсен во Питсбург. Криејтив комонс фотографија од Flickr корисникот &lt;em&gt;america.gov&lt;/em&gt;" width="150"></a>
<p class="wp-caption-text">Протестант уапсен во Питсбург. Криејтив комонс фотографија од Flickr корисникот america.gov</p>
</div>
<p>Групата Г-20 е составена од лидери на 19 најбогати земји и претставници на Европската Унија. Претседателот Обама е домаќин на состанокот оваа година и главна тема на дискусијата е глобалната економска криза. Критичарите велат дека состанокот е недемократски и таен. Слични се и барањата за да се постават „луѓето пред профитот“.</p>
<p>Една група којашто се нарекува <a href="http://www.g20caravan.info/"><em>Народен караван низ Пенсилванија</em></a>, патуваше  и го постави на својот блог патувањето низ државата Пенсилванија, а пред самитот ги повика поддржувачите да и се придружат за време на маршот во Питсбург. Тие го подготвија <a href="http://www.g20caravan.info/sites/default/files/peoples%20crarvan.mp3">овој аудио-извештај</a> за луѓето кои ги среќаваат по патот, опишувајќи им ги нивните сопствени економски проблеми.</p>
<p><strong>Полициска репресија</strong></p>
<p>Демонстрантите беа дочекани од многубројни вооружени полициски сили, кои употребија солзавец, спреј со црн пипер, гумени куршуми и звучно оружје. Околу  <a href="http://www.philly.com/philly/wires/ap/news/nation/20090924_ap_pittsburghpolice19arresteding20protests.html">19 демонстранти беа уапсени </a> во четвртокот. Додатни демонстрации беа планирани за во петок на 25 септември, според информацијата објавена на<a href="http://resistg20.org/"><em> веб сајтот Проект за отпор против Г-20 (G-20 Resistance Project&#39;s website) </em></a> во Питсбург.</p>
<p>Проектот <a href="http://indypgh.org/g20/"><em>Г-Бескрај (G-Infinity)</em></a> на Индимедиjа (Indymedia) од Питсбург ги  собра хронолошки настаните со помош од постојаните вести од граѓанските медиуми, вклучувајќи и извори од радио, од Twitter, мобилни телефони и видео извештаи. Исто така, тие ги поставија судирите со полицијата на мапа на Google која ги прикажуваше случувањата низ целиот град.</p>
<p>Следното видео од YouTube <a href="http://www.youtube.com/watch?v=rLtgUl31dSo">од Соул Пит ТВ (<em>Soul Pitt TV)</em></a>, канал воден од  <a href="http://thesoulpitt.com/">вебсајтот</a> на афро-американската заедница во Питсбург, го прикажува славеничкиот дух меѓу различните луѓе кои се појавија да протестираат на 24-ти,  кое беше наречено <em>The People&#39;s Uprising (Побунување на народот)</em>:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/rLtgUl31dSo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/rLtgUl31dSo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><em>Телевизијата Soul Pitt</em> го опишува видеото:</p>
<blockquote><p>Сурово видео од демонстрантите против Г-20 како го напуштаат паркот Арсенал во Лоренсвил кај четвртата и Пен улица и си прават пат до центарот на Питсбург за да протестираат за самитот на Г-20. За жал, овие демонстранти не ја поминаа 34-тата улица затоа што им беше фрлен солзавец и толпата беше принудена да се врати во паркот.</p></blockquote>
<p>Корисникот на YouTube  <a href="http://www.youtube.com/watch?v=0SwBU1DOO_Q&amp;feature=player_embedded"><em>thetwos</em></a> постави голем број на видеа, каkо ова подолу, кое  <em>Mарк Парент</em> (<a href="http://twitter.com/mparent77772">@mparent77772</a>) и многу други на Twitter го опишаа како „звучно воено оружје“.<a href="http://www.nytimes.com/2009/09/25/us/25pittsburgh.html?hp">Напис во весникот  <em>NYTimes</em></a> вели дека за прв пат се користи звучен топ за контрола на толпа во САД.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="350" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/0SwBU1DOO_Q&amp;feature" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="350" src="http://www.youtube.com/v/0SwBU1DOO_Q&amp;feature"></embed></object></p>
<p><strong>Во одбрана на граѓанските права</strong></p>
<p><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/ACLU">Американската унија за граѓански права</a> ги собира <a href="http://www.aclupa.org/issues/freespeech/g20/g20relatedcomplaints.htm">поплаките од обезбедувањето околу Г-20</a> на нивната веб страна.</p>
<p>АКЛУ (ACLU) исто така има и отворена телефонска линија која нуди правна поддршка на демонстрантите во паркот дека нивните <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Freedom_of_assembly">граѓански права за мирно собирање</a> можеби се прекршени. Полицијата тврди дека многу од демонстрантите биле „незаконски собрани“ додека организаторите на главниот протест вели дека го следеле официјалниот протокол за добивање дозвола. АКЛУ од Пенсилванија <a href="http://blog.aclu.org/2009/09/24/fighting-for-free-speech-at-the-g20-in-pittsburgh/">ја тужеше градската власт</a> за да ја принуди да издаде дозвола за неколку групи.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2492/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Видео натпревар: Граѓански амбасадори за 64-от ден на ОН</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2478</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2478#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 28 Sep 2009 06:22:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2478</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што би им рекле на светските лидери ако ви се укаже прилика? Кажете им го, преку видео кое трае помалку од три минути, она за што верувате дека треба да се стори за да се направи светот подобро [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/25/video-contest-citizen-embassadors-for-the-64th-un-day/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што би им рекле на светските лидери ако ви се укаже прилика? Кажете им го, преку видео кое трае помалку од три минути, она за што верувате дека треба да се стори за да се направи светот подобро и побезбедно место за живеење, со шанса да добиете посета на седиштето на Обединетите Нации по повод 64-от ден на ОН.</p>
<p>Актерот Џорџ Клуни е гласник на мирот на ОН и во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=DnIIwV0lqqM">следното видео</a> објавено од <a href="http://www.youtube.com/user/unitednations">телевизијата на ОН </a>тој објаснува како може да се учествува и да бидете еден од 5-те победници кои ќе имаат прилика да учествуваат во овој ВИП настан во Њујорк.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="430" height="264" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/DnIIwV0lqqM&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="430" height="264" src="http://www.youtube.com/v/DnIIwV0lqqM&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Инструкциите се прилично едноставни:</p>
<blockquote><p>1. Снимете ваше сопствено видео кое не треба да трае повеќе од 3 минути.<br />
2. Поставете го на вашиот профил на YouTube.<br />
3. Додадете го како ОДГОВОР  НА ВИДЕОТО што го гледате сега.<br />
4. Краен рок за поднесување: 10 октомври 2009.</p>
<p>Процес на селекција:<br />
1. Најдобрите 5 снимки ќе бидат селектирани од  комитет кој ќе избира на база на убедливост на содржината, оригиналност и креативност.<br />
2. Финалистите ќе бидат назначени за Граѓански амбасадори и ќе бидат поканети во седиштето на ОН во Њујорк по повод 64-от ден на ОН.<br />
3. Тие ќе имаат посета со специјален водич во седиштето на ОН, ќе се фотографираат со генералниот секретар Бан Ки Мун и ќе добијат ВИП седишта за концертот на денот на ОН, кој ќе се одржи во петок на 23 октомври 2009.</p></blockquote>
<p>Досега, помалку од еден грст видео одговори беа поставени, два од Соединетите Американски Држави (<a href="http://www.youtube.com/watch?v=04tPVekEZo4">1</a> и <a href="http://www.youtube.com/watch?v=bEAmWDA35nA">2 </a> ), еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=IqQtAtDs9r0">од Канада</a> и еден од <a href="http://www.youtube.com/watch?v=1YO9mEsXyy8">Обединетите Арапски Емирати. </a>Крајниот рок e до 10 октомври, затоа грабнете ја камерата и направете оригинално, креативно и убедливо видео!</p>
<p><em>(Сликата од <a href="http://www.flickr.com/photos/basykes/">basykes</a> е искористена за да се илустрира постот во согласност со дозволата за користење на Криејтив Комонс)</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/28/2478/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јапонија: Ловење на китови. Научно истражување или комерцијално ловење?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/2222</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/2222#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 19 Sep 2009 08:58:16 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[јапонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2222</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСцила Алези  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ловењето на китови е античка традиција во многу земји каде што рибарството е основна активност. Јапонија е една од земјите кои се имаат занимавано со ловење на китови веќе неколку илјадници години. Сепак, во 1980-тите, потребата да се прекине [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/scilla-alecci/">Сцила Алези</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/23/japan-whaling-scientific-research-or-commercial-hunting/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ловењето на китови е античка традиција во многу земји каде што рибарството е основна активност. Јапонија е една од земјите кои се имаат занимавано со ловење на китови веќе неколку илјадници години. Сепак, во 1980-тите, потребата да се прекине со неселективното убивање на животните од видот Cetacea ја поттика меѓународната заедница да интервенира и да постави правила кои треба да се следат за се заштитат видовите од истребување.</p>
<p>Комерцијалното ловење на китови е забрането во Јапонија од 1986 година, кога стапи во сила мораториумот на Меѓународната комисија за ловење на китови (International whaling commission- IWC). Дозволено е <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/8112055.stm">само ловење за научни цели</a>. Но, организациите за заштита на животната средина и земјите кои се против ловењето на китови сметаат дека ова е само обична замка за да се продолжи со комерцијалното ловење, како што <a href="http://plaza.rakuten.co.jp/matumo/diary/200907230000/">на кратко пишува</a> matumo :</p>
<blockquote><p>1982年の今日、国際捕鯨委員会で1986年からの商業捕鯨全面禁止案が採択されました。日本では、約８０００年前の縄文時代からから捕鯨が行われていました！<br />
また、長崎県壱岐市の原の辻（はるのつじ）遺跡からは弥生時代の捕鯨の跡が出土しています。<br />
現在では、調査捕鯨のみが許可されていますが、調査の名目で、捕獲されたクジラが食用になったりしています。</p></blockquote>
<div class="translation">На 23 јули 1982 година, беше објавена забрана на секаков вид на ловење китови за комерцијални цели, која конечно стапи во сила во 1986 година. Ловењето на китови се практикува во Јапонија уште од Јомон ерата, пред околу 8 000 години, и пронајдени се урнатини во градот Ики во префктурата Нагасаки кои докажуваат дека во Јајои ерата ловењето на китови се одвивало непрестајно.<br />
Денес, дозволено е само ловење за научни цели, но голем дел од уловените китови стануваат храна под изговор на „научно“ истражување.</div>
<div id="attachment_91884" style="border: 1px solid #dddddd; margin: 10px auto; width: 385px; text-align: center; background-color: #f3f3f3; padding-top: 4px; display: block;"><a style="text-decoration: none; color: #003399;" href="http://www.flickr.com/photos/gilgongo/460358762/"><img style="margin: 5px; padding: 0px;" title="kujira" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/kujira.jpg" alt="Whale meat. Flickr user id: Gilgongo" width="375" height="500" /></a></p>
<p style="margin: 0px; padding: 4px; font-size: 11px; line-height: 17px;">Месо од кит. Слика од корисникот на Flickr, Gilgongo</p>
</div>
<p>Лани, во јули, <a href="http://enews.mcot.net/view.php?id=4853">двајца членови на организацијата Greenpeace Japan беа уапсени</a> за крадење на кутија месо од кит од флота за ловење на китови за научни цели. Тие го дадоа месото на јавниот обвинител во Токио за да се разоткрие <a href="http://www.greenpeace.org/france/news/trafic-de-viande-de-baleine">скандал со шверцување на месо од кит.</a><br />
Еден блогер ги <a href="http://blog.livedoor.jp/upks/archives/1497540.html">објави</a> зборовите на еден од испрашуваните членови, Јаниши Сато:</p>
<blockquote><p>佐藤さんの話に戻るが、敗戦直後の日本人の栄養補給のため、マッカーサーが日本の南極捕鯨をOKした。我々の年代は良く知っているが、小学校の給食に鯨肉がよく出てきたものだ。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />１９８０年代になって鯨の乱獲から南極が鯨保護区になり（種の保全）、商業捕鯨が禁止となったが、日本はその取り決めを拒否した.
</p></blockquote>
<div class="translation">По војната, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Douglas_MacArthur">генералот Мек Артур</a> им дозволи на Јапонците да ловат китови кои би служеле како храна за народот. Мојата генерација многу добро го знае тоа бидејќи во основно училиште за ручек ни даваа месо од кит.<br />
Во 1980-тите се забрани жестокото ловење на китови и тргувањето со нивното месо и Јужниот Пол стана безбедна зона (за заштитата на видовите), но Јапонија ја отфрли оваа резолуција.</div>
<blockquote><p>そして日本は「調査捕鯨」という名目で今でも年間１４００頭獲ってる。（実質は商業捕鯨）<br />
しかも水産庁が「共同船舶株式会社」という会社に調査捕鯨を委託し、年間１２億円の助成を出している。（国営事業）<br />
調査捕鯨の内部告発として「捕鯨ノルマがあるが、もともと捕獲した鯨をすべて曳船できず”獲っては捨てる”を繰り返している」という。（驚）</p></blockquote>
<div class="translation">
Годишно се ловат околу 1400 китови под привид на „научно“ истражување. (Иако во реалност се работи за ловење за комерцијални цели) Јапонското Министерство за риболов дава на една компанијата Кјодо Сенпаку Каиша Лтд  дозвола за „истражување“ и годишна субвенција од 1.2 милијарди јени.  (Државни работи)<br />
Според еден извор од флотата за ловење на китови за научни цели „има квота за ловење, но сите уловени китови не можат да се извлечат, така што има постојан процес на „ловење и фрлање“. (Изненаден сум од ова)</div>
<p>Сато-сан, кој <a href="http://www.greenpeace.or.jp/press/releases_en/pr20090617oc_html">може заедно со својот соучесник да се соочи со 10 години затворска казна </a>за кражба, <a href="http://www.greenpeace.or.jp/campaign/oceans/whale/t2/sato">пишува</a> за ова во својот блог.</p>
<blockquote><p>日本では多くの人が、「クジラが魚を食べすぎて私たち が食べる魚が減少している。クジラは間引いたほうが良い」というプロパガンダを信じていると思います。このプロパガンダは日本鯨類研究所が長年にわたって 使ってきた（*1）ものですが、昨年、国際自然保護連合（IUCN）がそれを否定する決議を採択したこと（*2）や、海外の科学者らがこの議論を批判して いるのを意識したのでしょうか、森下氏はこのプロパガンダが科学的に結論づけられたものではないと明確にしたのです。</p>
</blockquote>
<div class="translation">Многу Јапонци веруваат во пропагандата дека „китовите јадат премногу риби чиј број се намалува за нас и дека затоа е подобро да се намали популацијата на китови“.<br />
Таква пропаганда шири Институтот за истражување на Cetacea родот (1), но минатата година, Меѓународната унија за заштита на природата (International Union for Conservation of Nature-IUCN) усвои резолуција која ги отфрлаше овие тврдења (2). Покрај ова, фактот дека сега е очигледно дека странските научници ја критикуваат оваа теорија, го натера г-дин Моришита (советник во јапонската Агенција за риболов) да признае дека пропагандата не е научно издржана.</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>この日、オーストラリアのギャレット環境相は、南極海 におけるクジラを殺さない科学調査を2009年から2014年にかけて行う計画を発表しました。この計画は、あらゆる国の科学者の参加を促し、毎年IWC 科学委員会からのアドバイスを受けながら計画を調整していくという点で、日本の調査捕鯨の進め方とは大きく異なります。</p>
</blockquote>
<div class="translation">
Австралискиот министер за заштита на животната средина Гарет, претстави проект за научно истражување кој ќе се одвива од 2009 до 2014, за време на кој нема да се убие ниеден кит од океаните на Антарктикот.<br />
Научниците од сите земји беа поканети да учествуваат во проектот и секоја година тие ќе го водат истражувањето, примајќи совети од научната комисија на IWC (Меѓународна комисија на ловење на китови), метод кој многу се разликува од начинот кој го имаат избрано Јапонците за нивното ловење за „научни“ цели.</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>日本は、この調査提案に参加を表明していません。しか し、本当に日本が南極の鯨類調査に真剣であるのなら、クジラを捕殺しないこのような調査に参加し、南極で捕獲しなければならないクジラの数を減らしていく という姿勢が求められるでしょう。そうでなければ、「調査捕鯨」の目的が科学調査以外にあることが明白になってしまいます。</p>
</blockquote>
<div class="translation">
Јапонија не го сигнализираше своето учество во овој предлог за истражување. Сепак, доколку Јапонија е навистина сериозна за ловење на китови за научни цели во океанот на Антарктикот, тогаш од неа ќе се бара да учествува во проект како овој, за време на кој не се убиваат китови, и да покаже дека планира да го забрани ловот во Јужните океани за да не се намалува бројот на китови. Ако ова не е случајот, искажаната цел за ловење за научно истражување, очевидно се разликува од обични научни испитувања.</div>
<blockquote><p>（1）「クジラが食べているのはサンマやサケ、スケトウダラなど、人類が漁業資源として利用しているものも多く、その量は世界の漁獲高の3～5倍。人類の食料となる水産資源への影響は絶大です」（日本鯨類研究所パンフレット「クジラの調査はなぜやるの？」）<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />（2）IUCN「<a style="text-decoration: none; color: #003399;" href="http://intranet.iucn.org/webfiles/doc/IUCNPolicy/Resolutions/2008_WCC_4/English/RES/res_4_027_relationship_between_fisheries_and_great_whales.pdf">鯨類と漁業の関係に関する決議</a>」 (PDF)</p>
</blockquote>
<div class="translation">(1) Китовите јадат сардини, лосос, &#8230;. голем дел од кои се користат од луѓето како рибни извори. Таа количина е од три од пет пати поголема од сумата на глобалниот улов на риба. Влијанието на расположливите извори на храна за луѓето е огромно. “<br />
(Брошура од Институтот за истражување на родот Cetacea - Зошто вршиме истражувања за китовите?)<br />
(2) IUCN (Меѓународна унија за истражување на природата) <a href="http://intranet.iucn.org/webfiles/doc/IUCNPolicy/Resolutions/2008_WCC_4/English/RES/res_4_027_relationship_between_fisheries_and_great_whales.pdf">Врската меѓу риболовот и големите китови</a> [pdf, англиски]</div>
<p>На почетокот на годината, „<a href="http://festival.sundance.org/2009/film_events/films/cove">The Cove</a>“ , документарец за истражување на проблемот со ловење на китови на филмскиот фестивал „Санденс“ја доби наградата од публиката. Ekojin споделува <a href="http://ekojin.com/?p=3503">детали</a> од филмот:</p>
<blockquote><p>和歌山県東牟婁郡太治町（たいじちょう）。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />今後この漁業の町が、日本国内で大きな注目を浴びることになるかもしれない。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />アメリカのサンダンス映画祭で2009年度観客賞を受賞したのが、「The Cove」（入り江）。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />「反捕鯨」のドキュメンタリー映画らしい。</p>
</blockquote>
<div class="translation">Хигаши Мутогун, Даишичо, Префектурата Вакајама.<br />
Отсега натаму ова село, чиј опстанок  зависи од риболовот, најверојатно ќе го привлече вниманието на целата земја! The Cove  ја доби наградата од публиката на американскиот фестивал „Санденс“ во 2009 година.<br />
Филмот е документарец насочен против ловењето на китови</div>
<blockquote><p>伝統的にクジラ漁で栄えたこの町で、密かに年間20000頭ものイルカが殺されており、鯨肉として売られている。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />さらに、その肉にはメチル水銀などの有害物質が検出されており食べるのに適していない。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />のみならず、そのイルカは海外向けに闇取引されている。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />これらの「事実」を多くの日本人は知らされていない。<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />開放的な民主主義国であるはずの日本に厳然と存在する「暗部」だ、、、<br style="margin: 0px; padding: 0px; width: 1px; height: 1px;" />というのが主旨らしい。　どうやら。</p>
</blockquote>
<div class="translation">Во мало гратче коешто го има направено ловењето на китови свој карактеристичен белег, годишно тајно се убиваат и се продаваат како месо од кит повеќе од 20 000 делфини. Што е уште полошо, пронајдена е жива, отровна материја, во месото од делфин со што тој е нормално е несоодветен за човечка храна!<br />
Покрај ова, се тргува со делфините во нечесни бизниси со странски клиенти.<br />
Многу Јапонци не ги знаат овие факти. Се работи за една мрачна страна која очигледно постои во земја која се смета за либерална демократија&#8230;<br />
Тоа е приказната прикажана во филмот.</div>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/4KRD8e20fBo&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=ja&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/4KRD8e20fBo&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=ja&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<pre>Трејлер од The Cove.</pre>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/19/2222/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: Славење на глобалната солидарност за слобода</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Sep 2009 09:27:13 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Нов Зеланд]]></category>
		<category><![CDATA[Португалија]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2215</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гантер  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Десет години по референдумот, Глобал Војсис повторно пишува за Источен Тимор, но овој пат во знак на славење на силната меѓународна солидарност која претходно кулминираше со признавање на правото на земјата за самоопределување:
На 30 август 1999 година, стотици илјади [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гантер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/21/east-timor-celebrating-global-solidarity-for-freedom/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Десет години по референдумот, Глобал Војсис повторно <a href="http://thirdestatesundayreview.blogspot.com/2009/08/klibur-solidaridade-timor-leste.html">пишува</a> за Источен Тимор, но овој пат во знак на славење на силната меѓународна солидарност која претходно кулминираше со признавање на правото на земјата за самоопределување:</p>
<blockquote><p>На 30 август 1999 година, стотици илјади луѓе од Источен Тимор храбро се спротивставија на тероризирачката кампања предводена од Индонезијците, гласајќи за независност на референдумот организиран од ОН. Овој настан, кој стави крај на 24 годишната незаконска и брутална воена окупација, доведе до создавање на Демократската Република Источен Тимор, како првата нова нација на милениумот. Гласањето беше кулминација на децениската борба водена од луѓето од Источен Тимор со поддршка од солидарни активисти низ светот.</p></blockquote>
<p>Емитувањето на  видео снимките на новинарот Макс Штал за грозоморниот <a href="http://www.etan.org/timor/SntaCRUZ.htm">масакр во Санта Круз </a>во 1991 година, ја зголеми глобалната свесност за злосторствата извршувани во Источен Тимор под индонезиската окупација.</p>
<p>Во 1996 година, Жозе Рамос-Хорта и Бишоп Ксименес Бело ја добија Нобеловата награда за мир и само по три години, индонезискиот претседател Хабиби им дозволи на луѓето од Источен Тимор да изберат помеѓу автономија во рамките на Индонезија и независност. Тогаш, светот се обедини околу Источен Тимор.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Die-in" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/deadprot-300x204.jpg" alt="„Die-in“ протест во САД. Заслуга: www.etan.org" width="300" height="204" /><p class="wp-caption-text">„Die-in“ протест во САД. Заслуга: www.etan.org</p></div>
<p>Движењата на солидарност успеаја да извршат притисок врз владите и избија протести против злоупотребите на Индонезијците во Австралија, Нов Зеланд, Јапонија, Португалија, Франција, Холандија, Ирска, Германија, Обединетото Кралство, Канада и САД во 1990-тите. <a href="http://www.insideindonesia.org/content/view/664/29/">Дури и во Индонезија, луѓето од Источен Тимор имаа пријатели кои дејствуваа за да ги спречат злоупотребите и  да промовираат самоопределување.</a></p>
<p>Пред референдумот, во летото 1999 година, <a href="http://www.etan.org/ifet/">Меѓународната Федерација за Источен Тимор</a> (International Federation for East Timor) го состави проектот „Набљудувач (Observer)“, меѓународен тим на членови од барем 22 земји кои заминаа во Тимор за да го надгледуваат гласањето. Безбедносните припреми преземени месеците кои му претходеа на референдумот беа несигурни, со оглед на тоа што договорот, склучен со посредство на ОН, ја остави безбедноста во рацете на индонезиската полиција.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 223px"><img title="Poster" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/UNAMET-213x300.jpg" alt="Постер на ОН на кој пишува: „Ние нема да си заминеме.“ Заслуга на австралијанската мрежа на пријатели на Источен Тимор." width="213" height="300" /><p class="wp-caption-text">Постер на ОН на кој пишува: „Ние нема да си заминеме.“ Заслуга на австралијанската мрежа на пријатели на Источен Тимор.</p></div>
<p>Набљудувачите на МФИТ  храбро се раширија низ целата територија. Еве што пишува во еден <a href="http://www.etan.org/ifet/082199.html">извештај од 22 август 1999 година</a>:</p>
<blockquote><p>Изнајмивме куќи и поставивме тимови во секој област на Источен Тимор. Веднаш по пристигнувањето во градот, тимот на МФИТ-ПН (Меѓународната федерација за Источен Тимор- Проект Набљудувач)  стапува во контакт со полицијата и локалните власти, а подоцна и со различни водачи на заедници и застапници на двете страни на кампањата. Тие се сместуваат во куќа однапред подготвена од МФИТ-ПН тимот и почуваат со набљудувањето и распрашувањето за настаните и согледувањата поврзани со кампањата и други аспекти од консултирањето. Секој тим телефонски дава извештај секоја вечер и доставува неделен писмен извештај. Иако никој од нашите тимови не беше повреден, неколкумина беа сведоци на силни и застрашувачки инциденти кои ги пријавија на соодветните власти, односно на UNAMET ( Мисијата на Обединетите Нации за Источен Тимор) и на штабот на МФИТ-ПН во Дили.</p></blockquote>
<p>Набљудувачите на МФИТ го пријавија насилството што го опфати Источен Тимор по гласањето во кое граѓаните убедливо се изјаснија за независност. Еве дел од <a href="http://www.etan.org/ifet/media10.html">извештајот од 3 септември</a> на проектот Набљудувач на МФИТ :</p>
<blockquote><p>Набљудувачите, членови на Меѓународната Федерација за Источен Тимор - Проектот Набљудувач (МФАТ-ПН), отидоа до Бакора, населба во Дили, за да проверат дали милицијата ги гори куќите во областа како што беше пријавено вчера. Кога пристигнаа најдоа една штотуку разгорена куќа и пожарникари и новинари кои веќе беа на местото. Тимот влезе да испита. По десет минути, индонезиската воено-поддржана милиција се појави пред куќата.</p>
<p>Аитарак милицијата удри еден американски граѓанин, член на МФИТ-ПН по лице. Покрај тоа, една жена од Финска, исто така член на МФИТ-ПН, беше удрена по грб од страна на милицаец со пушка. Друг Финец се соочуваше со закани и пиштол вперен во него. Еден член на милицијата го удри шоферот на МФАТ-ПО и го скрши прозорецот од колата.</p></blockquote>
<p>Со оглед на тоа што веднаш по гласањето изби насилство од милицијата, групите за солидарност низ светот почнаа да бараат од своите влади поголемо внимание да биде посветено на ситуацијата во Источен Тимор, која секојдневно се влошуваше. Овој <a href="http://videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN">инсерт</a> од <a href="http://videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN">Жозе Буда</a> покажува како Португалија застана и сопре во тој период:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="410" height="357" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://rd3.videos.sapo.pt/play?file=http://rd3.videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN/mov/1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="410" height="357" src="http://rd3.videos.sapo.pt/play?file=http://rd3.videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN/mov/1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong><em>[Титл] Сликите на држава која е на нозе 3 минути во знак на солидарност со воздржан народ се движеа низ светот, како и поглед од авион кој покажуваше ланец од луѓе долг 10 километри. Илјадници завршија упатувајќи се кон Мадрид, каде што можеа гласно да го искажат својот бунт против индонезиската амбасада. Конечно, Индонезија дозволи меѓународна сила да влезе во Источен Тимор. Обединетите Нации ја пратија оваа сила по една недела. Не знаеме колку загинаа. Од осумнаесетте обвинети за вмешаност во настаните од 1999 година, само еден беше осуден, а преостанатите беа ослободени по различни молби. Сигурно е дека во иднина, секогаш кога е неопходно, ќе има милион гласови подготвени да викаат, слушајќи се дури до 14 000 километри оддалеченост, до Источен Тимор.</em></strong></p>
<p>По објавувањето на резултатите на 4 септември, се случија многубројни ѕверства, убиства и опустошувања, како што и <a href="http://tapol.gn.apc.org/bulletin/1999/bull154-5.htm">пишува</a> ТАПОЛ (индонезиска организација за човекови права) во 1999 година: </p>
<blockquote><p>По објавувањето на резултатите од референдумот на 4 септември, милицајците и нивните шефови во Копасус (специјални индонезиски сили) отпочнаа со тактика на срамнување со земја со огромни пропорции. Паравоените сили се вклучија во судирот, заедно со шест баталјони на ТНИ (индонезиски вооружени сили), меѓу кои имаше и два познати локални баталјона, 744 и 745. Имаше вкупно 15 000 луѓе. Без толку броен контингент од луѓе, немаше за толку брзо да се постигнат резултатите.</p>
<p>Иако (операцијата) Сапу Џагад-II се трудеше да изгледа како да се работи за спонтан изблик на гнев  од страна на про-индонезиски сили, постојат цврсти докази дека уништувањето беше добро подготвена воена операција. На многу места, селаните биле принудени да си ги уништат и изгорат сопствените населби, дури и сопствените куќи. Целта беше да се уништи што ќе се стигне и да се казнат стожерите на ослободителното движење. Католичка црква, која им нудеше прибежиште на луѓето од источен Тимор, кои ги напуштија домовите за време на окупацијата, беше една од главните цели на напади.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 234px"><img title="Scorched" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/scorched-224x300.jpg" alt="Слика од „Следење на геноцид: Источен Тимор 1975-1999“, истражувано и напишано од Адам Џонс. Споделено со лиценца за непрофитабилна употреба." width="224" height="300" /><p class="wp-caption-text">Слика од „Следење на геноцид: Источен Тимор 1975-1999“, истражувано и напишано од Адам Џонс. Споделено со лиценца за непрофитабилна употреба.</p></div></blockquote>
<p>Сите доброволци од МФИТ-ПН беа принудени да го напуштат Дили на 7 септември 1999 година, <a href="http://www.etan.org/ifet/media13.html">под многу стравични околности</a>.</p>
<blockquote><p>Денес, 7 септември, последниот од нашите набљудувачи беше принуден да го напушти Источен Тимор. Последниве два дена, Кралската австралиска воздушна сила евакуираше 60 од нашите неутрални доброволци за Дарвин, од Дили и Баукау.</p>
<p>Го напуштивме Источен Тимор за да се засолнеме, но со длабока тага. Луѓето од Источен Тимор ја немаат Австралија каде што можат да избегаат, немаат каде да се скријат од теророт на милицијата. Вчера, австралиските и индонезиските воени лица спречија еден член на нашиот екипаж, кој беше од Источен Тимор, да се качи на авионот со нас – и тој сега се соочува со неопислив терор, заедно со стотици илјадници негови сонародници.</p>
<p>Најголемиот дел на меѓународни набљудувачи и медиуми го напуштија Источен Тимор пред нас, така што ние бевме последната меѓународна невладина организација да си оди. УНАМЕТ (Мисијата на Обединетите Нации во Источен Тимор) беше повлечена од целата територија, освен од Дили, каде што им беше прекината струјата и телефонската линија и каде што беа опколени од милицајци кои пукаа во нивните простории речиси и без прекин.</p></blockquote>
<p>Споменатиот „светски притисок“ стануваше се пореален како што граѓаните не се откажуваа. Некои фотографии од врските на солидарност во Португалија можете да ги пронајдете на <a href="http://www.tanetimor.org/timorlivre.htm">веб страницата </a>на <a href="http://www.tanetimor.org/timorlivre.htm">Тејн Тимор</a>. <a href="http://home-and-garden.webshots.com/album/67455963IDsyBq">Маремарго</a> постави слики од Шпанија. Антоние Хозе, од блогот на Ума Лулик, илустрираше и емоционално опиша што се случуваше во Лисабон за време на една солидарност невидена дотогаш на <a href="http://umalulik.blogspot.com/2008/09/ainda-9-anos-depois-mas-em-portugal-7.html">7-ми</a> и <a href="http://umalulik.blogspot.com/2008/09/dia-8-de-setembro-de-1999-os-3-minutos.html">8-ми</a> септември 1999 година:</p>
<blockquote><p>As sirenes dos bombeiros ouviram-se ininterruptas nesses 3 minutos… parámos por Timor-Leste como nunca parámos por mais nada… TODOS (…)<br />
Durante toda a tarde do cimo daquele prédio foram lançados constantemente papeis e papelinhos, rolos de papel higiénico, tudo o que vinha à mão era material para protesto. No final da tarde percebe-se que esse stock acabou pois eram as páginas amarelas que fluíam nessa altura… aquele ventinho sempre a ajudar e a depositar os protestos em plena embaixada dos EUA, nas árvores, no seu jardim e envolventes. No topo do prédio viam-se gente de gravata e camisa, a causa era a mesma…</p></blockquote>
<div class="translation">Сирените на пожарникарскиот камион се слушаа непрекинато цели 3 минути &#8230; застанавме за Источен Тимор како за ништо дотогаш&#8230; СИТЕ (&#8230;)<br />
Попладнето се фрлаше хартија од врвот на зградата, мали парчиња хартија, како и цели ролни тоалетна хартија, односно сè што ќе дојдеше при рака беше материјал за протестирање.  Приквечерината дознавме дека нема веќе залихи, затоа што се фрлаа жолтите страници&#8230; и ветрето ни помагаше да ги испратиме протестите директно до Амбасадата на САД, и тоа на дрвјата, во градината и околината. На врвот на зградата видовме луѓе во костими, а причината за тоа беше – хартијата &#8230;</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Источен Тимор9" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/eua_help-300x191.jpg" alt="„Граѓанска непослушност за Источен Тимор“, пред штабот на ОН во Лисабон, Шпанија, септември. Слика од неутрален корисник на Flickr, искористена со дозвола.”" width="300" height="191" /><p class="wp-caption-text">„Граѓанска непослушност за Источен Тимор“, пред штабот на ОН во Лисабон, Шпанија, септември. Слика од неутрален корисник на Flickr, искористена со дозвола.”</p></div>
<p>Додека мрежата за преземање акција на Источен Тимор успеа да ги привлече луѓето да излезат на улици во септември 1999 година, таа <a href="http://www.etan.org/etan/1999anul.htm">можеше и да смета на телефонските повици и писма испратени од повеќе од десетина илјади Американци</a>.</p>
<blockquote><p>ETAN (Мрежата за преземање акција во Источен Тимор) порасна во 1999 година, зголемувајќи го бројот на членови од 8 500 до 11 700. […] Користејќи го нашето искуство и националната мрежа на активисти, развивана цели осум години за кауза која многумина ја сметаа за безнадежна, ETAN успеа да мобилизира јавен и официјален притисок. […] Во септември, веб страницата на ETAN неделно беше посетувана од повеќе од 40 000 луѓе. […] Истиот месец, многубројни написи и програми на мејстрим медиумите, чија бројка стигна дури неколку десетици милиони, пишуваа за нашите најактивни членови на персоналот и доброволци, или пак само ги цитираа. Активистите на ETAN пишуваа во едиторијалите на главните американски весници, му испраќаа писма на уредникот и се појавуваа на локалните и национални радио и телевизиски емисии.</p></blockquote>
<p>На другата страна од светот, одлучувачкиот момент за меѓународна интервенција се случи спроти самитот на АПЕК (Азиско-пацифичка економска соработка) во Нов Зеланд, кога Бил Клинтон приватно се сретна со пацифичките лидери. Само неколку дена пред самитот, тој ја објави суспензијата на воените тренинзи на САД со Индонезија. Според <a href="http://nigel-morley-nigel.blogspot.com/2007/07/new-magellan-person-who-showed-world.html">блогерот Нигел Морли од „Пишување за Иднината“:</a></p>
<blockquote><p>На дел од читателите ова може да им изгледа измислено, но кога во 1999 година, тиморскиот добитник на Нобелова награда, Жозе Рамос-Хорта, се сретна со претседателот на САД, Бил Клинтон, во Нов Зеланд, Клинтон забележа дека Рамос-Хорта има поголемо влијание во Конгресот од него (Зубрицки: 2002).</p></blockquote>
<p>Новозеландци се собраа во голем број за да ги пречекаат Клинтон, Рамос-Хорта и австралискиот премиер Ховар. Аврсталијанците исто така ги „<a href="http://southmovement.alphalink.com.au/southnews/990910-timor.htm">исполнија улиците заради Источен Тимор</a>“.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Мајка и Дете" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/east_timor_rally_by_pete_ottery-300x199.jpg" alt="Од Сиднеј, Австралија, „Мајка и дете“. Слика од корисникот на Flickr, Potsy, искористена со дозвола." width="300" height="199" /><p class="wp-caption-text">Од Сиднеј, Австралија, „Мајка и дете“. Слика од корисникот на Flickr, Potsy, искористена со дозвола.</p></div>
<blockquote><p>Се гледаа транспаренти на кои пишуваше „Стоп за крвопролевањето“ и „Виранто – Убиец“. Понатаму, песните „Слободен Источен Тимор“ и „Viva Timor Leste“ (Да живее Источен Тимор) се слушаа од толпата откако беше пренесен во живо телефонскиот повик на водачот на отпорот г-дин Жозе „Ксанана“ Гусмао од Јакарта.</p>
<p>„Вие ни требате, браќа и сестра од Австралија; ни треба вашиот глас“, рече Ксанана Гусмао од Јакарта по телефон, додавајќи, „ Мислам дека е важно да се испрати порака до индонезиската влада дека работниците од Австралија и австралиската заедница ќе направат сè што е во нивна моќ за да се стави крај на убиствата. Да живее Источен Тимор. “ Публиката одговори, „Да живее.“</p></blockquote>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Students" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/shaondiwakar-300x225.jpg" alt="Ученици од средното училиште „Кингсгров“, ја даваат својата поддршка за слободен Источен Тимор во 1999 година. Слика од корисникот на Flickr, sHzaam!, искористена со дозвола. " width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Ученици од средното училиште „Кингсгров“, ја даваат својата поддршка за слободен Источен Тимор во 1999 година. Слика од корисникот на Flickr, sHzaam!, искористена со дозвола. </p></div>
<p>За време на измачувачките денови во септември 1999 година, светските лидери бавно напредуваа во своите интервенции во Источен Тимор, иако веќе беше јасно дека индонезиската војска и нејзините застапници целосно ја уништуваа територијата, започнувајќи хуманитарна криза од масивни пропорции. Но, непоколебливите протести и залагања на групите на загрижени граѓани низ светот ги засрами САД, Австралија и Индонезија и тие свртија нова страница во поглед на Источен Тимор.</p>
<p>По една деценија, време е да се слави глобалната унија. Неколку <a href="http://www.etan.org/news/2009/08dili.htm">настани</a> се закажани во Дили, како што е егзибиција на фотографија во Фундасао Ориенте (место на <a href="http://www.laohamutuk.org/Justice/99/09CarrascalaoMassacre.htm">масакр</a> од 1999 година) која ќе ги опишува движењата на солидарност низ годините.</p>
<p><em>Ова е првиот од серија написи со кои ќе ја одбележиме десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор, гласање кое доведе до меѓународно признаената независност на земјата. Доколку сакате да споделите некои сеќавања од актите на глобална солидарност за Источен Тимор, направете го тоа подолу.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>2</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
