<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Работа</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/labor/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Филипини: Поддршка на жените за време на бременоста и мајчинството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 30 Oct 2009 09:29:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2796</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/philippinessupporting-women-through-pregnancy-and-motherhood-health-work-and-education/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignnone" title="Жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/pregnant-300x300.jpg" alt="" width="300" height="300" /></p>
<p><strong>Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. </strong></p>
<p>Во Филипините неодамна беше донесен историски закон кој беше тема на дебати цели седум години. Станува збор за републиканскиот акт 9710, познат како Голема повелба за жените. Законот пропишува дека правата на жените се човекови права кои треба да се почитуваат во нивните домови, на работното место или на училиште. Понатаму, законот ги опфаќа и темите на планирање на фамилија, бременост и правата на трудните жени.</p>
<p>Една од најдебатираните точки на големата повелба е првото на немажените бремени жени да ја задржат својата работа или да продолжат да одат на училиште. Еве дел од текстот на законот:</p>
<blockquote><p>Истерување без можност за повторно примање на жените, мотивирано од бременост надвор од брак е незаконско. Ниедно основно или средно училиште не смее да одбие ученичка само затоа што останала бремена надвор од брак за време на нејзиното школување.</p></blockquote>
<p>Во големата повелба јасно пишува дека е незаконски да се отпушти трудна жена дури и ако таа е немажена, но Конференцијата на католички свештеници во Филипините инсистира <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">жените коишто работат или учат во католички училишта да не бидат опфатени со овој закон</a>: Тие сметаат дека треба да го имаат правото да истеруваат немажени бремени жени бидејќи тоа е против религиозното морално учење на Католичката црква.</p>
<p>За да дознаете нешто повеќе за големата повелба еве еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=Qp7BeK-kz24">краток филм</a> од <a href="http://www.ncrfw.gov.ph/">Националната комисија за улогата на жените во Филипините</a> каде што се објаснува зошто големата повелба и нејзините одредби се од толку голема важност:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Реакциите на католичката црква</strong></p>
<p>Еден филипински блогер, <a href="http://lindyloisgamolo.blogspot.com/2009/09/dealing-with-trespassers.html">Линди Луис Гамоло</a>, го критикува ставот на католичката црква. Не само што се обидоа да го бојкотираат законот заканувајќи се дека ќе ги исклучат од црквата и дека ќе одбијат причесна на политичарите кои гласале за законот, туку сега, откако тој беше прифатен, тие постојано повторуваат дека нема да ги поддржат кандидатите кои гласале за големата повелба, затоа што таа не го содржи дополнението коешто тие сакаат да го приклучат кон текстот според кое католичките училишта не се обврзани да го почитуваат законот. Линди Луис Гамоло бара од политичарите да не попуштат на тоа што таа го нарекува уценување:</p>
<blockquote><p>Треба да ги потсетиме дека тие (политичарите) имаат одговорност пред независниот филипински народ, а не пред католичката црква и не пред нејзините бискупи.</p></blockquote>
<p>Сепак, некои ја разбираат католичката црква и нејзиниот став кон ова прашање. Таков е случајот со еден од коментарите оставен за еден напис на блогот <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comments">The Feed</a>. Таму <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comment-9256">olive</a> има напишано:</p>
<blockquote><p>Мислам дека девојка што ќе остане бремена за време на нејзиното школување во средно католичко училиште треба да биде избркана. Зошто? Таа не треба да биде репер за преостанатите девојчиња. Замислете да учите дека првиот сексуален однос треба да ви биде по бракот додека некој наоколу да се шета со бебе во стомакот!?!?! Тоа е како таа да се потсмева на учењето.</p></blockquote>
<p>Всушност, не сите католички училишта се согласуваат со тоа да бидат поштедени од законот. <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">Според  Рејчел Ц. Баравид, новинарка во Mania Bulletin Publishing Corporation </a>(издавачка куќа во Манила), во некои школи се верува дека недозволувањето на бремените немажени жени да учат би имало повеќе лоши последици од добри. Таа го цитира одговорниот на студентски прашања во едно училиште кој објаснува зошто не бркаат ученици:</p>
<blockquote><p>Ако избркате немажени ученички, ќе им нанесете само уште еден удар. Сега, кога тие ќе станат мајки за многу кратко време, вие им ја одземате шансата да добијат диплома за завршено средно образование со која ќе можат полесно да влезат во професионалниот свет и да ги нахранат своите деца. Така, тие не само што треба да се соочат со фактот дека ќе бидат самохрани мајки, туку и со фактот дека можеби нема да најдат добра работа затоа што немаат диплома за завршено средно училиште и нема да можат да им обезбедат пристоен живот на своите деца, објаснува таа.</p></blockquote>
<p><strong>Легализирање на дискриминацијата на бремените жени?</strong></p>
<p>Блогери од Филипините разговараат за тоа колку е фер католичката црква, која врз основа на  своето религиозно учење се обидува да ги скрати човековите права, како што е правото за задржување на работа или за образование на немажените бремени жени, без да споменува ништо за неженетите татковци. Изгледа како ова да е баш оној вид на дискриминација против жените што треба да биде променет со големата повелба.</p>
<p><a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/09/punishing-unmarried-pregnant-women.html">Бонг Ц. Остеро</a> инсистира на фактот дека предлогот за амандман од католичката црква е обична дискриминација на жените и не е во согласност со учењето на католичката црква за казнување на гревот, а не на грешникот:</p>
<blockquote><p>Амандманот ги казнува жените затоа што се жени; затоа што ним им била зададена општествената одговорност за носење на живот на овој свет. Католичките школи не ги казнуваат и бркаат професорите што ги оставаат своите девојки трудни, а тие се исто толку виновни за бременоста.</p></blockquote>
<p>На блогот <a href="http://iamnobe.wordpress.com/2009/09/18/i-am-an-unwed-mother/">I am Nobe</a>, каде што авторот менува улоги за да искористи хумор во секој напис, стигна редот и на немажената мајка:</p>
<blockquote><p>Сега велиш дека не можат да одам на училиште? Ни на работа? (несигурна)</p>
<p>Не останав бремена преку асексуална репродукција! Ако  навистина ми го правиш ова, дај казни ги и тие неженети татковци! И престани да го навредуваш Бог! (не се должи само на хормоните)</p></blockquote>
<p><a href="http://worldofwomanity.blogspot.com/2009/08/ra-9710-magna-carta-of-women.html">Џојс Талаг</a>, која самата е самохрана мајка и блогер, дава аргументи кои покажуваат зошто, дури и ако католичката црква ги казни и татковците, нема да се подобри ситуацијата на мајките. Со оглед на тоа што поголемиот број на самохрани родители се жени, ако им ги одземеме правата за работа или школување додека се трудни, тие финансиски нема да можат да се грижат за своите деца:</p>
<blockquote><p>Еве еден добар пример од оваа дебата : <em>самохраниот родител</em>. Да се биде самохран родител значи дека сте задолжени да ги исполните прехранбените и економските потреби на вашето дете. Мажите имаат предност во овој случај затоа што најголемиот дел на самохрани родители е составен од жени. (На интернет се наоѓаат само <a href="http://singleparents.about.com/gi/dynamic/offsite.htm?zi=1/XJ&amp;sdn=singleparents&amp;cdn=parenting&amp;tm=201&amp;f=00&amp;su=p284.9.336.ip_p504.3.336.ip_&amp;tt=11&amp;bt=1&amp;bts=1&amp;zu=http%3A//www.census.gov/prod/2007pubs/p60-234.pdf">статстики за самохрани родители во САД</a>. Според нив „во 2006 година, 5 од 6 старатели биле мајки“. Претпоставуваме дека иста е ситуацијата и во Филипините.)</p></blockquote>
<p>Еден блогер од Филипините кој пишува за правни прашања, <a href="http://philippinecommentary.blogspot.com/2009/09/religious-exception.html#comment-8896534724107443010">Јун Баутиста</a>, истакнува дека католичката црква најверојатно нема да ги вклучи неженетите татковци во дискусијата, со оглед на тоа што најголем дел од законите кои досега биле разгледувани се однесувале на жените.</p>
<p>Ова значи дека овој исклучокот ќе биде единствен од овој вид, затоа што тој претставува исклучување од образованието или работата само на немажените трудни жени, што е пак против нивните човекови права и ги доведува нивните животи во опасност. Некои велат дури и дека ќе има последици врз моралот на овие девојки: ако католичките училишта ги бркаат ученичките кои не се мажени, а останале трудни, дали тие почесто ќе се одлучуваат да абортираат  или пак да живеат во сиромаштија? <a href="http://www.thenewstoday.info/2009/03/13/single.mom.stigma.marks.bicam.talks.on.magna.carta.of.women.html">Тоа е барем мислењето на</a> Анет Лорето–Гарин, претставничка на првата општина.</p>
<p>А вие? Што мислите вие? Дали една религиозна институција има право да одлучува кој ќе вработи или ќе прифати како ученик, или пак правата на бремените жени се над овие ограничувања?</p>
<p><em>Сликата во овој напис е од <a href="http://www.flickr.com/photos/mojodenbowsphotostudio/1254978682/">Photo Mojo</a> и е искористена со дозвола од Криејтив комонс.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк (најнови вести)</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 19 Oct 2009 08:06:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2769</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/15/puerto-rico-connected-to-the-national-strike-update/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата на еден ден. Штрајкот беше организиран од работничкото движење како протест против одлуката на гувернерот Луис Фортуњо за отпуштање на околу 17.000 јавни службеници (вкупно ќе има околу  25,000 отпуштања) како дел од неговиот економски и финансиски план за земјата. Работници и членови на синдикални организации, жени, студенти, наставници, религиозни групи, политички организации членови на друштва за заштита на околината меѓу другите сектори на граѓанското општество, се одѕваа на повикот и беа на улиците за да протестираат. Универзитетите, училиштата и работните места беа затворени.</p>
<p>Блогерот Педро Велез објави  <a href="http://boxscoreendivselpuebloylacultura.blogspot.com/2009/10/enlaces-para-seguir-el-paro-del-15-de.html">корисна листа</a> на алтернативни и водечки медиумски сајтови кои го покриваат штрајкот во живо: Фејсбук групата <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=151455877172&amp;ref=share">Меѓународен Фронт за помош на невработените (штрајк) во Порторико (Frente Internacional en Apoyo al Paro (Huelga) en Puerto Rico)</a>; <a href="http://paropr.posterous.com/">Невработеност (ParoPR)</a>, <a href="http://www.claridadpuertorico.com/">Јасност (Claridad)</a>, <a href="http://www.radioisla1320.com/">Радио Исла (Radio Isla)</a> и <a href="http://www.univision.com/content/channel.jhtml?chid=10825&amp;schid=10827">Радио Унивизија Порторико (Radio Univisión Puerto Rico)</a>. Група луѓе го оформија проектот  <a href="http://www.cuerpodedocumentacion.com/">Документарно тело (Cuerpo de Documentación)</a> на Јутјуб каде ќе објавуваат видеа од штрајкот од различни места на островот. Исто така, имаше и видео во живо на <a href="http://www.ustream.tv/channel/betances-tv">Betances TV</a> и покривање во живо на  <a href="http://www.dialogodigital.com/">Дијалог (Diálogo)</a>. Дневните весници <a href="http://www.primerahora.com/">Прв час (Primera Hora)</a>, <a href="http://www.elnuevodia.com/noticias/">Нов ден (El Nuevo Día)</a> и  <a href="http://www.vocero.com/">Гласник (El Vocero)</a> исто така го покриваа  штрајкот од минута во минута на нивните сајтови. Порториканската твитерсфера беше екстремно активна во последните денови. Конверзацијата се одвиваше под таговите <a href="http://twitter.com/#search?q=%23ParoPR">#paropr</a> и <a href="http://twitter.com/#search?q=%23twittericans">#twittericans</a>. Луѓето на  <a href="http://twitter.com/caribnews">@caribnews</a>, <a href="http://twitter.com/qiibo">@qiibo</a> и <a href="http://twitter.com/microjuris">@microjuris</a> меѓу другите и новинарите постојано објавуваа најнови вести за штрајкот и линкови до фотографиите и видеата.</p>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Демонстранти на народниот штрајк." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000081-300x225.jpg" alt="Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник." width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник.</p></div>
<p style="text-align: left;">Демонстрантите се собраа во блиската област околу <a href="http://www.plazalasamericas.net/">Плоштадот Америка</a>, најголемиот трговски центар на Карибите, чијшто сопственици, семејството <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jaime_Fonalledas">Фонаљедас</a>, беа значајни донатори во кампањата на гувернерот. Центарот беше затворен за тој ден. Организаторите на настанот и неколку електронски медиуми <a href="http://www.elnuevodia.com/tomanlascalles-626744.html">проценија дека околу  150,000 -200,000 луѓе</a> учествуваа на масовните протести.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Фотографија пратена на ГВ од учесник" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000103-300x225.jpg" alt="Фотографија пратена на ГВ од учесник" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Фотографија пратена на ГВ од учесник</p></div>
<p>Во контекст на општиот штрајк и ситуацијата во Порторико, Ве молиме да ги посетите претходните  постови  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">„Криза со многу имиња“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„Животот е таков“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">„Битка за јавно земјиште“</a> и <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759">„Поготвени за општонароден штрајк“</a>. Луѓето од непрофитниот центар за Нова Економија имаат и редовно <a href="http://cneblog.grupocne.org/">објавуваат</a> подлабоки анализи за економската положба во Порторико.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор: Евалуација на наставниците од јавните училишта</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 02 Jul 2009 14:05:54 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1593</guid>
		<description><![CDATA[Реформата на образовниот систем во Еквадор беше цел на сегашната влада и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави нов закон ( pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани за време на неделата околу 25 мај. Меѓутоа, Националната унија на наставници [шпански](UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet/">Милтон Рамирез</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/02/ecuador-evaluating-public-school-teachers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Сегашната влада на Еквадор имаше за цел да направи реформи во образовниот систем и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави <a href="http://www.educacion.gov.ec/_upload/pruebas%20docentes.pdf">нов закон </a>(pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани неделата околу 25 мај. Меѓутоа, <a href="http://une.org.ec/">Националната унија на наставници </a>[шпански] (UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско. Само мал дел од наставниците се согласи да се изврши евалуацијата и сега се отвара дискусија за тоа како да се осигура дека учениците добиваат најквалитетно образование од  наставниците.</p>
<div id="attachment_77364" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><img class="size-full wp-image-77364" title="el-oro-ecuador" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/el-oro1.jpg" alt="Unionized teachers marching for a salary increase on the streets of Machala, province of El Oro, Ecuador. Photo used under permission by http://www.diariocorreo.com.ec" width="400" height="232" /></p>
<p class="wp-caption-text">Здружените наставници маршираат  за поголеми плати на улиците на Мачала провинција на Ел Оро, Еквадор. Фотографијата е користена со дозвола од http://www.diariocorreo.com.ec</p>
</div>
<p>Многу групи од Унијата на наставниците се изјаснуваат околу евалуацијата. <a href="http://unecarchi.com/">Унијата од Карчи [</a>шпански], на пример започна <a href="http://unecarchi.com/2009/05/22/plantoneras-para-el-lunes/">протести за поддршка на оние училиште кои одбија да бидат евалуирани [шпански].</a></p>
<p>Дaвид Гуамба од<a href="http://ecua-noticias.blogspot.com/2009/05/quien-no-se-evaluase-devalua.html"> Ecuador Noticias</a> [шпански] објаснува од што се состои евалуацијата и се прашува од што се плашат наставниците:</p>
<blockquote><p>Según el Ministro del ramo, Raul Vallejo, se aplicarán dos tipos de evaluaciones: interna y externa. La interna la realizan colegas, directivos, estudiantes, padres y madres, y el mismo maestro (autoevaluación); además se realiza la observación de una hora de clase. Todas estas evaluaciones internas suman el 50 por ciento de la calificación. Por otra parte está la evaluación externa, que consiste en la aplicación de pruebas sobre conocimientos específicos que tendrán un peso del 30 por ciento, prueba de conocimientos pedagógicos que tendrá un peso del 10 por ciento y prueba de habilidades didácticas que tendrá un peso del 10 por ciento de la calificación total.</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maest</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maestros en programas de capacitación, y recibirán un estímulo económico de 1.200 dólares cada año, hasta la nueva evaluación, que será después de cuatro años.</p></blockquote>
<div class="translation">Според министерот, Раул Ваљего ќе има два типа на евалуации: интерна и екстерна. Интерната ќе ја прават колегите, супервизорите, учениците, родителите и  самите наставници (самоевалуација), тоа исто така вклучува и набљудување на  една четвртина од часовите. Сите овие евалуации сочинуваат 50% од оценката. Исто така има екстерна евалуација, која вклучува тестирање на одредено знаење, кое ја чини 30% оценката, доказ за педагошки вештини кое носи 10% и вештини на поучување кое ќе носи 10% од оценката.<br />
Наставниците кои ќе ја поминат евалуацијата со оценка над 90% (одличен) ќе имаат пристап до стипендии или специјализации и ќе примаат економска стимулација од 1,200 долари секоја година се до новата евалуација, која ќе биде после 4 години.</div>
<p>Наставниците кои нема да ја поминат првата евалуација ќе мора да поминат едногодишна обука после што ќе им биде дадена шанса да бидат евалуирани. Дури тогаш, ако тој или таа не ја поминат евалуацијата, ќе им биде раскинат работниот договор.</p>
<p>Belem Proaño од Temas Para Debatir [шпански]  с<a href="http://beldebate.blogspot.com/2009/05/en-el-numero-190-de-la-revista.html">е сложува дека одбивањето да се биде евалуиран има негативен ефект врз наставниците и дека на овој отпор се гледа како на отпор кон промените</a>, што е нешто низ што минува оваа земја:</p>
<blockquote><p>La educación es un tema muy sensible dentro de una sociedad porque tiene relación con su futuro. Si los maestros se niegan a ser evaluados, más bien presionados por su sindicato, se enfrentan a una imagen mediocre frente a los ciudadanos. Este es un tema muy comentado en el país pero todo se ha quedado prácticamente en la polémica.</p>
<p>Personalmente pienso que ningún profesional debería tener miedo a una evaluación porque las evaluaciones no son represiones sino un instrumento que permite conocer la realidad de la educación. Con ello las medidas que se tomen o las planificaciones que se realicen serán más exactas o menos propensas al error.</p></blockquote>
<div class="translation">Образованието е многу чувствителна тема во општеството бидејќи е поврзано со неговата иднина. Ако наставниците одбијат да бидат евалуирани, под притисок на нивната унија, тие создаваат просечна слика за себе пред сограѓаните. За ова многу се зборува низ земјата, но сепак останува контроверзно.Лично, сметам дека ниту еден професионалец не треба да се плаши од евалуација затоа што евалуациите не се репресија, туку се инструмент кој овозможува да се запознае вистинската слика за образованието. Со тие мерки, планирањето ќе биде многу поточно или помалку склоно на грешки.</div>
<p>Овој отпор предизвика дискусија за улогата на унијата на наставниците и дали таа унија е политички мотивирана или не. Иако блогерот на Ecuador Sin Censura [шпански] отворено е против владата на претседателот Рафаел Кореа, тој смета дека е добра работа што тој и се спротивставува на унијата на наставниците, која пак има блиска врска со политичката партија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Movimiento_Popular_Democr%C3%A1tico">Демократското народно движење</a> (Democratic People&#39;s Movement - DPM).</p>
<p>Поранешниот министер за образование<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Alfredo_Vera"> Алфредо Вера Арата</a> во својот блог ја критикува DPM затоа што група од 30 членови на Демократското граѓанско движење, кои се претставуваат за наставници иако никогаш не биле во училница, <a href="http://alfredovera-ecuador.blogspot.com/2009/05/evaluacion.html">ја манипулираат ситуацијата</a> и тие за тоа примаат плата. Вера е еден од поддржувачите, заедно со моменталниот министер за образование Ваљего, која е позади алтернативата на Унијата - Заедничкиот фронт на едукативните работници (Unitary Front of Education Workers -FUTE), кој е обвинет <a href="http://cronica.com.ec/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=4254:riofrio-es-imposible-que-se-divida-la-une-l-&amp;catid=34:locales&amp;Itemid=56">за одделување на поголем дел од Унијата на наставниците [шпански]</a>. Оваа група од организирани наставници има повеќе од <a href="http://www.lahora.com.ec/frontEnd/main.php?idRegional=1">40 илјади членови</a> и претставува дилема за UNE.</p>
<p>И додека поддршката за евалуацијата се шири, се уште постои одредена симпатија за наставниците низ целата земја. Колумнистот Фернандо Балсека од весникот <a href="http://eluniverso.com/2009/05/29/1/1363/46EB1C5A9DCC4BA1A3F0976E8D255A6E.html">Ел Универзо</a> вели дека владата заборава дека наставниците се малку платени и дека земјата никогаш немала министер за образование кој всушност доаѓа од училница. Исто така смета дека е иронично што официјалните лица кои ја водат евалуацијата доаѓаат од истите училишта и ги учеле истите наставници кои сега се под закана да ги изгубат работните места ако не бидат евалуирани.</p>
<p>Сепак, некои се уште го критикуваат претседателот Кореа заради неговото справување со протестите и евалуациониот процес. Повторно, блогерот од Ecuador Sin Censura [шпански] н<a href="http://ecuadorsincensura.blogspot.com/2009/05/convocatoria-marcha.html">е гледа зошто владата го користи Членот 38, од Законот за образование како основа за отпуштање на наставниците кои ќе одбијат да бидат евалуирани</a>. Членот вели дека наставниците може да бидат отпуштени доколку се докаже нивната некомпетенција, а одбивањето да се тестираат не го покажува тоа.</p>
<p>На крајот, Хулио С. Енрикез од Ultimatum [шпански] смета дека <a href="http://ultimatumkitu.blogspot.com/2009/05/correa-choca-con-la-une.html">Кореа има одредени граници</a> и повикува на дијалог помеѓу двете страни. Тој прашува зошто Кореа, наместо да ги предизвикува лидерите и членовите на унијата, не повика на национален дијалог и им дозволи на едукаторите да бидат сослушани фер и да ги презентираат своите предлози па така заедно да направат како што е најдобро за образованието во Еквадор:</p>
<blockquote><p>Siendo así las cosas ¿Porqué Correa aparece altisonante, con una política de amenazas hacia los profesores de la UNE, francamente tonta. ¿Por qué no convoca al magisterio a un gran diálogo nacional para enfrentar juntos el desafío de transformar para siempre el pesado fardo de una educación básica preterida por todos los gobiernos de turno? ¿Por qué Correa no interroga a la UNE acerca de que propuesta tiene para transformar la educación y la compara con su visión del mundo ahora que como máximo representante de su clase social –la pequeña burguesía progresista–,se erige en clase dominante en el poder? ¿Por qué el método de choque?</p></blockquote>
<div class="translation">Со работите онака како што се, зошто Кореа настапува помпезно со политика на заплашување спрема наставниците од унијата? Искрено, тоа е смешно. Зошто не ги повика наставниците на национален дијалог да се соочат со теретот на основното образование игнорирани од сите влади еднаш за секогаш? Зошто Кореа не ја запраша унијата за нејзините предлози за трансформација на образованието и да ги спореди со својата визија, сега додека тој е највисокиот претставник на неговата социјална класа - прогресивни боржуи кои стануваат доминантна моќна класа?  Зошто овој метод на конфликт?</div>
<p>Се очекува лидерите на Унијата на наставници да имаат состанок на Националниот Комитет во понеделник, 1 јуни и да дискутираат за стратегиите за идните акции и веќе повикуваат на национален марш на 11 јуни. Рафаел Мендез планира да учествува на состанокот кој го свика Кореа во Guayaquil на 29 мај - петок за  поддршка на предлогот за евалуација. Мендез верува дека е важно да се поддржи Кореа и од причина што <a href="http://kevinhurlt.blogspot.com/2009/05/marcha-favor-de-las-evaluacion-y-en.html">12000 наставници </a>(членови на Унијата) ги кешираат чековите без да работат. Toj додава:</p>
<blockquote><p>de ser así, ellos no tendrían autoridad moral para dejar de año a los estudiantes que se nieguen a hacer exámenes en los colegios.</p></blockquote>
<div class="translation">на овој начин, наставниците немаат морално право да им ги намалат оценките на оние ученици кои ќе одбијат да ги направати нивните тестови во училиштето.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила - втор дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 11:31:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Боливија]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Мексико]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1578</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/11/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-ii/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа започнати се кампањи за подигнување на свеста и некои други чекори. Поттикнато од <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој се одржува на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји за вториот дел од оваа серија составена од два дела.</p>
<p>Од Венецуела, непрофитната организација <a href="http://www.muchachosdelacalle.org.ve/" target="_blank">Muchachos de la Calle [шпански]</a> (Деца на улицата) работи за да ги „развие способностите на граѓаните преку учење занаетчиски вештини, со цел да се намали бројот на деца и адолесценти што работат и живеат на улица“ и ги споделува доживувањата преку<a href="http://desdelacalle-muchachos.blogspot.com/" target="_blank"> нејзиниот блог [шпански]</a>. Друга организација, <a href="http://observatoriodeinfanciayjuventud.blogspot.com/" target="_blank">Observatorio de Infancia y Juventud [шпански]</a>, исто така, работи за „создавање општествена истражна организација со цел да се соберат податоци што ќе овозможат формулирање и следење на јавните политики, како и да прима жалби и да обезбеди поддршка против заканувањето и повредувањето човекови права на децата и адолесцентите во Венецуела.“</p>
<p>Блогот<em> Periodismo Guayanés [шпански]</em> <a href="http://periodismoguayanes.blogspot.com/2008/06/nios-trabajadores-los-ltimos-de-la-fila.html" target="_blank">пишува за децата работници коишто се „последни во низата“:</a></p>
<blockquote><p>el hecho de que exista un número significativo de instituciones gubernamentales y no gubernamentales de atención a los niños, así como un ordenamiento jurídico favorable en la materia, no endosa el éxito, es necesario la implementación de los sistemas y el seguimiento de los mismos. Algunos expertos coinciden en que la anulación del trabajo infantil es viable, sólo si diseñan mayores posibilidades laborales para los adultos y sus comunidades, y que las soluciones están en brindar alternativas a las familias para que “rompan el ciclo de pobreza a través de cooperativas, y la adquisición de maquinaria agrícola, por ejemplo, no se sigan estancando los sueños de los más pequeños”. “Los costos de erradicar el trabajo infantil serían de 76 mil millones de dólares y los beneficios económicos netos para 2020 serían $330 mil millones de dólares. Es decir, habría un beneficio neto para la región si se eliminara el trabajo infantil” aseguraba en 2005, María Arteta, directiva del Programa Internacional para la Erradicación del Trabajo Infantil (IPEC) de la Organización Internacional del Trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Фактот што има значаен број владини и невладини институции коишто обезбедуваат услуги за децата, како и погодна правна регулатива за оваа област, не гарантира успех,  потребно е тие да се спроведат и да се следи ситуацијата. Некои специјалисти се согласуваат дека отстранувањето на користењето деца како работна сила е изводливо само ако се појават подобри можности за работа за возрасни и нивните заедници и дека решенијата лежат во обезбедувањето алтернативи за фамилиите, така што ќе можат да го „скршат кругот на сиромаштијата преку задруги и на пример, преку снабдување со земјоделска машинерија, така што соништата на најмалите нема повеќе да мируваат“. „Цената на отстранувањето на користењето деца како работна сила би изнесувала 76 милијарди долари и бруто економскиот профит за 2020-тата година би изнесувал 330 милијарди долари. Со други зборови, ќе има профит за регионот ако е отстрането користењето деца како работна сила“, тврди Марија Артета, директор на Меѓународната програма за искоренување на користењето деца како работна сила на Меѓународната организација за труд во 2005 година.</div>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како продава на улица" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor3.jpg" alt="Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/" width="400" height="266" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/</p></div>
<p>Неодамнешен пост од мексиканскиот блогер Марио Луис Фонтс ја опишува „суровоста во работење на децата“. Тој истакнува дека фамилиите со ниски приходи, сиромаштија, недостиг на стабилна владина политика, па дури и миграцијата, се<a href="http://marioluisfuentes.blogspot.com/2009/06/la-atrocidad-del-trabajo-infantil.html" target="_blank"> едни од причините што ги доведува децата во ваква ситуација [шпански]</a>. Како надополнување на ова, Марисел Перез на блогот <em>Sinergia a.m. [шпански]</em> <a href="http://espaciosinergia.blogspot.com/2007/05/entrevista-con-pablo-un-nio-de-la-calle.html" target="_blank">пишува потресна приказна за едно дете – работник по име Пабло:</a></p>
<blockquote><p>Más conocido como “Pablito”, este pequeño se levanta a las 6 a.m. y alista todos sus útiles. Camina muchas cuadras y en la calle de Corregidora, esquina con Universidad, deja todos sus herramientas de trabajo; cierra los ojos, ora y le pide a Dios “que me vaya bien hoy Diosito, no quiero quedarme sin un peso esta noche”. […]</p>
<p>Ya se acerca la noche, y Pablito sólo recibe $20 pesos, que seguramente es muy poco para los lectores; pero él dice que “me sirve para comprar una coca y unos tacos o unas papas de paquete en la tiendita de camino a casa; lo que me sobre se lo doy a mi mamá que trabaja aquí cerca en otra esquina”</p>
<p>Así puede ser la situación de varios niños que trabajan en diferentes calles de las ciudades mexicanas; unos pueden sufrir más que Pablito, otros menos que él. Lo que yo pueda decir sólo es un pedazo de lo que viven los que jamás son escuchados, los que gracias a un poca cantidad de pesos son auxiliados para sobrevivir; pero muchos no nos damos cuenta de su sufrimiento, de la realidad que viven aquellos seres, una realidad que parece ser distante a la nuestra, sin embargo, habrá que darse cuenta de que hasta que no nos preocupemos por escuchar a los demás; y por romper esa indiferencia hacia los otros; la situación de nuestro México no mejorará jamás.</p></blockquote>
<div class="translation">Подобро познат како „Паблито“, ова мало дете се буди во 6 часот наутро и ги подготвува своите работи. Пешачи низ многу блокови и на улицата Корегидора на аголот од Универзити Стрит, ги остава сите алати за работа, ги затвора очите, се моли и бара од Господ - „денот да помине добро, не сакам да завршам без ниту еден пезос (мексиканска валута) вечерва“ […]</p>
<p>Се затемни, а Паблито заработи само 20 пезоси (приближно 1.50 американски долари), сигурно ова звучи многу малку за читателите, но тој вели - „тоа ќе ми помогне да купам неколку такоси и кока кола или пакетче чипс од продавницата на пат кон дома, а она што останува и го давам на мајка ми која работи на друго место во близина“.</p>
<p>Ова можеби е ситуацијата во која се наоѓаат многу деца кои работат на различни улици во мексиканските градови. Некои можеби страдаат повеќе од Паблито, некои помалку од него. Она што можам да го кажам е само дел од нивниот живот, што можеби никогаш не е слушнато, што благодарение на неколку пезоси тие преживуваат. Но, многумина од нас не го сфаќаат нивното страдање, реалноста во којашто овие живи суштества живеат, реалност којашто изгледа многу далечна од нашата, сепак, треба да сме свесни дека додека не се загрижиме од туѓите приказни и додека не ја скршиме незаинтересираноста кон другите, ситуацијата во Мексико нема никогаш да се подобри.</p></div>
<p>Блогот<em> Un Boliviano en Argentina [шпански]</em>, креиран од Хуан Васкез, боливиски емигрант којшто живее во Аргентина, објавува пост во кој <a href="http://bolivianoenargentina.blogspot.com/2009/01/cuestion-cultural.html" target="_blank">се дискутира за проблемот за културата и идиосинкразијата</a>:</p>
<blockquote><p>un tiempo atras en una conversacion con unos compañeros, discutimos por un tema puntual dentro de la colectividad, q es la del trabajo infantil. En medio de la charla una de las participantes dijo algo q me llamo muchisimo la atención….dijo: …”tenés q ver el lado cultural de la cuestión, alla en Bolvia también trabajan en las cosechas, las chacras, y los padres de esa forma les enseñan. Para ellos esa la unica forma de aprender todo lo q se refiere a la siembra y cosecha. En los talleres pasa algo similar, los chicos aprender un oficio y ayudan a sus padres”… Ese comentario me dejó mucho mas preocupado, ya q no solamente es un discurso q “naturalisa” esa forma de trabajo y explotacion sino q tambien ese mismo tema fué argumentado en el fallo de un juez argentino Oyarvide dijo q la forma de explotacion en la q los bolivianos trabajamos aqui se puede explicar como una especie de “Ayllu”.</p></blockquote>
<div class="translation">неодамна во разговор со некои колеги, разговараме за тема во рамки на заедницата, за користењето деца како работна сила. Низ разговорот, еден од учесниците, рече нешто што ме изненади&#8230; рече, „треба да ја видите културната страна на проблемот. Во Боливија, децата работат за време на берба, жетва, на фармите и на тој начин се учат од родителите. За нив, тоа е единствениот начин да научат како се сее и жнее/бере. Во работилниците, се случува истото нешто. Момчињата учат да тргуваат и им помагаат на родителите“… Тој коментар ме загрижи и тоа не само поради говорот којшто го „оправдува“ таквиот начин на работа и експлоатација, туку и поради тоа што истиот аргумент беше употребен и од страна на аргентинскиот судија Ојарвиде, којшто рече дека таквиот начин на експлоатација на којшто работат и Боливијците може да се објасни како некој начин на „Ayllu” (политички и социјални единици на организација на животот на домородците).</div>
<p>И за крај од Перу, додавам пост што го напишав на мојот блог Globalizado [шпански], којшто<a href="http://arellanos.blogspot.com/2009/04/trabajo-infantil.html" target="_blank"> содржи факти и бројки за користењето деца како работна сила</a> во Перу и е проценето дека во моментов работат 1,8 милиони деца. Исто така, има груба проценка дека бројката би можела да порасне на 2,5 милиони деца, според еден извештај на <a href="http://www.rpp.com.pe/2009-04-13-trabajo-infantil-en-el-peru-mas-de-2-millones-y-medio-de-ninos-laboran-noticia_175488.html" target="_blank">страницата за вести на RPP [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>Las <a href="http://www.onu.org.pe/Publico/infocus/trabajoinfantil2.aspx">causas y consecuencias</a> de esto son muchas, y dada la crisis económica no creo que haya mejoras en la situación. El Fondo de las Naciones Unidas para la Infancia apoya a los niños sin embargo no es suficiente. Basta con recordar desde los casos de <a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html">los niños esclavizados en las zonas mineras</a> o <a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html">las niñas que son víctimas de explotación sexual</a> a los <a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html">niños mendigos</a> o los <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228">niños burrier</a> para saber que hay mucho por hacer en este campo.</p></blockquote>
<div class="translation">Причините и последиците од ова се многубројни и особено поради економската криза не верувам дека ситуацијата ќе се подобри. UNICEF ги поддржува децата, но, сепак тоа не е доволно. Доволно е да се запомнат случаите на<a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html" target="_blank"> деца заробени во рударските области [шпански]</a>, на<a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html" target="_blank"> младите девојчиња коишто се жртви на сексуална експлоатација [шпански]</a>, на<a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html" target="_blank"> децата просјаци [шпански]</a> или на <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228" target="_blank">децата коишто пренесуваат илегални дроги [шпански]</a>, за да се знае дека има уште многу да се направи во оваа област.</div>
<p>Што може да се направи за да се ублажи овој проблем во Латинска Америка и во светот?</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/luis-carlos-diaz" target="_blank">Луис Карлос Дијаз</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/laura-vidal" target="_blank">Лаура Видал</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/issa-villarreal" target="_blank">Иса Виљареал</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila" target="_blank">Едуардо Авила</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила – прв дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 07:45:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1574</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-i/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа преземени се кампањи за подигнување на свеста и други чекори. Во пресрет на <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој ќе се одржи на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји. Ова е првиот дел од приказната, а таа ќе биде составена од два дела.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg"><img title="Дета како пренесува цигли" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg" alt="Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/" width="400" height="410" /></a><p class="wp-caption-text">Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/</p></div>
<p>Од Гватемала, Марсијал Перез Гијермо Херера на Haciendo Camino [шпански], во форма на извештај <a href="http://marcialperezherrera.blogspot.com/2009/02/trabajo-infantil-en-guatemala.html" target="_blank">пишува за набљудувањата на бизнис секторот</a> за користењето деца како работна сила во индустријата за кафе, област на производство што на големо ја користи оваа илегална работа:</p>
<blockquote><p>El objetivo del diagnóstico es establecer un referente de conocimientos, información, causas y efectos del trabajo infantil en el sector caficultor de Guatemala, así como ofrecer insumos que orienten las estrategias de sensibilización, capacitación y divulgación sobre la problemática. Entre otros temas, el diagnóstico aborda el enfoque del sector con respecto al trabajo infantil, sus causas, el papel de la familia, la certificación y legalidad, el relevo generacional y la mano de obra, y la educación y el trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Целта на оваа дијагноза е да се утврди репер на знаење, информации, причини и ефекти од користењето деца како работна сила во секторот за производство на кафе во Гватемала, како и да се обезбеди знаење за да се изготват стратегии за подигнување на свеста, обучување и откривање на овој проблем. Меѓу другото, се однесува и на дијагностичкиот пристап во овој сектор во однос на користењето деца како работна сила, причините за тоа, улогата на фамилијата, потврдување и легалност, генерациската работна сила, образованието и работата.</div>
<p>Во Еквадор, ситуацијата е многу слична, само што индустријата за производство на кафе е замената со индустријата за производство на банани. Еден од претседателските кандидати на земјата<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%81lvaro_Noboa" target="_blank"> Алваро Нобоа</a> бил бизнисмен во индустријата за производство на банани и станал предмет на тешки критики за користењето деца како работна сила. Дечио Мачадо, на блогот <em>Let&#39;s Change the World</em> [шпански],<a href="http://jbcs.blogspot.com/2009/04/ecuador-ante-los-comicios-del-proximo.html" target="_blank"> пишува за некои откритија за индустриите на Нобоа</a>:</p>
<blockquote><p>En abril de 2002 Human Rights Watch emitió un reporte en el que denunciaba que “encontró que niños ecuatorianos, tan jóvenes como de ocho años, trabajando en plantaciones de banano en condiciones precarias”. Chiquita, Del Monte, Dole, La Favorita y Bonita fueron acusadas de ser provistas por plantaciones que empleaban niños como trabajadores.</p>
<p>Noboa, en un acto de sinvergonzonería sin igual, aseguró que no puede ser acusado de propiciar el trabajo infantil en sus haciendas bananeras, dado que el trabajo de menores en el área agrícola en general formaba parte desde hace muchos años de la cultura de la gente del campo en Ecuador. Según Noboa, los padres obligaban a trabajar a sus menores con el fin de evitar que el ocio los conduzca por el camino de la delincuencia.</p></blockquote>
<div class="translation">Во април 2002 година, Human Rights Watch објави извештај во кој силно го критикуваше тоа што „е откриено дека деца од Еквадор, не поголеми од осум години, работат на плантажи со банани во сиромашни услови. Чикита, Дел Монте, Доле, Ла Фаворита и Бонита беа обвинети дека биле снабдувани со банани од плантажи коишто вработувале деца како работници.</p>
<p>Нобоа, фатен во уште поголема бесрамност, рекол дека тој не може да биде обвинет за тоа дека е за користењето деца како работна сила на неговите фарми за банани, затоа што многу години тоа било дел од културата на фармите. Според Нобоа, родителите ги присилувале децата да работат со цел да се избегне сиромаштија што е чекор до криминалот.</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како работи во маркет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor2.jpg" alt="Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ " width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ </p></div>
<p>Аргентинската веб страница <em>Taringa </em>[шпански] <a href="http://new.taringa.net/posts/info/2395524/Trabajo-infantil,-esclavitud-del-siglo-21.html" target="_blank">објавуви детален извештај за користење на децата како работна сила во земјата</a>. Покрај тоа што обезбедува долг список на компании кои ги користат децата како работна рака, се фокусира на компанијата Telefónica Argentina, најголемата компанија за телекомуникации во Шпанија, како една од компаниите којашто е најодговорна за користењето деца како работна сила. Извештајот вклучува фотографија на дете коешто дистрибуира телефонски именици, во центарот на Буенос Аирес. Исто така, има и видео запис од скриена камера на La Alameda Cooperative во провинцијата Мендоза што направи слики од<a href="http://mujerdejuarez.blogspot.com/2009/02/argentina-trabajo-infantil-denigrante.html" target="_blank"> деца коишто работат рурална средина</a>.</p>
<p><a href="http://www.fundses.org.ar/" target="_blank">Фондацијата СЕС (SES)</a> [шпански] во Буенос Аирес работи со млади луѓе и на социјални проблеми. На својот блог тие <a href="http://fundacionses.blogspot.com/2009/06/erradicacion-del-trabajo-infantil.html" target="_blank">пишуваат за проблемот на користењето деца како работна сила во Аргентина</a>:</p>
<blockquote><p>El Trabajo infantil es un problema que crece. En la Argentina trabaja alrededor de medio millón de chicos y chicas menores de 14 años, según datos de UNICEF – Argentina. Fundación SES en convenio con el Ministerio de Educación, ha iniciado durante el mes de Mayo la sistematización de dos experiencias educativas de erradicación del trabajo infantil en las Provincias de Córdoba y Tucumán.</p>
<p>En Córdoba visitamos la Escuela Primaria Polo Godoy Rojo. … Es una escuela atravesada por diferentes problemáticas, pero una de ellas … son los niños y niñas que trabajan como cortadores de ladrillos o los que dejan de asistir en tiempos de la cosecha de la papa o de la vendimia, entre otras. En Tucumán visitamos la experiencia “A través de un Trabajo Interministerial, construimos un futuro distinto para los chicos de Santa Ana” que tiene como propósito favorecer el desarrollo de estrategias de inclusión, reinserción y o permanencia de los niños y las niñas que se encuentran en situación o en riesgo de trabajo en el Sistema Educativo Formal.</p></blockquote>
<div class="translation">Користењето деца како работна рака е проблем кој се шири. Според UNICEF – Аргентина, во Аргентина има приближно половина милион момчиња и девојчиња на возраст под 14 години. Во мај, SES Foundation, во договор со Министерството за образование ја започна систематизацијата на две образовни искуства во поглед на искоренување на користењето деца како работна сила во провинциите на Кордоба и Тукуман.</p>
<p>Во Кордоба, го посетивме основното училиште Поло Годој Рохо&#8230; Тоа е училиште коешто минува низ различни проблеми, но еден од тие проблеми &#8230;се децата што работат како сечачи на тули или оние што заминуваат на одредено време, меѓу другото, да берат компири или грозје. Во Тукуман, ја посетивме кампањата „Преку проект на повеќе министерства, создаваме поинаква иднина за момчињата и девојчињата од Санта Ана“ („Through an Interministerial Project, we construct a different future for the boys and girls from Santa Ana”), која што има за цел да промовира стратегии на развој за инклузија, реинтеграција и/или поврат на момчиња или девојчиња кои се нашле во ситуација или ризикуваат да се најдат во положба на работна сила во рамки на Формалниот образовен систем.</p></div>
<p>Наскоро ќе биде објавен и вториот дел од приказната.</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila" target="_blank">Рената Авила</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet" target="_blank">Милтон Рамирез</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/celeste-calvet" target="_blank">Селесте Калвет</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Никарагва: Поглед во владината програма за микрокредити</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/29/182</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/29/182#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 29 May 2008 09:30:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Никарагва]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=182</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРодриго Реналба  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Минатата недела „Еста Семана“, 60 минутна телевизиска емисија за вести во Никарагва, известуваше и детално ја разгледуваше Усура Церо (Без камата), програма финансирана од владата која доделува мали кредити на микробизниси раководени од жени.
Но Нарен Мајорга од ¿Y ahora [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/rodrigo-penalba/">Родриго Реналба</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/05/29/%c2%bfzero-usury/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Минатата недела „Еста Семана“, 60 минутна телевизиска емисија за вести во Никарагва, известуваше и детално ја разгледуваше <a href="http://www.laprensa.com.ni/archivo/2007/septiembre/30/noticias/politica/218508.shtml" target="_blank">Усура Церо (Без камата)</a>, програма финансирана од владата која доделува мали кредити на микробизниси раководени од жени.</p>
<p>Но Нарен Мајорга од <a href="http://yahoradeque.blogspot.com/2008/05/esta-semana-y-el-usura-cero.html" target="_blank"><em>¿Y ahora de que vamos a hablar? [es]</em></a> го резимира целокупниот проект, кој никарагванската влада цврсто го крие:</p>
<blockquote><p>Она што се знае е дека кредитите од 1000 до 5000 долари се доделуваат на урбани жени трговци по методологијата на еднаквост и со ниски, субвенционирани каматни стапки од околу 4% годишно, со грејс период помеѓу 2-6 месеци според добиената сума. Неколку организации и државни институции се вклучени во администрацијата.</p></blockquote>
<p>Дополнително, блогот ги сигнализира и истакнува не само грешките направени од телевизиската новинарска екипа, туку и од владата и раководителите на програмата.</p>
<blockquote><p>&#8230; Во интервју на менаџерот на Усура Церо на една од официјалните владини медиуми, таа рече дека програмата е целосен успех бидејќи до сега 70% од долговите се вратени. За програма од ваков тип мора да имаат најмалку 90% враќање на долговите или ќе бидат осудени на неуспех или ќе мора да преживуваат со владини пари или донации од странски држави.</p></blockquote>
<p><a href="http://yahoradeque.blogspot.com/2008/05/esta-semana-y-el-usura-cero.html" target="_blank">Останатите 6 аргументи на Нарен може да ги прочитате тука [es]</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/29/182/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бангладеш: Блогерите се присеќаваат на 1 мај</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/05/136</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/05/136#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 05 May 2008 13:25:56 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Бангладеш]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[бангла]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=136</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАпарна Реј  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Оваа недела, блоговите на јазикот бангла беа преплавени од есеи и анализи за 1 мај, кој светот го памети како интернационален ден на работниците или ден на трудот.
Постоеше разочарување меѓу неколку блогери, кои чувствуваа дека овој ден со тек [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/aparna-ray/">Апарна Реј</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/05/03/bangladesh-bangla-blogs-remember-may-day/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Оваа недела, блоговите на јазикот бангла беа преплавени од есеи и анализи за <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/May_Day" target="_blank">1 мај</a>, кој светот го памети како интернационален ден на работниците или ден на трудот.</p>
<p>Постоеше разочарување меѓу неколку блогери, кои чувствуваа дека овој ден со тек на времето го има изгубено своето значење и сега се доживува како само уште еден празник. Според <a href="http://www.somewhereinblog.net/blog/zukrufa07blog/28793360" target="_blank">Зукруфа</a>, многу работодавци плаќаат за услуги во чест на 1 мај со организирање на семинари, креирање спортски и магазински натписи за оваа тема и им покажуваат на работниците каков може да биде нивниот живот. Меѓутоа, тие работодавци всушност не прават никакви промени во начинот на кој работниците  се експлоатирани од системот и на тој начин ги демантираат нивните добро заслужени права.</p>
<p><a href="http://www.somewhereinblog.net/blog/sazamanblog/28793291" target="_blank">Суед Амирузаман</a> го гледа ова како начин да се држи работничката класа во заблуда, за да може да се експлоатираат , не само од работодавците, туку и од политичките партии и лидерите на работничките синдикати. На <a href="http://banglablog-narijibon.blogspot.com/" target="_blank">Амадер Кота</a> (Наши приказни), бангла блог кој е дел од проектот <a href="http://www.narijibon.com/" target="_blank">Нариџибон</a> во Бангладеш (стипендист на <a href="http://rising.globalvoicesonline.org/projects/nari-jibon-project/" target="_blank">Рајзинг Војсис</a>), <em>Ајша Катун</em> <a href="http://banglablog-narijibon.blogspot.com/2008/05/blog-post.html" target="_blank">пишува</a> како дури и денес работниците од Бангладеш во текстилната индустрија се многу експлоатирани и се изложени на минимум 12 часа работа за да бидат платени за 8 часа. Исто така, овие работници, се принудени да работат на празници и веројатно работеле на 1 мај.</p>
<p><a href="http://www.somewhereinblog.net/blog/kowshikblog/28793244" target="_blank">Ковшик Ахмед</a> ги истакнува незгодите на работниците од различни полиња  и го поставува прашањето за нивните права и “сигурноста на работа“. Меѓутоа блогерот <a href="http://www.sachalayatan.com/suman/14812" target="_blank">Суман Чивдур</a> гледа надеж и вели дека како што има експлоатација на едната страна, на другата страна е нескротливиот дух на работничката класа и нивната волја за протест и борба за своите права. Тој повикува на единство помеѓу работниците од целиот свет.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/05/136/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Либан: Паркинг служба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/29/123</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/29/123#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 29 Apr 2008 20:05:57 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Либан]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=123</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМоуса Башир  &#183; Преведено од Кире Димиќ &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Паркинг службата обезбедува луксузна услуга и ВИП третман за клиентите. Но тоа не е повеќе така во Либан, каде што тоа стана толку раширена пракса па сега е присутно дури и во киосците за брза храна и саемите за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/moussa-bachir/">Моуса Башир</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kire/'>Кире Димиќ</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/21/lebanon-valet-parking/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Паркинг службата обезбедува луксузна услуга и ВИП третман за клиентите. Но тоа не е повеќе така во Либан, каде што тоа стана толку раширена пракса па сега е присутно дури и во киосците за брза храна и саемите за вработување на кои одат млади невработени луѓе, кои бараат работа. Муса Башир следи што велат блогерите за овој феномен.</p>
<p>Паркинг службата е услуга која вообичаено ја нудат елитни ресторани и клубови, при што возилата на муштериите ги паркира лице задолжено за тоа. Ова е спротивно на само-паркирањето при кое муштериите сами си ги паркираат возилата. Паркинг службата е наменета за обезбедување луксузна услуга и ВИП третман за клиентите. Но тоа не е повеќе така во Либан, каде што тоа стана толку раширена пракса па сега е присутно дури и во киосците за брза храна и саемите за вработување на кои одат млади невработени луѓе, кои бараат работа. Блогерите размислуваат на оваа тема; од шпекулации дека наскоро можеби ќе имаме паркинг служба во бакалниците, до гласини дека мрежата од „паркирачи“ се дел од една маскирана војска поврзана со некоја секташка партија која се подготвува за какви било конфронтации кои би можеле да избијат. Еве два осврти на оваа тема:</p>
<p><a href="http://jamalghosn.blogspot.com/2008/04/valet-parking-part-deux.html"><em>Џамал</em></a> пишува за оваа тема „за која би можеле да се направат многу дисертации.“ Тој вели, на пример, дека „може да се проучува Фројдовото толкување на радоста од фрлањето на клучевите“ и продолжува во својот напис да ги опишува најчудните места на кои има паркинг служба:</p>
<blockquote><p>Либан патеше од масовен одлив на мозоци откако опозицијата дојде на власт, или тоа се случува од војната во Јули? Атентатот на Харири? Откако Харири дојде на власт? Лозана? 1982? 13 април? Спогодбите од Каиро? Втората светска војна? Мојот прадедо беше во Куба кон крајот на векот па да речеме дека луѓето веќе одамна бегаат од овој планински појас. Еден произволен примерок од младите ќе ви каже дека добар дел од оние кои си одат, всушност го прават тоа поради недостигот од добра, исплатлива работа.</p>
<p>Форврд Форум е саем за работа кој се организираше минатиот викенд во БИЕЛ. Илјадници млади невработени лица побрзаа да се обидат да најдат работа која би ги задржала во земјата. Занимања кои веројатно не би биле доволни за отплаќање на хипотеки, но со кои барем би ги покривале трошоците за храна; скромни амбиции за дипломирани студенти.</p>
<p>Форврд Форум имаше паркинг служба која би им заштедила на овие дваесет годишни момчиња не повеќе од педесетина метри пешачење, но сепак стотици од барателите на работа повеќе преферираат да платат повеќе за луксузот со фрлањето на клучот.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.arabdemocracy.com/2008/04/valet-parking-republic.html"><em>Џозеф Ел-Кури</em></a> навлегува подлабоко во опишувањето на индустријата на паркинг службите која цвета во Либан како и момчињата што паркираат, нивната мрежа па дури и нивната униформа:</p>
<blockquote><p>Додека светската економија тоне во рецесија, една индустрија продолжува да вирее во земјата на кедарот. Скорешната контроверзија околу ноќниот живот во квартот Гемајзи во Бејрут е доказ за тоа орда млади луѓе во темни униформи и капчиња за бејзбол може да преземат цело маало со единствена цел&#8230; да ви го паркираат автомобилот.</p>
<p>Овој феномен можеби им се чини целосно непознат на странците кои не би се осмелиле да седнат зад воланот после неколку пијачки. Но со недостигот на јавен превоз и отсуството на конзистентно спроведување на законот возењето во алкохолизирана состојба е норма навечер. Кога ќе земете предвид дека просечниот млад Либанец е благословен со возило на нежната возраст од 17 години обезбедувањето лесен пристап и простор за паркирање станува  приоритет за која било институција во конкурентната околина на ноќниот живот во Бејрут.</p>
<p>Влезете во Валет! За неколку долари овој млад човек (поубавиот пол сè уште не  е застапен во оваа професија но со оглед на досегашните искуства станува збор само за прашање на време) ќе ви даде чувство на сигурност и почит додека уживате во поубавите работи во животот, се надеваме во соодветно друштво.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/29/123/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Таџикистан: Неправична распределба на богатството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/17/93</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/17/93#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 17 Apr 2008 10:25:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Таџикистан]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/17/93</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВадим  &#183; Преведено од Кире Димиќ &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Речиси е невозможно да се има профитабилен бизнис во Таџикистан доколку се придржувате кон сите правила и прописи утврдени од државата. Луѓето огорчено се шегуваат дека најлесниот начин да се стане богат човек е да се стане владино лице или [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/vadim/">Вадим</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kire/'>Кире Димиќ</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/16/tajikistan-unjust-distribution-of-wealth/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Речиси е невозможно да се има профитабилен бизнис во Таџикистан доколку се придржувате кон сите правила и прописи утврдени од државата. Луѓето огорчено се шегуваат дека најлесниот начин да се стане богат човек е да се стане владино лице или лице блиско до владата. Можеби тоа е вистина, бидејќи ви дава еден вид на „имунитет“на проверките, конкуренцијата и можното гонење – колку повисока позиција имате, толку повеќе може да добиете.<br />
<em>Нова Евроазија</em> го <a href="http://tajikistan.neweurasia.net/2008/04/13/law-abiding-people-will-never-become-wealthy-in-tajikistan/">резимира</a> истражувањето на <em>Агенцијата Авеста Њуз</em> за најбогатите луѓе во Таџикистан:</p>
<blockquote><p>Ако сте богат човек кој живее во Таџикистан, тоа значи дека или сте (1) владино лице, (2) поранешно владино лице, (3) бизнисмен кој затајува данок, (4) естрадна ѕвезда, или (5) шверцер на дрога. Ако не сте владино лице, а сте богат, тоа значи дека имате „криша“ („грб“, односно заштита од некое владино лице).</p></blockquote>
<p>Извештајот покажува – а тоа е релативно точно – дека дури и за да се стане популарна естрадна ѕвезда треба да се има неофицијална поддршка од некој во владата. Во еден друг напис <em>Нова Евроазија</em> <a href="http://tajikistan.neweurasia.net/2006/12/03/no-krisha-no-business-doing-business-in-tajikistan/">разговара</a> за бизнисот во Таџикистан:</p>
<blockquote><p>Твојот „криша“ може да биде криминалец, висок службеник во владата, особено во агенциите за спроведување на законот или воен водач. Подобро е да се има „криша“ во службите за спроведување на законот или од владата бидејќи криминалците и поранешните воени команданти повеќе не се толку влијателни во Таџикистан [сега].</p></blockquote>
<p><em>Тојвар</em> <a href="http://tojvar.wordpress.com/2008/04/12/%d0%a1%d0%b0%d1%80%d0%b2%d0%b0%d1%82%d0%b8-%d1%85%d0%b8%d0%b4%d0%bc%d0%b0%d1%82%d0%b3%d0%be%d1%80%d0%be%d0%bd-%d0%b8-%d1%85%d0%b0%d0%bb%d0%ba/">дава мислење</a> [taj] за „списокот на најбогатите Таџикистанци“:</p>
<blockquote><p>Владините претставници на Таџикистан никогаш не го откриваат своето богатство и велат дека живеат од нивната официјална месечна плата – 200 долари – иако ова не е доволно во главниот град. Моeто прашање: Зошто тие да имаат толкаво богатство, а јас да бидам емигрант на работа во Русија?</p></blockquote>
<p>Да бидеме искрени, треба да се признае дека оние што сега засега уживаат во придобивките, ги демне постојан ризик да им пропадне бизнисот со секој нов развој на настаните при распределбата на имот меѓу елитите; без оглед на тоа колку е влијателен твојот заштитник во владините структури, може да го изгубиш и имунитетот и имотот. Минатата недела, еден од најуспешните бизнисмени во Таџикистан – Маруф Орифов беше осуден од Врховниот суд на 8,5 години затворска казна и му беше конфискуван имотот поради наводно нудење поткуп и даночно затајување. Тој беше сопственик на најголемиот малопродажен синџир „Орима“ во Душанбе.</p>
<p><em>Џон Мушара</em> во Таџикистан џурнал го <a href="http://tajikistanjournal.blogspot.com/2007_03_01_archive.html#5691938960394420333">опишува</a> неговото искуство од шопингот во Орима, додека Равшан <a href="http://ru.tajikistan.neweurasia.net/?p=228#more-228">мисли</a> [rus] дека одлуката на Врховниот суд била премногу сурова и негативно би влијаела врз климата за инвестирање во земјата. Во секој случај, многумина во Таџикистан се сомневаат дека ова судење не е ништо друго туку напад со намера да се преземе нечиј туѓ лукративен бизнис. Таџекономи <a href="http://tajeconomy.wordpress.com/2008/04/10/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%9C%D0%B0%D1%85%D0%BC%D1%83%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D1%83-%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B6%D1%83-%D1%81/">го дели</a> [rus] ова мислење и елаборира:</p>
<blockquote><p>Главната интрига овде е – кој ќе ја приватизира Орима? Доколку процесот навистина бил монтиран со цел да се преземе синџирот „Орима“, идниот сопственик (или заштитникот на тоа лице) би можел да се смета да мозок на тој монтиран судски процес. Доколку процесот е навистина монтиран, кој би имал толкава моќ и средства за манипулација на органите за спроведување на законот?</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/17/93/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Тунис: Ал Радјеф протести – Кога блогерите зборуваат за они без глас</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 16 Apr 2008 12:58:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Слики]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Тунис]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одНаруто  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Со многу мало, скоро никакво, покривање од мејнстрим медиумите за незгодата на илјадници луѓе во богатите фосфорни рудници на Гафса, Редјеф и Ом ел Арајес, туниските блогери и активисти се свртеа кон интернетот за да ја пренесат пораката на светот.
Протестите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/naruto/">Наруто</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/15/tunisia-al-radeyef-protests-when-bloggers-give-a-voice-to-the-voiceless/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Со <a href="http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L10417858.htm">многу мало</a>, скоро <a href="http://news.google.ca/news?q=tunisia+protest&amp;ie=UTF-8&amp;oe=utf-8&amp;rls=org.mozilla:en-GB:official&amp;client=firefox-a&amp;um=1&amp;tab=wn&amp;sa=N&amp;start=0">никакво</a>, покривање од мејнстрим медиумите за незгодата на илјадници луѓе во богатите фосфорни рудници на Гафса, Редјеф и Ом ел Арајес, туниските блогери и активисти се свртеа кон интернетот за да ја пренесат пораката на светот.</p>
<p>Протестите од работниците против инфлацијата, зголемените трошоци за живеење и правото на вработување во богатите рудници, од страна на владата се третираат со безбедносни репресии и токму поради тоа беа уапсени многу протестанти. За прв пат до сега, туниските блогери се здружија со активистите и други онлајн корисници за да им овозможат на оние без глас да зборуваат – на Твитер, како твитерите на <a href="http://twitter.com/Houeida/statuses/787342512">Хоиенда</a>; со вклучување и придонес на <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=11033449106&amp;ref=nf">Фејсбук</a> групата за поставување новости за ситуацијата (134 членови до сега); со поставување на видеа на ЈуТјуб (кој е забранет во Тунис).</p>
<p align="center"><object height="355" width="425"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/BArLUMkWFek&amp;hl=en"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/BArLUMkWFek&amp;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" height="355" width="425"></embed></object></p>
<p>Ова видео, од <a href="http://ca.youtube.com/user/freetunisie"><em>Слободен Тунизиец</em></a>, прикажува некои од протестите на фамилиите на оние кои беа уапсени во немирите. Повеќе видеа се достапни на линкот погоре.</p>
<p>Исто така, многу од овие онлајн простори споделуваат еден текст креиран од Сојузот на човекови права на Тунис (текст е објавен на арапски од <a href="http://samsoum-us.blogspot.com/2008/04/blog-post.html">Самсоум</a> и на официјалниот <a href="http://www.crldht.org/spip.php?article125">сајт</a> на сојузот).</p>
<p>Освен тоа, постои и локален комитет кој е креиран со цел да ги застапува барањата на жителите на Гафса, наречен Comité de Soutien aux habitants du bassin minier de Gafsa (Сојуз за поддршка на луѓето од рударската зона на Гафса), кој ја креираше Фејсбук групата за поддршка.</p>
<p>На блогови, <em>КОС-МАКС-ПОЛИС</em> (Fr) напиша два поста: <a href="http://cosmauxpolis.blogspot.com/2008/04/tunisie-manifestations-rpression-et.html">еден</a> за ситуацијата и <a href="http://cosmauxpolis.blogspot.com/2008/04/manifestation-dans-le-bassin-minier-de.html">друг</a> за одговорот и дезинформациите од страна на туниската влада.</p>
<p>Пишувајќи на арапски, <a href="http://fatma-arabicca.blogspot.com/2008/04/blog-post_10.html"><em>Фатима-Арабика</em></a> го нарекува инцидентот Револуција на глад. Таа изнесува некои од проблемите во контекстот, велејќи:</p>
<blockquote><p>На 5 јануари се случија серија од протести откако беа објавени конечните листи со они кои ќе бидат вработени во фосфорната компанија во Гафса, кои траат се уште во Ал Редјеф и Ом ел Арајес. Веќе повеќе од осум недели, млад човек од Ал Редјеф протестира во шатор со штрајк со глад, со цел да добие минимални права од социјалната правда и неговото право на вработување. Во Ом ел Арајес, домовите кои ги имаат изгубено своите хранители во несреќата во компанијата, се уште живеат во шатори, во предградието на Ом ел Арајас, лоцирани во компанијата за фосфор на Гафса, каде тие протестираат за вработување на  нивните синови во компанијата.</p></blockquote>
<p><em>Фатима</em> исто така објавува и фотографии од протестите.</p>
<p><em>Карпедием-селим</em> (Fr), во меѓувреме, објавува детален <a href="http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/15/tunisia-al-radeyef-protests-when-bloggers-give-a-voice-to-the-voiceless/">пост</a> за бруталноста на полицијата кон штрајкувачите:</p>
<blockquote><p>Полициските сили, кои беа многубројни, не се двоумеа да користат варварски методи против граѓаните кои си ги бараа основните права за работа: се слушаа истрели од оружје, беа фрлени солзавци, низ улиците патролираа полициски кучиња, протестантите беа брутално тепани јавно и беа изведувани агресивни ноќни рации, нарушувајќи го имунитетот на [граѓанските] домови, кои натераа неколку млади луѓе да ги напуштат домовите и да ја поминат ноќта во планините кои го опкружуваат градот. Постои страв кој се влеан во целиот град поради заканите од упадите во сите соседства, комплетното блокирање на градот и запирањето на целиот сообраќај.</p></blockquote>
<p><a href="http://kahaw.blogspot.com/2008/04/blog-post_10.html"><em>Брасток</em></a> (Ar), пишува за овие апсења, прашувајќи кои се нивните злосторства. Тој пишува:</p>
<blockquote><p>Тие велат дека неколку луѓе се уапсени, вклучувајќи активисти и претставници на синдикатот, како и луѓе кои немаат никаква врска со политиката. Нивниот единствен престап е тоа што тие прашаа зошто кога нивната земја е толку богата со минерали,работат во рудниците 24 часа на ден, го жртвуваат нивниот живот во нив, како и животите на овие кои се дојдени пред нив и генерациите кои ќе следат, тие се уште се гладни и невработени? Можеби е нивна грешка што овој пат тие ги искажаа своите интереси јавно?</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/16/92/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
