<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Медиум</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/media/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Справувањето со кризи и улогата на ИКТ</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 18 Nov 2009 12:22:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Мјанмар (Бурма)]]></category>
		<category><![CDATA[Наука]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Тајланд]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Шри Ланка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2905</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАпарна Реј  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што е справување со кризи? Кои се различните фази што ги вклучува? Терминологијата може да се разликува во зависност од тоа каде се наоѓате. Во Нов Зеланд, на пример, станува збор за 4 термина, подготвеност, одговор, реконструкција и намалување. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/aparna-ray/">Апарна Реј</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/27/disaster-management-and-the-role-of-icts/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што е справување со кризи? Кои се различните фази што ги вклучува? Терминологијата може да се разликува во зависност од тоа каде се наоѓате. Во Нов Зеланд, на пример, станува збор за 4 термина, подготвеност, одговор, реконструкција и намалување. На други места, како Индија, тоа би можело да биде како на графиконот:<br />
<a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case-1213544654618621-8.jpg"><img class="alignnone" title="What is disaster management?" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case-1213544654618621-8.jpg" alt=""  height="287" width="383"/></a></p>
<p>Без оглед на терминологијата, неспорен факт е дека во денешно време има голема потреба за ефикасно управување со катастрофите и подготовка за сè поголемата зачестеност на различни природни катастрофи ширум светот.</p>
<p>Во серијата на постови, ние ќе ја трагаме и испитуваме зголемената улога и влијанието на ИКТ во областа на справувањето со кризи.</p>
<p>Лауреатот на Нобелова награда, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Rajendra_K._Pachauri">Р. К. Пачаури</a> <a href="http://www.rkpachauri.org/pdf/ambani.pdf">обраќајќи </a>се на петтото свикување на Dhirubhai Ambani институтот за информатички и комуникациски технологии  (DA-IICT) во јануари 2009 година, укажа на потребата на ИКТ во справувањето со природните катастрофи и за другите настани поврзани со временските околности кои можат да го загрозат човечкиот живот и имотот:</p>
<blockquote><p>[…]  Климатската наука напредна во голема мера поради тоа што моќните компјутери сега можат да работат многу сложени модели кои ги симулираат климатските услови на земјата и на океаните. Нашата процена за идните промени на климата како резултат и на природните и на човечките фактори, во голема мера зависи од силата на модели кои се користат денеска и нашата способност да се оцени влијанието на климатските промени во различни делови од светот. Како одговор на идните проекции на овие настани, владите, граѓанското општество па дури и бизнис организациите можат да преземат ефективни мерки за да се прилагодат на промените што ќе се случат.</p></blockquote>
<p>Цитирајќи пример од 2003 година, д-р Пачаури рече:</p>
<blockquote><p>„Сакам да дадам пример од голем топлотен бран кој зафати делови на Андра Прадеш во 2003 година, како резултат на кои речиси 4.000 луѓе ги загубија своите животи, според официјалната евиденција.“[…]</p>
<p>„Проучувајќи го овој голем проблем, стана јасно дека инфраструктурата на ИКТ можеше да ги спаси можеби сите животи кои беа изгубени ако беше поставена на соодветно место и употребена ефикасно. На пример, немаше рано предупредување за жртвите од топлотниот бран. Ниту пак имаше поддржувачки мерки во смисла на обезбедување на медицински совети за оние кои страдаат од стрес од топлина, како што е потребата за терапија од дехидрација и едноставна здравствена нега за оние кои беа погодени. Дури и телевизиските канали можеа да бидат искористени за да се шири свеста и да се шират информации за заштита на животите на тие што беа погодени, но не беа употребени.</p>
<p>Има неколку примери за крајбрежни катастрофи каде што погодените луѓе можат да бидат предупредени на навремена основа и да бидат евакуирани пред катастрофата да го зазеде своето место. Кога ураган удира на брегот од Флорида, инфраструктурата која е на располагање се користи за да се обезбеди адекватно предупредување и опомена за оние кои можат да бидат засегнати и цели градски подрачја се евакуирани. Кога циклон со помал интензитет ќе ги погоди бреговите на Бангладеш или Ориса,  настанува голема штета, бидејќи не само што има недостаток на засолништа и инфраструктура за куќите на оние кои се засегнати, туку и нема соодветни системи за рано предупредување и насоки.</p>
<p>Денес дури и од мобилните телефони може да се користат како ефективен медиум за да обезбеди рано предупредување и со тоа да спасат животи и имоти“.</p></blockquote>
<p>Генералниот секретар на ОН Банки Мун зборувајќи на <a href="http//www.itu.int/WORLD2009/">Telecom World 2009</a> во Женева, исто така<a href="http://www.un.org/news/dh/pdf/english/2009/06102009.pdf"> ја истакна </a>улогата на ИКТ во решавањето на клучните прашања, вклучувајќи ги намалувањата на природните катастрофи.</p>
<blockquote><p>„Преку добра климатска наука и споделување информации, ИКТ може да помогне да се намали ризикот и влијанието на природните катастрофи&#8230;.. кога ќе се случи земјотрес, координиран ИКТ систем може да го следи развојот на настаните, да испрати порака за итни случаи и да им помогне на луѓето да се справат со катастрофата.“</p></blockquote>
<p>Изјавата на генералниот секретар на ОН ја одекнува парадигмата за справување со катастрофи спомната во <a href="http://www.slideshare.net/sujit29/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case">презентацијата</a> на Сујит Моханти од 2005 година:</p>
<ul>
<li> Од помош и оправување до раководење со ризикот и ранливоста</li>
<li> Воведување култура на подготвеност на сите нивоа</li>
<li> Зајакнат децентрализиран капацитет за реакција во земјата</li>
<li> Еманципирање на ранливите групи и обезбедување на доволен приход за живот</li>
<li> Учење од катастрофите од минатото</li>
</ul>
<p>Во последиците од големите природни катастрофи, како што беше <a href="http//en.wikipedia.org/wiki/2004_Indian_Ocean_earthquake">цунамито </a>во 2004 година во Индискиот Океан и <a href="http//en.wikipedia.org/wiki/Hurricane_Katrina">ураганот Катарина</a> во 2005 година, светот беше принуден да се разбуди за потребите од координирана и заедничка употреба на моќта на ИКТ системите во справувањето со природните катастрофи.</p>
<p>Пол Курион на <a href="http//www.humanitarian.info/ict-and-katrina/">humanitarian.info</a> изјави дека:</p>
<blockquote><p>„Во пресрет на ураганот Катарина, имаше неверојатен број на активности на веб за да се одговори на последиците од катастрофата. Испитувајќи ги карактеристиките за одговор на техничката заедница за ураганот Катерина, ни кажува многу за начинот на кој интернетот ги обликува социјалните одговори за катастрофите, развива некои интересни прашања за влијанието на ИКТ во справувањето со кризи и покажува кон она што може да се случи во иднина.“ […]</p>
<p>„Беше јасно дека по цунамито во Индискиот океан информатичката револуција започна процес на менување на начинот на кој ние одговараме на катастрофите. Ова беше демонстрирано со порастот на  <a href="http://www.alertnet.org/printable.htm?URL=/thefacts/reliefresources/110554549992.htm">фондот за собирање на финансиски средства базиран на интернет</a>; Christian Aid собра преку 700 000 долари онлајн за девет дена, износ кој речиси е четири пати поголем од износот кое беше собран преку донации по телефон. Ширењето на широкопојасен интернет, напредокот во сателитско комуницирање и достапноста на слики ги направија можни проектите за географски информациски и картографски системи, кои не беа возможни пред пет години. Подемот на движењето на слободен софтвер, доведе до иницијативи како што е <a href="http//cvs.opensource.lk/">Sahana</a> проектот, обид да се развие пакет на веб достапни апликации за организации кои помагаат при катастрофи.“</p></blockquote>
<p>Currion продолжува да зборува за „кој прв реагира на интернет“, за нетизените кои започнуваат акции за пополнување на празнините во информациите, што владите на соодветните земји па дури и традиционалните медиуми често се борат да ги пополнат. Како и да е, со оглед на <a href="http://www.ojr.org/ojr/wiki/katrina/">високиот прилив на информативни </a>постови за Катарина, беше очигледно дека многукратните потоци на податоци ќе беа многу поефикасни доколку беа средени, консолидирани и поставени од поцентрализирана платформа. Така видовме иницијативи како<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Katrina_PeopleFinder_Project"> Katrina PeopleFinder</a> проектот и Katrina Help Wiki кои влегоа во игра.</p>
<p>Во контекст на ова, не би било неправедно да се каже дека блогот <a href="http://tsunamihelp.blogspot.com/"> South-East Asia Earthquake and Tsunami (SEA-EAT)</a>, поставен во 2004 година за време на цунамито во Индискиот океан, претставуваше тренд сетер од овој вид - првиот проект од таков вид кој ја демонстрираше моќта за ангажирање на обичните луѓе ефективно да  наоѓаат информации со цел да го премостат јазолот помеѓу оние  кои им треба помош и оние кој ја нудат помошта.  Според <a href="http://dinamehta.com/profile/">Дина Мехта</a>, еден од клучните луѓе позади SEA-EAT блогот.</p>
<blockquote><p>„Мислам дека она што успеавме да го направиме, можеби беше демонстрација на најголемиот човечки координиран напор на интернет за време на катастрофи, дека е возможно и без формална организациона структура. Исто така има нешто и во способноста на овие напори да се вклучат обичните граѓани од сите сфери во животот – луѓе кои не се нужно посветени или пак не работат во таа област – повеќето од нас имаат различни професии и редовни работи - едноставно постоењето човечка потреба да се помогне.</p></blockquote>
<p>Додека блогот SEA-EAT се фокусираше на „продолжување на протокот на информации“  <a href="http://www.sahana.lk/">системот за справување со кризи на  Sahana FOSS</a> во Шри Ланка функционираше како структуриран, холистички систем кој помогна во справувањето со катастрофите со голем размер во 2004 година. Проектот беше развиен од Националниот Центар за Операции на владата на Шри Ланка (CNO) која го вклучува и Центарот за Хуманитарни Агенции (CHA). Генерализирана подоцна за глобална употреба, Sahana сега прерасна во глобално препознатлив проект со употреба во многу други катастрофи, како што е <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2005_Kashmir_earthquake">Јужно Азискиот земјотрес</a> во Пакистан (2005 година), катастрофите на Филипините на Јужен Лејте (2006 година), земјотресот во Џакарта во Индонезија (2006 година), земјотресот во Перу (2007 година), циклонот Муанмар (2008 година) итн.</p>
<p>Во 2005 година, Мајкл Гурстеин на институтот за технологија од Њу Џерси  <a href="http://ci-journal.net/index.php/ciej/article/viewFile/229/184">го напишал неговото размислување</a> за иницијативите базирани на интернет и она што тој го гледа како празнини во овие ситуации:</p>
<blockquote><p>„Истражувајќи го интернетот за информации и стории бев погоден од неколку работи вклучувајќи ја улогата (и недостатокот на улогата) на интернетот во овие настани. Интернетот се покажа дека игра значајна улога во одговарањето за потребите на оние кои се на далечина – трагачите по информации, стории, начини за придонес и така натаму; семејствата и пријателите на погодените од катастрофата со обиди за создавање на листи за најдените и изгубените; и се очекува дека зад сцената многу од координацијата и планирањето на организациите за помош е направено на начин кој ги поместува границите на компјутерски посредуваната комуникација и управувањето на далечина.</p>
<p>Но претпоставувам дека сум малку изненаден што интернетот не беше во можност (сè уште?) да ги спои информациите поделени помеѓу оние кои имале некаква идеа за тоа што можеби ќе се случува (научниците и тие што се веднаш на удар) и оние кои можеби биле во можност да ја употребат таа информација во места каде катастрофата зазема значајно време пред за да се случи.</p>
<p>Проблемот тука не беше поради „дигиталниот јаз“ кој постои, не беше поради недостаток на „пристап“ до информации, иако очигледно тоа исто така беше целокупен проблем; баш напротив, мене ми се чинеше дека е уште еден пример како што јас наведов на друго место, празнина помеѓу „пристапот“ и „ефикасната употреба“&#8230; Од она што можев да го дознам, многу ако не и најголемиот дел од заедниците имаа интернет „пристап“ во една или друга форма. Она што (тука јас би ги вклучил оние со знаења кое не можат да го употребат добро како оние без знаења) недостигаше, беше социјалната инфраструктура која би можела да го сврти интернет пристапот во „ефикасно употреблив“ систем за рано предупредување.</p>
<p>Некои имаа информации -  научниците кои ги откриваат земјотресите и кои можат да сфатат како тоа може да резултира со цунами и оние кои го почувствувале раното влијание на земјотресот или на цунамито – но не можеле да ги употребат. На други им беа потребни информациите  - крајбрежните села околу Индискиот океан – не можеле или не биле во можност да ги „добијат“ т.е. не навремено или во употреблива форма. „Степените на поделеност“ наметнати од страна на националноста, јазикот и можеби најважното, домени на знаења и професија (и поврзаните недостатоци на социјални врски, односи базирани на интернет, комуникациски патишта и така натаму) спречуваат комуникација помеѓу двете групи и се наметнува прашањето дали тоа е така бидејќи сè уште сме во раните денови во нашиот интернетизиран свет или пак е нешто подлабоко и потрајно. (Мајкл Гурстеин , весник на информатичката заедница (2005), бр.1, прашање 2, стр. 14-17)“</p></blockquote>
<p>Следејќи го губењето на животи во тајфунот Кетсана што ги погоди Филипините, Виетнам и Камбоџа во октомври 2009 година, Пол Конели <a href="http://headdowneyesopen.blogspot.com/2009/10/disaster-response-failure-in-not-option.html">го објави следново</a> на неговиот блог „Главата доле, очите отворени“:</p>
<blockquote><p>Во многу сиромашни погодени предели нема пристап до телевизија или радио (или пак интернет) за да помогнат при испраќањето на предупредувачки пораки. Агенциите за помош мораат да работат со заедниците за да дознаат кои методи за комуникација им одговараат на нив во случај на вонредна состојба и да стартуваат симулирани вежби за да го остварат тоа во практика. Најчесто СМС пораките или луѓето испратени на улиците со мегафони за да пренесуваат информации, како што беше случајот во овие итни случаи, се покажуваат најуспешни.</p>
<p>[…] Раното предупредување, раната реакција во земјите во кои постои висок ризик за катастрофи треба да се гледа како начин на размислување, не како механизам или технологија, најдобро работи кога времето е предвидено, предвидувајќи ги катастрофите во ден, час, месец, година па дури и декада. Исто така мора да е цврсто поврзано со рани акции од донесувачите на одлуки и мораат да ја покриваат „последната милја“ - поврзување со механизмите за рано предупредување не само со заедниците кои се во најголем „ризик“, туку и со најранливите луѓе во тие заедници.</p>
<p>Зајакнувањето на капацитетот на заедницата за да се спречи или за да се справи со катастрофите и кризите претставува конкретен начин да се спасат или подобро да се заштитат животите и да се спречат ваквите шокови од осакатување на развојот во рамките на најсиромашните земји. Раното предупредување и раното преземање на акции е исто така поекономично од традиционалното справување со катастрофи и спасува повеќе животи на секоја потрошена фунта; јавните пари овозможуваат 4 пати поголемо „влијание“ него хуманитарното, ако се потрошат на подготовка и намалување на ризикот, отколку на хуманитарни елементи.“</p></blockquote>
<p>Во Индија, цунамито од 2004 година беше повик до владата, невладините организации и граѓанското општество да предизвикаат промена на парадигмата и да сфатат дека подготвеноста беше клучот за минимизирање на одарот од природните катастрофи.<br />
За да се овозможат подобри планирања и подготовки, Индиската мрежа за ресурси при катастрофи [idrn.gov.in]  беше формирана како национална иницијатива на India-UNDP програмата за управување со дигиталните права, во соработка со Националниот Центар за информатика, владата на Индија. Задача на оваа мрежа беше да создаде онлајн база на податоци за опремата и квалификуваните човечки ресурси низ целата земја достапни за одговор во итни случаи. Улогата на оваа амбициозна, но сеопфатна база на податоци ќе биде да се помогне да се минимизира времето за одговор  во итни случаи, преку ефективно одлучување за мобилизирање на материјални и човечки ресурси. Проектот беше да се обезбеди систематско собирање на податоци и споредба со владините одделенија, единци од јавниот сектор, од корпоративниот сектор и слично на административно ниво. Други започнати иницијативи се:</p>
<ul>
<li>Базата со подароци за опрема при катастрофи (имплементирана во Ориса)  која ќе им овозможи анализа за ранливост преку долга студија на гео-референцирани пописни податоци на локално ниво од претходните катастрофи (мали, средни и големи).</li>
<li>Планови за непредвидени ситуации на заедниците базирани на ГИС технологии, што ќе овозможат визуелна презентација на критични локации, кои може да се употреби за координација и имплементација при обиди за спасување.</li>
<li>Развој на комуникациска инфраструктура за да се обезбеди 100% покриеност на подрачја склони на катастрофи преку сателитски и ISDN врски.</li>
<li>ИКТ системи базирани на заедниците и</li>
<li>Систем за надгледување на катастрофа/инцидент што ќе овозможи брзо, лесно фаќање на податоците и нивно распространување.</li>
</ul>
<p>Еве еден пример за имплементација на оваа стратегија/филозофија на подготвеност од страна на NBO во Тамил Наду по цунамито во индискиот океан во 2004 година:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="349" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/bLrzDLgBujM&amp;rel=0&amp;border=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="349" src="http://www.youtube.com/v/bLrzDLgBujM&amp;rel=0&amp;border=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object><br />
Во следниот пост од серијава, ние ќе истражуваме системи за предупредување од опасности и различни алатки и апликации базирани на ИКТ, кои биле употребувани, се употребуваат или пак можат да се употребуваат како системи за рано предупредување за да се помогне при намалувањето и ублажувањето на штетите во екот на природни катастрофи низ светот.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>ИКТ за развој: Кога мобилните телефони се поврзуваат со компјутерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 02 Nov 2009 10:31:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2832</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во еден претходен пост, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/20/ict4d-when-mobile-phones-link-with-computers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во еден претходен <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/12/what-future-for-ict4d/">пост</a>, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови проекти околу информатичките и комуникациските технологии.</p>
<p>Наша основна тема е истражување како ИКТ влијае на човековиот развој. Има многу кои велат дека врската со интернет или со технологиите за мобилни телефони ќе го зголеми учеството на луѓето во власта, во економијата, во образованието, а со тоа и ќе си го зголемат и животниот стандард</p>
<p>Технологијата и пристапот до интернетот напреднаа толку многу во изминативе години, што некој ќе рече дека повеќе не постои прашањето за тоа дали луѓето во оддалечените подрачја наскоро ќе комуницираат онлајн. Подобро би било да зборуваме за тоа какви форми на комуникација ќе го заземат местото.</p>
<p>Блогерот од Mainstreaming ICT  кој е базиран на Велика Британија, вели дека сега е време да се интегрираат <a href="http://mainstreamingict.org/2009/06/technology-for-social-change-social-good-community-mobile-channels/">мобилните телефони и компјутерите</a>.</p>
<blockquote><p>Интернетот и мобилните телефони се и комуникациски и информатички технологии и затоа има смисла да се направи обид тие да интегрираат. Ние веќе неколку години се обидувавме да ги интегрираме, со ограничен успех, но конечно интернетот станува се пошироко достапен и употребуван на голем број мобилни апарати, за реално ниска цена во многу земји.</p>
<p>Се разбира прелистувачот за интернет базиран за мобилен е сосема поинакво искуство. Мораш да размислуваш на различен начин – на пример:</p>
<ul>
<li>Наместо имејл – помисли на СМС</li>
<li>Наместо екран од компјутер – помисли на екран од мобилен</li>
<li>Наместо огромна функционалност – помисли на најважната функционалност и едноставност</li>
<li>Наместо блескави работи и голем опсег (bandwidth) – помисли на едноставен дизајн и мал опсег</li>
</ul>
<p>&#8230;.Тоа има смисла за најпрво да погледнеме на поврзувањето со големите социјални мрежи како Facebook, MySpace и Ning, сите тие имаат интерфејс за на мобилен телефон но&#8230; сајтовите не беа оригинално дизајнирани за да изгледаат добро и на мобилен уред и според мое мислење тоа навистина се забележува.</p></blockquote>
<p>Мал опсег? Нема проблем</p>
<p>Еден голем проблем со кој се соочуваат корисниците на интернет во светот во развој е комбинацијата од бавна конекција (или пречки во конекција) и интезивно-графички веб сајтови. Сатовите за вести и сајтовите за социјално вмрежување се често најлошите прекршувачи. (<a href="http://www.web2fordev.net/component/content/article/1-latest-news/69-social-networks">Еве</a> една убава листа на популарноста на разни сајтови за социјално вмрежување во Африка и Азија)</p>
<p>Кристијан Креутз на блогот Crisscrossed има теорија дека апликациите не се преведени на светските јазици, затоа што многу луѓе не можат да читаат популарни сајтови. Причината? Вчитувањето на страните траат предолго за луѓето со несигурни конекции.</p>
<p>Еве неколку <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">примери</a>:</p>
<blockquote><p>- Проверувањето на Facebook профил  или барем пристап до страната за најава, <a href="http://tools.pingdom.com/fpt/?url=http://www.facebook.com&amp;treeview=0&amp;column=objectID&amp;order=1&amp;type=0&amp;save=true">која самата има околу 800 килобајти</a>, од интернет кафе, каде што мораш да плаќаш за минута, може да потрае и по 3 минути со dial up модемска конекција.<br />
- Прикачување на видео или аудио материјали е речиси невозможно со конекција со мал опсег и може да ве чини многу, кога тарифата се мери по зафатнина наместо по време.<br />
- Овој блог е базиран на Wordpress, која е одлична алатка со отворен код, но за жал не е направен за  dial up конекциите. Ако сакате да објавите нов пост на Wordpress (2.7.1) морате прво да преземете 750 килобајти.</p>
<p>За жал дури и заедницата за бесплатен и слободен софтвер има многу мала активност околу решенијата за мал опсег.</p></blockquote>
<p>Блогот Aid Worker Daily, со седиште надвор од САД, најде <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/16/the-loband-option/">решение </a>за гледање на овие сајтови кои бавно се вчитуваат:</p>
<blockquote><p>Не сум сигурен колку од вас се запознаени со <a href="http://www.loband.org/loband/main">Loband </a>но тоа е една од најдобрите опции за гледање на сајтови преку конекции со мал опсег. Ги отстранува сите слики, форматирања, итн. и те остава само со текст кој ви го дава страната која сè уште е прилично читлива. Можете да го погледнете Aid Worker Daily преку Loband <a href="http://www.loband.org/loband/filter/com/aidworkerdaily?_ab_request=Go">тука</a>. Loband е потомство на гении од <a href="http://www.aptivate.org/Home.html">Aptivate</a>.  (Секако, ако користите <a href="http://www.mozilla.com/en-US/firefox/">Firefox</a> секогаш можете да отидете во алатки-&gt; опции -&gt; содржини и да го исклучите „вчитување на сликите автоматски“.</p></blockquote>
<p><a href=”http://www.loband.org/loband/filter/org/globalvoicesonline?_ab_request=Go”>Еве ја</a> главната страна на Global Voice Online преку Loband.</p>
<p>Crisscrossed наведува други продукти за <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">конекции</a> со мал опсег.</p>
<blockquote><p>Една навистина одлична иницијатива е <a href="http://www.maneno.org/">Maneno</a>, кој не само што <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/22/maneno-a-lightweight-blogging-platform-for-folks-heading-to-the-field/">се обидува да обезбеди решение за блогирање преку мал опсег </a>во Африка, туку исто така се фокусира на понудување на повеќејазични опции, нагласувајќи различни африкански јазици како што се<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bambara_language"> бамананкан</a> и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Swahili_language">свахили</a>, преку француски, англиски, арапски и португалски. Неодамна стапив во контакт со Maneno и нивниот тим ме увери дека нивниот систем е направен со мал опсег, 13 килобајти без слики или 33 килобајти со слики&#8230;&#8230;. Twitter може да направи разлика бидејќи ви дозволува да испраќате и добивате пораки преку мобилен телефон. Но, за жал, <a href="http://www.e-stas.org/">Twitter пред некое време се откажа од својата услуга за бесплатни СМС пораки</a>. Го прашав еден од основачите на Twitter, Џек Дорси, на <a href="https://twitter.com/ckreutz/status/1400518666">e-stats конференцијата, кога беспатниот сервис ќе биде вратен</a>, на што тој одговори „на средина на годината“. Останува прашањето „што  може да се каже со 140 карактери?“  Прилично многу <a href="http://www.netsquared.org/projects/mobile-voices">кога ќе се погледне во Mobile Voices проектот</a> на кој само што му се приклучи предизвикот Netsquared N2Y2.</p>
<p>Но, едно е сигурно, само затоа што имате конекција со мал опсег, тоа не значи дека сакате да гледате здодевни сајтови базирани само на текст. Постојат различни начини да се направат веб сајтовите привлечни, а сепак значително да се намали големината на податоците. Aptivate <a href="http://www.aptivate.org/webguidelines/Home.html">има одлични насоки за дизајнирање за сајтови кои би се отворале од конекции со мал опсег</a>.</p></blockquote>
<p>Целосно разоткривање: Maneno, повеќе-јазичната платформа за блогирање преку мал опсег е во еден дел водена од тројца автори на Global Voices. <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/03/maneno-a-multilingual-blogging-platform-built-for-african-bloggers/">Еве</a> еден GV пост за тоа.<strong></strong></p>
<p><strong>Микро-блогирање за забава и профит</strong></p>
<p>Луѓето сакаат микро-блогирање, популаризирано преку сајтови како Twitter и политички ориентираниот Yammer, затоа што е брзо и релативно бара мал опсег. Побрзо е и полесно од имејл и многу често е поинформативно. Микро-блогирањето го промени начинот на однесувањето на групите околу <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/03/25/why-microblogging-might-prove-a-good-fit-for-aid-agencies/">справувањето со кризи</a>, <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1449 ">покривањето на настани</a> и застапување на проблеми.</p>
<p>Но, не секој сакаат да се обиде да микро-блогира на големите сајтови, поради недостаток од приватност. Постојат голем број технологии кои овозможуваат организациите да стават микро-блогови за нивна сопствена употреба за да се овозможи изградба на заедница на интернет.</p>
<p>Луис Греј, американско ориентиран блогер, ја <a href="http://blog.louisgray.com/2008/08/identica-and-power-of-microbranded.html">објаснува</a> платформа на Laconi.ca, која тој ја опишува како „група Twitter“ – зборување со посебна заедница, а не на цел свет.</p>
<blockquote><p>Па, всушност тоа е повеќе концепт за мала заедница – вашиот бизнис всушност може да изгради заедници надвор од овој протокол, почнувајќи со софтверот кој Identi.ca го има обезбедено. Identi.ca и Twitter се многу големи заедници. Луѓето од сите видови и вкусови се на овие сервиси. Овие сервиси се добри за тоа – ова е одличен начин да се изградат односи, да запознаеш нови луѓе,  и да најдеш информации. Како и да е, не постои начин во моментов за мене да се дружам само оние со ист вкус или култури. На пример, ако јас следам рагби а вие не, вие нема да бидете заинтересирани за деталите од мечот што го гледам&#8230;..</p>
<p>Сега, што ако (спортската мрежата од САД) <a href="http://espn.go.com/">ESPN</a> требаше да започне верзија на Laconi.ca само за љубителите на спорт? Би била потребна само едноставна инсталација на Laconi.ca и малку брендирање на нивното лого, изглед и чувство и наеднаш целата заедница на љубители на спортот ќе ја споделуваат  својата љубов кон спортот, комуницирајќи обострано, и покажувајќи на другите љубители на спортот  што тие прават во нивниот живот. Во исто време, тие сè уште би можеле да ги следат сите пријатели што ги следат и на Laconi.ca, па дури и други заедници со разни интереси, и сето ова на ESPN спортската заедница, додека се на сајтот на ESPN. Замислете ако оваа иста техника беше лансирана и за мајки, татковци, религии или само во вашето локално предградие или пак град.</p></blockquote>
<p><a href="http://staynalive.com/articles/2008/08/15/laconicas-not-the-only-cool-kid-in-town-introducing-openmicroblogger/">Еве</a> еден напис во друга платформа за микро-блогирање со отворен код: OpenMicroblogger.org<strong></strong></p>
<p><strong>Мојот мобилен телефон, мој пријател</strong></p>
<p>Последниот пост во оваа серија започна со аргумент дека ние треба да ја обновиме старата приказна за рибарот кој го користел својот мобилен телефон за да најде највисока продажна цена за неговиот производ. Назад на блогот Crisscrossed, <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/05/11/mobile-activism-in-africa/">еве</a> еден нов пост за тоа за што го прави мобилниот телефон толку значаен.</p>
<blockquote><p>Тој е толку посебен, бидејќи ги комбинира сите поранешни медиуми, како што се телефонот, интернетот, дури и радиото и телевизијата и со него може да се:<br />
1.    Комуницира и прима информации (радио,телевизија и интернет)<br />
2.    Документира и собира информации<br />
3.    Објавува информации, во текст, аудио и видео материјали<br />
4.    Може да се вмрежува на различни начини на peer-to-peer основа</p></blockquote>
<p>Тој исто така истакна дека мобилниот телефон ќе помогне да се оформи јавната свест, овозможувајќи им на граѓаните <a href="http://voicesofafrica.africanews.com/site/Guinness_factory_pollutes_water_sources/list_messages/21566">новинарите да сликаат</a>. Телефоните им овозможуваат на луѓето да учествуваат во радио програмите и преку кампањи базирани преку СМС. И тие им овозможуваат на луѓето <a href="http://www.kubatana.net/html/ff/ff_cont.asp">да го следат изборниот процес</a>.</p>
<p>Патрик Меир, од групата DigiActive <a href="http://www.slideshare.net/iRevolution/digi-active-for-mobile-active-2008-final-presentation">тврди</a> дека луѓето сега можат да станата активисти едноставно со употреба на мобилен телефон. Телефоните се употребени да се организираат и координираат протести – конкретно во Филипините, Шпанија и Пакистан. Мобилните телефони, исто така се употребуваат за документирање на прекршувањата на човековите права, во Египет, Тибет и Мароко.</p>
<p>Но проблемите постојат. Цената за СМС комуникација е многу висока, <a href="http://afromusing.com/2009/10/09/its-2009-mobile-costs-should-be-lower-yes-its-a-bit-of-a-rant/">особено во Африка</a>. Мобилните мрежи можат да бидат контролирани од страна на владата, вели Ктрутз. Мобилните оператори се во бизнисот да заработат пари, а не за да ги олеснат протесни маршови.</p>
<p><strong>Испраќање на стотици СМС пораки</strong></p>
<p>FrontlineSMS дистрибуира програма со која на корисниците им овозможува да испраќаат и примаат SMS пораки во големи групи, без притоа да се приклучат на интернет.</p>
<p><a href="http://pulseandsignal.com/2009/07/17/can-your-cell-phone-change-lives/">Еве</a> еден напис во блогот Pulse + Signal за проект на  FrontlineSMS во Малави, каде што се <a href="http://venturebeat.com/2009/09/03/phones-deliver-doctors-orders-in-africa-with-frontlinesms/">дистрибуираат</a> мобилни телефони за докторите во болниците да можат да комуницираат со здравствените работници по селата.</p>
<blockquote><p>И покрај целиот технолошки развој околу овие командни портабл центри за комуникација ние сме во точката на јавниот/глобалниот здравствен свет каде тешко дека нешто од тоа е важно.</p>
<p>Голема количина од м-Здравство (мобилно здравство) влијанието се фокусира на земјите во развој и со мали ресурси, каде што бројни здравствени проблеми треба да се решат. Корисната технологија која стапува во игра е СМС (сервис за куси пораки).  Кратко наречени пораки, СМС пораките се една од повеќето основни аспекти на мобилниот телефон, каде што внесените податоци можат да се испраќаат и примаат обострано помеѓу два телефони. Овој сервис беше од огромно значење во имплементацијата на иницијативите за поефикасно здравство низ светот.</p></blockquote>
<p>Најпосле, видео како вработените од FrontlineSMS обучуваат здравствени работници од заедницата употребувајќи СМС технологии.<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк (најнови вести)</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 19 Oct 2009 08:06:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2769</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/15/puerto-rico-connected-to-the-national-strike-update/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата на еден ден. Штрајкот беше организиран од работничкото движење како протест против одлуката на гувернерот Луис Фортуњо за отпуштање на околу 17.000 јавни службеници (вкупно ќе има околу  25,000 отпуштања) како дел од неговиот економски и финансиски план за земјата. Работници и членови на синдикални организации, жени, студенти, наставници, религиозни групи, политички организации членови на друштва за заштита на околината меѓу другите сектори на граѓанското општество, се одѕваа на повикот и беа на улиците за да протестираат. Универзитетите, училиштата и работните места беа затворени.</p>
<p>Блогерот Педро Велез објави  <a href="http://boxscoreendivselpuebloylacultura.blogspot.com/2009/10/enlaces-para-seguir-el-paro-del-15-de.html">корисна листа</a> на алтернативни и водечки медиумски сајтови кои го покриваат штрајкот во живо: Фејсбук групата <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=151455877172&amp;ref=share">Меѓународен Фронт за помош на невработените (штрајк) во Порторико (Frente Internacional en Apoyo al Paro (Huelga) en Puerto Rico)</a>; <a href="http://paropr.posterous.com/">Невработеност (ParoPR)</a>, <a href="http://www.claridadpuertorico.com/">Јасност (Claridad)</a>, <a href="http://www.radioisla1320.com/">Радио Исла (Radio Isla)</a> и <a href="http://www.univision.com/content/channel.jhtml?chid=10825&amp;schid=10827">Радио Унивизија Порторико (Radio Univisión Puerto Rico)</a>. Група луѓе го оформија проектот  <a href="http://www.cuerpodedocumentacion.com/">Документарно тело (Cuerpo de Documentación)</a> на Јутјуб каде ќе објавуваат видеа од штрајкот од различни места на островот. Исто така, имаше и видео во живо на <a href="http://www.ustream.tv/channel/betances-tv">Betances TV</a> и покривање во живо на  <a href="http://www.dialogodigital.com/">Дијалог (Diálogo)</a>. Дневните весници <a href="http://www.primerahora.com/">Прв час (Primera Hora)</a>, <a href="http://www.elnuevodia.com/noticias/">Нов ден (El Nuevo Día)</a> и  <a href="http://www.vocero.com/">Гласник (El Vocero)</a> исто така го покриваа  штрајкот од минута во минута на нивните сајтови. Порториканската твитерсфера беше екстремно активна во последните денови. Конверзацијата се одвиваше под таговите <a href="http://twitter.com/#search?q=%23ParoPR">#paropr</a> и <a href="http://twitter.com/#search?q=%23twittericans">#twittericans</a>. Луѓето на  <a href="http://twitter.com/caribnews">@caribnews</a>, <a href="http://twitter.com/qiibo">@qiibo</a> и <a href="http://twitter.com/microjuris">@microjuris</a> меѓу другите и новинарите постојано објавуваа најнови вести за штрајкот и линкови до фотографиите и видеата.</p>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Демонстранти на народниот штрајк." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000081-300x225.jpg" alt="Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник." width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник.</p></div>
<p style="text-align: left;">Демонстрантите се собраа во блиската област околу <a href="http://www.plazalasamericas.net/">Плоштадот Америка</a>, најголемиот трговски центар на Карибите, чијшто сопственици, семејството <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jaime_Fonalledas">Фонаљедас</a>, беа значајни донатори во кампањата на гувернерот. Центарот беше затворен за тој ден. Организаторите на настанот и неколку електронски медиуми <a href="http://www.elnuevodia.com/tomanlascalles-626744.html">проценија дека околу  150,000 -200,000 луѓе</a> учествуваа на масовните протести.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Фотографија пратена на ГВ од учесник" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000103-300x225.jpg" alt="Фотографија пратена на ГВ од учесник" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Фотографија пратена на ГВ од учесник</p></div>
<p>Во контекст на општиот штрајк и ситуацијата во Порторико, Ве молиме да ги посетите претходните  постови  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">„Криза со многу имиња“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„Животот е таков“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">„Битка за јавно земјиште“</a> и <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759">„Поготвени за општонароден штрајк“</a>. Луѓето од непрофитниот центар за Нова Економија имаат и редовно <a href="http://cneblog.grupocne.org/">објавуваат</a> подлабоки анализи за економската положба во Порторико.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Грузија: Блогосферата се појави</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/13/2662</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/13/2662#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 13 Oct 2009 09:15:45 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Грузија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Новости за блогери]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2662</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одГига Патчадзе  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Првиот блог во Грузија се појави пред  4-5 години. На почеток како новост, а сега блоговите се едни од главните форми од новите медиуми, исто како што се весниците и списанијата за традиционални медиуми. Во модерниот свет ширењето [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/gigapacho/">Гига Патчадзе</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/georgia-th-blogosphere-emerges/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Првиот блог во Грузија се појави пред  4-5 години. На почеток како новост, а сега блоговите се едни од главните форми од новите медиуми, исто како што се весниците и списанијата за традиционални медиуми. Во модерниот свет ширењето на вестите преку традиционалните медиуми е побавно отколку преку интернет.</p>
<p>Проценката на состојбата со интернетот во Грузија е малку комплицирана, па сепак, во блиска иднина, еден нов сервис - <a href="http://media.ge/eng/page.php?m=news_detailed&amp;id_numb=4360&amp;&amp;case=search&amp;&amp;tomark=Giga%20Paichadze"> грузиски каталог на блогови ќе биде објавен.</a> Каталогот ќе ги опфати сите блогови и  услуги, категоризирани по тема за да се олесни достапноста на информациите. Така поедноставно ќе се најдат и авторите и блоговите на интернет.</p>
<p>Претставувањето на новиот каталог е  предвидено да се одржи во октомври 2009, во рамките на грузискиот <a href="http://www.newmediaforum.ge/">форум за нови медиуми</a> кој ќе се одржи наредната недела. На форумот ќе се дискутира за новите медиуми воопшто, блоговите, новинарството итн. Покрај објавувањето на каталогот на блогови, куса листа на грузиските блогови ќе биде достапна и на <span> </span><a href="http://blogroll.design.ge/">http://blogroll.design.ge</a>.</p>
<p>Дотогаш, следи анализа на ситуацијата; значи сликата во Грузија е: има околу 1,500 блогови на грузиски јазик, од кои една третина се активни и објавуваат по една статија дневно. Исто така има и блогови од странци, посетители на нашата земја, но нивниот број не е голем и затоа во оваа фаза нема да бидат објавени за да се разгледаат.</p>
<p>Од наша гледна точка, најактивни грузиски блогови, кои имаат околу 200-300 посетители дневно се:</p>
<p><a href="http://dodka.ge/">http://dodka.ge/</a></p>
<p><a href="http://sweet.ge/">http://sweet.ge/</a></p>
<p><a href="http://tomushka.blogspot.com/">http://tomushka.blogspot.com/</a></p>
<p><a href="http://linguistuss.wordpress.com/">http://linguistuss.wordpress.com/</a></p>
<p><a href="http://tiny.ge/">http://tiny.ge/</a></p>
<p>Како што може да се види, темите кои се покриени, се различни, со многу блогери кои пишуваат за нивниот личен живот. Сепак, многу од нив, исто така пишуваат и за политички настани, економија, театар, музика, фотографија или дизајн.<span>За жал,тематските блогови за специфични теми се ретки.</span></p>
<p>Како и да е, има блогови за готвење, вино, воени теми итн. На пример, <a href="http://vinoge.com/"><em>ბლოგი ღვინისა და გემოვნების შესახებ</em></a> ги покрива виното и рецептите за готвење, додека <em><a href="http://militarytheory.wordpress.com/">Military Thoughts</a></em> е блог за воена теорија и исто така е интересен. Нема многу блогови од ваков вид, но можат да се спомнат и блоговите на Гоги Гвакарија, Нико Нергаѕе и други новинари од  <a href="http://www.tavisupleba.org/"><em>радиото Слобода</em></a>.</p>
<p>Исто така има и блогови како <a href="http://freelandia.wordpress.com/"><em>თავისუფალი სიტყვის ბლოგი</em></a>, чијшто автор е грузиски новинар - аматер. Во иднина, нашата рубрика има за цел да се разгледуваат популарните блогови за да се подигне јавната свест и јавниот интерес за авторите и блогот воопшто.</p>
<p><em>Првичната, целосна верзија на овој напис за блогосферата во Грузија најпрво беше објавен на грузиски, руски и  <a href="http://media.ge/eng/page.php?m=news_detailed&amp;id_numb=4342&amp;&amp;case=search&amp;&amp;tomark=Giga%20Paichadze">англиски</a> во <a href="http://www.media.ge/"><em>Media.ge</em></a>.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/13/2662/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Дали тибетските блогери се замолчени?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 17 Sep 2009 10:33:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2305</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одДечен Пемба  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Навистина е алармантно да се извести дека скоро сите популарни сајтови за хостирање на блогови на тибетски јазик (освен еден) се напристапни веќе три недели.
Иако е честа пракса за сајтовите што хостираат блогови на тибетски јазик да бидат симнати [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/dechen-pemba/">Дечен Пемба</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/china-are-tibetan-bloggers-being-silenced/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Навистина е алармантно да се извести дека скоро сите популарни сајтови за хостирање на блогови на тибетски јазик (освен еден) се напристапни веќе три недели.</p>
<p>Иако е честа пракса за сајтовите што хостираат блогови на тибетски јазик да бидат симнати (најчесто заради &#8220;одржување&#8221;), повремено и заради владата (погледни &#8220;<a href="http://www.highpeakspureearth.com/2009/03/all-quiet-on-tibetan-blog-front.html">На тибетскиот блогерски фронт сите молчат</a>&#8220;), овој месец не постои некоја значајна политичка причина која што можам јас да ја видам.</p>
<div id="attachment_92874" class="wp-caption aligncenter" style="width: 460px;"><img class="size-full wp-image-92874 " title="tibetabc error" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/tibetabc-error1.png" alt="Порака за грешка при обид да се пристапи до TibetABC" width="450" height="250">
<p class="wp-caption-text">Порака за грешка при обид да се пристапи до TibetABC</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Сајтовите кои денес се уште не се достапни ги вклучуваат и најпопуларните како што се, <a href="http://www.tibettl.com/">www.tibettl.com</a> и <a href="http://www.tibetabc.cn/">www.tibetabc.cn</a> кој го хостира и блогот на најпопулраниот писател и блогер на тибетски јазик <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/introducing-tibetan-writer-jamyang-kyi/">Jamyang Kyi</a>. Последниот сајт кој хостира блогови на тибетски јазик кој се уште необјасниво стои е ChodMe <a href="http://www.cmbod.cn/index.html">http://www.cmbod.cn/index.html.</a></p>
<div id="attachment_92872" class="wp-caption aligncenter" style="width: 460px;"><img class="size-medium wp-image-92872" title="Chodme" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Chodme-300x173.png" alt="Се уште цврсто стои: Chodme" width="450" height="250">
<p class="wp-caption-text">Се уште цврсто стои: Chodme</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Се <a href="http://www.cmbod.cn/u/dorje1985/archives/2009/21633.html">шпекулира дека затварањето на тибетските блогови</a> е поврзано со апсењето на тибетскиот писател Таши (псевдоним Therang). За повеќе информации за Таши, погледнете го мојот <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/04/tibetan-language-bloggers-breaking-new-ground/">претходен пост овде на Глобал Војсис.</a></p>
<p style="text-align: left;">Интригантно е што истиот месец кога започна затварањето на тибетските сајтови за блогови, <a href="http://english.peopledaily.com.cn/90001/90782/6716092.html">People&#39;s daily</a> покрена тибетско издание со веб сајт овде: <a href="http://tibet.people.com.cn/">http://tibet.people.com.cn/</a></p>
<div id="attachment_92877" class="wp-caption aligncenter" style="width: 235px;"><img class="size-medium wp-image-92877" title="Peoples Daily Tibetan Ed" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Peoples-Daily-Tibetan-Ed-225x300.png" alt="Тибетското издание на  People's Daily" width="225" height="300">
<p class="wp-caption-text">Тибетското издание на  People&#39;s Daily</p>
</div>
<p style="text-align: left;">Во нешто што веќе беше рестриктивна околина, ситуацијата независните блогерски простори да се ограничувани и растењето на бројот на официјално контролирани сајтови на тибетски јазик е загрижувачка.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/17/2305/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор продолжува да се соочува со вирусот H1N1</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 31 Aug 2009 07:41:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2232</guid>
		<description><![CDATA[Со бројот на смртни случаи како последици од вирусот AH1N1 кој достигна 1300, еквадорците даваат свои мислења  за тоа како модиумите ги информираат граѓаните, како и допирот на блогерите со вирусот. ]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/carlos-suasnavas/">Карлос Суаснавас</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/23/ecuador-continuing-to-face-the-h1n1-virus/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Бројот на смртни случаи од вирусот на грип од типот A H1N1 <a href="http://news.yahoo.com/s/afp/20090819/hl_afp/healthflulatam_20090819192602">достигна 1300 низ Латинска Aмерика,</a> правејќи го регионот најмногу погоден од овој вирус. Јужната хемисфера страда посебно од брзото ширење на вирусот, какo последица на невообичаено ниските зимски температури и во многу земји бројот на заболени од AH1N1 го надмина бројот на заболени од обичниот вирус на грип. Дури и земјите од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mercosur">Меркосур </a>неодамна разговараа за овој проблем за време на <a href="http://www.mercosurnoticias.com/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=27283&amp;Itemid=251">нивниот неодамнешен самит [шпански</a>].</p>
<p>Еквадор е една од земјите која што мораше да се соочи со реалноста на овој вирус. Според <a href="http://www.msp.gov.ec/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=766&amp;Itemid=84">најновите бројки на Министерството за Јавно Здравство [шпански]</a>, до 15 август, имало 23 смртни случаи и приближно 800 заразени со грипот.</p>
<p>Неговиот удар врз здравствените центри во земјата останува на средно ниво и според Министерството за здравство &#8220;побарувачката на медицински услуги е над нормалното ниво, но се уште е под максималниот капацитет на здравствените сервиси&#8221;. Исто така имаше и превентивни мерки како што се<a href="Неговиот удар врз здравствените центри во земјата останува на средно ниво и според Министерството за здравство &quot;побарувачката на медицински услуги е над нормалното ниво, но се уште е под максималниот капацитет на здравствените сервиси&quot;. Исто така имаше и превентивни мерки како шѕо се &quot;привремените суспензии&quot;[шпански] на анти-вирусните реклами бидејќи значителен процент од смртните случаи биле предзвикани од компликации поради користењето на овие лекови без рецепт."> &#8220;привремените суспензии&#8221;[шпански]</a> на анти-вирусните реклами бидејќи значителен процент од смртните случаи биле предзвикани од компликации поради користењето на овие лекови без рецепт.</p>
<p>Јавната перцепција на владиното менаџирање и ширењето на информациите од традиционалните медиуми беше прифатлива, како и мислењето на блогот <em>Annyland </em>[шпански] <a href="http://annyland.wordpress.com/2009/08/07/asciende-a-19-el-numero-de-muertes-por-la-gripe-a-en-ecuador/">кој пишува:</a></p>
<blockquote><p>Ya haciendo un análisis de lo que he visto en otro diarios electrónicos nacionales, uno de los que más información e importancia le da al caso de la Influenza es El Universo, así como el Hoy en su página principal existe una opción que la llaman Gripe Porcina. Al contrario del diario El Telégrafo.</p>
<p>En mi opinión los medio en Internet están dando buena información, acerca de la situación de la Influenza AH1N1 en el país, incluso existen muy buenas notas donde se dan recomendaciones, se informa el origen de la enfermedad y la realidad o los sucesos que pasaron otros países con respecto a este tema que ha acogido la atención a nivel mundial.</p></blockquote>
<div>
<div class="translation">Правејќи анализа на она што го имам видено во другите онлајн национални весници, еден од весниците кој дава најмногу информации и му дава значење на прашањето е <em>El Universo, </em>исто така и во весникот <em>Hoy </em>тие даваат мислење на главната страна во кое се вели: &#8220;Свински грип&#8221;. Ова е спротивно од она што весникот <em>El Telégrafo</em> го прави.</p>
<p>Мое мислење е дека, многу од добрите информации за ситуацијата со AH1N1  вирусот во Еквадор беа дадени онлајн, исто така има добри написи кои даваат одредени препораки, потеклото на болеста и реалноста или настаните кои се случуваат во другите земји кои се однесуваат на оваа тема.</p></div>
<p>Дури и претстедателот на  Еквадор Рафаел Кореа беше <a href="http://www.agi.it/world/news/200908141030-cro-ren0008-h1n1_flu_ecuadorian_president_under_observation">под медицинско набљудување</a> кога според Заменик Министерот за Здравство Марчело Агуилар, член од тимот за обезбедување се зарази со вирусот AH1N1. Сепак, кај еден член од кабинетот беше <a href="http://news.xinhuanet.com/english/2009-08/14/content_11879657.htm">потврдено пристуството на вирусот.</a></div>
<p>Раул Фариас блогер и авторот на <em>Al Lado del Camino</em> [шпански] пишува за <a href="http://raulfa.blogspot.com/2009/08/breves-encuentros-con-la-porcina.html">некои блиски средби по враќањето во Еквадор </a>откако одредено време поминал во Јужна Америка:</p>
<blockquote><p>En Guayaquil, el calor me hizo sentir a salvo hasta hace dos viernes, cuando después de un concierto me encontré con el Ministro Ricardo Patiño y hablé un par de palabras con él sobre unos proyectos (a veces te toca bailar con el diablo). El mismo día mi hermana llegó con los ojos reventados, la garganta inflamada y con malestar de cuerpo. Dos días después me enteré que Patiño era portador de la gripe AH1N1 al igual que el presidente de Costa Rica. La cagada, esta gripe no tiene preferencias, me dije enseguida… Ya han pasado quince días desde el último encuentro con la plaga y no hay síntomas. Si esta es una pandemia al estilo I am legend, donde perecerá una parte importante de la raza humana, después de algunos roces con la enfermedad, creo estar entre los elegidos para salvarse. Eso pienso mientras un moco se me sale de la nariz.</p></blockquote>
<div>
<div class="translation">Во Гуајакил, топлината направи да се чувствувам сигурно се до пред два петоци, кога после концерт, се запознав со министер од владата Рикардо Патино и зборувавме околу некои проекти (некогаш имаш потреба да играш со ѓаволот). Истиот ден мојата сестра пристигна со нејзините сцрвенети очи, воспалено грло и со болки во телото. После два  дена, дознав  дека Патино бил заразен со вирусот AH1N1 како и претседателот на Коста Рика. Лошата работа е што вирусот нема преференци, си реков себе си. Поминаа 15 денови од последниот состанок со вирусот и нема никакви симптоми. Ако ова е  пандемија како онаа од филмот &#8220;Јас сум легенда&#8221;, кога голем дел од попупулацијата исчезнува после мал допир со болеста, мислам дека јас сум помеѓу оние избраните. Ова е она што јас го мислам, во меѓувреме мојот нос почнува да тече.</div>
</div>
<p><small><a href="http://www.flickr.com/photos/guerry-monero/3489991457/">Малата слика од насловната страна</a> е од Гуеру - Морено.</small></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Грузија, Русија: Кибер напад врз блогерот „Cyxymu“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/10/2105</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/10/2105#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 10 Aug 2009 10:43:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Грузија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2105</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВероника Хохлова  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред една година, Руско-Грузиската војна  се совпадна со  Олимписките игри 2008 во Пекинг, одвлекувајќи дел од вниманието на јавноста од мирниот спортски настан. Оваа недела, кибер напади на LiveJournal, Twitter и Facebook, насочени кон LJ/Twitter/Facebook корисникот cyxymu [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/neeka/">Вероника Хохлова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/09/georgia-russia-cyber-attacks-on-blogger-cyxymu/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред една година, <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/south-ossetia-crisis-2008/">Руско-Грузиската војна </a> се совпадна со  Олимписките игри 2008 во Пекинг, одвлекувајќи дел од вниманието на јавноста од мирниот спортски настан. Оваа недела, кибер напади на LiveJournal, Twitter и Facebook, <a href="http://news.cnet.com/8301-27080_3-10305200-245.html">насочени кон LJ/Twitter/Facebook корисникот <em>cyxymu</em></a> од Тбилиси, додадоа поголема димензија кон известувањето за првата годишнина од војната – па дури и го сменија фокусот на некој начин.</p>
<p>Иницијално, руско-грузиската врска не беше очигледна. На 6 август LJ корисникот <em>mhwest</em> <a href="http://community.livejournal.com/lj_maintenance/125027.html">го објави овој текст </a> (англиски) на <em>lj_maintenance</em> LJ заедницата, објавувајќи дека платформата за блогирање е „под напад“:</p>
<blockquote><p><strong>Прекрасниот свет на DDoS</strong></p>
<p>Како што некои од нас се запознаени, LiveJournal беше под напад ова утро од 6:00 до ??? Ги презедовме потребните чекори да го ублажиме DDoS, но некои корисници може се уште да се соочуваат со проблеми со поврзување. […]</p>
</blockquote>
<p>Овој пост имаше 250 коментари, но имаше само неколку спомнувања на геополитичката причина за прекините. Еве неколку:</p>
<blockquote><p><em>lavvyan</em> - 6 август:</p>
<p>Доаѓаат Русите!</p>
<p>Не, чекај …</p>
<p>[…]</p>
<p><em>nysidra</em> -7 август:</p>
<p>Се сеќавам дека го видов овој коментар вчера.</p>
<p>Само колку да знаете, бевте во право. ^_^</p>
<p><a href="http://www.newser.com/story/66306/twitters-meltdown-blame-the-russians.html?utm_source=syn&amp;utm_medium=rss&amp;utm_campaign=hom">Нефункционирање на Twitter: Обвинете ги Русите</a></p>
</blockquote>
<p>Исто така на 7 август, <em>Eternal Remont</em> <a href="http://eternalremont.blogspot.com/2009/08/did-kremlin-kill-twitter.html">цитираше дел од напис на BBC </a> (англиски), објаснувајќи ја ситуацијата:</p>
<blockquote><p>Вчера, како што крв паѓаше од небото, морињата се загреаја и Земјата се подели поради Denial of Service нападот на Google, Twitter и Facebook (Господе, не можам да „твитнам“ за фактот дека Twitter не функционира!) се запрашавме за една привлечна можност: Дали Русија е вклучена? </p>
<p>Можеби. Знаме дека нарушувањето на сите социјални мрежи на планетата беше насочено кон еден човек:</p>
<p><a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8189162.stm"><strong>BBC</strong></a>: <em>„Масовниот координиран напад на веб-сајтови, вклучувајќи ги Google, Facebook и Twitter беше насочен кон една индивидуа, про-грузиски блогер познат како Cyxymu… Личноста е активен блогер и ботнет (botnet) беше насочен да ги побарува неговите страници со таква брзина што тоа влијаеше на другите корисници.“</em> […]</p>
</blockquote>
<p>И така, вечерта на првата годишнина од војната, LJ корисникот <em>cyxymu</em> - чие корисничко име е латинска верзија на рускиот спелинг на <a href=" http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B8 ">Сухуми</a>, главниот град на <a href=" http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0 ">Абхазија</a> - стана славна личност. </p>
<p>Кириличните LJ корисници - <a href="http://diana-ledi.livejournal.com/430458.html"><em>diana-ledi</em></a>, <a href="http://taki-net.livejournal.com/691363.html"><em>taki-net</em></a>, <a href="http://markgrigorian.livejournal.com/398994.html"><em>markgrigorian</em></a> и многу други известија (руски) дека не се во можност да објават постови и коментари кои го содржат корисничкото име <em>cyxymu</em>. </p>
<p>Неговиот <a href="http://cyxymu.livejournal.com">примарен LJ блог</a> и два други дополнителни - <a href="http://cyxymu1.livejournal.com/"><em>cyxymu1</em></a> и <a href="http://cyxymu2.livejournal.com/"><em>cyxymu2</em></a> -моментално не се достапни (меѓутоа некои од неговите текстови беа преведени од авторот Lyndon  на Global Voices во октомври 2007 и јули 2008: <a href="http://globalvoicesonline.org/2007/10/20/the-war-in-abkhazia-cyxymu-remembers/">Војната во Абхазија – Се сеќава „Cyxymu“</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/22/home/">Абхазија, Грузија: „Дом“</a>) </p>
<p><em>Cyxymu</em> исто така има <a href="http://www1.abkhaziya.net/">блог на Blogger</a>, <a href="https://twitter.com/cyxymu">Twitter профил</a>, <a href="http://www.facebook.com/cyxymu">јавна страница на Facebook </a> и <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=112590519292">Facebook група</a> со повеќе од 750 членови, креирана од некој друг за да ја поддржи неговата кауза.</p>
<p>Евгениј Морозов од блогот <em>Net.Effect</em> <a href="http://neteffect.foreignpolicy.com/posts/2009/08/07/is_cyxymu_the_first_digital_refugee">напиша</a> (англиски) дека тој „се обидувал да привлече внимание на проблемот со CYXYMU веќе неколку месеци, но немало резултати“. Еве го мислењето на Евгенија за неодамнешните кибер напади: </p>
<blockquote><p>[…] Накратко, мислам дека моменталниот бран на напади имаат една цел: да се покажат мускулите на кибер напаѓачите со покажување на моќта која ја имаат непријателите на CYXYMU врз најпопуларните страници на интернет. Немој да погрешите: овие напади на Twitter и Facebook НЕ беа да се замолчи тој или да се спречи дистрибуцијата на информација која ќе направи Кремљ да се чувствува непријатно. […]</p>
<p>Ако внимателно го разгледате <a href="http://twitter.com/cyxymu"> Twitter профилот на CYXYMU</a> (поголемиот дел на руски), ќе видите дека скоро да нема информација од било какво политичко значење. Тој има профил од декември 2008, има 41 порака и повеќето од нив немаат никаква врска со политика (еве неколку типични пораки: „Супер е летото!“, „Животот е одличен! Ги рециклирам сите шеги за мајки“, „Ах тие бирократи“).</p>
<p>Ова дефинитивно не е нешто што би претставувала закана за Кремљ. […] Неговиот блог е исто така некој вид на портал за вести:  тој направи одлична работа во известувањето на неговите читатели за она што се случува во Абхазија и Грузија, двата региона кои не се баш во центарот на вниманието на медиумите (дури и во Русија). Тој дефинитивно НЕ е блогерската верзија на Ана Политковкаја; повеќе неговите ставови и видливост – отколку неговите откритија – го направија важна цел. </p>
<p>Мислам дека вистинската цел на напаѓачите беше понижување, а не цензура (меѓутоа, повеќе за делото за цензура кон самиот крај). Дополнителна цел беше да се создаде страхопочитувачки наслови за кибер моќта на Русија насекаде низ интернетот; овие денови не постои подобар начин за тоа од да се направи Twitter недостапен на неколку часови […]</p>
</blockquote>
<p>Остап Кармоди <a href="http://karmodi.com/ostap/?p=612">напиша</a> (руски, линк <a href="http://drugoi.livejournal.com/3014596.html">од LJ корисникот <em>drugoi</em></a>) дека „напаѓачите“ најверојатно ќе размислеле двапати пред да го направат она што го направија ако биле во можност да ги предвидат последиците од нивните напади: </p>
<blockquote><p>[…] Резултатот од вчерашните напади е дека <em>cyxymu</em>, непочитуван од многу хакери, стана познат за целиот свет. Шпанскиот <em>El Pais</em> напиша за него и францускиот <em>Liberation</em> и германскиот <em>Spiegel</em> и британскиот <em>Guardian</em> и американскиот <em>Washington Post</em> и <a href="http://www.yomiuri.co.jp/net/news/cnet/20090807-OYT8T00478.htm"> јапонскиот <em>Yomiuri</em></a>. Накратко, сите главни весници во светот. Некои од нив дури направија и кратки интервјуа со <em>cyxymu</em>. Од сега, ако повторни се појави конфликт помеѓу Русија и Грузија, светските медиуми ќе знаат со кого да разговараат.</p>
<p>Од сега, мислењето на <em>cyxymu</em> за руската политика ќе биде интересна за целиот свет – мислењето на човекот кој предизвика рушење на милиони профили е секогаш интересно.</p>
<p>Пред неколку денови <em>cyxymu</em> беше познат на не повеќе од десет илјади луѓе. Денес тој е познат на – колку е публиката на светските медиуми? 500 милиони? милијарди? И повеќето од овие луѓе сочувствуваат со него – луѓето имаат обичај да сочувствуваат со жртви на масовно прогонување. […]</p>
</blockquote>
<p>Еве една од теориите на Евгениј Морозов за кој би можел да биде позади нападот:</p>
<blockquote><p>[…] Аматеризмот во кибер-војните беше една заедничка особина во скоро сите досегашни кибер-напади кои некако ја вклучуваа Русија; можеби беа дел од поширок обид Кремљ да ги здружи своите напаѓачи и бранители во група од националистички одмаздници, не само во кибер-просторот. Неодамнешните вести сугерираат дека Наши, младиот огранок на Кремљ, наскоро ќе регрутира до 10 000 проблематични тинејџери за да формира вооружени милициски единици кои ќе патролираат низ улиците. Има смисла доколку тие вложиле и во „ кибер-одмаздници“ кои ќе патролираат низ кибер-просторот, особено со се поголемата важност на интернетот во рускиот живот. […]</p>
</blockquote>
<p> LJ корисникот <em>dolboeb</em> исто така чувствува дека „неодамнешната иницијатива да се создадат улични „милициски единици“ во Русија“ и идејата да се нападне блогот на <em>cyxymu</em> може да произлегле од ист извор. Тој <a href="http://dolboeb.livejournal.com/1620692.html">напиша</a> (руски):</p>
<blockquote><p>[…] Навистина, зошто режимот би се мачел самиот, обидувајќи се да состави некои општи закони против интернетот, како наивните Казахстанци и старомодните Кинезите што направија, кога  група од патриотски настроени насилници е на располагање, подготвени да уништат било кој сервис или ресурс [веднаш откако ќе им се нареди, па дури и без да им се нареди]. […]</p>
</blockquote>
<p>LJ корисникот <em>drugoi</em> прикажа малку поразлична насока во овој <a href="http://drugoi.livejournal.com/3014887.html">многу краток и саркастичен пост</a> (руски):</p>
<blockquote><p><em>Барање</em></p>
<p>Другар [офицер], напишав пост за Битлси. Ќе ми дозволиш ли да го објавам? Нема ниеден збор за Грузија во него. Дали ќе го исклучиш твојот хурди гурди (hurdy-gurdy) на пет минути? </p>
</blockquote>
<p>(Постот за Битлси (руски) е <a href="http://drugoi.livejournal.com/3015140.html">тука</a> и одава почит <a href="http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=111688573">на 40 годишнината од познатата фотографија Abbey Road </a>.)</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/10/2105/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Арапскиот свет: Неволји за книгата „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 29 Jul 2009 08:07:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[LGBT]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Јордан]]></category>
		<category><![CDATA[Алжир]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Либан]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Палестина]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1938</guid>
		<description><![CDATA[Првата книга за хомосексуалците  која досега е преведена на арапски откако оригинално е издадена на англиски јазик наиде на проблеми веднаш по печатењето. Катарине Ганли  известува за реакцијата на блогерите за книгата Патувањата на хомосексуалецот во Муслиманскиот свет чиј превод ја вжешти дебатата.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/katharine-ganly/">Катарин Ганли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/15/arab-world-trouble-for-gay-travels-in-the-muslim-world/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Првата книга за хомосексуалците која е преведена на арапски, откако оригинално е издадена на англиски јазик, наиде на проблеми веднаш по печатењето.</p>
<p>Книгата „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“, збирка од приказни собирани од колекции од муслимански и не-муслимански писатели и уредена од новинарот Мајкл Луонго, беше преведена на арапски од издавачот Arab Diffusion.</p>
<p><img class="alignright" title="Хомосексуалец патува во муслиманскиот свет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/mluongo.jpg" alt="" width="100" height="151" />Издавачот, пак одбрал да го преведе зборот хомосексуалец како شاذ (shaath), збор што значи &#8216;девијантен &#8216; или &#8216;перверзен&#39;;-на разочарување на авторите и хомосексуалната заедница со арапски говор.</p>
<p>Загриженоста за преводот избран од издавачот рефлектира поширока загриженост околу негативната терминологија која се користи во арапските медиуми општо за опишување на хомосексуалците. Организациите за правата на хомосексуалците и индивидуалците во арапскиот свет ги  притискаат медиумите да започнат да го користат зборот مثلي (mithlyy) - термин без негативната конотација поврзана со shaath.</p>
<p>Низ арапскиот свет  хомосексуалноста останува табу и во целост не е одобрена од општество.<br />
<a href="http://www.bintelnas.org/10muqadeema/contents.html"><em>Bint el Nas</em></a>, сајт за LGBTQ жени (LGBTQ  - термин кој означува разноликост во сексуалниот и половиот идентитет) поврзани со арапскиот свет кои се обидуваат да ја сменат тесната слика за хомосексуалците вели:</p>
<blockquote><p>Арапскиот јазик нема позитивни зборови за да се искажат емоционалните или сексуалните врски помеѓу двајца луѓе од ист пол. Познати изрази во формалниот или класичниот арапски се негативни или деградирачки: „shouzouz jinsi“ (неприродна или абнормална сексуалност), „loowat“ (хомосексуален акт помеѓу мажи, во врска со приказната за пророкот Лот од  Библијата или Лут од Куранот) и „sihaq“ (хомосексуален акт помеѓу жени). Сепак, за време на последните години од дваесеттиот век, некои социолози, психолози и новинари со развиена професионална свест, започнаа да го користат позитивниот израз „junusiya misliya“, што претставува точен превод за хомосексуалноста - збор кој најпрво бил користен  во европските јазици низ светот пред 100 години.</p></blockquote>
<p><em> BBint el Nas </em> издаде речник од позитивни арапски изрази за сексуалноста, кој може да се погледне <a href="http://www.bintelnas.org/10muqadeema/transl-eng.html">овде</a>.</p>
<p>Многу луѓе се фрустрирани од тоа што конвенционалните медиуми не ги применуваат позитивните изрази и што тие не се користат од општество. Алжирскиот блогер Belphoros, пишувајќи на својот блог <a href="http://belpheros.skyrock.com/770360392-positive-expressions-in-arabic.html">L&#39;Algerie en Rose</a>, го посочува токму тоа:</p>
<blockquote><p>Il existe tres peu de terme en arabe, on n&#39;aime pas nommer les choses, en ignorant les choses on croit les anuler, les nier, mais ca marche pas, c&#39;est de l&#39;hypocrrisie, il faut affronter les choses et avoir le courage de les nommer, essayons d&#39;appeler Un CHAT un CHAT.</p></blockquote>
<div class="translation">Постојат неколку термини (за сексуалноста) на арапски. Ние не сакаме да ги именуваме работите. Игнорирајќи ги мислиме дека ќе ги избришеме, ќе ги одречеме - но тоа не функционира така, тоа е лицемерство. Ние мораме да се соочиме со работите и да имаме храброст да ги именуваме; ајде да се обидеме пикот да го викаме пик.</div>
<p>Тој продолжува:</p>
<blockquote><p>Les termes qui concerne l&#39;homosexualite&#39; sont tres pejoratifs, …<br />
Il faut qu&#39;il y ai des termes neutres qui nous identifient, on doit travailler pour traduire les termes, enrichir le dictionnaire arabe, …</p></blockquote>
<div class="translation">Терминологијата поврзана со хомосексуалноста е многу деградирачка. Потребно е да се усвои неутрална терминологија која ќе не идентификува, мораме да работиме на превод на такви термини и на збогатување на арапскиот речник&#8230;</div>
<p><em>Belpheros </em>повикува да се забранат сите понижувачки термини за хомосексуалноста употребувани во медиумите и нивно заменување со неутралниот термин mithlyy (за маж хомосексуалец) и mithlyya (за жена хомосексуалец).</p>
<p>Во 2006 година, Хала Горани од CNN го напиша овој <a href="http://www.cnn.com/2006/WORLD/meast/06/02/ime.gorani/index.html">напис</a> известувајќи за хомосексуалноста во Бејрут. Кога арапските спикери од CNN биле прашани за најдобар превод за „хомосексуалец“ на арапски, тие си дале следните одговори:</p>
<blockquote><p>Си ги почешаа главите. „Luti“ беше еден предлог. „Shaz“ беше понуден по имеил. Овие термини се широко познати, но всушност на арапски се преведуваат како „перверзен“ или „девијантен“.</p></blockquote>
<p>Иако се повеќе позитивната терминологија се применува во некои главни публикации како либанскиот Al-Akhbar, единствениот арапски весник кој ги застапува правата на LGBTQ и ги покрива случувањата во врска со нив во п<a href="http://www.al-akhbar.com/ar/node/135601">озитивно светло,</a> во повеќето случаи хомосексуалците се портретирани негативно во медиумите и истите негативни термини се користат одново и одново.</p>
<p><a href="http://hassan2007.nireblog.com/post/2009/06/19/uououooo-here-we-go"><em>Nireblog</em></a> неодамна воскресна пост оригинално напишан од Рики на <a href="http://gayweekly.blogspot.com/2007/03/blog-post.html">Gayboyweekly</a>:</p>
<p>Повикувајќи се на употребата на зборот „shaath“, Рики прашува:</p>
<blockquote><p>الشذوذ بصفة عامة وباختصار هو ان يفعل الانسان شيء ضد طبيعته،فالمجرم شاذ والارهابي شاذ. وللاسف،يطلق بعض الناس لقب شاذ على المثليين،إما عن جهل او عمد،والسؤال المحير: كيف يطلقون لقب شاذ على المثليين ويقولون انهم يفعلون عكس طبيعتهم</p></blockquote>
<div class="translation">
<p>Да се биде „девијантен“ е да се работи против природата на некој. Криминалците се девијантни и терористите се девијанатни.<br />
За жал, за некои и хомосексуалците се девијантни. Ова е можеби од игнорирање или намерно.<br />
Прашањето кое ме мачи е: Како може да се обвинат хомосексуалците за девијанство и да се каже дека тие делуваат против нивната природа?</p></div>
<p>Тој посочува:</p>
<blockquote><p>لقد خلق المثليين بطبيعتهم كما خلق المختلفين جنسيا بطبيعتهم،فالمثليين والمختلفين جنسيا اناس طبيعيين لا يختلفون عن بعضهم لا بالانسانية ولا بالشكل ولا بالطبيعة ….والشاذ الحقيقي هو الذي يسعى دائما لاقصاء الاخر</p></blockquote>
<div class="translation">Хомосексуалците се креирани согласно со нивната природа, како што и хетеросексуалците се креирани според нивната. Хомосексуалците и хетеросексуалците се луѓе на природата, помеѓу нив нема разлика во хуманоста или природата&#8230; Вистински девијантен е оној кој секогаш се обидува да го повреди другиот.</div>
<p>Уредникот на „Патувања на хомосексуалците во муслиманскиот свет“ Мајкл Луонго бараше од издавачот да употреби по неутрален превод, но книгата веќе беше дистрибуирана и тешко дека ќе биде променета.</p>
<p>Ричард Амон, кој пишува за <a href="http://www.globalgayz.com/">Globalgayz </a>и коавтор на книгата <a href="http://blog.globalgayz.com/2009/07/publishers-blunder-puts-gay-muslims.html">известува</a>:</p>
<blockquote><p>„Жално е што оваа книга, која е искрено сведоштво за хомосексуалецот во муслиманскиот свет да биде со погрешно преведен наслов со термин кој ги понижува хомосексуалците. Жално е што дојдовме толку далеку во борбата за правата на хомосексуалците и нивното признавање за еден не освестен јордански издавач јавно да не понижи.“</p></blockquote>
<p>И покрај негативниот одговор на преводот на насловот, факт е дека книгата беше преведена и издадена за дистрибуција на арапски и тоа само по себе е големо постигнување. И бидејќи поголемиот број литература  и информации кои се однесуваат на хомосексуалците не се преведени ниту издадени на арапски, на оние од арапскиот свет кои не знаат некој од европските јазици им беше одземена можноста да станат свесни, едиуцирани и себе афирмирани преку изложување на јавна расправа.</p>
<p>На <a href="http://huriyahmag.blogspot.com/2009/07/michael.html">блогот</a> на весникот <em>Huriyah</em>&#39;s, уредникот  Afdhere Jama ја  посочува оваа точка, велејќи:</p>
<blockquote><p>јас повеќе би сакал кога би се користел зборот“مثلي”/”mithlee”, кој литерарно означува „ист (i.e, ист -секс)“. Но многу е значајно што воопшто има превод на арапски на оваа книга што и би се занемарила употребата на овие груби зборови.  Повеќе ме интересира содржината на книгата &#8230; отколку насловот.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/29/1938/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Граѓаните од целиот свет на протест за Иран</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/27/1951</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/27/1951#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 27 Jul 2009 13:45:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1951</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХамид Техрани  &#183; Преведено од Ѓорѓина Димова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Во саботата, на 26 јули 2009 Ирачаните, но и други нации се одзваа на иницијативата на  United4Iran (Обединти за Иран) преку учеството во настанот за поддршка на иранската борба за слобода и човекови права.
Преносот од овие настани вклучува и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/26/citizens-of-the-world-rally-for-iran/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="size-full wp-image-87581 alignnone" title="united11" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/united11.jpg" alt="united11" width="400" height="300" /></p>
<p>Во саботата, на 26 јули 2009 Ирачаните, но и други нации се одзваа на иницијативата на  <a href="http://www.united4iran.org/">United4Iran (Обединти за Иран)</a> преку учеството во настанот за поддршка на иранската борба за слобода и човекови права.</p>
<p>Преносот од овие настани вклучува и бројни видеа од граѓаните и фотографии.</p>
<p><strong>Хамбург/Германија</strong>:</p>
<p><object width="480" height="295"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/L561yiCd2Xw&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/L561yiCd2Xw&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="480" height="295"></embed></object></p>
<p><strong>Вашингтон/САД</strong></p>
<p><object width="480" height="295"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/_cI3V-6vHYQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/_cI3V-6vHYQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="480" height="295"></embed></object></p>
<p><strong>Лондон/Велика Британија</strong></p>
<p>Протест пред амбасадата на Исламската република во Лондон:</p>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/z5eFDNtW1yE&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/z5eFDNtW1yE&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p><em>Saharlar</em> <a href="http://saharlar.wordpress.com/2009/07/25/427/">пишува</a> [фарси] дека полицијата го растурила собирот во Дубаи после 30 минути, дури им ги запленила нивните зелени балони. Блогерот исто така <a href="http://saharlar.wordpress.com/2009/07/25/427/">публикуваше</a> фотографии од овој настан.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/27/1951/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Русија: Каналот „2&#215;2“ ја цензурирал епизодата на South Park со Путин</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/25/1928</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/25/1928#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 25 Jul 2009 09:46:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1928</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРут Колинс  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Неодамнешната одлука на рускиот телевизиски канал „2×2“ да исече сцена од епизодата на американската цртана серија „South Park“ предизвика лутина кај руската блогосфера. Епизодата Free Willzyx (Ослободете го Вилзиак), која веќе се емитуваше, го исмејува Владимир Путин  и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/ruth-collins/">Рут Колинс</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/20/russia-channel-2x2-censors-putin-episode-of-south-park/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Неодамнешната одлука на рускиот телевизиски канал <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2%C3%972_%28TV_channel%29">„2×2“</a> да исече сцена од епизодата на американската цртана серија „South Park“ предизвика лутина кај руската блогосфера. <a href="http://www.aceshowbiz.com/news/view/00025636.html">Епизодата</a> <em><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Free_Willzyx">Free Willzyx (Ослободете го Вилзиак)</a></em>, која веќе се емитуваше, го исмејува <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Putin">Владимир Путин </a> и го прикажува како алчен и очаен диктатор. Кога Кајл, еден од карактерите, му се јавува да го праша дали ќе го пренесе на месечината, Путин мисли дека телефонскиот повик е шега од страна на Америка и извикува „Баци ми го газот Џорџ Буш, ова не е смешно“ и ја спушта слушалката. </p>
<p>Како што корисникот <em>dark_lawyer</em> на ЛЏ <a href="http://dark-lawyer.livejournal.com/1712143.html">коментира</a> [руски], телевизискиот канал има историја на цензура:</p>
<blockquote><p>Телевизискиот канал „2×2“ веќе подолго време ги цензурира цртаните со сечење на сцени каде има насилство, алкохол и консумирање на дрога, и сцени каде се исмејуваат чувствата на различни социјални и религиски групи. Секако ова е направено на груб начин, но до одредена мерка сите може да разберат зошто каналот го прави тоа. […]</p>
</blockquote>
<p>Меѓутоа, постојат неколку нејасни работи околу тоа далу одлуката да се цензурира епизодата, која оригинално се емитуваше во САД во 2005 кога Путин сè уште беше претседател, е направена од регулаторите или од раководителите на „2×2“. </p>
<p><em>Dark_lawyer</em> е скептичен дека повисоки сили имале влијание на одлуката: </p>
<blockquote><p>[…] Но нели искочи дека тие исекле и дел од епизода каде се појавува гласот на Путин и тоа е многу интересно. И поради било која причина јас сум многу убеден дека тие не издејствувале поради некои така наречени „инструкции од горе“, туку го направиле тоа од нивна волја. […]</p>
</blockquote>
<p>Корисникот на ЛЏ, <em>samoleg</em>, a.к.a Олег Куваев – креатор на <a href="http://www.mult.ru/projects/mas/mults/">популарниот цртан</a> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Masyanya">Masyanya (Масјања)</a> - се согласува и го пишува следново [руски] <a href="http://www.mult.ru/blog/">на неговиот друг блог</a>, кој е посветен скоро исклучиво на анимација:</p>
<blockquote><p>[…] Изгледа дека не е случај на „инструкции од горе“ туку делување „во случај на вонредна ситуација“. Во принцип може да ги сфатиме нивните мотиви бидејќи е некој тип на вандализам, но каналот „2×2“ отсекогаш имал проблеми со South Park. Во Русија ваквиот тип на сатира е секогаш опасен. Според мое мислење, во ерата на интернетот е глупаво да цензурираш работи како ова бидејќи има обратен ефект со привлекување на што повеќе внимание на таа сцена. […]</p>
</blockquote>
<p>Корисникот на ЛЏ, <em>alex_kainit</em> <a href="http://alex-kainit.livejournal.com/273056.html">објаснува</a> [руски] дека „2×2“ во минатото не бил заплашуван дури и од критиките од религиозните кругови: </p>
<blockquote><p>[…] Блогосферата, во своите обиди да ја поправи политиката за емитување на каналот, мисли дека регулаторите отишле еден чекор предалеку.</p>
<p>Ние разбираме дека каналот во својата историја на емитување „цртани филмови за возрасни“ се соочил со критицизам за ширење на насилство, екстремизам и педофилија. Најголемиот скандал на „2&#215;2“ беше во март 2008: водечките протестантски цркви во Русија бараа каналот, кој тие го сметаа дека шири „пропаганда за многу зла“, треба да биде затворен. </p>
<p>Во септември таа година, Башманју судот издаде предупредување, кое се појави меѓу знаците за екстремизам во епизодите на South Park. Тие се надеваа дека предупредувањето ќе биде доволно за да се пречи каналот да ја обнови својата дозвола за емитување. Скандалот предизвика масивни демонстрации од поддржувачите на каналот во Москва и Санкт Петербург, каде тие собраа 50 000 потписи. Меѓутоа на 17 октомври 2008, каналот „2&#215;2“ ја обнови својата лиценца за наредните 5 години.</p>
</blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/25/1928/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
