<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Политика</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/topics/politics/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Видео: Светот го обележува паѓањето на Берлинскиот ѕид</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/23/2904</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/23/2904#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 23 Nov 2009 11:07:52 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Кипар]]></category>
		<category><![CDATA[Мексико]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2904</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 



Денеска е  20-тата годишнина од паѓањето на берлинскиот ѕид, комплексна безбедносна структура којашто некогаш ги делеше Источен и Западен Берлин во Германија. Денес, ние прикажуваме неколку од видеата кои беа  поставени ширум планетата, за да се [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/09/video-the-world-commemorates-the-fall-of-the-berlin-wall/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;">
<div id="attachment_105492" style="width: 310px; text-align: center;">
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Берлинскиот ѕид од Натали Мејнор" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/127094076_0624cc7780-300x214.jpg" alt="Берлинскиот ѕид од Натали Мејнор" width="300" height="214" /><p class="wp-caption-text">Берлинскиот ѕид од Натали Мејнор</p></div>
</div>
<p>Денеска е  <a href="http://www.mauerfall09.de/">20-тата годишнина од паѓањето на берлинскиот ѕид</a>, комплексна безбедносна структура којашто некогаш ги делеше Источен и Западен Берлин во Германија. Денес, ние прикажуваме неколку од видеата кои беа  поставени ширум планетата, за да се обележи овој датум и да се покаже што значеа бариерите не само во Германија, туку и низ целиот свет.</p>
<p>Во Германија, серија на гигантски домино парчиња од стиропор беа изградени за да бидат стопени, за да се означи крајот на студената војна. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=rsDNfQqnET4">Ова видео од  NoCommentTV </a>ги покажува домината кои беа <a href="http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,615014,00.html">обоени од деца во Германија</a> и <a href="http://www.heiditrautmann.com/category.aspx?CID=2676368777">од уметници кои живеат во области каде поделбите и ѕидовите </a> беа подигнати. На ова друго видео, чијашто опција за вметнување (embed) беше затворена, може да видите како се топат домината со <a href="http://www.youtube.com/watch?v=0y5eGXy_laQ">кликање на овој линк на страната на YouTube.</a></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/rsDNfQqnET4&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/rsDNfQqnET4&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=hDCHrnZdwcs">Колумбија</a>, студентите го прикажаа паѓањето на ѕидот, со тоа што се менуваа во кршењето на бетонска плоча:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/hDCHrnZdwcs&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/hDCHrnZdwcs&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Од Германија, поддржувачот на топење домина, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=dKLiooarpkA">Annodomino2007</a> постави видео како негово лично оддолжување за падот на ѕидот и прославата од 10-годишнината по тој повод, што ја започна неговата страст за домина:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/dKLiooarpkA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/dKLiooarpkA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=UF_o1KYQIWU">Во САД</a>, студентите изградија реплика на берлинскиот ѕид кој може да се опише како начин за подигање на свеста:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/UF_o1KYQIWU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/UF_o1KYQIWU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Од Мексико, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=kffLolfYcfU">VarinVxx постави видео</a> прикажувајќи друг ѕид кој сè уште стои:<em>Не е Берлин, не е Палестина туку е Ѕидот на срамот на границата меѓу САД и Мексико </em>:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/kffLolfYcfU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/kffLolfYcfU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=cGpVyCovo70">Криста Шилер </a>исто така прави споредба меѓу ѕидот во Мексико и берлинскиот ѕид, но во овој случај, не се задржува само на миграцијата на луѓето туку се осврнува и од гледна точка на зачувувањето на дивиот свет:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/cGpVyCovo70&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/cGpVyCovo70&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Овој обид за <a href="http://www.youtube.com/watch?v=7QeaIChuJ4c">документарец од  Ziashere</a> ни прикажува како некои ѕидови сè уште стојат. Во овој случај во Ирска:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="261" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/7QeaIChuJ4c&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="261" src="http://www.youtube.com/v/7QeaIChuJ4c&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Последното видео е старо 2 години но е сè уште релевантно:<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Pu4OztB_Zyo"> adamfilmaker</a> интервјуира млади луѓе од северот и југот на ѕидот во Никозија на Кипар, кој е зелена зона во која патролираат сини шлемови-сили на ОН; тој ги дели турските и грчките Кипрани и го заслужува името <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Nicosia">последниот поделен главен град на светот.</a></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Pu4OztB_Zyo&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Pu4OztB_Zyo&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><small><a href="http://www.flickr.com/photos/nataliemaynor/127094076/">Фотографија од Натали Мејнор </a> објавена според дозволата на Криејтив Комонс.</small></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/23/2904/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Данска: На имигрантите им се нудат пари за да ја напуштат земјата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 16 Nov 2009 15:27:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Данска]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[дански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2910</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСолана Ларсен  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Данска им нуди 100 000 дански крони (20 000 американски долари) на имигрантите од „незападните“ земји кои доброволно ќе се откажат од нивното право на резиденција и ќе си отидат „дома“. Ова е само една од многуте креативни [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/11/denmark-immigrants-offered-money-to-leave-the-country/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Данска <a href="http://http://www.dailymail.co.uk/news/worldnews/article-1226698/Denmark-pay-immigrants-12-000-home-wont-assimilate.html?ITO=1490">им нуди </a>100 000 дански крони (20 000 американски долари) на имигрантите од „незападните“ земји кои доброволно ќе се откажат од нивното право на резиденција и ќе си отидат „дома“. Ова е само една од многуте креативни иницијативи предводена од страна на анти-имигрантската Данска народна партија за да ги натераат странците – а, особено муслиманите – да се почувствуваат недобредојдени во оваа <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Denmark">мала европска земја од 5,5 милиони жители.</a></p>
<p>Според Данската народна партија, коалициски партнер со две владејачки десноориентирани партии на данската влада, тоа што им плаќаат на имигрантите да ја напуштат Данска ќе им <a href="http://www.tv2east.dk/artikler/udlaendinge-faar-100000-kr-tage-hjem">заштети пари за социјални услуги и проблеми</a> доколку се гледа на долгорочни патеки. „Тоа што во данското општество има неадаптирани имигранти чини доста пари“, рече финансискиот портпарол на партијата, Кристијан Тулесен Дал. Настрана се кренати фондови за кампањи од локалните власти кои сакаат да ги охрабрат имигрантите да ја напуштат земјата. Владата сè уште нема пресметано колку луѓе можат да очекуваат да ја прифатат понудата.</p>
<p>Околу <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Denmark#Demographics">10% од населението</a> во Данска се имигранти или се потомци на имигранти вклучувајќи ги и соседните земји, како и остатокот од светот. Основен проблем во политиката и во медиумите во изминативе неколку години беше „интеграцијата“ на муслиманите и другите незападни имигранти и тензијата од судирот на културите. Данските политичари ги направија едни од најстрогите имиграциски закони во цела Европа и продолжуваат да добиваат поени за тоа на изборите.<strong> </strong></p>
<p><strong>Колку, за да заминат од земјата?</strong></p>
<p><img class="alignright size-full wp-image-2912" title="facebook-page-screenshot-300x262" src="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/facebook-page-screenshot-300x2621.png" alt="facebook-page-screenshot-300x262" width="300" height="262" />Како одговор, беше креирана една <a href="http://www.facebook.com/group.php?v=wall&amp;ref=search&amp;gid=191919317436">саркастична Фејсбук група</a> која протестира на овој закон, за да собере 100 000 крони за да и платат на лидерката на Данската народна партија, Пиа Кјерсгард за да замине од земјата.</p>
<p>Групата има повеќе од 16 000 членови, а на ознаката стои, „100 000  крони драги пријатели – и можеби ќе си оди“. Создавачите на групата ветуваат дека дополнително ќе понудат пари коишто ќе се соберат за Министерката за интеграции, Бирте Хорнбек од владејачката Либерална партија, во случај и таа да не е подложна да ја напушти земјата.</p>
<p>Дебатата на Фејсбук е жестока. Некои и досетливо коментираат за тоа кој друг треба да биде истеран од земјата или што друго треба да им се случи, додека други сметаат дека понудата на данската влада е великодушна понуда и треба добро да биде прифатена од страна на имигрантите кои се несреќни во Данска и би сакале да си заминат. Еден коментар вели дека не се согласува со оваа група и ги потсетува сите дека слична политика имало пред неколку години, но сумата на пари што се нудела била само 10 пати помала.</p>
<p>Коментарот на Фејсбук на дон Корнали Јоргенсен вели:</p>
<blockquote><p>Jeg har måske misforstået konceptet?<br />
Drejer det sig ikke om et lovforslag som giver ikke-integrerbare udlændige mulighed for at sige ja-tak, til en check på 100.000 kr. mod tilsagn om frivilligt at rejse hjem til deres oprindelsesland? Umidelbart virker det storsindet og absolut humanistisk, da vi må formode at 100.000… kr. er en anseelig formue i det pågældende land, og nok til at starte en anstændig tilværelse i det land som de tilsyneladende har så stærk tilknytning til…</p></blockquote>
<div class="translation">Можеби не сум го разбрал концептот?<br />
Дали се работи за закон кој им овозможува на неприспособените странци да кажат „да, молам“ на чек од 100 000 крони за доброволно да заминат дома во нивната земја? Се чини благородно и сосема хуманитарно бидејќи мораме да признаеме дека 100 000 крони се мало богатство во таа земја и доволно да се започне една пристојна егзистенција во земјата каде, очигледно, тие имаат силна поврзаност&#8230;</div>
<p><strong>Пензионерите мораат да го пријават патувањето доколку е подолго од 2 месеца</strong><br />
Овој месец се преговара за уште една иницијатива на Данската народна партија, а тоа е законот што ќе <a href="http://www.berlingske.dk/politik/meldepligt-til-alle-pensionister">наложува за сите пензионери во Данска</a> да пријават на нивната градска власт доколку планираат да ја напуштат Данска повеќе од два месеца. Наводно, целта е да ги сопрат луѓето „на пример Ирачаните“ да добиваат пензии во Данска додека тие можеби примаат плати во друга земја истовремено. Најпознат пример е оној на ирачко-данската политичарка Самиа Азиз Мохамад, која ја открија дека добива пензија додека заработувала висока плата од ирачкиот парламент. Таа ги <a href="http://politiken.dk/indland/article812531.ece">вратила парите</a> на данската влада. <a href="http://politiken.dk/indland/article761845.ece">Уште еден пензионер</a> бил откриен од страна на данските медиуми како заработува плата од киргистанскиот парламент.</p>
<p>Членовите на парламентот и на Либералната и на Данската народна партија велат дека новите рестрикции исто така, ќе ги намалат и посетите на лажните бегалци во нивните матични земји, а и репатријацијата на семејните членови кои поминуваат предолго време во странство.</p>
<p>Фактот дека сите дански пензионери ќе бидат осомничени за измама е нешто за кое најголемото здружение на постари луѓе во Данска, ДанЕјџ, <a href="http://www.kristeligt-dagblad.dk/artikel/345067:Danmark--Pensionister-raser-over-ny-meldepligt">отворено покажува гнев</a>. <a href="http://debat.bt.dk/index.php?id=1&amp;view=single_thread&amp;cat_uid=3&amp;conf_uid=65&amp;thread_uid=23198&amp;page=1">Многу коментари на статиите во весниците</a> го поддржуваат владиниот обид да се намалат измамите, додека други прават споредби со забраните за патување во Источна Германија порано.</p>
<p>Еден дански блогер, <a href="http://sitestory.dk/wordpress/2009/11/08/pensionisters-meldepligt-er-chikane-og-tom-signalpolitik/">Ерик Бентзен</a>, вели:</p>
<blockquote><p>Enhver kan sige sig selv, at meldepligten ikke dæmmer op for noget som helst, da den ikke indebærer nogen form for effektiv kontrol.<br />
Det er ren chikane og tom signalpolitik, som øger kommunernes administrative arbejde til ingen verdens nytte.<br />
Reglen er så amøbeintelligent, at den forhåbentlig giver bagslag, næste gang pensionisterne skal til stemmeurnerne.</p></blockquote>
<div class="translation">Секој може да види дека новото правило за пријавување на отсутноста нема да ги запре измамите бидејќи не вклучува некоја делотворна контрола.<br />
Ова е чисто малтретирање и празна симболична политика што ја зголемува работата на администрацијата на локалната влада без некоја очигледна причина.<br />
Ова правило е толку неинтелигентно што ќе резултира во контра реакција следниот пат кога пензионерите ќе гласаат.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Ослободете го Хусеин Деракшан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/09/2873</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/09/2873#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 09 Nov 2009 08:40:37 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2873</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХамид Техрани  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

На први ноември 2009 година беше првата годишнина од затворањето на иранскиот блогер, Хусеин „Ходер“ Деракшан.
Кирус Фаривар, новинар и блогер кој живее и работи во САД, известува дека се сретнал со братот на Деракшан, Хамед, којшто го информирал дека:
Неговите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/02/iran-free-hossein-derakhshan/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" title="Хусеин Деракшан" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/hoder.jpg" alt="" width="180" height="180" /></p>
<p>На први ноември 2009 година беше првата годишнина од затворањето на иранскиот блогер, Хусеин „Ходер“ Деракшан.</p>
<p>Кирус Фаривар, новинар и блогер кој живее и работи во САД, <a href="http://cyrusfarivar.com/blog/?p=2703">известува </a>дека се сретнал со братот на Деракшан, Хамед, којшто го информирал дека:</p>
<blockquote><p>Неговите родители имале состанок со новиот јавен обвинител, кој им дозволил да вечераат со нивниот син Хусеин Деракшан во затворот Евин, на четвртокот на 29 октомври 2009. Ова, иако потврдува дека тој се наоѓа во затворот Евин, сепак неговото семејство не знае кога повторно ќе го види.</p></blockquote>
<p>Иранскиот блогер Џуја, <a href="http://joooya.blogspot.com/2009/11/blog-post_295.html">пишува</a> дека Деракшан сè уште е во одделот бр. 325 во затворот на Револуционерната гарда. Според активистите за човекови права, додава Џуја, тој е во самица веќе една година.</p>
<p>Група на ирански блогери реши да додаде „Ослободете го Хусеин Деракшан“ на името на нивниот блог во период од една недела. Фанус Азад <a href="http://freelantern.com/p/?p=1116">вели</a> (фарси):</p>
<blockquote><p>И јас додадов  „Ослободете го Хусеин Деракшан“ на името на мојот блог.</p></blockquote>
<p>Тој додава:</p>
<blockquote><p>. . . кога Хусеин почна да ги обвинува другите, престанав да го читам неговиот блог, но сега ги бранам неговите права без да мислам кој е . . . .Хусеин, како и другите човечки суштества, има право на слобода на говорот и мислата.</p></blockquote>
<p><em>Парсаневешт </em><a href="http://parsanevesht.blogspot.com/2009/10/blog-post_24.html">бара</a> од блогерите да дејствуваат заедно за да се постигне максимален притисок.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/09/2873/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Унгарија, Србија: Трагедија на границата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 03 Nov 2009 10:45:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Унгарија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[унгарски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2846</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМариета Ли  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија дневниот весник на Приштина,  Коха Диторе (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, Magyar Szó (унгарски), [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marietta-le/">Мариета Ли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/28/hungary-serbia-tragedy-at-the-border/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Koha_Ditore">дневниот весник на Приштина</a>, <a href="http://74.52.64.18/~wwkoha08/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=19506&amp;Itemid=41"> Коха Диторе</a> (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, <a href="http://www.magyarszo.com/fex.page:2009-10-26_Letartoztattak_az_egyik_szervezot.xhtml">Magyar Szó</a> (унгарски), стои дека, според Коха Диторе, Исмет Р., осомничен за илегално пренесување на група косовски Албанци, бил уапсен на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kosovska_Mitrovica">Косовска Митровица</a>. Најголемиот број на известувачи велат дека 15 луѓе се удавиле во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tisza">реката Тиса</a> во обид да ја преминат границата, но единствениот возрасен преживеан, Аргон Рама, признал дека групата се состоела од 19 луѓе (<a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_category=16&amp;nav_id=388043">српски</a>, <a href="http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_id=62515">англиски)</a>.</p>
<p>Според <a href="http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/gyerek_gyerek_segitseg/2120585/">еден првичен извештај</a> (унгарски), објавен од една веб-страница во јужна Унгарија, <a href="http://www.delmagyar.hu/">Délmagyar.hu </a>(унгарски), за случајот на 15 илегални имигранти кои исчезнале во Реката Тиса на унгарско-српската граница, еден член на групата кој сакал да ја премине реката, татко на двегодишно момче и тригодишно девојче, бил оној кој повикал полиција од една јавна говорница кај пограничното село <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6szke">Роске</a>, утрото на 15ти октомври.</p>
<p><iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A&amp;output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A" style="color:#0000FF;text-align:left">Поголема мапа</a></small></p>
<p>Ксаба Балинт, блогер на <a href="http://srbija.blog.hu/">Serbia Insajd</a> (унгарски), користејќи го извештајот на Délmagyar.hu, <a href="http://srbija.blog.hu/2009/10/17/gyerek_gyerek_segitseg">коментирал</a> за случајот, а исто така дал предлог да се започне истрага особено на врските помеѓу Унгарија и Косово:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Дете, дете, помош! Тоа е она што косовскиот Албанец, чии деца за малку ќе се смрзнеле во Реката Тиса, постојано повторувал една ноќ во обид да избега во ЕУ. Ако некому не му е позната приказнава, ќе ја раскажам накусо. [&#8230;]</p>
<p>Чудакот отишол до таму што убаво му платил на еден шверцувач на луѓе, која таму е трендовска професија, и ќе биде што ќе биде, тој ќе влезе во новиот свет во Сегед. Не помислил на фактот дека неговите деца ќе ги наврне ноќта и дека ќе бидат преморени поради пешачењето по шума. Кога човекот видел дека проблемот е голем, ги оставил децата на октомврискиот дожд и отишол да побара помош.</p>
<p>Децата одвај дишеле кога ги нашле. Двегодишно и тригодишно дете, само да ве потсетам! Тие целосно биле прекладени. Едно дете на еден престапник паднало во кома, но сега се чувствува подобро. Иако тие се извлекле здрави и живи, приказната е тажна. Тажна, но и ве доведува до размислување. Барем се покренаа неколку прашања од нејзе.</p>
<p>Зошто од независна и слободна Република Косово, стотици независни и слободни граѓани бегаат? Веројатно, зашто не е лесно да живеете во ’демократија‘ заснована на деликвенција? Кажете и на некоја друга независна држава во Европа од каде многумина слободни луѓе доаѓаат нелегално секоја недела! Веројатно, државите што брзаа да ја признаат Колумбија на Балканот повеќе не се трудат толку за да ја направат државата вистинска држава? Ако 29 годишен човек со две мали деца тргнал по шумата ноќе среде октомври, тогаш, морам да кажам: не.</p>
<p>Во следната епизода ќе видиме што Унгарија, големиот европски пријател на Косово, направи за луѓето што живеат таму да не мораат да бегаат на Запад. [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Balkan Insight <a href="http://www.balkaninsight.com/en/main/news/23157/">објави</a> дека мисијата за владеење на правото при ЕУ, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Rule_of_Law_Mission_in_Kosovo">ЕУЛЕКС</a>, косовската полиција и унгарските власти го започнале спроведувањето на истрагите. Според веб-страницата, мигрантски семејства плаќале од 6000 до 8000 евра за да отидат во Унгарија. Наспроти медиумот Коха Диторе, Balkan Insight известува дека до сега нема уапсени.</p>
<p>До понеделникот, Magyar Szó, (унгарски) објави дека едно тело било пронајдено на Унгарската граница кај реката Тиса, а тела на две жени биле пронајдени на српската граница. Едно од телата и припаѓало на сопругата на Аргон Рама која била мајка на неговите деца.</p>
<p>Габор Наги, унгарски миграциски полицаец, исто така <a href="http://my.opera.com/brille/blog/2009/10/26/a-k">коментирал</a> (унгарски) за случајот на неговиот блог, изразувајќи неразбирање зошто Албанците толку очајно бегаат од Косово.</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Секако во вакви случаи секогаш се поставува прашањето, дали родителите се толку невнимателни што тргнуваат со бебиња кон ’големиот свет‘ или ситуацијата е толку лоша во Косово? Треба да се спомне и дека никој не ги брка од Косово, бидејќи тие ја ’стекнаа својата независност‘. Барем на хартија. А, исто така, не треба да се заборави дека овие луѓе бегаат со помош на шверцери на луѓе за дебели суми пари. Но, ако земеме предвид дека не е Унгарија местото каде што сакаат да бегаат, имам негативно мислење за тоа како стојат работите.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Поддршка на жените за време на бременоста и мајчинството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 30 Oct 2009 09:29:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2796</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/philippinessupporting-women-through-pregnancy-and-motherhood-health-work-and-education/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignnone" title="Жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/pregnant-300x300.jpg" alt="" width="300" height="300" /></p>
<p><strong>Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. </strong></p>
<p>Во Филипините неодамна беше донесен историски закон кој беше тема на дебати цели седум години. Станува збор за републиканскиот акт 9710, познат како Голема повелба за жените. Законот пропишува дека правата на жените се човекови права кои треба да се почитуваат во нивните домови, на работното место или на училиште. Понатаму, законот ги опфаќа и темите на планирање на фамилија, бременост и правата на трудните жени.</p>
<p>Една од најдебатираните точки на големата повелба е првото на немажените бремени жени да ја задржат својата работа или да продолжат да одат на училиште. Еве дел од текстот на законот:</p>
<blockquote><p>Истерување без можност за повторно примање на жените, мотивирано од бременост надвор од брак е незаконско. Ниедно основно или средно училиште не смее да одбие ученичка само затоа што останала бремена надвор од брак за време на нејзиното школување.</p></blockquote>
<p>Во големата повелба јасно пишува дека е незаконски да се отпушти трудна жена дури и ако таа е немажена, но Конференцијата на католички свештеници во Филипините инсистира <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">жените коишто работат или учат во католички училишта да не бидат опфатени со овој закон</a>: Тие сметаат дека треба да го имаат правото да истеруваат немажени бремени жени бидејќи тоа е против религиозното морално учење на Католичката црква.</p>
<p>За да дознаете нешто повеќе за големата повелба еве еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=Qp7BeK-kz24">краток филм</a> од <a href="http://www.ncrfw.gov.ph/">Националната комисија за улогата на жените во Филипините</a> каде што се објаснува зошто големата повелба и нејзините одредби се од толку голема важност:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Реакциите на католичката црква</strong></p>
<p>Еден филипински блогер, <a href="http://lindyloisgamolo.blogspot.com/2009/09/dealing-with-trespassers.html">Линди Луис Гамоло</a>, го критикува ставот на католичката црква. Не само што се обидоа да го бојкотираат законот заканувајќи се дека ќе ги исклучат од црквата и дека ќе одбијат причесна на политичарите кои гласале за законот, туку сега, откако тој беше прифатен, тие постојано повторуваат дека нема да ги поддржат кандидатите кои гласале за големата повелба, затоа што таа не го содржи дополнението коешто тие сакаат да го приклучат кон текстот според кое католичките училишта не се обврзани да го почитуваат законот. Линди Луис Гамоло бара од политичарите да не попуштат на тоа што таа го нарекува уценување:</p>
<blockquote><p>Треба да ги потсетиме дека тие (политичарите) имаат одговорност пред независниот филипински народ, а не пред католичката црква и не пред нејзините бискупи.</p></blockquote>
<p>Сепак, некои ја разбираат католичката црква и нејзиниот став кон ова прашање. Таков е случајот со еден од коментарите оставен за еден напис на блогот <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comments">The Feed</a>. Таму <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comment-9256">olive</a> има напишано:</p>
<blockquote><p>Мислам дека девојка што ќе остане бремена за време на нејзиното школување во средно католичко училиште треба да биде избркана. Зошто? Таа не треба да биде репер за преостанатите девојчиња. Замислете да учите дека првиот сексуален однос треба да ви биде по бракот додека некој наоколу да се шета со бебе во стомакот!?!?! Тоа е како таа да се потсмева на учењето.</p></blockquote>
<p>Всушност, не сите католички училишта се согласуваат со тоа да бидат поштедени од законот. <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">Според  Рејчел Ц. Баравид, новинарка во Mania Bulletin Publishing Corporation </a>(издавачка куќа во Манила), во некои школи се верува дека недозволувањето на бремените немажени жени да учат би имало повеќе лоши последици од добри. Таа го цитира одговорниот на студентски прашања во едно училиште кој објаснува зошто не бркаат ученици:</p>
<blockquote><p>Ако избркате немажени ученички, ќе им нанесете само уште еден удар. Сега, кога тие ќе станат мајки за многу кратко време, вие им ја одземате шансата да добијат диплома за завршено средно образование со која ќе можат полесно да влезат во професионалниот свет и да ги нахранат своите деца. Така, тие не само што треба да се соочат со фактот дека ќе бидат самохрани мајки, туку и со фактот дека можеби нема да најдат добра работа затоа што немаат диплома за завршено средно училиште и нема да можат да им обезбедат пристоен живот на своите деца, објаснува таа.</p></blockquote>
<p><strong>Легализирање на дискриминацијата на бремените жени?</strong></p>
<p>Блогери од Филипините разговараат за тоа колку е фер католичката црква, која врз основа на  своето религиозно учење се обидува да ги скрати човековите права, како што е правото за задржување на работа или за образование на немажените бремени жени, без да споменува ништо за неженетите татковци. Изгледа како ова да е баш оној вид на дискриминација против жените што треба да биде променет со големата повелба.</p>
<p><a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/09/punishing-unmarried-pregnant-women.html">Бонг Ц. Остеро</a> инсистира на фактот дека предлогот за амандман од католичката црква е обична дискриминација на жените и не е во согласност со учењето на католичката црква за казнување на гревот, а не на грешникот:</p>
<blockquote><p>Амандманот ги казнува жените затоа што се жени; затоа што ним им била зададена општествената одговорност за носење на живот на овој свет. Католичките школи не ги казнуваат и бркаат професорите што ги оставаат своите девојки трудни, а тие се исто толку виновни за бременоста.</p></blockquote>
<p>На блогот <a href="http://iamnobe.wordpress.com/2009/09/18/i-am-an-unwed-mother/">I am Nobe</a>, каде што авторот менува улоги за да искористи хумор во секој напис, стигна редот и на немажената мајка:</p>
<blockquote><p>Сега велиш дека не можат да одам на училиште? Ни на работа? (несигурна)</p>
<p>Не останав бремена преку асексуална репродукција! Ако  навистина ми го правиш ова, дај казни ги и тие неженети татковци! И престани да го навредуваш Бог! (не се должи само на хормоните)</p></blockquote>
<p><a href="http://worldofwomanity.blogspot.com/2009/08/ra-9710-magna-carta-of-women.html">Џојс Талаг</a>, која самата е самохрана мајка и блогер, дава аргументи кои покажуваат зошто, дури и ако католичката црква ги казни и татковците, нема да се подобри ситуацијата на мајките. Со оглед на тоа што поголемиот број на самохрани родители се жени, ако им ги одземеме правата за работа или школување додека се трудни, тие финансиски нема да можат да се грижат за своите деца:</p>
<blockquote><p>Еве еден добар пример од оваа дебата : <em>самохраниот родител</em>. Да се биде самохран родител значи дека сте задолжени да ги исполните прехранбените и економските потреби на вашето дете. Мажите имаат предност во овој случај затоа што најголемиот дел на самохрани родители е составен од жени. (На интернет се наоѓаат само <a href="http://singleparents.about.com/gi/dynamic/offsite.htm?zi=1/XJ&amp;sdn=singleparents&amp;cdn=parenting&amp;tm=201&amp;f=00&amp;su=p284.9.336.ip_p504.3.336.ip_&amp;tt=11&amp;bt=1&amp;bts=1&amp;zu=http%3A//www.census.gov/prod/2007pubs/p60-234.pdf">статстики за самохрани родители во САД</a>. Според нив „во 2006 година, 5 од 6 старатели биле мајки“. Претпоставуваме дека иста е ситуацијата и во Филипините.)</p></blockquote>
<p>Еден блогер од Филипините кој пишува за правни прашања, <a href="http://philippinecommentary.blogspot.com/2009/09/religious-exception.html#comment-8896534724107443010">Јун Баутиста</a>, истакнува дека католичката црква најверојатно нема да ги вклучи неженетите татковци во дискусијата, со оглед на тоа што најголем дел од законите кои досега биле разгледувани се однесувале на жените.</p>
<p>Ова значи дека овој исклучокот ќе биде единствен од овој вид, затоа што тој претставува исклучување од образованието или работата само на немажените трудни жени, што е пак против нивните човекови права и ги доведува нивните животи во опасност. Некои велат дури и дека ќе има последици врз моралот на овие девојки: ако католичките училишта ги бркаат ученичките кои не се мажени, а останале трудни, дали тие почесто ќе се одлучуваат да абортираат  или пак да живеат во сиромаштија? <a href="http://www.thenewstoday.info/2009/03/13/single.mom.stigma.marks.bicam.talks.on.magna.carta.of.women.html">Тоа е барем мислењето на</a> Анет Лорето–Гарин, претставничка на првата општина.</p>
<p>А вие? Што мислите вие? Дали една религиозна институција има право да одлучува кој ќе вработи или ќе прифати како ученик, или пак правата на бремените жени се над овие ограничувања?</p>
<p><em>Сликата во овој напис е од <a href="http://www.flickr.com/photos/mojodenbowsphotostudio/1254978682/">Photo Mojo</a> и е искористена со дозвола од Криејтив комонс.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк (најнови вести)</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 19 Oct 2009 08:06:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2769</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/15/puerto-rico-connected-to-the-national-strike-update/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата на еден ден. Штрајкот беше организиран од работничкото движење како протест против одлуката на гувернерот Луис Фортуњо за отпуштање на околу 17.000 јавни службеници (вкупно ќе има околу  25,000 отпуштања) како дел од неговиот економски и финансиски план за земјата. Работници и членови на синдикални организации, жени, студенти, наставници, религиозни групи, политички организации членови на друштва за заштита на околината меѓу другите сектори на граѓанското општество, се одѕваа на повикот и беа на улиците за да протестираат. Универзитетите, училиштата и работните места беа затворени.</p>
<p>Блогерот Педро Велез објави  <a href="http://boxscoreendivselpuebloylacultura.blogspot.com/2009/10/enlaces-para-seguir-el-paro-del-15-de.html">корисна листа</a> на алтернативни и водечки медиумски сајтови кои го покриваат штрајкот во живо: Фејсбук групата <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=151455877172&amp;ref=share">Меѓународен Фронт за помош на невработените (штрајк) во Порторико (Frente Internacional en Apoyo al Paro (Huelga) en Puerto Rico)</a>; <a href="http://paropr.posterous.com/">Невработеност (ParoPR)</a>, <a href="http://www.claridadpuertorico.com/">Јасност (Claridad)</a>, <a href="http://www.radioisla1320.com/">Радио Исла (Radio Isla)</a> и <a href="http://www.univision.com/content/channel.jhtml?chid=10825&amp;schid=10827">Радио Унивизија Порторико (Radio Univisión Puerto Rico)</a>. Група луѓе го оформија проектот  <a href="http://www.cuerpodedocumentacion.com/">Документарно тело (Cuerpo de Documentación)</a> на Јутјуб каде ќе објавуваат видеа од штрајкот од различни места на островот. Исто така, имаше и видео во живо на <a href="http://www.ustream.tv/channel/betances-tv">Betances TV</a> и покривање во живо на  <a href="http://www.dialogodigital.com/">Дијалог (Diálogo)</a>. Дневните весници <a href="http://www.primerahora.com/">Прв час (Primera Hora)</a>, <a href="http://www.elnuevodia.com/noticias/">Нов ден (El Nuevo Día)</a> и  <a href="http://www.vocero.com/">Гласник (El Vocero)</a> исто така го покриваа  штрајкот од минута во минута на нивните сајтови. Порториканската твитерсфера беше екстремно активна во последните денови. Конверзацијата се одвиваше под таговите <a href="http://twitter.com/#search?q=%23ParoPR">#paropr</a> и <a href="http://twitter.com/#search?q=%23twittericans">#twittericans</a>. Луѓето на  <a href="http://twitter.com/caribnews">@caribnews</a>, <a href="http://twitter.com/qiibo">@qiibo</a> и <a href="http://twitter.com/microjuris">@microjuris</a> меѓу другите и новинарите постојано објавуваа најнови вести за штрајкот и линкови до фотографиите и видеата.</p>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Демонстранти на народниот штрајк." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000081-300x225.jpg" alt="Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник." width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник.</p></div>
<p style="text-align: left;">Демонстрантите се собраа во блиската област околу <a href="http://www.plazalasamericas.net/">Плоштадот Америка</a>, најголемиот трговски центар на Карибите, чијшто сопственици, семејството <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jaime_Fonalledas">Фонаљедас</a>, беа значајни донатори во кампањата на гувернерот. Центарот беше затворен за тој ден. Организаторите на настанот и неколку електронски медиуми <a href="http://www.elnuevodia.com/tomanlascalles-626744.html">проценија дека околу  150,000 -200,000 луѓе</a> учествуваа на масовните протести.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Фотографија пратена на ГВ од учесник" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000103-300x225.jpg" alt="Фотографија пратена на ГВ од учесник" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Фотографија пратена на ГВ од учесник</p></div>
<p>Во контекст на општиот штрајк и ситуацијата во Порторико, Ве молиме да ги посетите претходните  постови  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">„Криза со многу имиња“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„Животот е таков“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">„Битка за јавно земјиште“</a> и <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759">„Поготвени за општонароден штрајк“</a>. Луѓето од непрофитниот центар за Нова Економија имаат и редовно <a href="http://cneblog.grupocne.org/">објавуваат</a> подлабоки анализи за економската положба во Порторико.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 16 Oct 2009 08:35:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2759</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Порторико се подготвува за  општ штрајк во четврток, на 15 октомври. Откако гувернерот Луис Фортуњо отпушти околу  17,000 владини службеници во првата недела од октомври имаше огромна мобилизација од различни сектори на граѓанското општество: работници и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/13/puerto-rico-ready-for-the-national-strike/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Порторико се подготвува за  <a href="http://www.primerahora.com/diario/noticia/gobierno_y_politica/noticias/muchas_rutas,_un_solo_paro_nacional/337158">општ штрајк</a> во четврток, на 15 октомври. Откако гувернерот Луис Фортуњо <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">отпушти околу  17,000 владини службеници</a> во првата недела од октомври имаше огромна мобилизација од различни сектори на граѓанското општество: работници и членови на синдикатите, жени, припадници на движењата за заштита на околината, меѓу другите и студенти и професори. Имаше бројни демонстрации и изрази на граѓанска непослушност како протест против економската политика што владата ја сметаше за неопходна поради финансиската криза. Вкупно, оваа година скоро избраната влада отпушти околу  25,000 јавни службеници.</p>
<p>Во последните месеци, непријателството <a href="http://dialogodigital.com/node/2997">меѓу владата и различните групи од цивилното општество</a> порасна: <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">налози за отпуштања</a> во социјално и економски неразвиените општини, полициска бруталност и опструкции на општинските иницијативи како што е Фидеикомизо дел Кањо Мартин Пења. Исто така имаше и цела низа коментари од владините официјални лица кои се сметаа како навредливи и нечувствителни, како што е сега славното, жално  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„таков е животот“</a>, и поновиот, кога директорот на службата за кадри Маркос Родригез Ема, назначен од гувернерот, <a href="http://www.google.com/hostednews/epa/article/ALeqM5gkWTKYJndodkR98WWm7Jlj-in8Xw">ги спореди демонстрантите со терористи.</a> Ова е контекстот за општиот штрајк во четврток. Како одговор на овој коментар, Тито Отеро објави видео на кое момче свири на виолина спроти Конгресот. Можеме да го чуеме момчето како вели: „Јас не сум терорист. Верувам во правдата за мојата земја.“</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/2uZjqwLhULs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/2uZjqwLhULs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Блогерите и твитерџиите се подготвуваат за штрајкот кој треба да ја парализира државата на еден ден. Во  <a href="http://edwinvazquez.blogspot.com/"><em>Каргас и дескаргас</em></a> [шпански] Едвин Васкез ги убеди блогерите и граѓаните да го искористат  <a href="http://twitter.com/">Twitter</a> и <a href="http://www.facebook.com/">Facebook</a> за да се прошири информацијата за денот на општиот штрајк. Веќе луѓето од @caribnews бараат од следбениците да дадат сугестии за таг, а разговорот  почна под #twittericans.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: „Среќен ден“ за гласањето за слобода</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 15 Oct 2009 07:48:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[тетум]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2637</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гантер  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. Alf@ Montenegro пишува:
Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гантер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/30/east-timor-happy-day-of-freedom-vote/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. <a href="http://alfa-montenegro.blogspot.com/2009/08/loron-alegria.html">Alf@ Montenegro пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali tinan sanulu liuba (30 de Agosto de 1999) nebe ita hotu decidi atu liberta ita nia nação husi ocupação indonésio. ALEGRIA nebe ita hetan iha tinan 10 liu ba ne ALEGRIA ida BOOT tebes ba ita timor oan hotu(mas iha 21,5%triste). Ita hotu expressa ita nia alegria ida ne liu husi haklalak, hakilar, hananu e tanis. Mesmo too agora ALEGRIA ida ne ita sei sente nafatin maibe, durante tinan 10 nia laran ne susar no terus sedauk sés husi ita (caso boot liu mak iha tinan 2006). Ema barak (balun husi rai leur) hare ba caso 2006 ho 2008 (11 de fevereiro) dehan katak “ESTADO FALHADO” maibe sira nia teoria ida ne sala boot.</p></blockquote>
<div class="translation">Денес е СРЕЌЕН ден за сите Тиморци. Денес се сеќаваме дека пред десет години (30 август, 1999 година) сите одлучивме да ја ослободиме нашата земја од индонезиска окупација. СРЕЌА. Сите Тиморци почувствуваа ОГРОМНА СРЕЌА пред десет години (но има и 21,5 % кои беа тажни). Сите ја изразивме нашата среќа, викајќи и плачејќи. Дури и денес, ние сè уште ја чувствуваме таа среќа, иако страдањата и тешкотиите што ги доживеавме последниве 10 години сè уште не нè имаат напуштено (добар пример за ова е настанот од 2006 година). Многу луѓе (меѓу кои има и странци) гледајќи ги случаите од 2006 и 2008 (11 февруари), велат дека ние сме „ПРОПАДНАТА ДРЖАВА“, но оваа теорија е многу погрешна.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Rasti " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/victory-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p><a href="http://aninmaus.blogspot.com/2009/08/mate-ka-moris-duni-bapa-sai-komentariu.html">Aquarius Vinte Três пишува дека за него работите почнале во моментот кога индонезискиот претседател Б. Џ. Хабиби го предложил јавниот референдум</a>:</p>
<blockquote><p>Lia fuan ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI” mosu ho Espontánia iha tinan 1999 baihira Prezidente Indonésia B.J.Habibie hasai opsaun rua maka hanesan: Simu autonomia no Rejeita Autonomia (dua opsi:Menerima Otonomi dan menolak otonomi) iha loron 27 Janeiru 1999. Durante manifestasaun pro-independénsia ruma iha Dili laran, joven sira uza liafuan ida-ne’e ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI”, hodi hamánas liutan ita-nia espíritu nasionalizmu to&#39;o didi&#39;ak ‘Konsulta Popular&#39; iha fulan agostu ‘99.</p></blockquote>
<div class="translation">Зборовите „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“ почнаа спонтано да се слушаат кога претседателот Б.Џ. Хабиби излезе на 27 јануари, 1999 година со овие две опции: да ја прифатиме или отфрлиме автономијата. За време на славењето за поддршка на независноста во Дили, младите ги користеа овие зборови „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“, за да ги подгреат националистичките духови и да ги подобрат резултатите на „Консултацијата со народот“ во август, 1999 година.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Расти" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/voterID-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p>Други ја искористија можноста за да се пожалат за недостатокот на обединетост и визија кај Тиморците. Така, <a href="http://renetil.blogspot.com/2009/08/trajedia-umanu-joana-alves-no.html">Абел Пирес де Силва пишува на блогот RENETIL</a>:</p>
<blockquote><p>Fulan Agostu iha tinan 10 liu ba, povu Timor maioria fiar metin katak Timor-Leste ukun rasik an sei diak liu fali Timor Leste ne’ebé hamutuk ho Indonezia. Iha tempu rezisténsia, ita iha inimigu KOMUN, ne’ebé halo ita hamutuk kumu liman kontra inimigu ne’e. Iha tempu ukun rasik an, ita lakon inimigu komun ne’ebé halo ita hamutuk nu’udar forsa nasaun. Hanesan konsekuensia husi situasaun ne’e, entidade barak iha nasaun Timor-Leste ida-idak hakarak buka atu hetan sira nia interese rasik. Grupu barak mak komesa reklama sira nia “kontribuisaun” no ezizi estadu atu “tau matan”. Moras ezizi estadu atu “tau matan” ne’e mos kontinua akontese</p></blockquote>
<div class="translation">Пред 10 години, во август, најголемиот дел од Источнотиморците силно веруваа дека подобро е Источен Тимор да е независен отколку да е со Индонезија. За време на отпорот, ние имавме ЗАЕДНИЧКИ непријател кој нè натера да се држиме за раце. За време на независноста, ние го изгубивме заедничкиот непријател кој не држеше заедно во една силна нација. Така, многу поединци во Источен Тимор почнаа да си ги бркаат своите лични интереси. Многу групи почнаа да го истакнуваат нивниот „придонес“ и бараа државата да ги „згрижи“.</div>
<p>Од една друга и посветла  страна, бендот Outravez, составен од тиморски студенти во Индонезија, <a href="http://impetil.wordpress.com/2009/08/24/outravez-sei-harame-festa-loron-30-de-agostu-de-09-konsulta-popular/">гордо го изјави излегувањето на новиот албум којшто содржи песна посветена на денот на референдумот</a> што ќе ја отсвират на денешниот концерт пред палатата на владата во Дили.</p>
<p>Коментарот на Twitter оставен од <a href="http://www.cjitl.org/">CJITL - Centru Jornalista Investigativu Timor Leste</a> (Истражувачкиот новинарски центар на Источен Тимор) најдобро ја пренесе атмосферата на концертот и расположението пред палатата. Главната атракција беше очигледно индонезиската поп ѕвезда, Крисдајанти. Еве еден цитиран дел од Twitter на коментарот оставен од Gil @CJITL:</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644683280">9:11 AM Aug 30th</a>: populasaun kuaze nain rihun sanulu halibur an ohin kalan iha palacio governu, iha konsertu bo&#39;ot n&#39;e</p></blockquote>
<div class="translation">Собрани се околу десет илјади луѓе пред владината палата за овој голем концерт</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644738064">9:16 AM Aug 30th</a>: Bonoite dili, ida ne&#39;e mak liafuan primeiru husi krisdayanti nia ibun bainhira kanta muzika Rai dili rai cidade</p></blockquote>
<div class="translation">„Добра вечер Дили“ беа првите зборови на Крисдајанти пред да почне да ја пее песната „Rai dili rai cidade“</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645173108">9:54 AM Aug 30th</a>: tuir mai distritu 13 sei hato&#39;o nia mensajen ho dialeitu idak idak nian..kris deskanca oitoann</p></blockquote>
<div class="translation">Околу 13 области ќе додадат пораки на нивниот јазик&#8230; Крис ќе одмори малку</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645331990">10:06 AM Aug 30th</a>: Ramos Horta hateten”loron ohin ne&#39;e importante tebes, ita tenki halo reflesaun ba sira ne&#39;ebe mate hodi fo liberdade ba ita”</p></blockquote>
<div class="translation">Рамос Хорта вели „Денес е важен ден кога треба да се потсетиме на оние кои загинаа за ние да бидеме слободни сега“.</div>
<p><em>Овој напис е трет од серијата на написи за одбележување на десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215/">Во првиот напис</a> ние ја истакнавме поддршката на меѓународната заедница за гласањето за слобода во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/01/2579">Во вториот</a>, ние го интервјуравме Абе Барето Соарес кој е еден од организаторите на настаните за славење на солидарноста коишто се одвиваа во Источен Тимор во август и септември 2009 година.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Среден Исток и Западна Африка: Каде е мирот на Обама?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/14/2693</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/14/2693#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 14 Oct 2009 07:50:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Израел]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Палестина]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2693</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАмира Ал Хусаини  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Тој пак го направи тоа, а овој пат ја доби Нобеловата награда, на изненадување на многумина -вклучувајќи го и неговото. Наградата на претседателот на САД Барак Обама испровоцира сериозни дебати  на Блискиот Исток и еве неколку од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/amira-al-hussaini/">Амира Ал Хусаини</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/10/mena-where-is-obamas-peace/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Тој пак го направи тоа, а овој пат ја доби Нобеловата награда, на изненадување на многумина -вклучувајќи го и неговото. Наградата на претседателот на САД Барак Обама испровоцира сериозни дебати  на Блискиот Исток и еве неколку од реакциите.</p>
<p>Мо-ха-мед, кој се опишува себеси како „постојан бегалец“ во <a href="http://travellerwithin.blogspot.com/2009/10/nobels-thirst-for-publicity-gave-obama.html"><em> The Traveller Within</em></a> гледа на наградата како обид за популарност:</p>
<blockquote><p>Засрамен сум за комитетот за доделување на Нобеловата награда.</p>
<p>Мал, 5-член комитет од Норвежани беше <span style="font-weight: bold;">опседнат со публицитет</span> и само неколку во светот знаеја кои се водечките фигури на полето на медицината или економијата и  само неколку се грижеа за најновите откритија во физиката и хемијата - наградата отиде онаму каде што може да се направат наслови.</p></blockquote>
<p>За мировните напори на Обама, блогерот, кој е во моментов во Египет, пишува:</p>
<blockquote><p>Рекордот на Обама во „светскиот мир“ не е површен - ужасен е.</p>
<p>Гвантанамо не е затворен. Ирак е сè уште не е среден. Се праќаат повеќе трупи во Авганистан, а не помалку. Американските војници вмешани во тортура не се осудени.<br />
И да не почнам за неговиот смешен обид за нецелосното обраќање за проблемот на Блискиот Исток, кој заврши со тоа што Израел апсолутно, му се качи на г**.</p></blockquote>
<p>На <em>Twitter</em>, <a href="http://twitter.com/gr33ndata/status/4731528249"><em>gr33ndata</em></a> [арапски], од Египет, пишува:</p>
<blockquote><p><img title="gr33ndata" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/Picture-2-300x94.png" alt="gr33ndata" width="300" height="94" /></p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Дали Нобеловата награда за мир е креирана за да се доделува на оние кои најмногу ги поздравуваат луѓето, им велат збогум и некои слични работи&#8230;</div>
</div>
<p>И  <a href="http://twitter.com/AmrEzzat/statuses/4744199954"><em> Amr Ezzat</em></a> додава:</p>
<blockquote><p><img title="ezzat" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/Picture-3-300x103.png" alt="ezzat" width="300" height="103" /></p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Обама ја заслужува Нобеловата награда за уметноста во дипломатијата и за неговата колекција на говори и изјави за новинарите.</div>
</div>
<p>Од Мароко, блогерот, <a href="http://www.eatbees.com/blog/2009/10/10/obamas-paradox/"><em>Eatbees</em></a> ја опишува ситуацијата како парадоксот на Обама и дебатира:</p>
<blockquote><p>Барак Обама е човек на мирот - според комитетот за доделување на Нобеловата награда, најеминентниот човек на мирот во нашето време – сè уште е раководи армија која води две војни во исто време; мрежа на држави - клиенти, странски воени бази и тајни затвори; шпионска агенција која соработува со гангстери и терористи итн. Најпрво, логиката на неговата позиција, бара од него да ги брани интересите на американската империја (дефинирана како таква од кого? од гласачите? Конгресот? неговите воени шефови? камарилата на банкари и индустријалци?) и само тогаш, како чисто споредна работа, да се постигне хуманистичката цел на мирот.<br />
[…]</p>
<p>Значи го имаме парадоксот на човек кој праќа беспилотни летала во планините на Пакистан за да бомбардира цивили, кој се поздравува со екстремисти како Нетанјаху и марионети како Абас, а ги избегнува вистинските демократи како Зелаја во Хондурас; но ние сме толку фасцинирани од тоа што тој би можел и би се осмелил да направи, што му ја дадовме Нобеловата награда по само девет месеци од неговото стапнување. Сега и самиот сум обожавател на овој парадоксален човек, но ние сме толку прегладнети за хумано водство во светот што сме подготвени да ги наградиме намерите како да се готови факти?</p></blockquote>
<p>Во Израел, <em><a href="http://olehgirl.com/?p=2372">Јаел</a></em> признава дека го сожалува Обама, велејќи:</p>
<blockquote><p>навистина те тера да се чувствуваш засрамен од честа. Ова го става Обама, не по негова вина, во ужасно незгодна положба.</p>
<p>Вчера, една од најбараните фрази на Гугл беше „Нобеловата награда на Обама, дали е шега?“ и денеска, ако ги побаравте клучните зборови Обама и Нобел, во една од топ-сугестиите се вклучуваше „за што“.</p></blockquote>
<p>Неговите причини, поради кои наградата не е во корист на Обама, се:</p>
<blockquote><p>Прво, луѓето чуствуваат огороченост спрема некој кој добил нешто што не го заслужува, нели? [&#8230;] Второ, со ова Обама станува подложен на критика во иднина: не само ако не успее да ја заслужи наградата (а перцепцијата за она што е потребно за заслуга на наградата е многу голема), но секогаш кога ќе направи нешто што може да биде видено, дури и најмалата група на противници, кои водат сметка што еден „добитник на Нобелова награда“ треба да прави, ќе бидат саркастични со изрази како „г. Добитник на Ноблова награда“ и тоа со тек на време ќе влезе во свеста на јавноста.</p></blockquote>
<p>Таа го завршува нејзиниот пост со:</p>
<blockquote><p>Навистина изгледа како да комитетот за Нобелова награда да го намести на неуспех, исмејување и сожалување. Тие не му направија никаква услуга.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/14/2693/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Нема овации за Нобеловата награда на Обама</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 12 Oct 2009 09:07:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Ирак]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Норвешка]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2684</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одТарек Амр  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tarek-amr/">Тарек Амр</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/09/egypt-no-accolades-for-obamas-nobel-peace-prize/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите беа среќни, затоа што ова им даде надеж дека секој и секаде може да ја освои наградата. Не беа само обичните луѓе шокирани што тој ја доби наградата,дури и <a href="http://www.google.com/hostednews/ap/article/ALeqM5gzqP6wOm-0n3ddq-Zez6X801zp1AD9B7J4RO0"> Associate Press го има истото гледиште:</a></p>
<blockquote><p>Еден од најмладите американски претседатели, кој работи помалку од девет месеци - и само 12 дена од истекот на рокот за номинирање за Нобеловата награда, минатиот февруари - ова е огромна чест.<br />
Добивањето на наградата изгледа дека е повеќе за ветувањата на Обама отколку за неговата работа.</p></blockquote>
<p><strong>Египетските реакции почнаа со објави на <em>Twitter</em></strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/amradelamin/status/4730739638">@amradelamin</a>: Oбама ја доби Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/fustat/status/4730423146">@fustat</a>: Претседателот Обама ја доби Нобеловата награда за мир за  2009</div>
</blockquote>
<p><strong>Некои беа навистина затекнати.</strong></p>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">Ghafari</a>: نعم! اوباما فاز بنوبل للسلام؟ سلام ايه؟ وفين وامته؟.</div>
</blockquote>
<div class="translation"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">@Ghafari</a>: Да! На Обама му ја дадоа Нобеловата награда за мир? Кој мир? Кога и како?</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/embee/status/4731233003">@embee</a>: Oбама? УПМ?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4730618666">@alaa</a>: Oх, упм. Претседателот на државата кој води две превентивни војни во две земји (ќе го игнорирам Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/waelabbas/status/4733066831">@waelabbas</a>: Oбама ја доби наградата за помагање на диктатори</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Ssirgany/status/4732975979">@Ssirgany</a>: Номинацијата за наградата истекуваше до 1 февруари, само  10 дена откако Обама ја презеде функцијата. Што направи тој за тие 10 дена?</div>
</blockquote>
<p><strong>Додека повеќето почнаа да се шегуваат за ова</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/nightS/status/4730603755">@nightS:</a> Oбама и Нобеловата награда за мир?!?!?! Претпоставувам дека е добра вест..Мислам дека во 2010 јас ќе ја добијам ако видоа дека тој навистина ја заслужи!!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Sarahcarr/status/4730753786">@Sarahcarr</a>: Церемонијата на доделувањето на Нобеловата награда требаше да се одржи во Авганистан, проследена од роднините на жртвите, заклани од трупите на Обама.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4730897127">@minazekri</a>: Добитникот на Нобеловата награда за мир, г-от Обама, ќе достави барање за зголемување на неговите трупи, во неговата војна во Авганистан.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4732409100">@minazekri</a>: Авганистан, Ирак и сега Обама ќе го КАЗНАТ Иран, секако тој е најдобриот избор за Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731345623">@moftasa</a>: Чудно како политичарите ја добиваат наградата без воопшто да направат нешто, а научниците , понекогаш ја добиваат децении по нивните откритија.<br />
<a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731362686">@moftasa</a>: Барбара Меклинток ја доби Нобеловата награда за медицина во 1983 за нејзиното откритие на генетската транспозиција (промена,менување) во 40-тите и 50-тите.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4732782481">@alaa</a>: @moftasa посмешно е како Мандела требаше да чека до добивањето и мораше да ја подели со расистички убиец или како Ганди не успеа да ја добие 4 пати.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731373459">@WilYaWil</a>: Oбама можеби ја заслужи за говорите, ама не за мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: قلت لابوي و انا صغير يابا انا عاوز آخد جايزة نوبل ضحك علي الندل و قالي ذاكر و ابقى عالم و انت تاخدها أتاريني الأسهل اني ابقى سفاح</div>
</blockquote>
<div class="translation">
<div><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: Еднаш, кога бев млад, му кажав на татко ми дека сакам да ја добијам Нобеловата награда. Тој се насмеа и ми рече дека морам да учам за научник за да ја земам, но изгледа дека е полесно да станеш убиец за да ја добиеш.</div>
</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731347861">@WilYaWil</a>: Kaнје Вест го прекина говорот  на Обама при примањето на наградата „Ќе ти дозволам да завршиш, но ова е најлошиот избор на сите времиња за Нобеловата награда за мир“</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Amiralx/status/4732024757">@Amiralx</a>: И јас треба да добијам Греми за пеење под туш!</div>
</blockquote>
<p>Arabawy исто така напиша <a href="http://arabist.net/arabawy/2009/10/09/murder-your-way-to-nobel/">посебна статија за ова</a> на неговиот блог.</p>
<blockquote><p>Касапот на Ирак и Авганистан (и Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир. Честитки! [Мабрук!] Одличен ден за светската слобода. Oбама, Манхем Бегин, Хенри Кисинџер–сите се луѓе кои ја направија планетава одлично место за живеење. Зошто не можат и Мубарак и Хабиб ел Адли да ја добијат? Пораката која овие г**нари во Норвешка ја испраќаат: Со убиства и касапење до Нобелова награда.</p></blockquote>
<p><strong>И конечно, некои имаат поинакво гледиште:</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/majdtweets/status/4731008358">@majdtweets</a>: Од посветлата страна: Сега кога Обама ја доби наградата, можеби навистина ќе посака/ќе мора да ја заслужи титулата и да создава мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/sarsour/status/4731807288">@sarsour</a>: Ми се допаѓа Обама -ми изгледа супер човек. Сепак, ми се чини дека добива повеќе за работите ПРЕД навистина да ги направи.</div>
</blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
