<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Аргентина</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/americas/argentina/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Бременоста и затворите: Здравјето на жените и нивните права позади решетки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2009 09:22:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[SPECIAL]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Лаос]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2887</guid>
		<description><![CDATA[Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот?
Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права? Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Јулијана Ринкон Парра</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/24/pregnancy-and-prisons-womens-health-and-rights-behind-bars/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" title="бремена жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/2044749780_4ade9e2e3f-300x225.jpg" alt="" width="300" height="225" /></p>
<p><strong>Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права?</strong></p>
<p>Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал:</p>
<ul>
<li> Како е да бидат бремени и да го родат своето дете зад решетки?</li>
<li> Треба ли тие да бидат приоритет кога има и други жени надвор од затворите без медицинска помош?</li>
<li> Дали мајчинството треба да надвладее над другите правни состојби за да се исполнат човековите права на една бремена жена?</li>
</ul>
<p><strong>САД: жените на пораѓај повеќе да не бидат врзувани.</strong></p>
<p>Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот? <a href="http://http://www.rhrealitycheck.org/user/malika-sadaa-saar">Малика Саада Саар</a>, основач и извршен директор на <a href="http://www.rebeccaproject.org/">Ребека проект за човекови права (Rebecca Project for Human Rights)</a>, <a href="http://www.rhrealitycheck.org/blog/2009/10/06/in-labor-and-in-chains">ни раскажува</a> за оваа честа појава што се случува во Соединетите Американски Држави, каде бремените жени кои ја отслужуваат затворската казна рутински се врзуваат за време на пораѓајот, појава во некои затвори, иако опасна за здравјето и на мајката и на детето. Следува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8">видео интервју</a> во истиот натпис напишан за RH Reality Check, интернет заедница за сексуалното и репродуктивното здравје и правата која обработува информации и анализи за репродуктивното здравје:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8&amp;feature=player_embedded"></a><br />
<strong>Што се случува со бебето на затвореничката по раѓањето?</strong></p>
<p>Различни земји имаат различни регулативи кога станува збор за децата во затвор. На пример, во Аргентина, според Ајинтем (Ajintem), портал за информации за миграциски прашања, <a href="http://portal.ajintem.com/archivo/80-argentina-prision-domiciliaria-para-embarazadas-y-madres.html">бил донесен закон</a> минатата година според кој бремените жени, жените со деца под 5 години и оние со хендикепирани деца ќе бидат бенефицирани со тоа што затворската казна ќе ја отслужуваат во домашен притвор. Овој закон е од корист не само за мајката, која во затвор не би добила соодветна здравствена нега за време на нејзината бременост, туку исто така, и детето, кое или ќе било одгледувано во несигурна средина лишено од слобода со слаби лекарски контроли и храна или би било одгледувано одделено од мајката, ситуација што носи други проблеми. Како и да е, пораката е за судиите што треба да го следат законот и да го дозволат ова само на оние жени кои не биле вклучени во насилен криминал, со цел другите да не ја гледаат бременоста како билет за излез од затвор.</p>
<p>На Канарските острови, според блогот Prisiones y Penas, кој пишува за теми поврзани со затворите, на жените <a href="http://prisionesypenas.blogspot.com/2009/09/detenidas-con-hijos-en-carceles.html">им е дозволено да ги чуваат своите деца до три годишна возраст</a> со нив во ќелиите, но во друштво со други затворенички, што не е најдобра околина за детето. Така, на бремените жени или жените со деца под три години пред самото влегување во затворот им се кажува дека не е добро детето да порасне позади решетки и на таквите им е дадена и опцијата да го испратат детето кај други членови од семејството. Истото се случува и во <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE5085ZV20090109">Перу</a> и <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">Русија</a>. Во САД постојат само два затвора каде ова е дозволено, во Њујорк и Небраска, <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">како што информира познатата фотограферка Џејн Евели Атвуд </a>во нејзиниот триделен фото документарец за <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/">Амнести Интернешнл, (Amnesty International) наречен Премногу време (Too Much Time)</a>, каде што таа посетила десетици затвори низ целиот свет за да ги снима и документира животите на затворениците.</p>
<p>Зошто затворскиот систем во САД, главно, не им дозволува на жените да ги чуваат своите бебиња со себе? Атвуд објаснува дека поради ситуацијата на заложништво, ова не е дозволено. На блогот <a href="http://prisonphotography.wordpress.com/2009/10/07/women-behind-bars-jane-evelyn-atwoods-too-much-time/">Prison Photography Blog се пишува за овој проблем</a>:</p>
<blockquote><p>Децата не се примаат во затворот со исклучок на два затвора во САД. Заканата по безбедноста на детето е наведена како причина: животот на детето во затвор е ранлив и постојано е цел на заложништво. Ако се земат предвид кривичните системи во другите земји ова тврдење е помалку лажно.</p></blockquote>
<p>Документарецот на Атвуд во страницата на Амнести Интернешнл го претставува и процесот на раѓање при што мајката е врзана како што беше кажано во <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/f_vanbab.html">Бебето на Ванеса</a> и она за затворските системи и <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">мајчинството</a>, со фотографии на жени, додека фотографот чита есеј за нејзините искуства при посетата на затворите и фотографирањето.<strong></strong></p>
<p><strong>Бременоста како средство за пазарење?</strong></p>
<p>Зошто правата на бремените жени во затвор се толку полемични? Во Русија Денес (Russia Today), руски телевизиски канал, се спомнува <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">овој проблем</a> кога се дискутира за децата кои се родени и растат во русиот затворски систем:</p>
<blockquote><p>Скептиците сметаат дека мајките намерно остануваат бремени едноставно за да си го олеснат животот во затвор. Болничко отсуство, потоа време кое по распоред треба да го поминат со своето дете – подобро е ова отколку седењето во камена ќелија, велат тие.</p></blockquote>
<p>А, има и жени за кои бременоста е единствениот начин да одбегнат казна, каков што беше случајот во јуни, кога една Британка затворена и осудена на смрт во Лаос поради шверцување на дрога забремени во затвор и го одбегна егзекутирањето, бидејќи владата на Лаос не може да егзекутира бремена жена. <a href="http://www.dailyexpress.co.uk/posts/view/105278/No-firing-squad-for-girl-who-fell-pregnant-in-jail">Според</a> Дејли Експрес (Daily Express), британски дневен весник, таа вештачки била оплодена „за да си обезбеди поблага казна“.<strong></strong></p>
<p><strong>Со нивни зборови: Жените раскажуваат за нивните деца и животот во затвор.</strong></p>
<p>Гералдин Родригез (Geraldin Rodríguez), Аргентинка во еквадорскиот затвор поради трговија со дрога му ја раскажува на <a href="http://http://marcosbrugiati.blogspot.com/2009/07/carcel-de-mujeres.html">Маркос Бругиати (Marcos Brugiati)</a>, писател кој  придонесува за уметничката интернет публикација <a href="http://http://www.indexarte.com.ar/noticias/562/las-rejas-de-la-carcel-el-arte-de-la-espera.htm">Пластика-Аргентина (Plastica-Argentina)</a>, својата приказната за глумењето, забременувањето и раѓањето на нејзиното дете во затвор. Иако и било дозволено да го чува бебето со нејзе, таа решила дека на детето потребно му е да расте во слобода:</p>
<blockquote><p>“Decidí que salga para vivir, tenía miedo que sufra de grande los traumas que hoy tengo. Se lo llevó al año mi hermano quien se hice cargo con su esposa”.</p></blockquote>
<div class="translation">Сметав дека тој треба да замине за да живее, се плашев дека ќе страда од истите трауми што јас ги имам денес. По една година брат ми го зеде и сега се грижи за него заедно  со неговата сопруга.</div>
<p>Јувинет е <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">во шпански затвор</a>, а била бремена кога ја затвориле за трговија со дрога. Ја раскажува својата приказна на еден регионален шпански весник, <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">Нортекастија (NorteCastilla)</a>. Три години по раѓањето на нејзиното бебе во затвор, нејзиното дете морало да ја напушти и било испратено во семејство што го посвоило. Јувинет ја гледа својата ќерка секои 15 дена, а секои два месеца добива две слободни недели за да помине некое време со неа. Како и да е, работите не се движат кон подобро: постои можност Јувинет да биде депортирана во нејзиниот роден Бразил, а таа се плаши за последиците што оваа промена ќе ги наметне врз нејзиното дете. Таа ги советува жените кои решаваат да забременат додека се во затвор.</p>
<blockquote><p>-Intento convencerlas para que no se queden en estado dentro porque ver a un niño privado de libertad es muy duro, es irresponsable. Ellos no tienen que pagar nuestros errores.</p></blockquote>
<div class="translation">Се обидувам да ги убедам да не забременуваат додека се во затвор бидејќи тешко е да го гледате детето лишено од слобода, тоа е неодговорно. Тие не мораат да плаќаат за нашите грешки.</div>
<p>Во <em><a href="http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Жените и затворот</a></em>, веб-локација за визуелизација на искуствата на жените во затворскиот систем, затвореничката <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Кеби Варнер</a> зборува за нејзината бременост додека одлежувала казна во американскиот затвор и за тоа како била третирана додека била бремена, додека се пораѓала и потоа, кога нејзиното дете било одделено од нејзе. Еве еден извадок во кој таа го опишува процесот на раѓањето:</p>
<blockquote><p>За време на пораѓајот никому не му беше дозволено да влезе во породилната сала. Моето семејство не знаеше дека ќе се пораѓам сè додека не ја напуштив болницата. За време на трите дена таму некои од стражарите остануваа во собата, а кога најголемиот дел од времето, сестрите ги замолуваа да седат надвор пред вратата, тие се жалеа. Слушав ужасни приказни за жени кои биле врзувани за креветот. Многу сум благодарна што ова не го искусив. Повеќето од сестрите човечки се однесуваа кон мене, а не како кон затвореник.</p></blockquote>
<p>Можете да прочитате повеќе сведочења за растењето со еден родител во затвор и различните влијанија врз децата чии мајки се во затвор <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/index.html">на Жените и затворот</a>.<br />
Па, што мислите? Со толку бремени жени во светот кои не добиваат соодветна здравствена нега треба ли да се преземат дополнителни мерки кои ќе им бидат од корист на бремените жени во затвор? Постои ли разлика помеѓу мајките кои отслужуваат казна во затворите и оние надвор од нив? Треба ли различно да се третираат?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила - втор дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 11:31:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Боливија]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Мексико]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1578</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/11/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-ii/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа започнати се кампањи за подигнување на свеста и некои други чекори. Поттикнато од <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој се одржува на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји за вториот дел од оваа серија составена од два дела.</p>
<p>Од Венецуела, непрофитната организација <a href="http://www.muchachosdelacalle.org.ve/" target="_blank">Muchachos de la Calle [шпански]</a> (Деца на улицата) работи за да ги „развие способностите на граѓаните преку учење занаетчиски вештини, со цел да се намали бројот на деца и адолесценти што работат и живеат на улица“ и ги споделува доживувањата преку<a href="http://desdelacalle-muchachos.blogspot.com/" target="_blank"> нејзиниот блог [шпански]</a>. Друга организација, <a href="http://observatoriodeinfanciayjuventud.blogspot.com/" target="_blank">Observatorio de Infancia y Juventud [шпански]</a>, исто така, работи за „создавање општествена истражна организација со цел да се соберат податоци што ќе овозможат формулирање и следење на јавните политики, како и да прима жалби и да обезбеди поддршка против заканувањето и повредувањето човекови права на децата и адолесцентите во Венецуела.“</p>
<p>Блогот<em> Periodismo Guayanés [шпански]</em> <a href="http://periodismoguayanes.blogspot.com/2008/06/nios-trabajadores-los-ltimos-de-la-fila.html" target="_blank">пишува за децата работници коишто се „последни во низата“:</a></p>
<blockquote><p>el hecho de que exista un número significativo de instituciones gubernamentales y no gubernamentales de atención a los niños, así como un ordenamiento jurídico favorable en la materia, no endosa el éxito, es necesario la implementación de los sistemas y el seguimiento de los mismos. Algunos expertos coinciden en que la anulación del trabajo infantil es viable, sólo si diseñan mayores posibilidades laborales para los adultos y sus comunidades, y que las soluciones están en brindar alternativas a las familias para que “rompan el ciclo de pobreza a través de cooperativas, y la adquisición de maquinaria agrícola, por ejemplo, no se sigan estancando los sueños de los más pequeños”. “Los costos de erradicar el trabajo infantil serían de 76 mil millones de dólares y los beneficios económicos netos para 2020 serían $330 mil millones de dólares. Es decir, habría un beneficio neto para la región si se eliminara el trabajo infantil” aseguraba en 2005, María Arteta, directiva del Programa Internacional para la Erradicación del Trabajo Infantil (IPEC) de la Organización Internacional del Trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Фактот што има значаен број владини и невладини институции коишто обезбедуваат услуги за децата, како и погодна правна регулатива за оваа област, не гарантира успех,  потребно е тие да се спроведат и да се следи ситуацијата. Некои специјалисти се согласуваат дека отстранувањето на користењето деца како работна сила е изводливо само ако се појават подобри можности за работа за возрасни и нивните заедници и дека решенијата лежат во обезбедувањето алтернативи за фамилиите, така што ќе можат да го „скршат кругот на сиромаштијата преку задруги и на пример, преку снабдување со земјоделска машинерија, така што соништата на најмалите нема повеќе да мируваат“. „Цената на отстранувањето на користењето деца како работна сила би изнесувала 76 милијарди долари и бруто економскиот профит за 2020-тата година би изнесувал 330 милијарди долари. Со други зборови, ќе има профит за регионот ако е отстрането користењето деца како работна сила“, тврди Марија Артета, директор на Меѓународната програма за искоренување на користењето деца како работна сила на Меѓународната организација за труд во 2005 година.</div>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како продава на улица" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor3.jpg" alt="Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/" width="400" height="266" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/</p></div>
<p>Неодамнешен пост од мексиканскиот блогер Марио Луис Фонтс ја опишува „суровоста во работење на децата“. Тој истакнува дека фамилиите со ниски приходи, сиромаштија, недостиг на стабилна владина политика, па дури и миграцијата, се<a href="http://marioluisfuentes.blogspot.com/2009/06/la-atrocidad-del-trabajo-infantil.html" target="_blank"> едни од причините што ги доведува децата во ваква ситуација [шпански]</a>. Како надополнување на ова, Марисел Перез на блогот <em>Sinergia a.m. [шпански]</em> <a href="http://espaciosinergia.blogspot.com/2007/05/entrevista-con-pablo-un-nio-de-la-calle.html" target="_blank">пишува потресна приказна за едно дете – работник по име Пабло:</a></p>
<blockquote><p>Más conocido como “Pablito”, este pequeño se levanta a las 6 a.m. y alista todos sus útiles. Camina muchas cuadras y en la calle de Corregidora, esquina con Universidad, deja todos sus herramientas de trabajo; cierra los ojos, ora y le pide a Dios “que me vaya bien hoy Diosito, no quiero quedarme sin un peso esta noche”. […]</p>
<p>Ya se acerca la noche, y Pablito sólo recibe $20 pesos, que seguramente es muy poco para los lectores; pero él dice que “me sirve para comprar una coca y unos tacos o unas papas de paquete en la tiendita de camino a casa; lo que me sobre se lo doy a mi mamá que trabaja aquí cerca en otra esquina”</p>
<p>Así puede ser la situación de varios niños que trabajan en diferentes calles de las ciudades mexicanas; unos pueden sufrir más que Pablito, otros menos que él. Lo que yo pueda decir sólo es un pedazo de lo que viven los que jamás son escuchados, los que gracias a un poca cantidad de pesos son auxiliados para sobrevivir; pero muchos no nos damos cuenta de su sufrimiento, de la realidad que viven aquellos seres, una realidad que parece ser distante a la nuestra, sin embargo, habrá que darse cuenta de que hasta que no nos preocupemos por escuchar a los demás; y por romper esa indiferencia hacia los otros; la situación de nuestro México no mejorará jamás.</p></blockquote>
<div class="translation">Подобро познат како „Паблито“, ова мало дете се буди во 6 часот наутро и ги подготвува своите работи. Пешачи низ многу блокови и на улицата Корегидора на аголот од Универзити Стрит, ги остава сите алати за работа, ги затвора очите, се моли и бара од Господ - „денот да помине добро, не сакам да завршам без ниту еден пезос (мексиканска валута) вечерва“ […]</p>
<p>Се затемни, а Паблито заработи само 20 пезоси (приближно 1.50 американски долари), сигурно ова звучи многу малку за читателите, но тој вели - „тоа ќе ми помогне да купам неколку такоси и кока кола или пакетче чипс од продавницата на пат кон дома, а она што останува и го давам на мајка ми која работи на друго место во близина“.</p>
<p>Ова можеби е ситуацијата во која се наоѓаат многу деца кои работат на различни улици во мексиканските градови. Некои можеби страдаат повеќе од Паблито, некои помалку од него. Она што можам да го кажам е само дел од нивниот живот, што можеби никогаш не е слушнато, што благодарение на неколку пезоси тие преживуваат. Но, многумина од нас не го сфаќаат нивното страдање, реалноста во којашто овие живи суштества живеат, реалност којашто изгледа многу далечна од нашата, сепак, треба да сме свесни дека додека не се загрижиме од туѓите приказни и додека не ја скршиме незаинтересираноста кон другите, ситуацијата во Мексико нема никогаш да се подобри.</p></div>
<p>Блогот<em> Un Boliviano en Argentina [шпански]</em>, креиран од Хуан Васкез, боливиски емигрант којшто живее во Аргентина, објавува пост во кој <a href="http://bolivianoenargentina.blogspot.com/2009/01/cuestion-cultural.html" target="_blank">се дискутира за проблемот за културата и идиосинкразијата</a>:</p>
<blockquote><p>un tiempo atras en una conversacion con unos compañeros, discutimos por un tema puntual dentro de la colectividad, q es la del trabajo infantil. En medio de la charla una de las participantes dijo algo q me llamo muchisimo la atención….dijo: …”tenés q ver el lado cultural de la cuestión, alla en Bolvia también trabajan en las cosechas, las chacras, y los padres de esa forma les enseñan. Para ellos esa la unica forma de aprender todo lo q se refiere a la siembra y cosecha. En los talleres pasa algo similar, los chicos aprender un oficio y ayudan a sus padres”… Ese comentario me dejó mucho mas preocupado, ya q no solamente es un discurso q “naturalisa” esa forma de trabajo y explotacion sino q tambien ese mismo tema fué argumentado en el fallo de un juez argentino Oyarvide dijo q la forma de explotacion en la q los bolivianos trabajamos aqui se puede explicar como una especie de “Ayllu”.</p></blockquote>
<div class="translation">неодамна во разговор со некои колеги, разговараме за тема во рамки на заедницата, за користењето деца како работна сила. Низ разговорот, еден од учесниците, рече нешто што ме изненади&#8230; рече, „треба да ја видите културната страна на проблемот. Во Боливија, децата работат за време на берба, жетва, на фармите и на тој начин се учат од родителите. За нив, тоа е единствениот начин да научат како се сее и жнее/бере. Во работилниците, се случува истото нешто. Момчињата учат да тргуваат и им помагаат на родителите“… Тој коментар ме загрижи и тоа не само поради говорот којшто го „оправдува“ таквиот начин на работа и експлоатација, туку и поради тоа што истиот аргумент беше употребен и од страна на аргентинскиот судија Ојарвиде, којшто рече дека таквиот начин на експлоатација на којшто работат и Боливијците може да се објасни како некој начин на „Ayllu” (политички и социјални единици на организација на животот на домородците).</div>
<p>И за крај од Перу, додавам пост што го напишав на мојот блог Globalizado [шпански], којшто<a href="http://arellanos.blogspot.com/2009/04/trabajo-infantil.html" target="_blank"> содржи факти и бројки за користењето деца како работна сила</a> во Перу и е проценето дека во моментов работат 1,8 милиони деца. Исто така, има груба проценка дека бројката би можела да порасне на 2,5 милиони деца, според еден извештај на <a href="http://www.rpp.com.pe/2009-04-13-trabajo-infantil-en-el-peru-mas-de-2-millones-y-medio-de-ninos-laboran-noticia_175488.html" target="_blank">страницата за вести на RPP [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>Las <a href="http://www.onu.org.pe/Publico/infocus/trabajoinfantil2.aspx">causas y consecuencias</a> de esto son muchas, y dada la crisis económica no creo que haya mejoras en la situación. El Fondo de las Naciones Unidas para la Infancia apoya a los niños sin embargo no es suficiente. Basta con recordar desde los casos de <a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html">los niños esclavizados en las zonas mineras</a> o <a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html">las niñas que son víctimas de explotación sexual</a> a los <a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html">niños mendigos</a> o los <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228">niños burrier</a> para saber que hay mucho por hacer en este campo.</p></blockquote>
<div class="translation">Причините и последиците од ова се многубројни и особено поради економската криза не верувам дека ситуацијата ќе се подобри. UNICEF ги поддржува децата, но, сепак тоа не е доволно. Доволно е да се запомнат случаите на<a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html" target="_blank"> деца заробени во рударските области [шпански]</a>, на<a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html" target="_blank"> младите девојчиња коишто се жртви на сексуална експлоатација [шпански]</a>, на<a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html" target="_blank"> децата просјаци [шпански]</a> или на <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228" target="_blank">децата коишто пренесуваат илегални дроги [шпански]</a>, за да се знае дека има уште многу да се направи во оваа област.</div>
<p>Што може да се направи за да се ублажи овој проблем во Латинска Америка и во светот?</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/luis-carlos-diaz" target="_blank">Луис Карлос Дијаз</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/laura-vidal" target="_blank">Лаура Видал</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/issa-villarreal" target="_blank">Иса Виљареал</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila" target="_blank">Едуардо Авила</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила – прв дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 07:45:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1574</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-i/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа преземени се кампањи за подигнување на свеста и други чекори. Во пресрет на <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој ќе се одржи на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји. Ова е првиот дел од приказната, а таа ќе биде составена од два дела.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg"><img title="Дета како пренесува цигли" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg" alt="Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/" width="400" height="410" /></a><p class="wp-caption-text">Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/</p></div>
<p>Од Гватемала, Марсијал Перез Гијермо Херера на Haciendo Camino [шпански], во форма на извештај <a href="http://marcialperezherrera.blogspot.com/2009/02/trabajo-infantil-en-guatemala.html" target="_blank">пишува за набљудувањата на бизнис секторот</a> за користењето деца како работна сила во индустријата за кафе, област на производство што на големо ја користи оваа илегална работа:</p>
<blockquote><p>El objetivo del diagnóstico es establecer un referente de conocimientos, información, causas y efectos del trabajo infantil en el sector caficultor de Guatemala, así como ofrecer insumos que orienten las estrategias de sensibilización, capacitación y divulgación sobre la problemática. Entre otros temas, el diagnóstico aborda el enfoque del sector con respecto al trabajo infantil, sus causas, el papel de la familia, la certificación y legalidad, el relevo generacional y la mano de obra, y la educación y el trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Целта на оваа дијагноза е да се утврди репер на знаење, информации, причини и ефекти од користењето деца како работна сила во секторот за производство на кафе во Гватемала, како и да се обезбеди знаење за да се изготват стратегии за подигнување на свеста, обучување и откривање на овој проблем. Меѓу другото, се однесува и на дијагностичкиот пристап во овој сектор во однос на користењето деца како работна сила, причините за тоа, улогата на фамилијата, потврдување и легалност, генерациската работна сила, образованието и работата.</div>
<p>Во Еквадор, ситуацијата е многу слична, само што индустријата за производство на кафе е замената со индустријата за производство на банани. Еден од претседателските кандидати на земјата<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%81lvaro_Noboa" target="_blank"> Алваро Нобоа</a> бил бизнисмен во индустријата за производство на банани и станал предмет на тешки критики за користењето деца како работна сила. Дечио Мачадо, на блогот <em>Let&#39;s Change the World</em> [шпански],<a href="http://jbcs.blogspot.com/2009/04/ecuador-ante-los-comicios-del-proximo.html" target="_blank"> пишува за некои откритија за индустриите на Нобоа</a>:</p>
<blockquote><p>En abril de 2002 Human Rights Watch emitió un reporte en el que denunciaba que “encontró que niños ecuatorianos, tan jóvenes como de ocho años, trabajando en plantaciones de banano en condiciones precarias”. Chiquita, Del Monte, Dole, La Favorita y Bonita fueron acusadas de ser provistas por plantaciones que empleaban niños como trabajadores.</p>
<p>Noboa, en un acto de sinvergonzonería sin igual, aseguró que no puede ser acusado de propiciar el trabajo infantil en sus haciendas bananeras, dado que el trabajo de menores en el área agrícola en general formaba parte desde hace muchos años de la cultura de la gente del campo en Ecuador. Según Noboa, los padres obligaban a trabajar a sus menores con el fin de evitar que el ocio los conduzca por el camino de la delincuencia.</p></blockquote>
<div class="translation">Во април 2002 година, Human Rights Watch објави извештај во кој силно го критикуваше тоа што „е откриено дека деца од Еквадор, не поголеми од осум години, работат на плантажи со банани во сиромашни услови. Чикита, Дел Монте, Доле, Ла Фаворита и Бонита беа обвинети дека биле снабдувани со банани од плантажи коишто вработувале деца како работници.</p>
<p>Нобоа, фатен во уште поголема бесрамност, рекол дека тој не може да биде обвинет за тоа дека е за користењето деца како работна сила на неговите фарми за банани, затоа што многу години тоа било дел од културата на фармите. Според Нобоа, родителите ги присилувале децата да работат со цел да се избегне сиромаштија што е чекор до криминалот.</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како работи во маркет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor2.jpg" alt="Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ " width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ </p></div>
<p>Аргентинската веб страница <em>Taringa </em>[шпански] <a href="http://new.taringa.net/posts/info/2395524/Trabajo-infantil,-esclavitud-del-siglo-21.html" target="_blank">објавуви детален извештај за користење на децата како работна сила во земјата</a>. Покрај тоа што обезбедува долг список на компании кои ги користат децата како работна рака, се фокусира на компанијата Telefónica Argentina, најголемата компанија за телекомуникации во Шпанија, како една од компаниите којашто е најодговорна за користењето деца како работна сила. Извештајот вклучува фотографија на дете коешто дистрибуира телефонски именици, во центарот на Буенос Аирес. Исто така, има и видео запис од скриена камера на La Alameda Cooperative во провинцијата Мендоза што направи слики од<a href="http://mujerdejuarez.blogspot.com/2009/02/argentina-trabajo-infantil-denigrante.html" target="_blank"> деца коишто работат рурална средина</a>.</p>
<p><a href="http://www.fundses.org.ar/" target="_blank">Фондацијата СЕС (SES)</a> [шпански] во Буенос Аирес работи со млади луѓе и на социјални проблеми. На својот блог тие <a href="http://fundacionses.blogspot.com/2009/06/erradicacion-del-trabajo-infantil.html" target="_blank">пишуваат за проблемот на користењето деца како работна сила во Аргентина</a>:</p>
<blockquote><p>El Trabajo infantil es un problema que crece. En la Argentina trabaja alrededor de medio millón de chicos y chicas menores de 14 años, según datos de UNICEF – Argentina. Fundación SES en convenio con el Ministerio de Educación, ha iniciado durante el mes de Mayo la sistematización de dos experiencias educativas de erradicación del trabajo infantil en las Provincias de Córdoba y Tucumán.</p>
<p>En Córdoba visitamos la Escuela Primaria Polo Godoy Rojo. … Es una escuela atravesada por diferentes problemáticas, pero una de ellas … son los niños y niñas que trabajan como cortadores de ladrillos o los que dejan de asistir en tiempos de la cosecha de la papa o de la vendimia, entre otras. En Tucumán visitamos la experiencia “A través de un Trabajo Interministerial, construimos un futuro distinto para los chicos de Santa Ana” que tiene como propósito favorecer el desarrollo de estrategias de inclusión, reinserción y o permanencia de los niños y las niñas que se encuentran en situación o en riesgo de trabajo en el Sistema Educativo Formal.</p></blockquote>
<div class="translation">Користењето деца како работна рака е проблем кој се шири. Според UNICEF – Аргентина, во Аргентина има приближно половина милион момчиња и девојчиња на возраст под 14 години. Во мај, SES Foundation, во договор со Министерството за образование ја започна систематизацијата на две образовни искуства во поглед на искоренување на користењето деца како работна сила во провинциите на Кордоба и Тукуман.</p>
<p>Во Кордоба, го посетивме основното училиште Поло Годој Рохо&#8230; Тоа е училиште коешто минува низ различни проблеми, но еден од тие проблеми &#8230;се децата што работат како сечачи на тули или оние што заминуваат на одредено време, меѓу другото, да берат компири или грозје. Во Тукуман, ја посетивме кампањата „Преку проект на повеќе министерства, создаваме поинаква иднина за момчињата и девојчињата од Санта Ана“ („Through an Interministerial Project, we construct a different future for the boys and girls from Santa Ana”), која што има за цел да промовира стратегии на развој за инклузија, реинтеграција и/или поврат на момчиња или девојчиња кои се нашле во ситуација или ризикуваат да се најдат во положба на работна сила во рамки на Формалниот образовен систем.</p></div>
<p>Наскоро ќе биде објавен и вториот дел од приказната.</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila" target="_blank">Рената Авила</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet" target="_blank">Милтон Рамирез</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/celeste-calvet" target="_blank">Селесте Калвет</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Аргентина: Диего Марадона назначен за нов тренер на националниот тим</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/31/415</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/31/415#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 31 Oct 2008 11:32:02 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Тема]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=415</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏорџ Гоби  &#183; Преведено од Соња Златевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Фотографија на ЈМРобледо користена под Криејтив Комонс лиценца
За секој Аргентинец кој патува низ светот, секој разговор со локален жител обично вклучува и споменување на едно презиме: Марадона. Диего Марадона сигурно е најпознатиот Аргентинец во светот и се што прави [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/jorge-gobbi/">Џорџ Гоби</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sonja/'>Соња Златевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/10/30/argentina-diego-maradona-named-new-coach-of-national-team/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/10/maradona.jpg" alt="Фотографија од ЈМРобледо користена под Криејтив Комонс лиценца" width="333" height="500" /></p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://flickr.com/photos/retazos/2402203508/in/photostream/">Фотографија на ЈМРобледо</a> користена под Криејтив Комонс лиценца</p>
<p>За секој Аргентинец кој патува низ светот, секој разговор со локален жител обично вклучува и споменување на едно презиме: Марадона. <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Diego_Maradona">Диего Марадона</a> сигурно е најпознатиот Аргентинец во светот и се што прави обично станува важна вест. Сега е уште поактуелен, бидејќи е назначен за иден тренер на Аргентинскиот национален фудбалски тим.   После оставката на Алфио Базиле предизвикана од очајните резултати, Аргентинската фудбалска федерација остави многумина  во исчекување со долгото избирање на кандидат. Многу Аргентинци се оставени да се прашуваат како најдобриот фудбалер играч ќе се покаже  како тренер и би обезбедил квалификација на земјата  за <a href="http://www.fifa.com/worldcup/index.html">Светскиот куп во 2010</a>.</p>
<p>Во блогот  E-Blog [шпански], Леандро Занони ј<a href="http://eblog.com.ar/4979/el-gran-dt">а брани одлуката и вели</a>:</p>
<blockquote><p>La Asociación del Fútbol Argentino (AFA) hizo justicia con la historia. Nadie hoy por hoy merece el puesto más que Diego…Grondona se dio cuenta de que hoy la selección necesita otra cosa, un golpe de timón, un motivador y un líder a quien respetar y no tanto título local acumulado.</p></blockquote>
<div class="translation">Аргентинската фудбалска федерација ( АФА -  иницијалите во Шпанија) на овој начин направи историја. Не постои друг човек денес којшто  го заслужува ова место повеќе од Диего&#8230;Грондона (Претседателот на АФА) сфати дека на националниот тим му треба нешто друго, некој што ќе превземе  одговорност, мотиватор, некој  кој е почитуван, а не некој кој што има освоено многу  локални титули.</div>
<p>Одбрана за Марадона има и на англиски на <a href="http://www.worldcupblog.org/world-football/in-defence-of-diego-maradona.html">World Cup Blog</a>.</p>
<p>Од друга страна , блогот  <a href="http://blogbis.blogspot.com/2008/10/seleccin-nacional-reflejo-de-la.html">BlogBis [шпански]</a> го критикува назначувањето на Марадона за тренер и вели дека имало и подобри кандидати:</p>
<blockquote><p>Sobran entrenadores capacitados y profesionales en el país. Pero no se opta por primar la profesionalidad ni la capacidad sino por conceptos tales como “pasión por la camiseta”, “dá ánimos a los jugadores”, etc”… Como jugador hizo historia pero como entrenador ha sido lamentable. Pero sus antecedentes no valen aquí. La adoración endiosada es lo que ha ganado</p></blockquote>
<div class="translation">Има и повеќе од доволно обучени и професионални тренери во земјата. Тие не избраа да го ценат ниту професионализмот ниту способноста,  туку идејата е „ траст кон дресот“, “ „мотивација за играчите, итн.“  Како играч, тој влезе во историјата , но како тренер тој беше за сожалување. Како и да е овде не се бројат неговите постигнувања. Обожавањето на  божество е она што победи.</div>
<p>Други мислења за оваа тема можат да се најдат на блогот на <a href="http://gantmanblog.com/apuntes-sobre-maradona-y-la-seleccion_993/">Marcelo Gantman [шпански]</a>; <a href="http://hjorgev.wordpress.com/2008/10/30/%c2%bfmaradona-para-presidente/">Cuaderno Contable [шпански]</a>; <a href="http://secciondeportiva.com/2008/10/nadie-sabe-de-la-seleccion-como-maradona/">Selección Deportiva [шпански</a><a href="http://secciondeportiva.com/2008/10/nadie-sabe-de-la-seleccion-como-maradona/">]</a>; y <a href="http://empresasencrisis.blogspot.com/2008/10/maradona-opio-para-el-pueblo.html">Empresas Contables [шпански]</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/31/415/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Недела за подигнување на свеста за глувите луѓе: Различни начини на прикажување на книгите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/22/366</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/22/366#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 22 Sep 2008 10:10:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=366</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Дали знаевте дека повеќето глуви луѓе го сметаат јазикот со знаци за нивен прв јазик, а јазикот за пишувањето за нивен втор? Јас не знаев, но благодарение на илјадниците видеа поставени од членови на заедниците на глуви луѓе [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/22/deaf-awareness-week-a-different-type-of-book-signing/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Дали знаевте дека повеќето глуви луѓе го сметаат јазикот со знаци за нивен прв јазик, а јазикот за пишувањето за нивен втор? Јас не знаев, но благодарение на илјадниците видеа поставени од членови на заедниците на глуви луѓе од целиот свет, научив за ова и за други прашања со кои не бев запознаена. Интернационалната недела за подигнување на свеста за глувите се случува во последната недела од септември, па затоа за време на оваа недела ќе прикажуваме видеа од и за заедниците на глуви од целиот свет и се надеваме дека следниве видеа ќе бидат одличен почеток за ваше запознавање за оваа состојба и оние кои живеат со неа.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/fB1ml9Ifp6I&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/fB1ml9Ifp6I&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><a href="http://mx.youtube.com/watch?v=fB1ml9Ifp6I" target="_blank">Ова видео</a> доаѓа од Манос Куентера (раце кои раскажуваат приказна) од Аргентина. Тие го искористуваат националниот ден на глувите во Аргентина за да и раскажат на својата публика на аргентински знаковен јазик и шпански титлови дека тие наскоро ќе издадат книги со приказни на знаковен јазик за глувите деца. Во делот за коментари на овој <a href="http://mx.youtube.com/watch?v=NtDy7Id9B50" target="_blank">шпански телевизиски клип</a>, кој прикажува група од луѓе кои преведуваат бестселери и класици како Хари Потер, Ромео и Јулија и други книги на шпански знаковен јазик, ЈуТјуб корисниците објаснуваат како глувите луѓе имаат проблеми со читање, бидејќи користениот јазик не е сличен на јазикот кој тие го користат секојдневно за комуникација.</p>
<p>Јазикот со знаци не е универзален и зависи од говорниот јазик. Повеќето земји имаат свои адаптации и понекогаш, како што е случајот со Велика Британија и САД, знаковните јазици се комплетно различни, иако двете земји имаат ист говорен јазик. Повеќе информации за користење знаци може да најдете <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sign_language" target="_blank">тука</a>, а на <a href="http://mx.youtube.com/watch?v=2XZBxGrgyvA" target="_blank">ова видео, ЈуТјуб корисникот мергфкт</a>, ни раскажува на англиски за историјата на АЗЈ (американскиот знаковен јазик) и генерално за заедницата на глуви луѓе.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/2XZBxGrgyvA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/2XZBxGrgyvA&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/22/366/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Аргентина: Учениците се врзаа себеси барајќи подобро училиште</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/09/253</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/09/253#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 09 Jul 2008 10:11:21 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=253</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во провинцијата Рио Негро, во градот Генерал Рока во Аргентина, учениците од ЦЕМ 106 бараат од владата да ги спроведе нејзините ветувања за решавање на проблемот на нивното училиште. Видеа од отворени одводни канали пред училиштето, 3 училници [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/08/argentina-students-chain-themselves-demanding-a-better-school/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во провинцијата Рио Негро, во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/General_Roca" target="_blank">градот Генерал Рока</a> во Аргентина, учениците од ЦЕМ 106 бараат од владата да ги спроведе нејзините ветувања за решавање на проблемот на нивното училиште. Видеа од отворени одводни канали пред училиштето, 3 училници за повеќе од 240 ученици и септичка јамка која се излива во дворот овозможуваат доволни докази за нивните потреби. И покрај ветувањата на владата во јуни за решавање на ова прашање, ништо се нема сменето и ова ги натера учениците да се врзат себеси пред регионалната канцеларија за рурално образование.</p>
<p><a href="http://mx.youtube.com/watch?v=vNMqW5_dphY" target="_blank">Описот и снименото видео [es]</a>, поставени од <a href="http://mx.youtube.com/user/emilioris" target="_blank">емилиорис</a> од веб сајтот <a href="http://cortedirecto.com.ar/" target="_blank">КонтеДиректо</a>, ја кажуваат истата приказна: учениците и родителите од 106 средното училиште, лоцирано во руралната област од Генерал Рока се врзале себеси за регионалната канцеларија на комората за провинцијално образование. Мора да спомнеме дека од 11 јуни, образовниот комитет го реши проблемот со окупирањето на зградата со договор дека ЦПЕ ќе ги проследи нивните ветувања направени минатата година и ќе започне до проширување на нивните згради, бидејќи моментално тие имаат само 3 училници за 240 студенти.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/vNMqW5_dphY&#038;hl=es&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/vNMqW5_dphY&#038;hl=es&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Учениците исто така се движеа низ кампусот и го снимаа <a href="http://mx.youtube.com/watch?v=kDHpGnyoDa8&amp;NR=1" target="_blank">ова видео [es]</a>: Може да ја видите калта на патот, отворената канализација, ученици кои имаат часови во ходници, малата кујна каде се подготвува млекото за учениците, празни училници, а позади делот каде тие го имаат физичкото образование, кое од време на време е поплавено од полната септичка јама.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/kDHpGnyoDa8&#038;hl=es&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/kDHpGnyoDa8&#038;hl=es&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><a href="http://mx.youtube.com/watch?v=zm588zE7LkU" target="_blank">Следново видео [es]</a> е од одлуката на учениците да го окупираат училиштето, како начин за да го покажат своето незадоволство за начинот на кој регионалната администрација ги игнорира нивните барања. Во еден дел од филмот, запрашан е еден од учениците дали окупацијата на школото ќе ги попречи часовите, на што ученикот одговара дека тие имаат веќе изгубено многу часови поради проблемите со цевките, не работењето на сијалиците, поплавите и недостигот на училници.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/zm588zE7LkU&#038;hl=es&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/zm588zE7LkU&#038;hl=es&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/09/253/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Америка: Регионот го прославува ослободувањето на Бетанкур и другите заложници</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/04/238</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/04/238#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 04 Jul 2008 09:45:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Боливија]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Колумбија]]></category>
		<category><![CDATA[Парагвај]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=238</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЕдуардо Авила  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Целиот регион на Латинска Америка прославуваше со луѓето од Колумбија по проширувањето на веста дека поранешниот претседателски кандидат Ингрид Бетанкур и 14 други заложници се ослободени. Во операцијата наречена „Џаки“, Бетанкур, 3 граѓани на САД и 11 членови на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila/">Едуардо Авила</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/04/americas-region-celebrates-rescue-of-betancourt-and-other-hostages/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Целиот регион на Латинска Америка прославуваше со луѓето од Колумбија по проширувањето на веста дека поранешниот претседателски кандидат <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ingrid_Betancourt">Ингрид Бетанкур</a> и 14 други заложници се ослободени. Во операцијата наречена „Џаки“, Бетанкур, 3 граѓани на САД и 11 членови на колумбиските сили беа ослободени по обидот за спасување. Блогери од многу земји низ Латинска Америка ја споделија својата возбуденост и ги напишаа своите лични размислувања.</p>
<p><strong>Еквадор </strong>– <em>Кроника Керо</em> [es] напиша за <a href="http://cronicacero.blogspot.com/2008/07/libre-libre-ingrid-mil-veces-libre.html">иконата која што Бетанкур постана</a>:</p>
<blockquote><p>СЛОБОДНА. Баш така со големи букви. […] Бетанкур стана универзален глобален имиџ. […] Го отворивме весникот и го видовме нејзиното ослободување, ние се солидираме со нашите браќа од Колумбија, оние кои бараат мир пред конфронтација. Бетанкур е симбол за борбата против киднапирањето. Денес, Колумбијците се будат различно. Мислам дека и светот, кој сочувствуваше со нив и беше трогнат од нивната приказна, се буди различно.</p></blockquote>
<p><strong>Боливија </strong>– Карлос Густаво Мачикадо Салас од <em>Гучиос</em> [es] ги коментира <a href="http://guccios.blogspot.com/2008/07/un-da-feliz-para-el-mundo.html">зборовите на Бетанкур после нејзиното ослободување</a>:</p>
<blockquote><p>За мене, најважна беше пораката од Ингрид за љубов и опростување, дека таа се молела за смрт и за герилите и како додаток, таа го понуди своето опростување. По тешкотијата и малтретирањето кое таа мораше да го преживее, секој би помислил дека таа би имала само омраза и презир во нејзината душа, но баш спротивно, таа зрачеше со духовен мир и неверојатна поврзаност со Господ. Тоа беше нешто навистина прекрасно и треба да не натера да се насочиме кон нашите мисли за животот.</p></blockquote>
<p><strong>Аргентина </strong>– Мариан Б од <em>Разновидни, Бесмислени и Непотребни Лутања</em> [es] исто така <a href="http://maberks.blogspot.com/2008/07/ingrid-estoy-escuchando-su-discurso-en.html">го истакнува говорот на Бетанкур</a>:</p>
<blockquote><p>Го слушам нејзиниот говор на аеродромот и им завидувам на Колумбијците бидејќи уште еднаш може да се пофалат со одличен, исклучителен и неверојатен политичар. Ќе биде од голема важност за Колумбија ако таа се кандидира за претседател и биде избрана.</p></blockquote>
<p><strong>Гватемала </strong>– <em>Пренса Негра</em> [es] е задоволен бидејќи <a href="http://prensanegragt.blogspot.com/2008/07/liberada-ingrid-betancourt.html">претседателот на Венецуела Хуго Чавез имал многу малку поврзаност со спасувањето</a>:</p>
<blockquote><p>Спасувањето на Бетанкур, без сомневање, беше најконтроверзното киднапирање од ФАРС во последните години. Најдобро од се е тоа што беше направено без помош од Чавез, бидејќи ако тој имаше нешто со тоа, ќе слушневме се околу тоа!</p></blockquote>
<p><span style="color: #000000;"><strong>Перу </strong></span>– <em>Меносчанас </em>[es] пишува за тоа <a href="http://menoscanas.blogspot.com/2008/07/golpe-las-farc.html">што значи ова за герилската група ФАРС</a>.</p>
<blockquote><p>Насмевките на поранешните затвореници покажува дека ова е еден од најјаките удари на ФАРК, бидејќи сите погледи сега се насочени кон Колумбија. Случајот на Ингрид Бетанкур е најпрепознатливиот и насмевките и прегратките помеѓу поранешните затвореници и повторното обединување со нивните сакани, покажа дека после долг кошмар, сепак може да излезе од него.</p></blockquote>
<p>Диана Зорила од <em>Морена Ескриб</em> [es] <a href="http://morenaescribe.blogspot.com/2008/07/ingrid-betancourt-ya-es-libre.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Таа стана симбол за катастрофата која ФАРС му ја нанесе на колумбискиот народ и нејзиното ослободување, заедно со другите 14, е многу важна морална победа за Колумбија.</p></blockquote>
<p><strong>Парагвај </strong>– Едвин Бритез од <em>Деречо Вијо</em> [es] пишуваше за Бетанкур претходно во декември и повторно пишува за <a href="http://www.abc.com.py/blogs/post_view.php?bl_id=429&amp;id=d5e67ced15e86d994718b27caa9de6e7">добрите вести кои се рашириле низ земјата</a>:</p>
<blockquote><p>Задоволен сум што знам дека денес многу луѓе излегоа на улиците од Асунчион и ја покажаа својата среќа со свирење од автомобилите, за ослободувањето на Ингрид. Многу од нив беа жени. Денес, сите ние, на некој начин, сме послободни од претходно.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/04/238/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еколошки активизам со мобилната телефонија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/09/207</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/09/207#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 09 Jun 2008 10:25:50 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>
		<category><![CDATA[Гана]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Нации]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=207</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулиана Ротич  &#183; Преведено од Кире Димиќ &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Мобилните телефони стануваат важна алатка за екологистите низ светот. Овие активисти развиваат нови технолошки стратегии со цел да ги едуцираат потрошувачите за влијанието на нивните одлуки при купување, да го набљудуваат животинскиот свет и нивото на загадување, и да [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/afromusing/">Џулиана Ротич</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kire/'>Кире Димиќ</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/06/05/mobile-phone-technology-for-environmental-activism/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/940144361_cf6b362cd2_s.jpg" alt="Мобилен телефон Нокиа" width="75" height="75" />Мобилните телефони стануваат важна алатка за екологистите низ светот. Овие активисти развиваат нови технолошки стратегии со цел да ги едуцираат потрошувачите за влијанието на нивните одлуки при купување, да го набљудуваат животинскиот свет и нивото на загадување, и да се залагаат за заштита на шумите.</p>
<p>Извештајот од Технолошкото партнерство на Фондацијата на Обединетите Нации и Фондацијата на групацијата Водафон објавен во април ги опишува многуте различни начини на кои се користат мобилните телефони за вршење општествени промени низ светот. Насловен е како „Безжична технологија за општествена промена: <a href="http://mobileactive.org/files/MobilizingSocialChange_full.pdf" target="_blank">Трендови во користењето на мобилните уреди од страна на НВОи“ [ПДФ].</a></p>
<p>Подолу, ги наведов еколошките иницијативи нагласени од авторите на извештајот, Шила Кинкејд (<a href="http://www.shareideas.org/index.php/News:Mobile_Technology_Helps_Meet_Development_Goals" target="_blank">шерајдија.орг</a>) и Кетрин Врклас (<a href="http://mobileactive.org/" target="_blank">мобајлектив.орг</a>). Исто така наведов некои нови проекти кои се појавиле оттогаш.</p>
<p><strong>Аргентина</strong></p>
<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/greenpeacephone.png" alt="Гринпис лого за на мобилен телефон" width="167" height="200" />Користејќи мобилни телефони, <a href="http://www.greenpeace.org/argentina/" target="_blank">Гринпис во Аргентина</a> можеа да соберат приврзаници и успешно да го донесат првиот сојузен закон за заштита на шумите во Аргентина. Блогот <a href="http://mobileactive.org/text-messaging-save-trees" target="_blank">МобајлЕктив</a> пишуваше за <a href="http://www.greenpeace.org/argentina/">нивните заложби за спасување на дрвата овој месец</a>:</p>
<blockquote><p>Мобилните телефони не се ништо ново за Гринпис Аргентина. Организацијата користеше мобилни телефони повеќепати за да го мобилизира својот список од 350.000 лица корисници на мобилни уреди за успешно да лобираат за битното еколошко законодавство. Едно од значајните достигнувања на Гринпис беше усвојувањето на Леи де боск, односно Законот за шумите.</p></blockquote>
<p>Според извештајот „Безжична технологија за општествени промени“, Гринпис го постигна ова преку создавање на голема база на податоци која содржи имејл адреси и телефонски броеви од мобилни телефони на луѓето кои потпишаа петиција со која го поддржуваат Законот за шумите. Освен тоа, тие испратија предупредувања во вид на текстуални пораки за време на критичните сослушувања, и пред гласањата на градскиот совет. Тие исто така ги координираа демонстрациите и состаноците користејќи текстуални пораки.</p>
<p><strong>Гана</strong></p>
<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/20080605120419.jpg" alt="" width="200" height="172" />Во Гана, еден проект покажа дека мобилните телефони може да се трансформираат од типична алатка за комуникација присутна насекаде, во супер-чувствителна алатка за прибирање на податоци за околината. Ова се постигнува преку поврзување на специјален сензор со еден мобилен телефон. Сензорот прибира научни информации за квалитетот на воздухот или урбаните сообраќајни шеми, кои подоцна може да се проучуваат или да се претстават на Гугл мапа.</p>
<p>Корин Рејми пишуваше за оваа иницијатива на <a href="http://mobileactive.org/urban-sensing-mobile-phones-data-collection" target="_blank">блогот МобајлЕктив</a> во април:</p>
<blockquote><p>Во рамките на студијата Акра, седум таксисти добија џи-пи-ес уреди на нивните шал-табли и цевка која виси од прозорецот на совозачот и содржи сензор за јаглерод моноксид. Слично на тоа, на тројца студенти им беше даден мобилен уред со сензор за јаглерод диоксид и џи-пи-ес систем. Од таксистите и студентите беше побарано да ги носат нивните сензори колку што е можно повеќе за време на нивните нормални секојдневни активности. Сензорскиот систем автоматски запишуваше податоци во текот на денот. На крајот на секој ден, пробните учесници ги оставаа нивните сензори на една централна локација каде што се вадеа податоците, а се полнеа сензорите. Боите го претставуваат поединечното исчитување на јаглерод моноксид за време на 24 часа низ градот. Црвените кругови се всушност местата на исчитување.</p></blockquote>
<p><strong>Кениа</strong></p>
<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/1196453096_a4d65ea3e9_m.jpg" alt="Слон" width="180" height="240" /><a href="http://mobileactive.org/files/MobilizingSocialChange_full.pdf" target="_blank">Извештајот „Безжична технологија за општествена промена“</a> ја опишува тензијата во областа Лаикипија, Кенија помеѓу сопствениците на земјиште и животинскиот свет. Животните ги убиваат земјоделците и ги уништуваат нивните посеви. Се убиваат слоновите и другите животни. <a href="http://www.pcworld.com/businesscenter/article/146519/cell_phones_warn_of_elephant_stampede.html" target="_blank">Програмата за спречување на конфликт</a> која користи технологија на мобилни телефони, овозможува комуникација помеѓу локалната заедница, персоналот одговорен за животинскиот свет и сопствениците на земјиште.</p>
<blockquote><p>Пилот проектот користеше технологија „Притисни за да зборуваш на мобилен (телефон)“, која ја комбинира функционалноста на воки-токи или двонасочно радио со мобилен телефон. Оваа технологија овозможува комуникација помеѓу двајца поединци, или група луѓе, и е особено корисна во поврзувањето на корисничката група од време на време во одреден период (на пример еден работен ден).</p></blockquote>
<p><strong>Јужна Африка</strong></p>
<p><a href="http://www.wwf.org.za/sassi/" target="_blank">ФишМС</a> е СМС услуга од Одржливата иницијатива Јужноафриканска морска храна која ги информира потрошувачите за статусот на глобалните рибни резерви. Корисниците го испраќаат текстот со називот на рибата која сакаат да ја купат на +44 (0) 79 499 8795, и веднаш добиваат совет дали рибата била добро одгледувана, и дали треба да подразмислат пред да ја купат. Следува видеозапис кој ја прикажува оваа алатка во акција (краткиот филм беше снимен на мобилен телефон – Нокиа Н93).</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="350" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/M_eJ-1byQk8" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="350" src="http://www.youtube.com/v/M_eJ-1byQk8"></embed></object></p>
<p><strong>Обединето Кралство, САД</strong></p>
<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/airtext2.png" alt="Лого на Ертекст" width="122" height="86" /><a href="http://www.airtext.info/howitworks.html" target="_blank">ЕрТекст</a> е систем кој испраќа СМС порака, гласовна пошта или имејл кој содржи информации за нивоата на загадување во одредена област на Лондон. Услугата е наменета за лица со кардиоваскуларни и болести на дишните патишта. Постојат слични услуги за специфични локации во САД, вклучувајќи го <a href="http://www.urban-atmospheres.net/Experiments/Ergo/index.html" target="_blank">Ерго</a> (разни поштенски кодови) и <a href="http://www.azdeq.gov/sms.html" target="_blank">АДЕК</a> (во Аризона).</p>
<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/mobgas_eleanim.jpg" alt="" width="99" height="90" />МобГесПипл кои би сакале да знаат колку изнесуваат нивните емисии на гасови кои придонесуваат за ефектот на стаклена градина, може да ја симнат апликацијата <a href="http://mobgas.jrc.ec.europa.eu/mobgas/app/staticPages/page.po?&amp;staticPageID=119350&amp;langID=20001" target="_blank">МобГес</a> на нивниот телефон, со што им се овозможува да известуваат за сопствените активности, на пример готвење, гледање телевизија или возење.</p>
<p>Од Извештајот „Безжична технологија за општествена промена“:</p>
<blockquote><p>Со помагањето на корисниците да ги поврзат нивните дневни активности и испуштањето на гасови кои придонесуваат за ефектот на стаклена градина, МобГес се надева дека ќе ги охрабри поединците да го променат својот стил на живеење. Апликацијата исто така нуди совети околу тоа како да ги менувате активностите за намалување на емисиите на гас.</p></blockquote>
<p><img class="alignright" style="float: right;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/06/fuelfrog.png" alt="Лого на ФјулГрог" width="201" height="70" />Џош Катоун на <a href="http://www.readwriteweb.com/archives/fuelfrog_track_your_gas_mileage.php" target="_blank">Ред Рајт Веб блогот</a> го истакнува <a href="http://www.fuelfrog.com/" target="_blank">ФјулФрог</a> – кој е сличен проект. Тоа е апликација која го користи Твитер за следење на потрошувачката на гориво од страна на корисниците:</p>
<blockquote><p>Фјуел Фрог е исклучително едноставен, и навистина корисен. По секое полнење, корисниците ги внесуваат пропатуваните милји од последното полнење, платениот износ, и износот на бензин во галони. Со тек на време, ФјуелФрог ќе ја следи и графира вашата потрошувачка на гориво за да можете, на пример, да ги идентификувате трендовите на цените на гориво во вашата област, да видите колку гориво троши вашето возило (можеби е време да се напумпаат гумите?), колку возите и колку трошите.</p></blockquote>
<p>ГлобалВојсис инвајронмент им се заблагодарува на <a href="http://mobileactive.org/blog/2" target="_blank">МобајлЕктив</a> и <a href="http://www.shareideas.org/" target="_blank">Шерајдиас</a> за извештајот, и би бил заинтересиран за други примери од читателите за користењето на мобилни телефони за еколошки активизам.</p>
<p>Погледнете го и нашиот последен напис околу тоа како ГлобалВојсис ја истакнува <a href="http://www.globalvoicesonline.org/2008/01/28/using-web20-tools-for-environmental-activism/" target="_blank">употребата на технологиите Веб 2.0 за еколошки активизам</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/09/207/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Аргентина: Средношколци користат онлајн видео за објавување на своите проблеми</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/07/74</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/07/74#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 07 Apr 2008 11:35:08 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/07/74</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Со поставување на видео на ЈуТјуб, аргентинските средношколци успеаја да привлечат огромно медиумско внимание[es] за своето барање: потребата од зграда во која ќе се одржуваат нивните часовите. Моментално Ипем 112 „Цезар Инигвез Монтенегро“, во Себастион Елкано, село на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/06/argentina-high-school-students-use-online-video-to-report-their-issues/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/escuela-inem-112.jpg" /></p>
<p>Со поставување на видео на ЈуТјуб, аргентинските средношколци успеаја да привлечат огромно медиумско внимание[es] за своето барање: потребата од зграда во која ќе се одржуваат нивните часовите. Моментално Ипем 112 „Цезар Инигвез Монтенегро“, во Себастион Елкано, село на северот на Кордоба ги одржуваат своите часови во основно училиште. Меѓутоа, бидејќи основното училиште има двојни смени, средношколците се присилени своите часови да ги одржуваат во вечерните часови, како во ноќно училиште.</p>
<p>Родителите на овие ученици ја превземаа зградата на крајот од март и одлучија дека нема да ја напуштат додека не видат машинерија и дел од конструкцијата на нивната ветена зграда или барем да добијат официјален датум за почеток. На почетокот на оваа година, им беше ветено дека до март тие ќе имаат училиште. ИНЕМ студентите посетуваа часови за општествени науки и комуникации, со чија помош снимија емисија за локален телевизиски канал, а сета оваа содржина беше поставена на веб за да ја погледнат повеќе луѓе. Всушност, веста се прошири низ цела Аргентина со помош на нивниот ЈуТјуб канал.</p>
<p>На следново видео на шпански, родителите зборуваат за како тие ја чекаат владата 20 години за да го изгради ИПЕМ 112 училиштето, како директорите на основното училиште Карпани Коста, каде средношколците ги слушаат часовите, им дозволиле мирно да го преземат  училиштето и како тие ќе го окупираат училиштето комплетно додека не го видат почетокот на градбата на ветената зграда.</p>
<p align="center"><object width="425" height="355"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/y2C0BdYRa6s&#038;hl=en"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/y2C0BdYRa6s&#038;hl=en" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="355"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/07/74/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Аргентина: Веб претприемачи во „Долината Палермо“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/03/25/55</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/03/25/55#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 25 Mar 2008 14:11:16 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>
		<category><![CDATA[Веб претприемачи]]></category>
		<category><![CDATA[Долина Палермо]]></category>
		<category><![CDATA[веб 2.0]]></category>
		<category><![CDATA[онлајн проекти]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/03/25/55</guid>
		<description><![CDATA[Твитер беше една од најозборуваните алатки во 2007 и со негово користење се создаваа заедници околу кратките пораки или микроблогирањето. Многумина брзо ја увидоа неговата корисност или неговиот “модерен” статус. И покрај сево ова, Твитер и понатаму се користи од се повеќе корисници и со илјадници пораки на ден. Во една таква заедница, се родила идејата за креирање на мрежа од аргентински веб претприемачи. Сантиаго Сири коментира дека би било интересно да се соберат сите заедно, бидејќи многу веб 2.0 иницијативи во Аргентина најчесто се случуваат надвор од Палермо, еден од најтрадиционалните квартови на Буенос Аирес.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/jorge-gobbi/">Џорџ Гоби</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/03/25/argentina-web-entrepreneurs-in-palermo-valley/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/03/pv.jpg" /></p>
<p align="center"><a href="http://www.flickr.com/photos/santisiri/2277627935/in/photostream/"><em>Фотографија на Санти Бој</em></a>, користена под Криејтив комонс лиценца</p>
<p><a href="http://www.twitter.com/">Твитер</a> беше една од најозборуваните алатки во 2007 и со негово користење се создаваа заедници околу кратките пораки или микроблогирањето. Многумина брзо ја увидоа неговата корисност или неговиот “модерен” статус. И покрај сево ова, Твитер и понатаму се користи од се повеќе корисници и со илјадници пораки на ден. Во една таква заедница, се родила идејата за креирање на мрежа од аргентински веб претприемачи. Сантиаго Сири коментира дека би било интересно да се соберат сите заедно, бидејќи многу веб 2.0 иницијативи во Аргентина најчесто се случуваат надвор од Палермо, еден од најтрадиционалните квартови на Буенос Аирес.</p>
<p>Марино Амартино од <em>Веблогс Собре Веблогс</em> [es] <a href="http://weblogs.clarin.com/weblogs/archives/2008/02/palermo_valley_uniendo_proyectos_20.html">го резимира настанот</a>:</p>
<blockquote><p> За Венеса Колоџеј, инвеститор во ризичен капитал, идејата изгледаше интересна: заедно со другите од Твитер заедницата, резервирано е името на доменот, <a href="http://palermovalley.com/blog/">поставен е блог [es]</a> и за помалку од 3 дена се случи првата ноќ од Долината Палермо: среќни часови (happy hour) за запознавање на соседството и запознавање други заинтересирани за веб 2.0. Според нивната проценка, очекувале присуство на 20-30 луѓе, но се појавиле повеќе од 70 и секој од нив вклучен во локален интернет проект.</p></blockquote>
<p>Долината Палермо се претвори во редовен собир на локални претприемачи, токму поради одличниот одѕив на иницијативата на 21 февруари. Тие многу брзо го отворија својот блог, каде беа опфатени случувања од настанот и <a href="http://palermovalley.com/blog/repercusiones-del-primer-palermo-valley-night/">листа на блогови кои го спомнуваат настанот</a> [es]. Психогик [es] <a href="http://www.psicogeek.com/web-20/199-un-exito-el-primer-palermo-valley-night/">го резимира настанот на овој начин</a>:</p>
<blockquote><p> Денес бев на првиот собир на Долината Палермо. Беше импресивно да се види колку луѓе присуствуваа на настанот само  со поканување преку блогови и твитер. Барот во кој што се собиравме беше преполн, бидејќи лесно можеше да собере 25 луѓе, но на собирот беа повеќе од 70!!!!</p></blockquote>
<p>Целта на настанот е да се креира место за комуникација на локалните претприемачи кои започнуваат проекти, а немаат доволно ресурси за нивно промовирање. Како додаток, овие претприемачи имаат и друга причина: создавање мрежа од потенцијални инвеститори. Поради успехот на настанот, некои од организаторите стартуваа паралелен настан наречен <a href="http://www.startmeupargentina.com/">Започни ме Аргентина [es]</a>, кој тие го дефинираа на овој начин:</p>
<blockquote><p> Започни ме Аргентина е вистинско место за спојување на сите оние кои започнуваат онлајн компании, со цел да се запознаат едни со други и да ја креираат следната генерација на веб 2.0 компании од Аргентина нив овие настани, оваа година.</p></blockquote>
<p>На 13 март, се случи второто собирање на Долината Палермо. Првиот настан привлече 70 луѓе, но овој пат повеќе од 300 беа во публиката и листата на веб проекти брзо растеше. Блогот на Упту [es] <a href="http://blog.uptuu.com/index.php/2008/03/14/palermo-valley-nigth-2-impresiones/">има резиме на таа ноќ</a>:</p>
<blockquote><p> Годој (избраниот бар за настанот) привлече околу 300 луѓе и беше малку преполно, но во основа беше добар избор. Фактот дека присуствуваа повеќе луѓе од минатиот пат покажа две работи: прво, постојат многу луѓе кои работат на веб, второ, постојат многу други заинтересирани за започнување на вакви онлајн бизниси и ги користат овие настани за поставување прашања, на кои - иако не сме најискусни – одговараме и се надеваме дека нашите одговори ќе помогнат.</p></blockquote>
<p><a href="http://palermovalley.com/blog/buzon-de-sugerencias-para-el-3er-palermo-valley/">Третото издание на Долината Палермо моментално е во подготовка [es]</a>, а на овој настан ќе бидат презентирани некои од проектите. Примерот на Аргентина ги мотивира <a href="http://palermovalley.com/blog/los-otros-valley%C2%B4s-de-latam/">другите земји од Латинска Америка да одржат свои “собири на Долина” [es]</a>. Како што е наведено на блогот на Долината Палермо, веќе постојат <a href="http://www.costaricavalley.com/">Долина Коста Рика [es]</a> и Чиле, <a href="http://santiagovalley.com/">Долина Сантиаго</a> [es] и <a href="http://www.salmonvalei.com/">Долина Салмон</a> [es].</p>
<p>Ако сакате да ја погледнете целосната листа на започнатите бизниси и сајтовите кои учествуваат во Долината Палермо, посетете го блогот на организаторите. Исто така постојат фотографии на <a href="http://www.flickr.com/search/?q=%22palermo+valley%22&amp;m=tags&amp;s=rec&amp;z=t">Фликр</a> и група на <a href="http://www.linkedin.com/groupInvitation?groupID=61849&amp;sharedKey=07250A209C3B">ЛинкеДин</a></p>
<p><em>Преведено од Едуардо Авила</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/03/25/55/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
