<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Еквадор</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/americas/ecuador/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Бременоста и затворите: Здравјето на жените и нивните права позади решетки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2009 09:22:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[SPECIAL]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Лаос]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2887</guid>
		<description><![CDATA[Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот?
Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права? Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Јулијана Ринкон Парра</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/24/pregnancy-and-prisons-womens-health-and-rights-behind-bars/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" title="бремена жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/2044749780_4ade9e2e3f-300x225.jpg" alt="" width="300" height="225" /></p>
<p><strong>Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права?</strong></p>
<p>Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал:</p>
<ul>
<li> Како е да бидат бремени и да го родат своето дете зад решетки?</li>
<li> Треба ли тие да бидат приоритет кога има и други жени надвор од затворите без медицинска помош?</li>
<li> Дали мајчинството треба да надвладее над другите правни состојби за да се исполнат човековите права на една бремена жена?</li>
</ul>
<p><strong>САД: жените на пораѓај повеќе да не бидат врзувани.</strong></p>
<p>Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот? <a href="http://http://www.rhrealitycheck.org/user/malika-sadaa-saar">Малика Саада Саар</a>, основач и извршен директор на <a href="http://www.rebeccaproject.org/">Ребека проект за човекови права (Rebecca Project for Human Rights)</a>, <a href="http://www.rhrealitycheck.org/blog/2009/10/06/in-labor-and-in-chains">ни раскажува</a> за оваа честа појава што се случува во Соединетите Американски Држави, каде бремените жени кои ја отслужуваат затворската казна рутински се врзуваат за време на пораѓајот, појава во некои затвори, иако опасна за здравјето и на мајката и на детето. Следува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8">видео интервју</a> во истиот натпис напишан за RH Reality Check, интернет заедница за сексуалното и репродуктивното здравје и правата која обработува информации и анализи за репродуктивното здравје:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8&amp;feature=player_embedded"></a><br />
<strong>Што се случува со бебето на затвореничката по раѓањето?</strong></p>
<p>Различни земји имаат различни регулативи кога станува збор за децата во затвор. На пример, во Аргентина, според Ајинтем (Ajintem), портал за информации за миграциски прашања, <a href="http://portal.ajintem.com/archivo/80-argentina-prision-domiciliaria-para-embarazadas-y-madres.html">бил донесен закон</a> минатата година според кој бремените жени, жените со деца под 5 години и оние со хендикепирани деца ќе бидат бенефицирани со тоа што затворската казна ќе ја отслужуваат во домашен притвор. Овој закон е од корист не само за мајката, која во затвор не би добила соодветна здравствена нега за време на нејзината бременост, туку исто така, и детето, кое или ќе било одгледувано во несигурна средина лишено од слобода со слаби лекарски контроли и храна или би било одгледувано одделено од мајката, ситуација што носи други проблеми. Како и да е, пораката е за судиите што треба да го следат законот и да го дозволат ова само на оние жени кои не биле вклучени во насилен криминал, со цел другите да не ја гледаат бременоста како билет за излез од затвор.</p>
<p>На Канарските острови, според блогот Prisiones y Penas, кој пишува за теми поврзани со затворите, на жените <a href="http://prisionesypenas.blogspot.com/2009/09/detenidas-con-hijos-en-carceles.html">им е дозволено да ги чуваат своите деца до три годишна возраст</a> со нив во ќелиите, но во друштво со други затворенички, што не е најдобра околина за детето. Така, на бремените жени или жените со деца под три години пред самото влегување во затворот им се кажува дека не е добро детето да порасне позади решетки и на таквите им е дадена и опцијата да го испратат детето кај други членови од семејството. Истото се случува и во <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE5085ZV20090109">Перу</a> и <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">Русија</a>. Во САД постојат само два затвора каде ова е дозволено, во Њујорк и Небраска, <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">како што информира познатата фотограферка Џејн Евели Атвуд </a>во нејзиниот триделен фото документарец за <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/">Амнести Интернешнл, (Amnesty International) наречен Премногу време (Too Much Time)</a>, каде што таа посетила десетици затвори низ целиот свет за да ги снима и документира животите на затворениците.</p>
<p>Зошто затворскиот систем во САД, главно, не им дозволува на жените да ги чуваат своите бебиња со себе? Атвуд објаснува дека поради ситуацијата на заложништво, ова не е дозволено. На блогот <a href="http://prisonphotography.wordpress.com/2009/10/07/women-behind-bars-jane-evelyn-atwoods-too-much-time/">Prison Photography Blog се пишува за овој проблем</a>:</p>
<blockquote><p>Децата не се примаат во затворот со исклучок на два затвора во САД. Заканата по безбедноста на детето е наведена како причина: животот на детето во затвор е ранлив и постојано е цел на заложништво. Ако се земат предвид кривичните системи во другите земји ова тврдење е помалку лажно.</p></blockquote>
<p>Документарецот на Атвуд во страницата на Амнести Интернешнл го претставува и процесот на раѓање при што мајката е врзана како што беше кажано во <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/f_vanbab.html">Бебето на Ванеса</a> и она за затворските системи и <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">мајчинството</a>, со фотографии на жени, додека фотографот чита есеј за нејзините искуства при посетата на затворите и фотографирањето.<strong></strong></p>
<p><strong>Бременоста како средство за пазарење?</strong></p>
<p>Зошто правата на бремените жени во затвор се толку полемични? Во Русија Денес (Russia Today), руски телевизиски канал, се спомнува <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">овој проблем</a> кога се дискутира за децата кои се родени и растат во русиот затворски систем:</p>
<blockquote><p>Скептиците сметаат дека мајките намерно остануваат бремени едноставно за да си го олеснат животот во затвор. Болничко отсуство, потоа време кое по распоред треба да го поминат со своето дете – подобро е ова отколку седењето во камена ќелија, велат тие.</p></blockquote>
<p>А, има и жени за кои бременоста е единствениот начин да одбегнат казна, каков што беше случајот во јуни, кога една Британка затворена и осудена на смрт во Лаос поради шверцување на дрога забремени во затвор и го одбегна егзекутирањето, бидејќи владата на Лаос не може да егзекутира бремена жена. <a href="http://www.dailyexpress.co.uk/posts/view/105278/No-firing-squad-for-girl-who-fell-pregnant-in-jail">Според</a> Дејли Експрес (Daily Express), британски дневен весник, таа вештачки била оплодена „за да си обезбеди поблага казна“.<strong></strong></p>
<p><strong>Со нивни зборови: Жените раскажуваат за нивните деца и животот во затвор.</strong></p>
<p>Гералдин Родригез (Geraldin Rodríguez), Аргентинка во еквадорскиот затвор поради трговија со дрога му ја раскажува на <a href="http://http://marcosbrugiati.blogspot.com/2009/07/carcel-de-mujeres.html">Маркос Бругиати (Marcos Brugiati)</a>, писател кој  придонесува за уметничката интернет публикација <a href="http://http://www.indexarte.com.ar/noticias/562/las-rejas-de-la-carcel-el-arte-de-la-espera.htm">Пластика-Аргентина (Plastica-Argentina)</a>, својата приказната за глумењето, забременувањето и раѓањето на нејзиното дете во затвор. Иако и било дозволено да го чува бебето со нејзе, таа решила дека на детето потребно му е да расте во слобода:</p>
<blockquote><p>“Decidí que salga para vivir, tenía miedo que sufra de grande los traumas que hoy tengo. Se lo llevó al año mi hermano quien se hice cargo con su esposa”.</p></blockquote>
<div class="translation">Сметав дека тој треба да замине за да живее, се плашев дека ќе страда од истите трауми што јас ги имам денес. По една година брат ми го зеде и сега се грижи за него заедно  со неговата сопруга.</div>
<p>Јувинет е <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">во шпански затвор</a>, а била бремена кога ја затвориле за трговија со дрога. Ја раскажува својата приказна на еден регионален шпански весник, <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">Нортекастија (NorteCastilla)</a>. Три години по раѓањето на нејзиното бебе во затвор, нејзиното дете морало да ја напушти и било испратено во семејство што го посвоило. Јувинет ја гледа својата ќерка секои 15 дена, а секои два месеца добива две слободни недели за да помине некое време со неа. Како и да е, работите не се движат кон подобро: постои можност Јувинет да биде депортирана во нејзиниот роден Бразил, а таа се плаши за последиците што оваа промена ќе ги наметне врз нејзиното дете. Таа ги советува жените кои решаваат да забременат додека се во затвор.</p>
<blockquote><p>-Intento convencerlas para que no se queden en estado dentro porque ver a un niño privado de libertad es muy duro, es irresponsable. Ellos no tienen que pagar nuestros errores.</p></blockquote>
<div class="translation">Се обидувам да ги убедам да не забременуваат додека се во затвор бидејќи тешко е да го гледате детето лишено од слобода, тоа е неодговорно. Тие не мораат да плаќаат за нашите грешки.</div>
<p>Во <em><a href="http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Жените и затворот</a></em>, веб-локација за визуелизација на искуствата на жените во затворскиот систем, затвореничката <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Кеби Варнер</a> зборува за нејзината бременост додека одлежувала казна во американскиот затвор и за тоа како била третирана додека била бремена, додека се пораѓала и потоа, кога нејзиното дете било одделено од нејзе. Еве еден извадок во кој таа го опишува процесот на раѓањето:</p>
<blockquote><p>За време на пораѓајот никому не му беше дозволено да влезе во породилната сала. Моето семејство не знаеше дека ќе се пораѓам сè додека не ја напуштив болницата. За време на трите дена таму некои од стражарите остануваа во собата, а кога најголемиот дел од времето, сестрите ги замолуваа да седат надвор пред вратата, тие се жалеа. Слушав ужасни приказни за жени кои биле врзувани за креветот. Многу сум благодарна што ова не го искусив. Повеќето од сестрите човечки се однесуваа кон мене, а не како кон затвореник.</p></blockquote>
<p>Можете да прочитате повеќе сведочења за растењето со еден родител во затвор и различните влијанија врз децата чии мајки се во затвор <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/index.html">на Жените и затворот</a>.<br />
Па, што мислите? Со толку бремени жени во светот кои не добиваат соодветна здравствена нега треба ли да се преземат дополнителни мерки кои ќе им бидат од корист на бремените жени во затвор? Постои ли разлика помеѓу мајките кои отслужуваат казна во затворите и оние надвор од нив? Треба ли различно да се третираат?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор: Споделување на знаење на денот на блогот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/10/2285</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/10/2285#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 10 Sep 2009 11:31:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2285</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одКарлос Суснавас  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во последните 4 години, Денот на блогот (Blog Day) се прославува на 31 август. Откако израелскиот блогер Нир Офир ги собра блогерите во 2005 и сфати дека датата 3108 наликува на зборот блог (Blog), блогосферите од целиот свет го [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/carlos-suasnavas/">Карлос Суснавас</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/03/ecuador-sharing-the-knowledge-on-blogday/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во последните 4 години, <a href="http://www.blogday.org/">Денот на блогот (Blog Day)</a> се прославува на 31 август. Откако израелскиот блогер <a href="http://www.crunchbase.com/person/nir-ofir">Нир Офир</a> ги собра блогерите во 2005 и сфати дека датата 3108 наликува на зборот блог (Blog), блогосферите од целиот свет го одбележуваат денот со собирање на 5 блог препораки, како начин за поттикнување на единство и промовирање на блоговите.</p>
<div id="attachment_94182" class="wp-caption aligncenter" style="width: 210px;"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/blogday_200x400_2009.jpg"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/blogday_200x400_2009.jpg" alt="Poster for BlogDay in Ecuador 2009" title="blogday_200x400_2009" class="size-full wp-image-94182" width="200" height="400"></a>
<p class="wp-caption-text">Постер за денот на блогот во Еквадор 2009</p>
</div>
<p>Оваа година во Еквадор, група од блогери, предводени од Марија Кристина Мартинез од блогот <em><a href="http://srtamartinez.blogspot.com">Ciudad @ City [шпански]</a></em>, ја започнаа „Виртуелната средба на блогери“. Бесплатниот настан беше одржан во Санто Доминго де лос Колорадос, од каде презентациите на говорниците на конференцијата беа емитувани во форма на виртуелен БарКамп (BarCamp) и секој можеше да учествува виртуелно од било кое место во земјата со следење на преносот во живо, истакнат на сајтовите на различни социјални мрежи. Презентациите вклучуваа поткасти, микроблогирање и социјални мрежи. </p>
<p>Мартинез објаснува дека <a href="http://srtamartinez.blogspot.com/2009/08/dia-del-blog-2009-evento-virtual.html">настанот се обидува да ги обедини блогерите со цел да создаде голема заедница за дружење [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>Este proyecto (sin fines de lucro) tiene como objetivo generar un espacio de encuentro virtual para bloggers en ocasión del día Internacional del blog; donde se discutan, expongan, compartan – interactivamente - temas en torno a la blogósfera y la Web Social, y aportar de esta manera en algo a su desarrollo integral y evolución; así como a la alfabetización digital de los internautas hispanohablantes.</p>
</blockquote>
<div class="translation">Овој (непрофитен) проект има за цел да создаде виртуелно место за средба на блогерите по повод Интернационалниот ден на блогот; каде тие може да дискутираат, презентираат и споделуваат – интерактивно – теми поврзани со блогосферата и социјалниот веб и на овој начин да придонесуваат кон неговиот развој и еволуција; како и дигиталната писменост на интернет корисниците кои говорат шпански</div>
<p>Настанот се одржуваше два дена од 30 до 31 август и вклучуваше учество од специјално поканети гости и говорници од Мексико, Шпанија и Аргентина. Со цел да се промовира настанот беше креиран веб-сајтот <em><a href="http://www.diadelblog.com/">Día del Blog [шпански]</a></em>, кој вклучува форум, бесплатни електронски книги и техничка помош за искусни блогери, но исто така за оние кои сакаат да отворат свој блог. Twitter профилот <a href="http://www.twitter.com/diadelblog">@diadelblog [шпански]</a> исто така беше користен за да овозможи новости за настанот.</p>
<p>Групата од блогери, кои помогнаа во координација на настанот, знаат дека да се има свој блог значи дека си способен да ги подучуваш другите и споделуваш своето знаење, и е нешто што учесникот Нати Волф од блогот <em>La Chica de la Luna [es]</em> <a href="http://lachicadelaluna.com/2009/08/dia-del-blog-2009.html">го изјавува</a>:</p>
<blockquote><p>Quienes tenemos un blog sabrán lo grato que es tener uno, pero también sabrán que se debe tener mucha perseverancia y ganas de compartir para poder mantener un blog.</p>
</blockquote>
<div class="translation">Оние од нас кои имаат блог знаат колку е задоволувачки да имаш блог, но исто така знаеме колку упорност и желба за споделување треба да се има за да се одржува блог. </div>
<p>Ваквите типови на иницијативи помагаат да се покаже дека интернетот и светот на веб 2.0 повеќе не се само за привилегираните и токму тоа беше една од целите на организаторите на настанот. </p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/10/2285/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор продолжува да се соочува со вирусот H1N1</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 31 Aug 2009 07:41:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2232</guid>
		<description><![CDATA[Со бројот на смртни случаи како последици од вирусот AH1N1 кој достигна 1300, еквадорците даваат свои мислења  за тоа како модиумите ги информираат граѓаните, како и допирот на блогерите со вирусот. ]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/carlos-suasnavas/">Карлос Суаснавас</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/23/ecuador-continuing-to-face-the-h1n1-virus/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Бројот на смртни случаи од вирусот на грип од типот A H1N1 <a href="http://news.yahoo.com/s/afp/20090819/hl_afp/healthflulatam_20090819192602">достигна 1300 низ Латинска Aмерика,</a> правејќи го регионот најмногу погоден од овој вирус. Јужната хемисфера страда посебно од брзото ширење на вирусот, какo последица на невообичаено ниските зимски температури и во многу земји бројот на заболени од AH1N1 го надмина бројот на заболени од обичниот вирус на грип. Дури и земјите од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mercosur">Меркосур </a>неодамна разговараа за овој проблем за време на <a href="http://www.mercosurnoticias.com/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=27283&amp;Itemid=251">нивниот неодамнешен самит [шпански</a>].</p>
<p>Еквадор е една од земјите која што мораше да се соочи со реалноста на овој вирус. Според <a href="http://www.msp.gov.ec/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=766&amp;Itemid=84">најновите бројки на Министерството за Јавно Здравство [шпански]</a>, до 15 август, имало 23 смртни случаи и приближно 800 заразени со грипот.</p>
<p>Неговиот удар врз здравствените центри во земјата останува на средно ниво и според Министерството за здравство &#8220;побарувачката на медицински услуги е над нормалното ниво, но се уште е под максималниот капацитет на здравствените сервиси&#8221;. Исто така имаше и превентивни мерки како што се<a href="Неговиот удар врз здравствените центри во земјата останува на средно ниво и според Министерството за здравство &quot;побарувачката на медицински услуги е над нормалното ниво, но се уште е под максималниот капацитет на здравствените сервиси&quot;. Исто така имаше и превентивни мерки како шѕо се &quot;привремените суспензии&quot;[шпански] на анти-вирусните реклами бидејќи значителен процент од смртните случаи биле предзвикани од компликации поради користењето на овие лекови без рецепт."> &#8220;привремените суспензии&#8221;[шпански]</a> на анти-вирусните реклами бидејќи значителен процент од смртните случаи биле предзвикани од компликации поради користењето на овие лекови без рецепт.</p>
<p>Јавната перцепција на владиното менаџирање и ширењето на информациите од традиционалните медиуми беше прифатлива, како и мислењето на блогот <em>Annyland </em>[шпански] <a href="http://annyland.wordpress.com/2009/08/07/asciende-a-19-el-numero-de-muertes-por-la-gripe-a-en-ecuador/">кој пишува:</a></p>
<blockquote><p>Ya haciendo un análisis de lo que he visto en otro diarios electrónicos nacionales, uno de los que más información e importancia le da al caso de la Influenza es El Universo, así como el Hoy en su página principal existe una opción que la llaman Gripe Porcina. Al contrario del diario El Telégrafo.</p>
<p>En mi opinión los medio en Internet están dando buena información, acerca de la situación de la Influenza AH1N1 en el país, incluso existen muy buenas notas donde se dan recomendaciones, se informa el origen de la enfermedad y la realidad o los sucesos que pasaron otros países con respecto a este tema que ha acogido la atención a nivel mundial.</p></blockquote>
<div>
<div class="translation">Правејќи анализа на она што го имам видено во другите онлајн национални весници, еден од весниците кој дава најмногу информации и му дава значење на прашањето е <em>El Universo, </em>исто така и во весникот <em>Hoy </em>тие даваат мислење на главната страна во кое се вели: &#8220;Свински грип&#8221;. Ова е спротивно од она што весникот <em>El Telégrafo</em> го прави.</p>
<p>Мое мислење е дека, многу од добрите информации за ситуацијата со AH1N1  вирусот во Еквадор беа дадени онлајн, исто така има добри написи кои даваат одредени препораки, потеклото на болеста и реалноста или настаните кои се случуваат во другите земји кои се однесуваат на оваа тема.</p></div>
<p>Дури и претстедателот на  Еквадор Рафаел Кореа беше <a href="http://www.agi.it/world/news/200908141030-cro-ren0008-h1n1_flu_ecuadorian_president_under_observation">под медицинско набљудување</a> кога според Заменик Министерот за Здравство Марчело Агуилар, член од тимот за обезбедување се зарази со вирусот AH1N1. Сепак, кај еден член од кабинетот беше <a href="http://news.xinhuanet.com/english/2009-08/14/content_11879657.htm">потврдено пристуството на вирусот.</a></div>
<p>Раул Фариас блогер и авторот на <em>Al Lado del Camino</em> [шпански] пишува за <a href="http://raulfa.blogspot.com/2009/08/breves-encuentros-con-la-porcina.html">некои блиски средби по враќањето во Еквадор </a>откако одредено време поминал во Јужна Америка:</p>
<blockquote><p>En Guayaquil, el calor me hizo sentir a salvo hasta hace dos viernes, cuando después de un concierto me encontré con el Ministro Ricardo Patiño y hablé un par de palabras con él sobre unos proyectos (a veces te toca bailar con el diablo). El mismo día mi hermana llegó con los ojos reventados, la garganta inflamada y con malestar de cuerpo. Dos días después me enteré que Patiño era portador de la gripe AH1N1 al igual que el presidente de Costa Rica. La cagada, esta gripe no tiene preferencias, me dije enseguida… Ya han pasado quince días desde el último encuentro con la plaga y no hay síntomas. Si esta es una pandemia al estilo I am legend, donde perecerá una parte importante de la raza humana, después de algunos roces con la enfermedad, creo estar entre los elegidos para salvarse. Eso pienso mientras un moco se me sale de la nariz.</p></blockquote>
<div>
<div class="translation">Во Гуајакил, топлината направи да се чувствувам сигурно се до пред два петоци, кога после концерт, се запознав со министер од владата Рикардо Патино и зборувавме околу некои проекти (некогаш имаш потреба да играш со ѓаволот). Истиот ден мојата сестра пристигна со нејзините сцрвенети очи, воспалено грло и со болки во телото. После два  дена, дознав  дека Патино бил заразен со вирусот AH1N1 како и претседателот на Коста Рика. Лошата работа е што вирусот нема преференци, си реков себе си. Поминаа 15 денови од последниот состанок со вирусот и нема никакви симптоми. Ако ова е  пандемија како онаа од филмот &#8220;Јас сум легенда&#8221;, кога голем дел од попупулацијата исчезнува после мал допир со болеста, мислам дека јас сум помеѓу оние избраните. Ова е она што јас го мислам, во меѓувреме мојот нос почнува да тече.</div>
</div>
<p><small><a href="http://www.flickr.com/photos/guerry-monero/3489991457/">Малата слика од насловната страна</a> е од Гуеру - Морено.</small></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/31/2232/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Еквадор: Евалуација на наставниците од јавните училишта</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 02 Jul 2009 14:05:54 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1593</guid>
		<description><![CDATA[Реформата на образовниот систем во Еквадор беше цел на сегашната влада и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави нов закон ( pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани за време на неделата околу 25 мај. Меѓутоа, Националната унија на наставници [шпански](UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet/">Милтон Рамирез</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/02/ecuador-evaluating-public-school-teachers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Сегашната влада на Еквадор имаше за цел да направи реформи во образовниот систем и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави <a href="http://www.educacion.gov.ec/_upload/pruebas%20docentes.pdf">нов закон </a>(pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани неделата околу 25 мај. Меѓутоа, <a href="http://une.org.ec/">Националната унија на наставници </a>[шпански] (UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско. Само мал дел од наставниците се согласи да се изврши евалуацијата и сега се отвара дискусија за тоа како да се осигура дека учениците добиваат најквалитетно образование од  наставниците.</p>
<div id="attachment_77364" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><img class="size-full wp-image-77364" title="el-oro-ecuador" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/el-oro1.jpg" alt="Unionized teachers marching for a salary increase on the streets of Machala, province of El Oro, Ecuador. Photo used under permission by http://www.diariocorreo.com.ec" width="400" height="232" /></p>
<p class="wp-caption-text">Здружените наставници маршираат  за поголеми плати на улиците на Мачала провинција на Ел Оро, Еквадор. Фотографијата е користена со дозвола од http://www.diariocorreo.com.ec</p>
</div>
<p>Многу групи од Унијата на наставниците се изјаснуваат околу евалуацијата. <a href="http://unecarchi.com/">Унијата од Карчи [</a>шпански], на пример започна <a href="http://unecarchi.com/2009/05/22/plantoneras-para-el-lunes/">протести за поддршка на оние училиште кои одбија да бидат евалуирани [шпански].</a></p>
<p>Дaвид Гуамба од<a href="http://ecua-noticias.blogspot.com/2009/05/quien-no-se-evaluase-devalua.html"> Ecuador Noticias</a> [шпански] објаснува од што се состои евалуацијата и се прашува од што се плашат наставниците:</p>
<blockquote><p>Según el Ministro del ramo, Raul Vallejo, se aplicarán dos tipos de evaluaciones: interna y externa. La interna la realizan colegas, directivos, estudiantes, padres y madres, y el mismo maestro (autoevaluación); además se realiza la observación de una hora de clase. Todas estas evaluaciones internas suman el 50 por ciento de la calificación. Por otra parte está la evaluación externa, que consiste en la aplicación de pruebas sobre conocimientos específicos que tendrán un peso del 30 por ciento, prueba de conocimientos pedagógicos que tendrá un peso del 10 por ciento y prueba de habilidades didácticas que tendrá un peso del 10 por ciento de la calificación total.</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maest</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maestros en programas de capacitación, y recibirán un estímulo económico de 1.200 dólares cada año, hasta la nueva evaluación, que será después de cuatro años.</p></blockquote>
<div class="translation">Според министерот, Раул Ваљего ќе има два типа на евалуации: интерна и екстерна. Интерната ќе ја прават колегите, супервизорите, учениците, родителите и  самите наставници (самоевалуација), тоа исто така вклучува и набљудување на  една четвртина од часовите. Сите овие евалуации сочинуваат 50% од оценката. Исто така има екстерна евалуација, која вклучува тестирање на одредено знаење, кое ја чини 30% оценката, доказ за педагошки вештини кое носи 10% и вештини на поучување кое ќе носи 10% од оценката.<br />
Наставниците кои ќе ја поминат евалуацијата со оценка над 90% (одличен) ќе имаат пристап до стипендии или специјализации и ќе примаат економска стимулација од 1,200 долари секоја година се до новата евалуација, која ќе биде после 4 години.</div>
<p>Наставниците кои нема да ја поминат првата евалуација ќе мора да поминат едногодишна обука после што ќе им биде дадена шанса да бидат евалуирани. Дури тогаш, ако тој или таа не ја поминат евалуацијата, ќе им биде раскинат работниот договор.</p>
<p>Belem Proaño од Temas Para Debatir [шпански]  с<a href="http://beldebate.blogspot.com/2009/05/en-el-numero-190-de-la-revista.html">е сложува дека одбивањето да се биде евалуиран има негативен ефект врз наставниците и дека на овој отпор се гледа како на отпор кон промените</a>, што е нешто низ што минува оваа земја:</p>
<blockquote><p>La educación es un tema muy sensible dentro de una sociedad porque tiene relación con su futuro. Si los maestros se niegan a ser evaluados, más bien presionados por su sindicato, se enfrentan a una imagen mediocre frente a los ciudadanos. Este es un tema muy comentado en el país pero todo se ha quedado prácticamente en la polémica.</p>
<p>Personalmente pienso que ningún profesional debería tener miedo a una evaluación porque las evaluaciones no son represiones sino un instrumento que permite conocer la realidad de la educación. Con ello las medidas que se tomen o las planificaciones que se realicen serán más exactas o menos propensas al error.</p></blockquote>
<div class="translation">Образованието е многу чувствителна тема во општеството бидејќи е поврзано со неговата иднина. Ако наставниците одбијат да бидат евалуирани, под притисок на нивната унија, тие создаваат просечна слика за себе пред сограѓаните. За ова многу се зборува низ земјата, но сепак останува контроверзно.Лично, сметам дека ниту еден професионалец не треба да се плаши од евалуација затоа што евалуациите не се репресија, туку се инструмент кој овозможува да се запознае вистинската слика за образованието. Со тие мерки, планирањето ќе биде многу поточно или помалку склоно на грешки.</div>
<p>Овој отпор предизвика дискусија за улогата на унијата на наставниците и дали таа унија е политички мотивирана или не. Иако блогерот на Ecuador Sin Censura [шпански] отворено е против владата на претседателот Рафаел Кореа, тој смета дека е добра работа што тој и се спротивставува на унијата на наставниците, која пак има блиска врска со политичката партија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Movimiento_Popular_Democr%C3%A1tico">Демократското народно движење</a> (Democratic People&#39;s Movement - DPM).</p>
<p>Поранешниот министер за образование<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Alfredo_Vera"> Алфредо Вера Арата</a> во својот блог ја критикува DPM затоа што група од 30 членови на Демократското граѓанско движење, кои се претставуваат за наставници иако никогаш не биле во училница, <a href="http://alfredovera-ecuador.blogspot.com/2009/05/evaluacion.html">ја манипулираат ситуацијата</a> и тие за тоа примаат плата. Вера е еден од поддржувачите, заедно со моменталниот министер за образование Ваљего, која е позади алтернативата на Унијата - Заедничкиот фронт на едукативните работници (Unitary Front of Education Workers -FUTE), кој е обвинет <a href="http://cronica.com.ec/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=4254:riofrio-es-imposible-que-se-divida-la-une-l-&amp;catid=34:locales&amp;Itemid=56">за одделување на поголем дел од Унијата на наставниците [шпански]</a>. Оваа група од организирани наставници има повеќе од <a href="http://www.lahora.com.ec/frontEnd/main.php?idRegional=1">40 илјади членови</a> и претставува дилема за UNE.</p>
<p>И додека поддршката за евалуацијата се шири, се уште постои одредена симпатија за наставниците низ целата земја. Колумнистот Фернандо Балсека од весникот <a href="http://eluniverso.com/2009/05/29/1/1363/46EB1C5A9DCC4BA1A3F0976E8D255A6E.html">Ел Универзо</a> вели дека владата заборава дека наставниците се малку платени и дека земјата никогаш немала министер за образование кој всушност доаѓа од училница. Исто така смета дека е иронично што официјалните лица кои ја водат евалуацијата доаѓаат од истите училишта и ги учеле истите наставници кои сега се под закана да ги изгубат работните места ако не бидат евалуирани.</p>
<p>Сепак, некои се уште го критикуваат претседателот Кореа заради неговото справување со протестите и евалуациониот процес. Повторно, блогерот од Ecuador Sin Censura [шпански] н<a href="http://ecuadorsincensura.blogspot.com/2009/05/convocatoria-marcha.html">е гледа зошто владата го користи Членот 38, од Законот за образование како основа за отпуштање на наставниците кои ќе одбијат да бидат евалуирани</a>. Членот вели дека наставниците може да бидат отпуштени доколку се докаже нивната некомпетенција, а одбивањето да се тестираат не го покажува тоа.</p>
<p>На крајот, Хулио С. Енрикез од Ultimatum [шпански] смета дека <a href="http://ultimatumkitu.blogspot.com/2009/05/correa-choca-con-la-une.html">Кореа има одредени граници</a> и повикува на дијалог помеѓу двете страни. Тој прашува зошто Кореа, наместо да ги предизвикува лидерите и членовите на унијата, не повика на национален дијалог и им дозволи на едукаторите да бидат сослушани фер и да ги презентираат своите предлози па така заедно да направат како што е најдобро за образованието во Еквадор:</p>
<blockquote><p>Siendo así las cosas ¿Porqué Correa aparece altisonante, con una política de amenazas hacia los profesores de la UNE, francamente tonta. ¿Por qué no convoca al magisterio a un gran diálogo nacional para enfrentar juntos el desafío de transformar para siempre el pesado fardo de una educación básica preterida por todos los gobiernos de turno? ¿Por qué Correa no interroga a la UNE acerca de que propuesta tiene para transformar la educación y la compara con su visión del mundo ahora que como máximo representante de su clase social –la pequeña burguesía progresista–,se erige en clase dominante en el poder? ¿Por qué el método de choque?</p></blockquote>
<div class="translation">Со работите онака како што се, зошто Кореа настапува помпезно со политика на заплашување спрема наставниците од унијата? Искрено, тоа е смешно. Зошто не ги повика наставниците на национален дијалог да се соочат со теретот на основното образование игнорирани од сите влади еднаш за секогаш? Зошто Кореа не ја запраша унијата за нејзините предлози за трансформација на образованието и да ги спореди со својата визија, сега додека тој е највисокиот претставник на неговата социјална класа - прогресивни боржуи кои стануваат доминантна моќна класа?  Зошто овој метод на конфликт?</div>
<p>Се очекува лидерите на Унијата на наставници да имаат состанок на Националниот Комитет во понеделник, 1 јуни и да дискутираат за стратегиите за идните акции и веќе повикуваат на национален марш на 11 јуни. Рафаел Мендез планира да учествува на состанокот кој го свика Кореа во Guayaquil на 29 мај - петок за  поддршка на предлогот за евалуација. Мендез верува дека е важно да се поддржи Кореа и од причина што <a href="http://kevinhurlt.blogspot.com/2009/05/marcha-favor-de-las-evaluacion-y-en.html">12000 наставници </a>(членови на Унијата) ги кешираат чековите без да работат. Toj додава:</p>
<blockquote><p>de ser así, ellos no tendrían autoridad moral para dejar de año a los estudiantes que se nieguen a hacer exámenes en los colegios.</p></blockquote>
<div class="translation">на овој начин, наставниците немаат морално право да им ги намалат оценките на оние ученици кои ќе одбијат да ги направати нивните тестови во училиштето.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила – прв дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 07:45:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1574</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-i/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа преземени се кампањи за подигнување на свеста и други чекори. Во пресрет на <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој ќе се одржи на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји. Ова е првиот дел од приказната, а таа ќе биде составена од два дела.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg"><img title="Дета како пренесува цигли" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg" alt="Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/" width="400" height="410" /></a><p class="wp-caption-text">Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/</p></div>
<p>Од Гватемала, Марсијал Перез Гијермо Херера на Haciendo Camino [шпански], во форма на извештај <a href="http://marcialperezherrera.blogspot.com/2009/02/trabajo-infantil-en-guatemala.html" target="_blank">пишува за набљудувањата на бизнис секторот</a> за користењето деца како работна сила во индустријата за кафе, област на производство што на големо ја користи оваа илегална работа:</p>
<blockquote><p>El objetivo del diagnóstico es establecer un referente de conocimientos, información, causas y efectos del trabajo infantil en el sector caficultor de Guatemala, así como ofrecer insumos que orienten las estrategias de sensibilización, capacitación y divulgación sobre la problemática. Entre otros temas, el diagnóstico aborda el enfoque del sector con respecto al trabajo infantil, sus causas, el papel de la familia, la certificación y legalidad, el relevo generacional y la mano de obra, y la educación y el trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Целта на оваа дијагноза е да се утврди репер на знаење, информации, причини и ефекти од користењето деца како работна сила во секторот за производство на кафе во Гватемала, како и да се обезбеди знаење за да се изготват стратегии за подигнување на свеста, обучување и откривање на овој проблем. Меѓу другото, се однесува и на дијагностичкиот пристап во овој сектор во однос на користењето деца како работна сила, причините за тоа, улогата на фамилијата, потврдување и легалност, генерациската работна сила, образованието и работата.</div>
<p>Во Еквадор, ситуацијата е многу слична, само што индустријата за производство на кафе е замената со индустријата за производство на банани. Еден од претседателските кандидати на земјата<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%81lvaro_Noboa" target="_blank"> Алваро Нобоа</a> бил бизнисмен во индустријата за производство на банани и станал предмет на тешки критики за користењето деца како работна сила. Дечио Мачадо, на блогот <em>Let&#39;s Change the World</em> [шпански],<a href="http://jbcs.blogspot.com/2009/04/ecuador-ante-los-comicios-del-proximo.html" target="_blank"> пишува за некои откритија за индустриите на Нобоа</a>:</p>
<blockquote><p>En abril de 2002 Human Rights Watch emitió un reporte en el que denunciaba que “encontró que niños ecuatorianos, tan jóvenes como de ocho años, trabajando en plantaciones de banano en condiciones precarias”. Chiquita, Del Monte, Dole, La Favorita y Bonita fueron acusadas de ser provistas por plantaciones que empleaban niños como trabajadores.</p>
<p>Noboa, en un acto de sinvergonzonería sin igual, aseguró que no puede ser acusado de propiciar el trabajo infantil en sus haciendas bananeras, dado que el trabajo de menores en el área agrícola en general formaba parte desde hace muchos años de la cultura de la gente del campo en Ecuador. Según Noboa, los padres obligaban a trabajar a sus menores con el fin de evitar que el ocio los conduzca por el camino de la delincuencia.</p></blockquote>
<div class="translation">Во април 2002 година, Human Rights Watch објави извештај во кој силно го критикуваше тоа што „е откриено дека деца од Еквадор, не поголеми од осум години, работат на плантажи со банани во сиромашни услови. Чикита, Дел Монте, Доле, Ла Фаворита и Бонита беа обвинети дека биле снабдувани со банани од плантажи коишто вработувале деца како работници.</p>
<p>Нобоа, фатен во уште поголема бесрамност, рекол дека тој не може да биде обвинет за тоа дека е за користењето деца како работна сила на неговите фарми за банани, затоа што многу години тоа било дел од културата на фармите. Според Нобоа, родителите ги присилувале децата да работат со цел да се избегне сиромаштија што е чекор до криминалот.</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како работи во маркет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor2.jpg" alt="Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ " width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ </p></div>
<p>Аргентинската веб страница <em>Taringa </em>[шпански] <a href="http://new.taringa.net/posts/info/2395524/Trabajo-infantil,-esclavitud-del-siglo-21.html" target="_blank">објавуви детален извештај за користење на децата како работна сила во земјата</a>. Покрај тоа што обезбедува долг список на компании кои ги користат децата како работна рака, се фокусира на компанијата Telefónica Argentina, најголемата компанија за телекомуникации во Шпанија, како една од компаниите којашто е најодговорна за користењето деца како работна сила. Извештајот вклучува фотографија на дете коешто дистрибуира телефонски именици, во центарот на Буенос Аирес. Исто така, има и видео запис од скриена камера на La Alameda Cooperative во провинцијата Мендоза што направи слики од<a href="http://mujerdejuarez.blogspot.com/2009/02/argentina-trabajo-infantil-denigrante.html" target="_blank"> деца коишто работат рурална средина</a>.</p>
<p><a href="http://www.fundses.org.ar/" target="_blank">Фондацијата СЕС (SES)</a> [шпански] во Буенос Аирес работи со млади луѓе и на социјални проблеми. На својот блог тие <a href="http://fundacionses.blogspot.com/2009/06/erradicacion-del-trabajo-infantil.html" target="_blank">пишуваат за проблемот на користењето деца како работна сила во Аргентина</a>:</p>
<blockquote><p>El Trabajo infantil es un problema que crece. En la Argentina trabaja alrededor de medio millón de chicos y chicas menores de 14 años, según datos de UNICEF – Argentina. Fundación SES en convenio con el Ministerio de Educación, ha iniciado durante el mes de Mayo la sistematización de dos experiencias educativas de erradicación del trabajo infantil en las Provincias de Córdoba y Tucumán.</p>
<p>En Córdoba visitamos la Escuela Primaria Polo Godoy Rojo. … Es una escuela atravesada por diferentes problemáticas, pero una de ellas … son los niños y niñas que trabajan como cortadores de ladrillos o los que dejan de asistir en tiempos de la cosecha de la papa o de la vendimia, entre otras. En Tucumán visitamos la experiencia “A través de un Trabajo Interministerial, construimos un futuro distinto para los chicos de Santa Ana” que tiene como propósito favorecer el desarrollo de estrategias de inclusión, reinserción y o permanencia de los niños y las niñas que se encuentran en situación o en riesgo de trabajo en el Sistema Educativo Formal.</p></blockquote>
<div class="translation">Користењето деца како работна рака е проблем кој се шири. Според UNICEF – Аргентина, во Аргентина има приближно половина милион момчиња и девојчиња на возраст под 14 години. Во мај, SES Foundation, во договор со Министерството за образование ја започна систематизацијата на две образовни искуства во поглед на искоренување на користењето деца како работна сила во провинциите на Кордоба и Тукуман.</p>
<p>Во Кордоба, го посетивме основното училиште Поло Годој Рохо&#8230; Тоа е училиште коешто минува низ различни проблеми, но еден од тие проблеми &#8230;се децата што работат како сечачи на тули или оние што заминуваат на одредено време, меѓу другото, да берат компири или грозје. Во Тукуман, ја посетивме кампањата „Преку проект на повеќе министерства, создаваме поинаква иднина за момчињата и девојчињата од Санта Ана“ („Through an Interministerial Project, we construct a different future for the boys and girls from Santa Ana”), која што има за цел да промовира стратегии на развој за инклузија, реинтеграција и/или поврат на момчиња или девојчиња кои се нашле во ситуација или ризикуваат да се најдат во положба на работна сила во рамки на Формалниот образовен систем.</p></div>
<p>Наскоро ќе биде објавен и вториот дел од приказната.</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila" target="_blank">Рената Авила</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet" target="_blank">Милтон Рамирез</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/celeste-calvet" target="_blank">Селесте Калвет</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Америка: Регионите реагираат на H1N1 вирусот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/741</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/741#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 11 May 2009 08:13:36 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Боливија]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Колумбија]]></category>
		<category><![CDATA[Костарика]]></category>
		<category><![CDATA[Мексико]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[малгашки]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=741</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЕдуардо Авила  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Иако епицентарот на избувнување на вирусот H1N1 се наоѓа во Мексико, други земји во регионот наоѓаат начини да го спречат и да се изборат со него. Блогерите одблизу следат што нивните влади превземаат за да го намалат стравот или [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila/">Едуардо Авила</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/04/americas-region-responds-to-the-h1n1-virus/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Иако епицентарот на <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/swine-flu-outbreak-2009/">избувнување на вирусот H1N1</a> се наоѓа во Мексико, други земји во регионот наоѓаат начини да го спречат и да се изборат со него. Блогерите одблизу следат што нивните влади превземаат за да го намалат стравот или дали се одговорни за додавање причини за грижа. Други блогери од Латинска Америка го набљудуваат однесувањето на нивните сограѓани, честопати употребувајќи хумор да ја намалат тензијата.</p>
<p>Како резултат на избувнувањето, откажани или одложени се многу настани и планирани активности за кои се очекува дека ќе привлечат големи толпи, како Њу Виндс Фестивалот закажан за 23 април до 3 мај во мексиканскиот град Екатепек. Гватемалскиот блогер Алан Милс на Revólver [шпански] <a href="http://alanmills.blogspot.com/2009/05/swine-fiction.html">одеднаш имаше потреба да најде алтернативни планови, бидејќи планирал да присуствува на фестивалот.</a></p>
<div id="attachment_72534" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/metro.jpg"><img class="size-full wp-image-72534" title="metro" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/metro.jpg" alt="Photo of the Mexico Metro by Eneas and used under a Creative Commons license http://www.flickr.com/photos/eneas/3471986083/" width="400" height="268" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">Фотографија од метро во Мексико од Енеас и употребена под Криејтив Комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/eneas/3471986083/</p>
</div>
<p>Многу граѓани ги надгледуваат активностите преземени од нивните влади за засилување на јавната свест од можноста вирусот да пристигне во нивната земја. Во Коста Рика, која е втора земја којашто пријави случај во регионот, Хазел Фејгенбалт на <em>Quien Paga Manda</em> [шпански] пишува дека <a href="http://www.quienpagamanda.com/2009/04/madona-con-gripe-porcina-y-otras-estafas/">Министерството за здравство треба повеќе да се потруди да ги спречи аптеките кои се обидуваат да се збогатат со продажба на лажни лекови и лажни вакцини</a>. Еквадорскиот блогер на <em>Dejálo Ser</em> [шпански] го разгледува купувањето на 150,000 дози на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tamiflu">Тамифлу</a> од <a href="http://www.dejaloser.net/2009/05/el-robo-del-tamiflu.html">земја којашто сѐ уште не се соочила со вирусот</a> и дали парите би морало да се потрошат доколку лековите не се искористат и ако се дозволи рокот на употреба да им истече.</p>
<p>Луис Агире од<em> Bloodyhell</em> [шпански] ги критикува активностите на перуанското Министерство за здравство кое објави дека граѓанин на Аргентина влегол во земјата со вирусот H1N1, но <a href="http://bloodyhell-la.blogspot.com/2009/05/sangrecitas-sin-mascarilla.html">се докажа дека е неточно по тестирањето [шпански]</a>. Сепак, штетата беше направена затоа што <a href="http://bloodyhell-la.blogspot.com/2009/04/sangrecitas-con-mascarilla.html">владата веќе го кажа името на лицето за кое се сомневале дека има вирус [шпански]</a>, нешто кое не се прави во другите земји.</p>
<div id="attachment_72536" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/cancun.jpg"><img class="size-full wp-image-72536" title="cancun" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/cancun.jpg" alt="Photo of Tourists in Cancún by El Enigma and used under a Creative Commons http://www.flickr.com/photos/marca-pasos/3494017972/" width="400" height="267" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">Фотографија на туристи во Канкун од страна на Ел Енигма и се користи под Криејтив Комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/marca-pasos/3494017972/</p>
</div>
<p>Однесувањето на другите е тема на којашто често се пишува на блоговите. Во Боливија, Азаел на блогот Abre Los Ojos [шпански] неодамна наишол на <a href="http://azael-abrelos.blogspot.com/2009/05/influenza-influenzia.html" target="_blank">автомобил со четири патници кои носеле маски за лице во градот Ла Паз</a>. Не е познато дека вирусот стигнал до Боливија, но тој забележува дека истите луѓе не прават други едноставни нешта да спречат други несреќи, „Она што е потешко да се види е луѓе кои ги имаат ставено безбедносните појаси во нивните автомобили.“</p>
<p>Велвет на Piso Tres [шпански] Меделин, Колумбија, <a href="http://pisotres.blogspot.com/2009/04/la-puerca-gripe.html" target="_blank">забележува особено фрустрирачки ден додека се возел во јавниот превоз</a> поради реакциите на луѓето околу него.</p>
<blockquote><p>Resulta que soy alérgico a los olores fuertes. Percibo un aroma de prefume muy concentrado e inmediatamente suelto el estornudo. Un estornudo de los clásicos, de los que no matan sino que te dejan aliviado y con sensación de placer. No tiene nada que ver con la gripa de los marranos. Claro, eso no lo saben los que viajan conmigo en el metro.</p>
<p>Hoy estornudé por culpa de un perfume malísimo que olí en el metro. Un señor del frente me miró con rabia asesina. Un niño miro a su mamá con mirada de mártir y abrazó su pierna. La señora me miró como diciéndome “¡homicida”! y se fue. La joven a mi lado -entre otras cosas la culplable de mi delicioso estornudo- se paró y se cambió de vagón. Otro señor cerquita sacó un pañuelo del bolsillo trasero y se tapó la nariz y la boca. En unos treinta segundos se formo un círculo imaginario a mi alrededor y sentí lo que debe sentir un leproso o un paria hindú.</p></blockquote>
<div class="translation">Изгледа дека сум алергичен на јаки мириси. Ако почувствувам јак парфем, веднаш кивам. Едно од тие класични кивања, кое не убива, но ве ослободува и ви дава чувство на задоволство. Нема никаква врска со свинскиот грип. Се разбира, оние кои се возеа со мене во метрото не го знаат тоа.</p>
<p>Денес морав да кивнам затоа што намирисав лош парфем во метрото. Човекот пред мене ме погледна со убиствен поглед. Дете гледаше во мајка си со поглед на маченик и ја прегрна. Жената ме погледна како да велеше „убиство“ и си замина. Тинејџерот на мојата страна – покрај тоа што беше виновникот за моето слатко кивање - стана и го промени метрото. Друг човек во близина извади марамче од џебот и ги покри носот и устата. Во период од 30 секунди, замислен круг се оформи околу мене и се почувствував така како што мора да се чувствува лепрозниот или индиски скитник.</p></div>
<p>Други се обидуваа да користат хумор да подзаборават на грижите. Гандица од Венецуела пишува за „новата слика на смртта“ и <a href="http://khandika01.blogspot.com/2009/04/ah1n1la-nueva-imagen-look-de-la-muerte.html" target="_blank">замислува како би можело да биде во рајот ако ве испрашуваат за причината на смртта [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>- ¿Y usted de qué murió?<br />
Entonces la respuesta correcta debe ser:<br />
- De la gripe AH1N1.</p>
<p>No vaya pues a cometer el garrafal error de mencionar que murió de influenza o gripe porcina -ya sabe AH1N1-nueva-gripe / H1N1- porque la industria-de-alimentos-carne-de-cerdo está muy sensible y pidió el cambio de nombre.</p>
<p>Joder. Como si el nombre gripal tuviera mucha importancia en estos momentos sobre lo que se nos viene encima.<br />
¡Son pues vainas de nosotros los humanos, siempre tan cuidadosos con la imagen-relaciones-públicas!</p></blockquote>
<div class="translation">- и од што умре?<br />
Точниот одговор би требало да гласи:<br />
- од вирусот A - H1N1</p>
<p>Не правете глупава грешка да кажете грип или свински грип – веќе знаете A-H1N1 – нов вид на грип / H1N1 – затоа што свинската индустрија е многу чувствителна и бара името да се смени.</p>
<p>По ѓаволите. Како името да е важно во овие времиња. Какви глупави грешки прават луѓето, секогаш се толку загрижени за имиџот или за односите со јавноста!</p></div>
<p>Џулио Кордоба на <em>Ciencia Ficción</em> [шпански] во Коста Рика објавува <a href="http://www.ficcionblog.com/2009/04/faq-gripemania.html" target="_blank">фиктивна колумна за советување</a> и им договара на прашањата на читателите загрижени за вирусот.</p>
<blockquote><p>Usted cree que me muera?” Anónimo, San José.<br />
R: De la gripe no, en un asalto en San José sí.</p></blockquote>
<div class="translation">Мислиш ли дека ќе умрам? Анонимен, Сан Хозе (главниот град)<br />
Одговор: Од грипот не, но &#8230;..во грабеж во Сан Хозе , да.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/741/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Светски ден на СИДА-та: Позитивно блогирање</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/01/436</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/01/436#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 01 Dec 2008 10:27:17 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Австралија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Демократска Република Конго]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Мозамбик]]></category>
		<category><![CDATA[Океанија]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=436</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏухи Батиа  &#183; Преведено од Валентина Боцевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Оваа година се одбележува 20 годишнината од Светскиот ден на СИДАта, која секоја година се одржува на 1ви декември. Иако влијанието на ХИВ и СИДАта го чувствуваат милиони луѓе глобално секој ден, овој ден особено може да го привлече [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juhie-bhatia/">Џухи Батиа</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/valentina/'>Валентина Боцевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/11/30/world-aids-day-blogging-positively/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" style="float: right; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/11/399601764_89cc5c3ad4_m.jpg" alt="ХИВ/СИДА" width="240" height="180" />Оваа година се одбележува 20 годишнината од <a href="http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/Resources/FeatureStories/archive/2008/20081027_WAD_2008.asp" target="_blank">Светскиот ден на СИДАта</a>, која секоја година се одржува на 1ви декември. Иако влијанието на ХИВ и СИДАта го чувствуваат милиони луѓе глобално секој ден, овој ден особено може да го привлече многу потребното внимание на болеста.</p>
<p>Темата на овогодишниот Светски ден на СИДАта е  „Води – Овласти – Достави“, назначувајќи го политичкото лидерство кое е потребно за да може вистински да се бориме со болеста. Додека глобалниот процент на возрасни кои живеат со ХИВ е останат на истото ниво од 2000, <a href="http://www.unaids.org/en/KnowledgeCentre/HIVData/GlobalReport/2008/2008-gr-mediakit.asp" target="_blank">33 милиони</a> луѓе се уште живеат со вирусот и има скоро 7,500 нови заразени секој ден. Бројот на нови ХИВ инфекции исто така се зголемува во многу земји, како Кина, Кенија, Мозамбик, Русија и Виетнам. СИДАта исто така си го наплаќа својот данок – 2 милиони луѓе умреа од болеста минатата година.</p>
<p>Блогерите од целиот свет ги разгледуваат овие статистики, разменувајќи стории за грижата кон оние со ХИВ/СИДА, како болеста има влијание на секојдневните животи на луѓето, и жигот кој ја придружува болеста. Овие записи од прва рака го покажуваат напредокот што е направен во борбата против болеста и уште колку многу работи сè уште треба да се направат.</p>
<p>На <a href="http://pozforlife.com/" target="_blank"><em>Poz For Life</em></a> 20-годишниот Расел блогира од Австралија и отворено зборува за тоа дека е ХИВ позитивен, со надеж дека тоа ќе ги охрабри другите да се тестираат за сексуално преносливи инфекции и да се практикува безбеден секс. Во неговиот <a href="http://pozforlife.com/2008/09/09/the-beginning/#more-3" target="_blank">прв пост</a> тој се сеќава на моментот кога тој го направил тестот за ХИВ и за ужасниот период на чекање пред да ги добие резултатите. Еве како тој открил дека е ХИВ позитивен:</p>
<blockquote><p>Јас стасав таму [ординацијата на докторот] околу 10:30 утрото и влегов право внатре, изгледаше како да ме чекаа подготвени да ми ја земат душата и да ја фрлат од четвртиот кат. Јас влегов во ординацијата и седнав, тогаш слушнав „Расел, жал ми е но морам да ти кажам дека тестот за ХИВ е позитивен.“ Јас се замрзнав за неколку секунди и само гледав збунето. Чувството на доживотна тишина траеше околу 30 секунди. Тогаш реков „Мислев дека може да излезе така.“ Не можам да поверувам дека го реков тоа, навистина првите зборови од мојата уста беа јас мислев дека може да е така.</p></blockquote>
<p>Блогот <a href="http://aidsrightscongo.org/" target="_blank"><em>AIDS Rights Congo</em></a>, кој и припаѓа на <a href="http://azurdev.org/en/index.html" target="_blank">АЗУР организацијата за развој</a> и е <a href="http://rising.globalvoicesonline.org/" target="_blank">проект на Рајзинг Војсис</a>, ги брани правата на ХИВ-позитивните луѓе. Нивните постови ја прикажуваат дискриминацијата и жигот што го носат оние што живеат со вирусот во Конго. Еден пост <a href="http://aidsrightscongo.org/?p=103" target="_blank">зборува</a> за животот на “Бернадет”, една млада жена која е продавачка на алишта на пазарот Тие-Тие во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pointe_Noire" target="_blank">Поинте-Ноар</a>. Нејзиниот живот се менува кога нејзиниот пријател на пазарот го објавува нејзиниот ХИВ-позитивен статус.</p>
<p>На пазарот, нејзините соседи веднаш ги напуштаат тезгите; кое дури го привлекува вниманието на оние кои се одговорни за управување со пазарот, кои, свесни за фактот дека да се има тезга на пазар е тешко, се изненадени што наоѓаат празни тезги околу неа. Ситуацијата ги стави сите на штрек и оние кои поминуваат од далеку можат да го слушнат озборувањето на соседите за фактот дека таа е жената инфицирана со ХИВ. Како и да е, однадвор нема никакви знаци дека Бернадет е болна,  тоа не може да се прочита од нејзиното лице. Болеста не е во напредна фаза и таа не е на <a href="http://www.who.int/hiv/topics/treatment/en/index.html" target="_blank">АРВ</a> (Анти-ретровирусна) терапија. Таа е нормална млада жена.<br />
Со сите пречки, трауматизирана од ситуацијата, таа престанува со работата во нејзината мала продавничка.</p>
<p>Хуан Карлос,  29-годишен од Еквадор, <a href="http://blogs.poz.com/juan/" target="_blank">блогира</a> за соочувањето со фактот дека е ХИВ позитивен. Во <a href="http://blogs.poz.com/juan/archives/2008/11/en_busca_del_ba_1.html" target="_blank">еден пост</a> тој зборува за важноста на рамнотежата и за користа од тоа да се зборува со некого за она низ кое поминуваш.</p>
<blockquote><p>Многу ХИВ позитивни луѓе бараат помош од психолози низ целиот свој живот. Лично, ако некој го слуша или чита ова … Јас мислам дека е секогаш добро да се зборува со психолог од време на време, помага најцрните денови да станат посветли и ни помагаат да можеме да продолжиме со нашиот живот со вирусот и останатите наши проблеми.</p></blockquote>
<p>Пинои Поз, кој живее во <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D0%B8%D1%82%D0%B8" target="_blank">Кезон сити</a> на Филипините, <a href="http://backinthecloset.blogspot.com/" target="_blank">блогира</a> за животот со ХИВ и за проблемите со кои се соочува откако го објавил својот ХИВ статус. Тој прво се изјаснил како хомосексуалец на возраст од 21 година, но 9 години подоцна се вратил “назад во шифоњерот” откако открил дека е ХИВ позитивен. Во <a href="http://backinthecloset.blogspot.com/2008/11/coming-out.html" target="_blank">овој пост</a> тој зборува за тоа како кажувањето на луѓето дека е ХИВ позитивен не било толку лошо како што очекувал и се плашел од тоа, но сепак е тешко.</p>
<blockquote><p>Искрено, јас бев преголема кукавица самиот да им кажам на моите контакти. И кога велам контакти, јас мислам… во ред, сексуални контакти исто така. Па така го направив второто најдобро нешто. Се повлеков од моите сексуални контакти пред повеќе од една година, и еден пријател ги исконтактира анонимно, да ги посоветува да направат тест за ХИВ. Реакциите беа различни, од прашања кој е испраќачот, одговори на анонимниот број дека тие само што се тестирале, испраќање гнасни пораки  до нивниот наводен ловец,  или највообичаено, под претпоставка дека ја добиле пораката, не одговараа. Но јас чувствував дека тоа беше најпристојно предупредување што можев да го направам.</p></blockquote>
<p>Постојат анегдоти слични на овие постови од целиот свет. <a href="http://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&amp;hl=en&amp;msa=0&amp;msid=116925014949105791191.00045c9dd6cebd5e130f5&amp;ll=24.527135,14.765625&amp;spn=120.298584,316.40625&amp;z=2" target="_blank">Оваа мапа на ХИВ-позитивни блогери создадена од Глобал Војсис</a> го свртува вниманието на повеќе гласови на ХИВ позитивни блогери и оние што се грижат за нив, како и на други граѓански медиуми во врска со ХИВ/СИДА. Па погледнете ги и прочитајте ги нивните неверојатни приказни. Мапата може да ја вметнете, па може да ја додадете на вашата веб страница или блог. Иако беше покрената заедно со Светскиот Ден на СИДАта, мапата ќе продолжи да се надополнува во текот на годината.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/01/436/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>KarmaTube: Промовирање промена преку споделување на видеа</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/12/426</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/12/426#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 12 Nov 2008 10:42:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Храна]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=426</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Karma Tube е онлајн платформа за споделување на видеа, преку која се шират кратки видеа и нивните цели низ интернетот, прикажувајќи совети за акции кои луѓето можат да ги преземат за прикажаната цел. Преку KarmaTube ви ги прикажуваме [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/11/11/karmatube-promoting-change-through-video-sharing/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/11/dibujo.jpg" alt="Karma Tube" width="257" height="172" /><a href="http://www.karmatube.org/index.php" target="_blank">Karma Tube</a> е онлајн платформа за споделување на видеа, преку која се шират кратки видеа и нивните цели низ интернетот, прикажувајќи совети за акции кои луѓето можат да ги преземат за прикажаната цел. Преку KarmaTube ви ги прикажуваме <a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=1340" target="_blank">Skateistan од Авганистан</a>, <a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=1307" target="_blank">Seeds of Light</a> од Јужна Африка и <a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=178" target="_blank">Barrios de Paz</a> од Еквадор.</p>
<p><a href="http://skateistan.org/" target="_blank">Sketeistan</a> е започнат од тројца Австралијци со цел да ја научат младината на Авганистан како да вози скејтборд,  како необична рекреација и дел од крос-културна платформа за учење. Школото за скејтборд  Skateistan е изградено врз напуштен базен во Кабул и момчињата и девојчињата учествуваат во овој ненатпреварувачки спорт. Всушност, ова го истакнува нивната <a href="http://skateistan.org/about-us/faqs/" target="_blank">страница за прашања</a>:</p>
<blockquote><p>Половина од учениците се девојки, со што Авганистан има највисок процент на девојки вклучени во скејтбордингот  од било која друга земја во светот.</p></blockquote>
<p>Следното видео може да се погледне и на <a href="http://www.youtube.com/watch?v=G0cZsVPM6Hk" target="_blank">YouTube каналот на Sketeistan</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/G0cZsVPM6Hk&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/G0cZsVPM6Hk&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.seedsoflight.org/web/" target="_blank">Seeds of Light</a> е програма започната од Лесли Темпл – Турстон во Јужна Африка со цел да се подобри квалитетот на животот во сиромашна заедница. Копање на бунар за вода, посадување на зеленчук за да се подобри имунитетот на децата, започнување на компјутерски и ХИВ/СИДА едукации се само некои од проектите кои се имплементирани во заедницата со помош на г-ата Темпл-Турстон.</p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=oT5-tXclAz0" target="_blank">Следново видео</a> ја прикажува работата на Лесли Темпл-Турстон и заедницата која има корист од неа:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/oT5-tXclAz0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/oT5-tXclAz0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=178" target="_blank">Barrios de Paz</a> е проект на <a href="http://www.serpaz.org/web/" target="_blank">Сер Паз</a>, предводен од Нелса Либертад Курбело Кора, која има работено во Гвајакил со членови на банди, обидувајќи се да ги соедини членовите од различни банди за да работат заедно и во мир. Нелса ги поддржува членовите на бандите од перспективата дека децата кои им се приклучуваат на бандите го прават тоа од потребата да бидат дел од фамилија и во потрага по поддршка и насока: кога ќе им се дадат правилни насоки тие ја имаат енергијата и карактерот да работат во мир и кога ќе им се пружи љубов тие ја имаат моќта да се променат на подобро. Во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=M6s5MKcsKpg" target="_blank">9 минутното видео</a> Нелса говори за бандите, психологијата на членовите на бандите и како програмата им помогнала на тинејџери да излезат од насилството. Целосниот документарец е поделен на два дела и може да се погледне <a href="http://www.youtube.com/watch?v=WKI0ATzcgLs" target="_blank">тука</a> и <a href="http://www.youtube.com/watch?v=SO6IabnT-gI" target="_blank">тука</a>.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/M6s5MKcsKpg&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/M6s5MKcsKpg&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Постојат многу други инспиративни проекти и видеа кои може да се погледнат на <a href="http://www.karmatube.org/index.php" target="_blank">KarmaTube</a>. Инспиративно е да се види како добри луѓе прават добри работи за други.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/12/426/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Eквадор: Злоупотребата на медиумите во текот на кампањата за Уставен референдум</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/14/323</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/14/323#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 14 Aug 2008 10:06:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=323</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМилтон Рамирес  &#183; Преведено од Соња Златевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Тарку пешадинец во текот на вечерта по повод ослободувањето во Куито – Фотографија од Преседенција де ла Република употребена под Криејтив Комонс.
10ти Август се смета за државен празник на Еквадор, бидејќи на овој датум во 1809 година луѓето од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet/">Милтон Рамирес</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sonja/'>Соња Златевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/08/13/ecuador-the-use-of-media-during-constitutional-referendum-campaign/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/08/10-de-agosto.jpg" alt="Торку пешадинец" width="500" height="335" /></p>
<p style="text-align: center;"><small>Тарку пешадинец во текот на вечерта по повод ослободувањето во Куито – Фотографија од <a href="http://www.flickr.com/photos/presidenciaecuador/" target="_blank">Преседенција де ла Република</a> употребена под Криејтив Комонс.</small></p>
<p>10ти Август се смета за државен празник на Еквадор, бидејќи на овој датум во 1809 година луѓето од Куито предводени од националниот херој <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Eugenio_Espejo" target="_blank">Евгенио Еспехо</a> ја декларираа својата независност од Шпанија. Еквадорците дома и во странство го прославија Денот на независноста со кренати знамиња, огномети, музички фестивали, културни изложби и многу повеќе. Како и да е, блогосферата сѐ уште го имаше на ум претстојниот референдум, посебно откако медиумите, а посебно телевизијата се повеќе ги загадува умовите на децата и луѓето и како овие простори се злоупотребени од владата за промоција на <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/28/ecuador-new-constitution-ready-for-vote-in-referendum/" target="_blank">Уставниот референдум</a>.</p>
<p class="MsoNormal"><a href="http://andresmartinez.wordpress.com/2008/08/07/telebasura/" target="_blank">Андрес Мартинез (шпански)</a> од <em>Атениенс во Мадрид</em>, зборува за погрешното сфаќање на слободниот говор од Еквадорската телевизија и дека тие одат надвор од концептот на етиката , моралноста и надвор од нормалните граници на слободата. Тој тоа го нарекува „Телеѓубре“:</p>
<blockquote>
<p class="MsoNormal">A esto se debe sumar la tergiversación de contenidos por parte de los propios medios de comunicación, situación visible pues amparados en el derecho fundamental a emitir información, estos, manipulan, agreden, intoxican, deforman, deseducan y pervierten. La libertad de información ha terminado por ser una libertad propia de los medios y no de la sociedad y el ciudadano como debería ser</p>
</blockquote>
<div class="translation">Кон ова, уништувањето на содржината од повеќето медиуми мора да се земе во предвид и очигледно е дека се заштитени од фундаменталното право да пренесуваат информации, тие манипулираат, напаѓаат, трујат, уништуваат, искривуваат и контраобразуваат. Слободата на говорот заврши должејќи се на тоа што тоа е само слобода за медиумите, а не за општеството и граѓаните, како што треба да биде.</div>
<p><a href="http://laalharaca.com/2008/08/08/presidencia-tv/" target="_blank"><em>Ла Алхараца (шпански)</em></a> тврди дека постојат и подобри цели за употреба на парите потрошени од дел од владата. Работејќи за една од најголемите рекламни компании во Еквадор, таа вели дека трошењето на 40 милиони долари за реклама е премногу и ваков преседан нема во историјата на Еквадор. Зборувајќи на ТГП (Таргет Грос Рејтинг Поинтс), таа тврди:</p>
<blockquote><p>Lo cierto es que el vendaval de publicidad oficial al que estamos expuestos los ecuatorianos es impresionante. Son casi 15 millones de dólares gastados hasta el momento, que en realidad corresponden a una campaña de un valor de 40 millones de dólares, en el lapso de 19 meses de gobierno. Se han desembolsado 15, en base a descuentos otorgados por los medios, pero el valor real de la campaña es 40 millones de dólares (según fuente El Universo).</p></blockquote>
<div class="translation">Вистината е дека напливот на владини реклами на кои што Еквадорците се изложени е импресивен. Тоа се 15 милиони долари потрошени досега, што одговара на кампања вредна 40 милиони долари во изминатите 19 месеци на Владата. 15 милиони долари беа распоредени, врз основа на попустот овозможен од медиумите, но вистинската вредност на кампањата е 40 милиони долари (според изворот Ел Универзо).</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/14/323/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Америка: Регионот го прославува ослободувањето на Бетанкур и другите заложници</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/04/238</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/04/238#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 04 Jul 2008 09:45:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Боливија]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Колумбија]]></category>
		<category><![CDATA[Парагвај]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=238</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЕдуардо Авила  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Целиот регион на Латинска Америка прославуваше со луѓето од Колумбија по проширувањето на веста дека поранешниот претседателски кандидат Ингрид Бетанкур и 14 други заложници се ослободени. Во операцијата наречена „Џаки“, Бетанкур, 3 граѓани на САД и 11 членови на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila/">Едуардо Авила</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/04/americas-region-celebrates-rescue-of-betancourt-and-other-hostages/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Целиот регион на Латинска Америка прославуваше со луѓето од Колумбија по проширувањето на веста дека поранешниот претседателски кандидат <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ingrid_Betancourt">Ингрид Бетанкур</a> и 14 други заложници се ослободени. Во операцијата наречена „Џаки“, Бетанкур, 3 граѓани на САД и 11 членови на колумбиските сили беа ослободени по обидот за спасување. Блогери од многу земји низ Латинска Америка ја споделија својата возбуденост и ги напишаа своите лични размислувања.</p>
<p><strong>Еквадор </strong>– <em>Кроника Керо</em> [es] напиша за <a href="http://cronicacero.blogspot.com/2008/07/libre-libre-ingrid-mil-veces-libre.html">иконата која што Бетанкур постана</a>:</p>
<blockquote><p>СЛОБОДНА. Баш така со големи букви. […] Бетанкур стана универзален глобален имиџ. […] Го отворивме весникот и го видовме нејзиното ослободување, ние се солидираме со нашите браќа од Колумбија, оние кои бараат мир пред конфронтација. Бетанкур е симбол за борбата против киднапирањето. Денес, Колумбијците се будат различно. Мислам дека и светот, кој сочувствуваше со нив и беше трогнат од нивната приказна, се буди различно.</p></blockquote>
<p><strong>Боливија </strong>– Карлос Густаво Мачикадо Салас од <em>Гучиос</em> [es] ги коментира <a href="http://guccios.blogspot.com/2008/07/un-da-feliz-para-el-mundo.html">зборовите на Бетанкур после нејзиното ослободување</a>:</p>
<blockquote><p>За мене, најважна беше пораката од Ингрид за љубов и опростување, дека таа се молела за смрт и за герилите и како додаток, таа го понуди своето опростување. По тешкотијата и малтретирањето кое таа мораше да го преживее, секој би помислил дека таа би имала само омраза и презир во нејзината душа, но баш спротивно, таа зрачеше со духовен мир и неверојатна поврзаност со Господ. Тоа беше нешто навистина прекрасно и треба да не натера да се насочиме кон нашите мисли за животот.</p></blockquote>
<p><strong>Аргентина </strong>– Мариан Б од <em>Разновидни, Бесмислени и Непотребни Лутања</em> [es] исто така <a href="http://maberks.blogspot.com/2008/07/ingrid-estoy-escuchando-su-discurso-en.html">го истакнува говорот на Бетанкур</a>:</p>
<blockquote><p>Го слушам нејзиниот говор на аеродромот и им завидувам на Колумбијците бидејќи уште еднаш може да се пофалат со одличен, исклучителен и неверојатен политичар. Ќе биде од голема важност за Колумбија ако таа се кандидира за претседател и биде избрана.</p></blockquote>
<p><strong>Гватемала </strong>– <em>Пренса Негра</em> [es] е задоволен бидејќи <a href="http://prensanegragt.blogspot.com/2008/07/liberada-ingrid-betancourt.html">претседателот на Венецуела Хуго Чавез имал многу малку поврзаност со спасувањето</a>:</p>
<blockquote><p>Спасувањето на Бетанкур, без сомневање, беше најконтроверзното киднапирање од ФАРС во последните години. Најдобро од се е тоа што беше направено без помош од Чавез, бидејќи ако тој имаше нешто со тоа, ќе слушневме се околу тоа!</p></blockquote>
<p><span style="color: #000000;"><strong>Перу </strong></span>– <em>Меносчанас </em>[es] пишува за тоа <a href="http://menoscanas.blogspot.com/2008/07/golpe-las-farc.html">што значи ова за герилската група ФАРС</a>.</p>
<blockquote><p>Насмевките на поранешните затвореници покажува дека ова е еден од најјаките удари на ФАРК, бидејќи сите погледи сега се насочени кон Колумбија. Случајот на Ингрид Бетанкур е најпрепознатливиот и насмевките и прегратките помеѓу поранешните затвореници и повторното обединување со нивните сакани, покажа дека после долг кошмар, сепак може да излезе од него.</p></blockquote>
<p>Диана Зорила од <em>Морена Ескриб</em> [es] <a href="http://morenaescribe.blogspot.com/2008/07/ingrid-betancourt-ya-es-libre.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Таа стана симбол за катастрофата која ФАРС му ја нанесе на колумбискиот народ и нејзиното ослободување, заедно со другите 14, е многу важна морална победа за Колумбија.</p></blockquote>
<p><strong>Парагвај </strong>– Едвин Бритез од <em>Деречо Вијо</em> [es] пишуваше за Бетанкур претходно во декември и повторно пишува за <a href="http://www.abc.com.py/blogs/post_view.php?bl_id=429&amp;id=d5e67ced15e86d994718b27caa9de6e7">добрите вести кои се рашириле низ земјата</a>:</p>
<blockquote><p>Задоволен сум што знам дека денес многу луѓе излегоа на улиците од Асунчион и ја покажаа својата среќа со свирење од автомобилите, за ослободувањето на Ингрид. Многу од нив беа жени. Денес, сите ние, на некој начин, сме послободни од претходно.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/04/238/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
