<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Авганистан</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/central-asia-caucasus/afghanistan/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Египет: Нема овации за Нобеловата награда на Обама</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 12 Oct 2009 09:07:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Ирак]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Норвешка]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2684</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одТарек Амр  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tarek-amr/">Тарек Амр</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/09/egypt-no-accolades-for-obamas-nobel-peace-prize/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите беа среќни, затоа што ова им даде надеж дека секој и секаде може да ја освои наградата. Не беа само обичните луѓе шокирани што тој ја доби наградата,дури и <a href="http://www.google.com/hostednews/ap/article/ALeqM5gzqP6wOm-0n3ddq-Zez6X801zp1AD9B7J4RO0"> Associate Press го има истото гледиште:</a></p>
<blockquote><p>Еден од најмладите американски претседатели, кој работи помалку од девет месеци - и само 12 дена од истекот на рокот за номинирање за Нобеловата награда, минатиот февруари - ова е огромна чест.<br />
Добивањето на наградата изгледа дека е повеќе за ветувањата на Обама отколку за неговата работа.</p></blockquote>
<p><strong>Египетските реакции почнаа со објави на <em>Twitter</em></strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/amradelamin/status/4730739638">@amradelamin</a>: Oбама ја доби Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/fustat/status/4730423146">@fustat</a>: Претседателот Обама ја доби Нобеловата награда за мир за  2009</div>
</blockquote>
<p><strong>Некои беа навистина затекнати.</strong></p>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">Ghafari</a>: نعم! اوباما فاز بنوبل للسلام؟ سلام ايه؟ وفين وامته؟.</div>
</blockquote>
<div class="translation"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">@Ghafari</a>: Да! На Обама му ја дадоа Нобеловата награда за мир? Кој мир? Кога и како?</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/embee/status/4731233003">@embee</a>: Oбама? УПМ?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4730618666">@alaa</a>: Oх, упм. Претседателот на државата кој води две превентивни војни во две земји (ќе го игнорирам Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/waelabbas/status/4733066831">@waelabbas</a>: Oбама ја доби наградата за помагање на диктатори</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Ssirgany/status/4732975979">@Ssirgany</a>: Номинацијата за наградата истекуваше до 1 февруари, само  10 дена откако Обама ја презеде функцијата. Што направи тој за тие 10 дена?</div>
</blockquote>
<p><strong>Додека повеќето почнаа да се шегуваат за ова</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/nightS/status/4730603755">@nightS:</a> Oбама и Нобеловата награда за мир?!?!?! Претпоставувам дека е добра вест..Мислам дека во 2010 јас ќе ја добијам ако видоа дека тој навистина ја заслужи!!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Sarahcarr/status/4730753786">@Sarahcarr</a>: Церемонијата на доделувањето на Нобеловата награда требаше да се одржи во Авганистан, проследена од роднините на жртвите, заклани од трупите на Обама.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4730897127">@minazekri</a>: Добитникот на Нобеловата награда за мир, г-от Обама, ќе достави барање за зголемување на неговите трупи, во неговата војна во Авганистан.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4732409100">@minazekri</a>: Авганистан, Ирак и сега Обама ќе го КАЗНАТ Иран, секако тој е најдобриот избор за Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731345623">@moftasa</a>: Чудно како политичарите ја добиваат наградата без воопшто да направат нешто, а научниците , понекогаш ја добиваат децении по нивните откритија.<br />
<a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731362686">@moftasa</a>: Барбара Меклинток ја доби Нобеловата награда за медицина во 1983 за нејзиното откритие на генетската транспозиција (промена,менување) во 40-тите и 50-тите.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4732782481">@alaa</a>: @moftasa посмешно е како Мандела требаше да чека до добивањето и мораше да ја подели со расистички убиец или како Ганди не успеа да ја добие 4 пати.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731373459">@WilYaWil</a>: Oбама можеби ја заслужи за говорите, ама не за мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: قلت لابوي و انا صغير يابا انا عاوز آخد جايزة نوبل ضحك علي الندل و قالي ذاكر و ابقى عالم و انت تاخدها أتاريني الأسهل اني ابقى سفاح</div>
</blockquote>
<div class="translation">
<div><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: Еднаш, кога бев млад, му кажав на татко ми дека сакам да ја добијам Нобеловата награда. Тој се насмеа и ми рече дека морам да учам за научник за да ја земам, но изгледа дека е полесно да станеш убиец за да ја добиеш.</div>
</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731347861">@WilYaWil</a>: Kaнје Вест го прекина говорот  на Обама при примањето на наградата „Ќе ти дозволам да завршиш, но ова е најлошиот избор на сите времиња за Нобеловата награда за мир“</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Amiralx/status/4732024757">@Amiralx</a>: И јас треба да добијам Греми за пеење под туш!</div>
</blockquote>
<p>Arabawy исто така напиша <a href="http://arabist.net/arabawy/2009/10/09/murder-your-way-to-nobel/">посебна статија за ова</a> на неговиот блог.</p>
<blockquote><p>Касапот на Ирак и Авганистан (и Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир. Честитки! [Мабрук!] Одличен ден за светската слобода. Oбама, Манхем Бегин, Хенри Кисинџер–сите се луѓе кои ја направија планетава одлично место за живеење. Зошто не можат и Мубарак и Хабиб ел Адли да ја добијат? Пораката која овие г**нари во Норвешка ја испраќаат: Со убиства и касапење до Нобелова награда.</p></blockquote>
<p><strong>И конечно, некои имаат поинакво гледиште:</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/majdtweets/status/4731008358">@majdtweets</a>: Од посветлата страна: Сега кога Обама ја доби наградата, можеби навистина ќе посака/ќе мора да ја заслужи титулата и да создава мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/sarsour/status/4731807288">@sarsour</a>: Ми се допаѓа Обама -ми изгледа супер човек. Сепак, ми се чини дека добива повеќе за работите ПРЕД навистина да ги направи.</div>
</blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египетската болница во Баграм</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/431</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/431#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 18 Nov 2008 17:03:13 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=431</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМаруа Рака  &#183; Преведено од Соња Златевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Египет управува со една мала воена болница во Баграм, Авганистан. Печатот штотуку дозна за тоа – и еден блогер се прашува зошто им треба толку  време на главните медиуми да известат за такви инспиративни стории.
Јесуз ја  постави [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marwa-rakha/">Маруа Рака</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sonja/'>Соња Златевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/11/16/the-egyptian-hospital-in-bagram/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Египет управува со една мала воена болница во Баграм, Авганистан. Печатот штотуку дозна за тоа – и еден блогер се прашува зошто им треба толку  време на главните медиуми да известат за такви инспиративни стории.</p>
<p>Јесуз ја  постави следната статија како инспирација на нејзиниот блог <a href="http://www.chocolatemintsinajar.com/blog/2008/11/the-egyptian-hospital-in-bagram/">Чоколаден пеперминт во тегла</a>:</p>
<blockquote><p>Ал Ахрам го отпечати овој<a href="http://www.ahram.org.eg/Index.asp?CurFN=fron8.htm&amp;DID=9763"> напис </a>денес за египетската болница во Баграм, Авганистан. Тоа е мала воена болница во Баграм којашто  лекува авганистански пациенти бесплатно, обезбедува вештачки екстремитети  и изведува  офтамолошки операции. Водена од Ахмед Ашри, од болница којашто примаше 100 пациенти дневно прерасна во болница којашто го прима и лекува секого што ќе влезе во неа. Ова е прекрасна сторија за тоа што всушност можат да направат Египјаните.</p></blockquote>
<p>Језус беше вознемирен од тоа како медиумите се поставија спрема оваа вест достојна за почитување:</p>
<blockquote><p>Написот прво беше објавен од сениор авијатичарот  во воздухопловството  Џорџ Клутиер за <a href="http://www.defenselink.mil/news/newsarticle.aspx?id=51422">сервисот за вести на американските сили</a> во почетокот на октомври. Зошто на нашите медиуми им беше потребен повеќе од еден месец да известат за нешто толку специјално и инспиративно? И зошто нашата војска не го прави истото и во Египет? Со сета почит кон Авганистанистанците, но на египетските пациенти  им е потребна исто толку помош  и ја заслужуваат од владата, и тие плаќаат даноци исто така.</p></blockquote>
<p>На крајот таа вели:</p>
<blockquote><p>Посакувам да можеме да гледаме повеќе болници како оваа и повеќе луѓе како полковникот, коишто се спремни да одат една милја подалеку за луѓето на кои им треба тоа.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/431/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>KarmaTube: Промовирање промена преку споделување на видеа</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/12/426</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/12/426#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 12 Nov 2008 10:42:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Храна]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=426</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Karma Tube е онлајн платформа за споделување на видеа, преку која се шират кратки видеа и нивните цели низ интернетот, прикажувајќи совети за акции кои луѓето можат да ги преземат за прикажаната цел. Преку KarmaTube ви ги прикажуваме [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/11/11/karmatube-promoting-change-through-video-sharing/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/11/dibujo.jpg" alt="Karma Tube" width="257" height="172" /><a href="http://www.karmatube.org/index.php" target="_blank">Karma Tube</a> е онлајн платформа за споделување на видеа, преку која се шират кратки видеа и нивните цели низ интернетот, прикажувајќи совети за акции кои луѓето можат да ги преземат за прикажаната цел. Преку KarmaTube ви ги прикажуваме <a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=1340" target="_blank">Skateistan од Авганистан</a>, <a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=1307" target="_blank">Seeds of Light</a> од Јужна Африка и <a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=178" target="_blank">Barrios de Paz</a> од Еквадор.</p>
<p><a href="http://skateistan.org/" target="_blank">Sketeistan</a> е започнат од тројца Австралијци со цел да ја научат младината на Авганистан како да вози скејтборд,  како необична рекреација и дел од крос-културна платформа за учење. Школото за скејтборд  Skateistan е изградено врз напуштен базен во Кабул и момчињата и девојчињата учествуваат во овој ненатпреварувачки спорт. Всушност, ова го истакнува нивната <a href="http://skateistan.org/about-us/faqs/" target="_blank">страница за прашања</a>:</p>
<blockquote><p>Половина од учениците се девојки, со што Авганистан има највисок процент на девојки вклучени во скејтбордингот  од било која друга земја во светот.</p></blockquote>
<p>Следното видео може да се погледне и на <a href="http://www.youtube.com/watch?v=G0cZsVPM6Hk" target="_blank">YouTube каналот на Sketeistan</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/G0cZsVPM6Hk&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/G0cZsVPM6Hk&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.seedsoflight.org/web/" target="_blank">Seeds of Light</a> е програма започната од Лесли Темпл – Турстон во Јужна Африка со цел да се подобри квалитетот на животот во сиромашна заедница. Копање на бунар за вода, посадување на зеленчук за да се подобри имунитетот на децата, започнување на компјутерски и ХИВ/СИДА едукации се само некои од проектите кои се имплементирани во заедницата со помош на г-ата Темпл-Турстон.</p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=oT5-tXclAz0" target="_blank">Следново видео</a> ја прикажува работата на Лесли Темпл-Турстон и заедницата која има корист од неа:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/oT5-tXclAz0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/oT5-tXclAz0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.karmatube.org/videos.php?id=178" target="_blank">Barrios de Paz</a> е проект на <a href="http://www.serpaz.org/web/" target="_blank">Сер Паз</a>, предводен од Нелса Либертад Курбело Кора, која има работено во Гвајакил со членови на банди, обидувајќи се да ги соедини членовите од различни банди за да работат заедно и во мир. Нелса ги поддржува членовите на бандите од перспективата дека децата кои им се приклучуваат на бандите го прават тоа од потребата да бидат дел од фамилија и во потрага по поддршка и насока: кога ќе им се дадат правилни насоки тие ја имаат енергијата и карактерот да работат во мир и кога ќе им се пружи љубов тие ја имаат моќта да се променат на подобро. Во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=M6s5MKcsKpg" target="_blank">9 минутното видео</a> Нелса говори за бандите, психологијата на членовите на бандите и како програмата им помогнала на тинејџери да излезат од насилството. Целосниот документарец е поделен на два дела и може да се погледне <a href="http://www.youtube.com/watch?v=WKI0ATzcgLs" target="_blank">тука</a> и <a href="http://www.youtube.com/watch?v=SO6IabnT-gI" target="_blank">тука</a>.</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/M6s5MKcsKpg&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/M6s5MKcsKpg&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Постојат многу други инспиративни проекти и видеа кои може да се погледнат на <a href="http://www.karmatube.org/index.php" target="_blank">KarmaTube</a>. Инспиративно е да се види како добри луѓе прават добри работи за други.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/12/426/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Aвганистан: Казната на Парвез Камбакш ублажена на 20 години</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/28/409</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/28/409#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 28 Oct 2008 14:39:20 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=409</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏошуа Фуст  &#183; Преведено од Соња Златевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Барем не е смрт:
Авганистанскиот апелационен суд во вторникот ја отфрли смртната казна за студентот по новинарство кој беше обвинет за богохулење бидејќи поставувал прашања на час за правата на жените според Исламот. Но судиите сепак го осудија на 20 години затвор.
Случајот [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/joshua-foust/">Џошуа Фуст</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sonja/'>Соња Златевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/10/22/sayed-pervez-kambakhshs-sentence-commuted-to-20-years/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Барем <a href="http://www.msnbc.msn.com/id/27297183/" target="_blank">не е смрт</a>:</p>
<blockquote><p><img class="alignleft" style="float: left; margin-left: 5px; margin-right: 5px;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/07/parviz.jpg" alt="" width="100" height="108" /><span lang="MK">Авганистанскиот апелационен суд во вторникот ја<span> </span>отфрли<span> </span>смртната казна за студентот по новинарство кој беше обвинет за<span> </span>богохулење бидејќи поставувал прашања на час за правата на жените според Исламот. Но судиите сепак го осудија на 20 години затвор.</span></p>
<p><span lang="MK">Случајот против 24 годишниот Парвез Камбакш, чијшто брат со неговото пишување ги разлути авганистанските владетели на војната, започна да го симболизира пад на Авганистан за ултраконзервативните погледи во религијата и индивидуалната слобода.</span></p></blockquote>
<p><span lang="MK">Барем еден сведок тврди дека бил застрашен за лажно да сведочи против Камбакш на неговото прво судење во јануари. Сега, Камбакш 24, треба да помине 20 години во озлогласениот Пул–и Чарки затвор за злосторство<span> </span>„сомневање во исламот“</span></p>
<p style="text-align: center; "><img class="aligncenter" src="http://img.skitch.com/20081022-x4f9e4acye2q6wr8rgsq3k5hmp.jpg" alt="" width="378" height="404" /></p>
<p style="text-align: center; "><span lang="MK"><em>Затворот Пул–и Чарки источно од Кабул, мапа на Гугл </em><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;hl=en&amp;geocode=&amp;q=Kabul,+Afghanistan&amp;ie=UTF8&amp;ll=34.519817,69.349051&amp;spn=0.01676,0.030298&amp;t=h&amp;z=15"><em>овде</em></a></span><span style="font-size: 12pt; font-family: "><span lang="MK"><em>.</em></span></span></p>
<p><span lang="MK">Случајот  на Парвез Камбакш беше покриван претходно и од <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/07/11/257" target="_blank">Глобал војсис</a> и од <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/07/10/no-movement-on-death-sentence-for-afghan-internet-user/" target="_blank">Глобал војсис адвокаси</a>.<br />
</span></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/28/409/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Нема промени за смртната казна на авганистанскиот корисник на интернет</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/11/257</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/11/257#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 11 Jul 2008 07:43:30 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=257</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏошуа Фуст  &#183; Преведено од Валентина Боцевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Сајед Парвез Камбакш е студент по новинарство на универзитетот Балк во Мазар – Шариф. Тој наводно копирал текст од иранска веб страница која го критикува ставот на исламот за третманот на жените, и додал свои мисли за тоа – [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/joshua-foust/">Џошуа Фуст</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/valentina/'>Валентина Боцевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/09/afghanistan-sayed-parwez-kambakhsh-death-sentence-upheld/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" style="margin: 5px; float: left;" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/07/parviz.jpg" alt="Сајед Парвез Камбакш" width="100" height="108" />Сајед Парвез Камбакш е студент по новинарство на универзитетот Балк во Мазар – Шариф. Тој наводно копирал текст од иранска веб страница која го критикува ставот на исламот за третманот на жените, и додал свои мисли за тоа – како што еден блогер би го направил истото. За ова, авганистанските разузнавачки служби го испитуваа, и по неговото апсење, судот во провинцијата Балк го осуди за ерес и му донесе пресуда смртна казна.</p>
<p>Во неговото последно сослушување, според Жан Мекензи од  IWPR, Камбакш беше <a href="http://www.iwpr.net/?p=arr&amp;s=f&amp;o=345224&amp;apc_state=henparr" target="_blank">искаран од неговиот судија</a>:</p>
<blockquote><p>Судијата Абдул Салам Џазизада кој претседаваше стави во незгодно неколку авганистански администрации. Тој е остаток од талибанскиот режим и неговиот антагонизам кон обвинетиот беше очигледен…</p>
<p>За време на судењето, Џазизада ја преведе улогата на јавен обвинител, а не на непристрасен судија, влегувајќи во легален дуел со адвокатот од одбраната Мохамед Афзал Нуристани. Немајќи дрвен чекан, тој постојано удираше со своето пенкало во микрофонот со цел да запре Нуристани да го брани својот клиент.</p>
<p>Без престанување судијата го напаѓаше Камбакш, кој седеше блед но смирен во столот за обвинети.</p>
<p>“Само кажи ми зошто ги направи овие работи,” инсистираше Џазизада. “Кои беа твоите мотиви?”</p>
<p>“Не можам да кажам причини, затоа што јас не направив ништо,” одговори Камбакш.</p></blockquote>
<p>Како што се тврди, Камбакш бил тепан пред неговото прво затворање минатиот декември, но според времето поминато пред да му се закаже преглед, најголем дел од неговите физички белези биле заздравени. Иако ја призна вината, тој изјави дека го направил тоа под принуда.</p>
<p>Камбакш исто така е обвинет дека има проблеми во моралното однесување, како поставување премногу прашања на час, привлекување на внимание и популарност, за нељубезност, и препраќање на непристојни шеги преку неговиот мобилен телефон.</p>
<p>Камбакш се соочува со многу тешкотии: неговите адвокати од одбраната го немаа проучено неговото досие дури една недела пред првото сослушување, и Сенатот ја <a href="http://www.iht.com/articles/ap/2008/05/17/asia/AS-GEN-Afghan-Death-Sentence.php?page=1" target="_blank">искажа својата поддршка</a> за негова егзекуција, заедно со некои конзервативни свештеници и некои племенски старешини.</p>
<p>Во 2006, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Abdul_Rahman_(convert)" target="_blank">Абдул Раман</a> беше осуден на смрт затоа што ја сменил верата, се похристијанил. Животот му беше поштеден кога, под силен меѓународен притисок, тој беше прогласен за ментално болен и депортиран во Италија. Сличен меѓународен притисок не е очигледен во случајот на Камбакш: приказната за неговиот случај во меѓународните медиуми се нема појавено со месеци, и покрај загрижувачките индикации дека ова е <a href="http://www.guardian.co.uk/world/2008/jan/23/humanrights.afghanistan" target="_blank">случај на одмазда</a> за работата на неговиот брат за IWPR.</p>
<p>Погледнете срцекршечки слики од авганистански полицаец како го придружува Сајед Парвез Камбакш по судското сослушување во Кабул на 18ти мај 2008, на <a href="http://www.daylife.com/photo/0bNt8xu5Gscef" target="_blank">страницата на ДејлиЛајф</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/11/257/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Пангеа ден: На 10 мај видеа за промена на светот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/26/118</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/26/118#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 26 Apr 2008 19:10:19 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Руанда]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Танзанија]]></category>
		<category><![CDATA[Тип]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=118</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
На 10 мај 2008 година во 18:00 ГМТ, ќе бидат емитувани 24 филмови за време на 4 часовен настан. Она што го прави поинаков овој настан е тоа што Пангеа денот ќе емитува од шест различни локации низ [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/26/pangeaday-videos-to-change-the-world-on-may-10th/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" style="margin: 5px; float: left;" src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/thumb_new-pangea-logojpg.gif" alt="Лого на Панџеа ден" />На 10 мај 2008 година во 18:00 ГМТ, ќе бидат емитувани 24 филмови за време на 4 часовен настан. Она што го прави поинаков овој настан е тоа што <a href="http://www.pangeaday.org/index.php" target="_blank">Пангеа денот</a> ќе емитува од шест различни локации низ светот, на седум различни јазици и ќе биде видлив преку интернет, телевизија, мобилни телефони со една единствена цел: да се запознаеме со животите на другите и да се фокусираме на сличните работи, наместо на различните работите, кои ќе ни овозможат да работиме заедно за постигнување мир. Иницијативата дојде од желбата на  египетскиот креатор на филмови <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jehane_Noujaim" target="_blank">Џехан Нојаим</a>. Како победник на <a href="http://www.ted.com/" target="_blank">ТЕД</a> и беше доделена награда за желба со вредност од 100 000$. Пангеа денот е нејзината желба, за промена на светот и создавање на ден кога сите луѓе од светот ќе се здружат преку филм. <a href="http://www.pangeaday.org/?vid=2" target="_blank">Нејзиниот говор од 2006 година кога ја прими наградата може да го погледнете тука.</a></p>
<p style="text-align: left;">Бидејќи Пангеа денот е за приближување на луѓето, беше испратена покана до публиката да ги постави своите видеа на видео <a href="http://www.youtube.com/group/pangeaday" target="_blank">каналот на Пангеа денот</a>, каде може да се погледнат <a href="http://www.youtube.com/groups_videos?name=pangeaday">1037 видеа кои се поставени како одговор на оваа покана.</a></p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="350" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Pl3xHIsvF9o" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="350" src="http://www.youtube.com/v/Pl3xHIsvF9o"></embed></object></p>
<p style="text-align: left;">Како пример, едно од поставените видеа е за студент по уметност од Танзанија, кој ја раскажува својата приказна за својот секојдневен живот и како тој сака да подучува деца бездомници за уметност.  Следува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=JNChMQbyk28" target="_blank">приказната за Чадо</a> од <a href="http://www.youtube.com/user/jamesstephenbrown" target="_blank">џејмссефонброун</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="350" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/JNChMQbyk28" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="350" src="http://www.youtube.com/v/JNChMQbyk28"></embed></object></p>
<p style="text-align: left;">Логистиката на <a href="http://www.pangeaday.org/index.php" target="_blank">Пангеа денот</a> предизвикува стравопочит: од Каиро, Кигали, Линдон, Лос Анџелес, Мумбаи и Рио де Женеиро, филмови, музика во живо и спикери ќе се здружат за да го инспирираат целиот свет. Филмовите беа избрани од повеќе од 25 000 филмови од преку 100 земји. Сите овие филмови споделуваат неколку карактеристики, како нивната можност да инспирираат, трансформираат и овозможуваат да го доживееме животот низ туѓи очи.  <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Queen_Noor_of_Jordan" target="_blank">Кралицата Нор од Јордан</a> ќе биде еден од говорниците заедно со музичарот и активист <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bob_Geldof" target="_blank">Боб Гелдорф</a>, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Christiane_Amanpour" target="_blank">Кристијан Аманпор</a> од СНН и <a href="http://www.hypernovamusic.com/" target="_blank">иранската рок група Хипернова</a>. Додека на овие места луѓето ќе се зближуваат, насекаде низ светот групи од луѓе можат да се најават и да покажат дека и тие ќе бидат приклучени: може да <a href="http://www.pangeaday.org/attend_map.php" target="_blank">присуствувате на отворен настан</a> во вашиот град или дури и да <a href="http://www.pangeaday.org/hostEvent.php" target="_blank">организирате свој</a>.</p>
<p>Меѓутоа, Пангеа денот не е само да се биде заедно за тие 4 часа. Идејата на овој настан е да се инспирираат луѓето да зборуваат за и да прават промени. Исто така им овозможува на другите да учествуваат не само како гледачи. Преку Нокиа, партнерот на организацијата, на неколку амбициозни креатори на филмови од различни локации низ светот им беа дадени мобилни телефони кои поддржуваат снимање на видео, со цел да ги снимат своите приказни. Исто така луѓето можат да постават свое видео за да го освојат мобилниот телефон Нокиа Н95 8ГБ. Ова партнерство ни претстави бегалец од Мианмар во Индија кој снима детска смеа, Иранска фамилија која живее во камп за бегалци во Авганистан кои ја имаат снимено својата идеја за надеж и Индиец во Бангалор кој го снимил сечењето на дрвата во Банјан&#8230; и деца кои садат нови дрва. Може да ги погледнете <a href="http://ovi.com/pangeaday/?utm_source=pangeaorg&amp;utm_medium=link&amp;utm_campaign=pangeaday" target="_blank">овие и други на оваа страница.</a></p>
<p>Има многу различни начини на кои може да учествувате. Не ја пропуштајте шансата да бидете дел од овој настан и запознајте ги и другите за настанот.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/26/118/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Авганистан: Прва блогерска работилница во Кабул</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/78</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/78#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 09 Apr 2008 11:15:04 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/78</guid>
		<description><![CDATA[Авганистанската асоцијација на блогери (Авган Пенлог) ги надмина финансиските тешкотии и пречки од типот на прекините на струја и ја организираше првата блогерска работилница во својата историја. Работилницата се одржа во Кабул на 3-4 април, во соработка со Насим Фекрат и Масуме Ебрахими, двајца активни авганистански блогери.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kire/'>Кире Димиќ</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/04/09/afghanistan-first-blogging-workshop-in-kabul/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://afghanpenlog-en.blogspot.com/">Авганистанската асоцијација на блогери</a> (Авган Пенлог) ги надмина финансиските тешкотии и пречки од типот на прекините на струја и ја организираше првата блогерска работилница во својата историја. Работилницата се одржа во Кабул на 3-4 април, во соработка со <a href="http://www.globalvoicesonline.org/2008/02/14/blogging-for-a-freer-afghanistan/">Насим Фекрат</a> и <a href="http://warasgirl.persianblog.ir/">Масуме Ебрахими</a> [fa], двајца активни авганистански блогери.</p>
<p><center><a href="http://noma-afg.org/fa_page.php?cid=190"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/afghanworkshop1.jpg" alt="Afghan blogging workshop" /></a><br />
<small><em>Дванаесет новинари, учители и писатели научија како да направат текст блог, видеоблог,<br />
фотоблог и добија корисни совети, како на пример како да користат РСС.</em></small></center><br />
На крајот на работилницата, беа создадени неколку блогови на дари, пашту и англиски јазик.Фекрат изјави, „Очекувам многу барања од студенти на Универзитетот во Кабул и новинари кои сакаат да научат да пишуваат блогови, но финансиските проблеми остануваат главна пречка.“ Фекрат веќе размислува за организирање на втора работилница бидејќи треба да се сподели и пренесе повеќе знаење.</p>
<p align="center"><a href="http://noma-afg.org/fa_page.php?cid=190"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/20080409071723.jpg" alt="Nasim Fekrat at the Afghan blogging workshop" /></a><br />
<small><em>Насим Фекрат помага во одржувањето на работилницата.</em></small></p>
<p>Насим Фекрат <a href="http://www.kabuli.org/archives/daily/001235.php">вели</a> [fa]:</p>
<blockquote><p>Ова искуство беше многу корисно. Научив многу. Повеќето од луѓето кои учествуваа на оваа работилница беа новинари, академци, писатели и други кои можат да помогнат да се ревитализира нашата култура и интелектот во авганистанското општество кое се дави во досада. Организирањето на таква работилница беше една од моите цели веќе подолго време. Конечно, благодарение на Геомап и Масуме Ебрахими тоа стана реалност.</p></blockquote>
<p><center><a href="http://noma-afg.org/fa_page.php?cid=190"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/20080409071520.jpg" alt="Afghan blogging workshop" /></a><br />
<small><em>Повеќе слики и извештајот на <a href="http://noma-afg.org/fa_page.php?cid=190">Граѓанското движење на Авганистан</a>.</em></small></center><em><br />
Манзара</em> кој на оваа работилница научи да блогира, пишува за користењето на интернетот за да се унапреди слободата на говорот и печатот.<em>Моктар Педрам</em>, новинар, го <a href="http://bigana.blogspot.com/2008/04/blog-post.html">споделува</a> [fa] своето искуство со нас:</p>
<blockquote><p>Се плашев да влезам во светот на интернет и блогирање&#8230; Можеби тоа беше техничка бариера. Но оваа работилница од ден и пол ја промени мојата перцепција&#8230;Не би било вистина ако кажам дека сите мои проблеми со интернетот беа решени во овие два дена, но јас сепак одлучив да започнам свој блог, што докажува колку беше ефективна оваа работилница.</p></blockquote>
<p><em>Сафех</em> <a href="http://safha2.blogspot.com/2008/04/blog-post.html">вели</a> [fa] дека блогирањето е нова работа во Авганистан и дека академците и учителите тукушто ја откриваат.</p>
<p><em>Зартошт </em><a href="http://naizar.blogspot.com/2008/04/blog-post.html">пишува</a> [fa] дека таквите работилници би можеле да бидат најважниот чекор за новинарството во Авганистан.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/09/78/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Авганистан: Денот на жената во земјата на немирите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/03/18/49</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/03/18/49#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 18 Mar 2008 08:54:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[8 Март]]></category>
		<category><![CDATA[жена во Авганистан]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/03/18/49</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏошуа Фуст  &#183; Преведено од Кире Димиќ &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Осми март е меѓународниот ден на жената, глобалното славење на неопеаните херои благодарение на кои функционира општеството. Авганистанските блогери забележаа дека се одвива битка за права на жените, но долгата битка тие всушност ја сместија во еден историски контекст.
Мохамед [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/joshua-foust/">Џошуа Фуст</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kire/'>Кире Димиќ</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/03/18/afghanistan-womens-day-and-other-things-as-well/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Осми март е меѓународниот ден на жената, глобалното славење на неопеаните херои благодарение на кои функционира општеството. Авганистанските блогери забележаа дека се одвива битка за права на жените, но долгата битка тие всушност ја сместија во еден историски контекст.</p>
<p><em>Мохамед Каири</em> <a href="http://the-rumi.blogspot.com/2008/03/march-eight.html">се жали</a>:</p>
<blockquote><p>Во мојата земја, Авганистан, жените отсекогаш марширале и протестирале за нивните права. За жал, политичарите никогаш не ги слушаат ниту им придаваат значење&#8230; Неколку жени од Авганистан кои имаа можност да бидат на висока позиција во Владата на Авганистан, многу брзо се вклучија во политичките игри на опозицијата наместо да работат за жените.</p>
<p>Авганистанската влада не успеа да стави крај на злосторствата против жените, наместо тоа многумина од криминалците беа поставени на разни позиции. Авганистанските жени повторно се оставени на неправдата која им ја нанесуваат суровите сопрузи, детскиот брак и трговијата со жени. Мажите сè уште имаат моќ да им прават што сакаат на своите жени, од тортура па до убиства. Според Авганистанската комисија за човекови права, стотици жени биле застрелани, продадени на други мажи, на стотици жени им биле отсечени делови од нивните тела; уши, нос или прсти.</p></blockquote>
<p>Од друга страна, <em>г. Ашраф Хајдари</em> вели дека <a href="http://afghanpenlog-en.blogspot.com/2008/03/washington-times-article-published-mar.html">има причини за прославување</a>:</p>
<blockquote><p>Авганистанските жени имаат што да слават на меѓународниот ден на жените. Сепак, нивната несигурна позиција сè уште привлекува меѓународно внимание и поддршка. Иако авганистанските жени го повратија поголемиот дел од слободите кои ги загубија со апартхејдот на половите за време на режимот на Талибанците, сепак тие сè уште се една од најранливите групи во Авганистан&#8230;</p>
<p>Жените од Авганистан остварија значителен напредок откако пред седум години му дојде крајот на суровиот полов апартхејд воведен од талибанскиот режим.</p></blockquote>
<p><em>Насим Фекрат</em> напомнува дека жените од Авганистан всушност <a href="http://www.afghanlord.org/2008/03/afghan-women-face-violence-rise.html">се соочуваат со повеќе насилство денес</a>, отколку пред неколку години:</p>
<blockquote><p>Многупати, децата на возраст од 7,8 и 9 години се принудени да стапат во брак. Условите се тешки и често се случува тие да бидат силувани. Откако ќе стапат во брак, тие повеќе не одат на училиште и се соочуваат со тешкотии од семејството и мажот. Голем број од нив не можат да ја издржат оваа тешка положба, па се самозапалуваат или вршат самоубиство на друг начин&#8230;</p>
<p>Околу 87%  од жените се жалат на семејно насилство, половина од нив се сексуално злоупотребени и повеќе од 60 проценти од браковите се присилни.</p>
<p>Од друга страна, декадите поминати во војна ја оставија земјата со илјадници вдовици и сирачиња. Денес, повеќето од нив просат по улиците. Мал број од нив беа однесени во домови за деца или засолништа.</p></blockquote>
<p><em>Хади1121</em> нуди <a href="http://hadi1121.wordpress.com/2008/03/15/in-worlds-biggest-prison/">слично сведоштво</a>,</p>
<p>Не треба да се мисли само на денот на жената. <em>Сањар</em> ја поврзува приказната за <a href="http://afghanpenlog-en.blogspot.com/2008/03/afghans-protest-at-danish-cartoons.html">протестот во Мазар-и-Шариф</a> со данските цртежи на пророкот Мухамед:</p>
<blockquote><p>Авганистанските свештени лица и владата не само што не ја разбраа кризата, како што вообичаено им се случува со кризите, но тие исто така се дволични. Владиниот буџет и Авганистан е финансиран од земји кои го објавиле цртежот. Зошто го примате нивното милосрдие, кога толку жестоко се спротивставувате на нивните вредности. Цртежот е уште еден изговор за мулите, како што е и за десното крило на западот, за зајакнување на нивното влијание во општеството. Протестите како денешниве се на иницијатива на мулите која првенствено е насочена кон потиснување на скромните елементи во Авганистанското општество, доколку такво нешто постои.</p></blockquote>
<p><em>Хади1121</em> забележува дека многуте прашања околу етничките малцинства на некој начин се <a href="http://hadi1121.wordpress.com/2008/03/18/the-afghan-star-fever/">одговорени</a> од Авганистанската верзија на шоуто „Американски идол“:</p>
<blockquote><p>Можеме цел ден да зборуваме за тоа како разните етнички заедници се сега застапени во парламентот или Владата, што постигнале и/или изгубиле, но она што е фактичко е дека различните групи едноставно не си веруваат и во одредени случаи не си се допаѓаат. Сè уште гледаат на другиот како на некој што е подготвен во секој момент да ги лиши другите од нивните права и постоење. Без разлика дали станува збор за претседателските, парламентарните или локалните избори, или изборите за Авганистанската ѕвезда, на кандидатите повеќе се гледа како на претставници на нивните групи и племиња отколку како на индивидуални уметници кои се натпреваруваат со нивниот талент.</p></blockquote>
<p>На крајот, <em>Кабулистан</em> пишува за еден уметнички проект <a href="http://afghanphoto.blogspot.com/2008/03/this-photo-shows-part-of-exhibition-in.html">кој привлекува внимание</a> во Холандија поради сè поголемиот број на зависници од дрога.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/03/18/49/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Авганистан: Прослава на 8 Март</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/03/07/26</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/03/07/26#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 07 Mar 2008 14:16:41 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Roundups]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[8 март во авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[прослава за 8 март]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/03/07/26</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАдил Нурмаков  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Мохамед вели дека војската на Сојузните Американски држави ја спонзорирала прославата на Интернационалниот ден на жената, 8 Март, во северниот дел на Кабул, главниот град на Авганистан. Прославата вклучувала настап на авганистански бенд и модна ревија
]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://www.globalvoicesonline.org/author/adam-kesher/">Адил Нурмаков</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://www.globalvoicesonline.org/2008/03/07/afghanistan-womens-day-celebration/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Мохамед <a href="http://the-rumi.blogspot.com/2008/03/bagram.html">вели</a> дека војската на Сојузните Американски држави ја спонзорирала прославата на Интернационалниот ден на жената, 8 Март, во северниот дел на Кабул, главниот град на Авганистан. Прославата вклучувала настап на авганистански бенд и модна ревија</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/03/07/26/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
