<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Источна Азија</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/east-asia/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Справувањето со кризи и улогата на ИКТ</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 18 Nov 2009 12:22:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Мјанмар (Бурма)]]></category>
		<category><![CDATA[Наука]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Тајланд]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Шри Ланка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2905</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАпарна Реј  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што е справување со кризи? Кои се различните фази што ги вклучува? Терминологијата може да се разликува во зависност од тоа каде се наоѓате. Во Нов Зеланд, на пример, станува збор за 4 термина, подготвеност, одговор, реконструкција и намалување. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/aparna-ray/">Апарна Реј</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/27/disaster-management-and-the-role-of-icts/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што е справување со кризи? Кои се различните фази што ги вклучува? Терминологијата може да се разликува во зависност од тоа каде се наоѓате. Во Нов Зеланд, на пример, станува збор за 4 термина, подготвеност, одговор, реконструкција и намалување. На други места, како Индија, тоа би можело да биде како на графиконот:<br />
<a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case-1213544654618621-8.jpg"><img class="alignnone" title="What is disaster management?" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case-1213544654618621-8.jpg" alt=""  height="287" width="383"/></a></p>
<p>Без оглед на терминологијата, неспорен факт е дека во денешно време има голема потреба за ефикасно управување со катастрофите и подготовка за сè поголемата зачестеност на различни природни катастрофи ширум светот.</p>
<p>Во серијата на постови, ние ќе ја трагаме и испитуваме зголемената улога и влијанието на ИКТ во областа на справувањето со кризи.</p>
<p>Лауреатот на Нобелова награда, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Rajendra_K._Pachauri">Р. К. Пачаури</a> <a href="http://www.rkpachauri.org/pdf/ambani.pdf">обраќајќи </a>се на петтото свикување на Dhirubhai Ambani институтот за информатички и комуникациски технологии  (DA-IICT) во јануари 2009 година, укажа на потребата на ИКТ во справувањето со природните катастрофи и за другите настани поврзани со временските околности кои можат да го загрозат човечкиот живот и имотот:</p>
<blockquote><p>[…]  Климатската наука напредна во голема мера поради тоа што моќните компјутери сега можат да работат многу сложени модели кои ги симулираат климатските услови на земјата и на океаните. Нашата процена за идните промени на климата како резултат и на природните и на човечките фактори, во голема мера зависи од силата на модели кои се користат денеска и нашата способност да се оцени влијанието на климатските промени во различни делови од светот. Како одговор на идните проекции на овие настани, владите, граѓанското општество па дури и бизнис организациите можат да преземат ефективни мерки за да се прилагодат на промените што ќе се случат.</p></blockquote>
<p>Цитирајќи пример од 2003 година, д-р Пачаури рече:</p>
<blockquote><p>„Сакам да дадам пример од голем топлотен бран кој зафати делови на Андра Прадеш во 2003 година, како резултат на кои речиси 4.000 луѓе ги загубија своите животи, според официјалната евиденција.“[…]</p>
<p>„Проучувајќи го овој голем проблем, стана јасно дека инфраструктурата на ИКТ можеше да ги спаси можеби сите животи кои беа изгубени ако беше поставена на соодветно место и употребена ефикасно. На пример, немаше рано предупредување за жртвите од топлотниот бран. Ниту пак имаше поддржувачки мерки во смисла на обезбедување на медицински совети за оние кои страдаат од стрес од топлина, како што е потребата за терапија од дехидрација и едноставна здравствена нега за оние кои беа погодени. Дури и телевизиските канали можеа да бидат искористени за да се шири свеста и да се шират информации за заштита на животите на тие што беа погодени, но не беа употребени.</p>
<p>Има неколку примери за крајбрежни катастрофи каде што погодените луѓе можат да бидат предупредени на навремена основа и да бидат евакуирани пред катастрофата да го зазеде своето место. Кога ураган удира на брегот од Флорида, инфраструктурата која е на располагање се користи за да се обезбеди адекватно предупредување и опомена за оние кои можат да бидат засегнати и цели градски подрачја се евакуирани. Кога циклон со помал интензитет ќе ги погоди бреговите на Бангладеш или Ориса,  настанува голема штета, бидејќи не само што има недостаток на засолништа и инфраструктура за куќите на оние кои се засегнати, туку и нема соодветни системи за рано предупредување и насоки.</p>
<p>Денес дури и од мобилните телефони може да се користат како ефективен медиум за да обезбеди рано предупредување и со тоа да спасат животи и имоти“.</p></blockquote>
<p>Генералниот секретар на ОН Банки Мун зборувајќи на <a href="http//www.itu.int/WORLD2009/">Telecom World 2009</a> во Женева, исто така<a href="http://www.un.org/news/dh/pdf/english/2009/06102009.pdf"> ја истакна </a>улогата на ИКТ во решавањето на клучните прашања, вклучувајќи ги намалувањата на природните катастрофи.</p>
<blockquote><p>„Преку добра климатска наука и споделување информации, ИКТ може да помогне да се намали ризикот и влијанието на природните катастрофи&#8230;.. кога ќе се случи земјотрес, координиран ИКТ систем може да го следи развојот на настаните, да испрати порака за итни случаи и да им помогне на луѓето да се справат со катастрофата.“</p></blockquote>
<p>Изјавата на генералниот секретар на ОН ја одекнува парадигмата за справување со катастрофи спомната во <a href="http://www.slideshare.net/sujit29/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case">презентацијата</a> на Сујит Моханти од 2005 година:</p>
<ul>
<li> Од помош и оправување до раководење со ризикот и ранливоста</li>
<li> Воведување култура на подготвеност на сите нивоа</li>
<li> Зајакнат децентрализиран капацитет за реакција во земјата</li>
<li> Еманципирање на ранливите групи и обезбедување на доволен приход за живот</li>
<li> Учење од катастрофите од минатото</li>
</ul>
<p>Во последиците од големите природни катастрофи, како што беше <a href="http//en.wikipedia.org/wiki/2004_Indian_Ocean_earthquake">цунамито </a>во 2004 година во Индискиот Океан и <a href="http//en.wikipedia.org/wiki/Hurricane_Katrina">ураганот Катарина</a> во 2005 година, светот беше принуден да се разбуди за потребите од координирана и заедничка употреба на моќта на ИКТ системите во справувањето со природните катастрофи.</p>
<p>Пол Курион на <a href="http//www.humanitarian.info/ict-and-katrina/">humanitarian.info</a> изјави дека:</p>
<blockquote><p>„Во пресрет на ураганот Катарина, имаше неверојатен број на активности на веб за да се одговори на последиците од катастрофата. Испитувајќи ги карактеристиките за одговор на техничката заедница за ураганот Катерина, ни кажува многу за начинот на кој интернетот ги обликува социјалните одговори за катастрофите, развива некои интересни прашања за влијанието на ИКТ во справувањето со кризи и покажува кон она што може да се случи во иднина.“ […]</p>
<p>„Беше јасно дека по цунамито во Индискиот океан информатичката револуција започна процес на менување на начинот на кој ние одговараме на катастрофите. Ова беше демонстрирано со порастот на  <a href="http://www.alertnet.org/printable.htm?URL=/thefacts/reliefresources/110554549992.htm">фондот за собирање на финансиски средства базиран на интернет</a>; Christian Aid собра преку 700 000 долари онлајн за девет дена, износ кој речиси е четири пати поголем од износот кое беше собран преку донации по телефон. Ширењето на широкопојасен интернет, напредокот во сателитско комуницирање и достапноста на слики ги направија можни проектите за географски информациски и картографски системи, кои не беа возможни пред пет години. Подемот на движењето на слободен софтвер, доведе до иницијативи како што е <a href="http//cvs.opensource.lk/">Sahana</a> проектот, обид да се развие пакет на веб достапни апликации за организации кои помагаат при катастрофи.“</p></blockquote>
<p>Currion продолжува да зборува за „кој прв реагира на интернет“, за нетизените кои започнуваат акции за пополнување на празнините во информациите, што владите на соодветните земји па дури и традиционалните медиуми често се борат да ги пополнат. Како и да е, со оглед на <a href="http://www.ojr.org/ojr/wiki/katrina/">високиот прилив на информативни </a>постови за Катарина, беше очигледно дека многукратните потоци на податоци ќе беа многу поефикасни доколку беа средени, консолидирани и поставени од поцентрализирана платформа. Така видовме иницијативи како<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Katrina_PeopleFinder_Project"> Katrina PeopleFinder</a> проектот и Katrina Help Wiki кои влегоа во игра.</p>
<p>Во контекст на ова, не би било неправедно да се каже дека блогот <a href="http://tsunamihelp.blogspot.com/"> South-East Asia Earthquake and Tsunami (SEA-EAT)</a>, поставен во 2004 година за време на цунамито во Индискиот океан, претставуваше тренд сетер од овој вид - првиот проект од таков вид кој ја демонстрираше моќта за ангажирање на обичните луѓе ефективно да  наоѓаат информации со цел да го премостат јазолот помеѓу оние  кои им треба помош и оние кој ја нудат помошта.  Според <a href="http://dinamehta.com/profile/">Дина Мехта</a>, еден од клучните луѓе позади SEA-EAT блогот.</p>
<blockquote><p>„Мислам дека она што успеавме да го направиме, можеби беше демонстрација на најголемиот човечки координиран напор на интернет за време на катастрофи, дека е возможно и без формална организациона структура. Исто така има нешто и во способноста на овие напори да се вклучат обичните граѓани од сите сфери во животот – луѓе кои не се нужно посветени или пак не работат во таа област – повеќето од нас имаат различни професии и редовни работи - едноставно постоењето човечка потреба да се помогне.</p></blockquote>
<p>Додека блогот SEA-EAT се фокусираше на „продолжување на протокот на информации“  <a href="http://www.sahana.lk/">системот за справување со кризи на  Sahana FOSS</a> во Шри Ланка функционираше како структуриран, холистички систем кој помогна во справувањето со катастрофите со голем размер во 2004 година. Проектот беше развиен од Националниот Центар за Операции на владата на Шри Ланка (CNO) која го вклучува и Центарот за Хуманитарни Агенции (CHA). Генерализирана подоцна за глобална употреба, Sahana сега прерасна во глобално препознатлив проект со употреба во многу други катастрофи, како што е <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2005_Kashmir_earthquake">Јужно Азискиот земјотрес</a> во Пакистан (2005 година), катастрофите на Филипините на Јужен Лејте (2006 година), земјотресот во Џакарта во Индонезија (2006 година), земјотресот во Перу (2007 година), циклонот Муанмар (2008 година) итн.</p>
<p>Во 2005 година, Мајкл Гурстеин на институтот за технологија од Њу Џерси  <a href="http://ci-journal.net/index.php/ciej/article/viewFile/229/184">го напишал неговото размислување</a> за иницијативите базирани на интернет и она што тој го гледа како празнини во овие ситуации:</p>
<blockquote><p>„Истражувајќи го интернетот за информации и стории бев погоден од неколку работи вклучувајќи ја улогата (и недостатокот на улогата) на интернетот во овие настани. Интернетот се покажа дека игра значајна улога во одговарањето за потребите на оние кои се на далечина – трагачите по информации, стории, начини за придонес и така натаму; семејствата и пријателите на погодените од катастрофата со обиди за создавање на листи за најдените и изгубените; и се очекува дека зад сцената многу од координацијата и планирањето на организациите за помош е направено на начин кој ги поместува границите на компјутерски посредуваната комуникација и управувањето на далечина.</p>
<p>Но претпоставувам дека сум малку изненаден што интернетот не беше во можност (сè уште?) да ги спои информациите поделени помеѓу оние кои имале некаква идеа за тоа што можеби ќе се случува (научниците и тие што се веднаш на удар) и оние кои можеби биле во можност да ја употребат таа информација во места каде катастрофата зазема значајно време пред за да се случи.</p>
<p>Проблемот тука не беше поради „дигиталниот јаз“ кој постои, не беше поради недостаток на „пристап“ до информации, иако очигледно тоа исто така беше целокупен проблем; баш напротив, мене ми се чинеше дека е уште еден пример како што јас наведов на друго место, празнина помеѓу „пристапот“ и „ефикасната употреба“&#8230; Од она што можев да го дознам, многу ако не и најголемиот дел од заедниците имаа интернет „пристап“ во една или друга форма. Она што (тука јас би ги вклучил оние со знаења кое не можат да го употребат добро како оние без знаења) недостигаше, беше социјалната инфраструктура која би можела да го сврти интернет пристапот во „ефикасно употреблив“ систем за рано предупредување.</p>
<p>Некои имаа информации -  научниците кои ги откриваат земјотресите и кои можат да сфатат како тоа може да резултира со цунами и оние кои го почувствувале раното влијание на земјотресот или на цунамито – но не можеле да ги употребат. На други им беа потребни информациите  - крајбрежните села околу Индискиот океан – не можеле или не биле во можност да ги „добијат“ т.е. не навремено или во употреблива форма. „Степените на поделеност“ наметнати од страна на националноста, јазикот и можеби најважното, домени на знаења и професија (и поврзаните недостатоци на социјални врски, односи базирани на интернет, комуникациски патишта и така натаму) спречуваат комуникација помеѓу двете групи и се наметнува прашањето дали тоа е така бидејќи сè уште сме во раните денови во нашиот интернетизиран свет или пак е нешто подлабоко и потрајно. (Мајкл Гурстеин , весник на информатичката заедница (2005), бр.1, прашање 2, стр. 14-17)“</p></blockquote>
<p>Следејќи го губењето на животи во тајфунот Кетсана што ги погоди Филипините, Виетнам и Камбоџа во октомври 2009 година, Пол Конели <a href="http://headdowneyesopen.blogspot.com/2009/10/disaster-response-failure-in-not-option.html">го објави следново</a> на неговиот блог „Главата доле, очите отворени“:</p>
<blockquote><p>Во многу сиромашни погодени предели нема пристап до телевизија или радио (или пак интернет) за да помогнат при испраќањето на предупредувачки пораки. Агенциите за помош мораат да работат со заедниците за да дознаат кои методи за комуникација им одговараат на нив во случај на вонредна состојба и да стартуваат симулирани вежби за да го остварат тоа во практика. Најчесто СМС пораките или луѓето испратени на улиците со мегафони за да пренесуваат информации, како што беше случајот во овие итни случаи, се покажуваат најуспешни.</p>
<p>[…] Раното предупредување, раната реакција во земјите во кои постои висок ризик за катастрофи треба да се гледа како начин на размислување, не како механизам или технологија, најдобро работи кога времето е предвидено, предвидувајќи ги катастрофите во ден, час, месец, година па дури и декада. Исто така мора да е цврсто поврзано со рани акции од донесувачите на одлуки и мораат да ја покриваат „последната милја“ - поврзување со механизмите за рано предупредување не само со заедниците кои се во најголем „ризик“, туку и со најранливите луѓе во тие заедници.</p>
<p>Зајакнувањето на капацитетот на заедницата за да се спречи или за да се справи со катастрофите и кризите претставува конкретен начин да се спасат или подобро да се заштитат животите и да се спречат ваквите шокови од осакатување на развојот во рамките на најсиромашните земји. Раното предупредување и раното преземање на акции е исто така поекономично од традиционалното справување со катастрофи и спасува повеќе животи на секоја потрошена фунта; јавните пари овозможуваат 4 пати поголемо „влијание“ него хуманитарното, ако се потрошат на подготовка и намалување на ризикот, отколку на хуманитарни елементи.“</p></blockquote>
<p>Во Индија, цунамито од 2004 година беше повик до владата, невладините организации и граѓанското општество да предизвикаат промена на парадигмата и да сфатат дека подготвеноста беше клучот за минимизирање на одарот од природните катастрофи.<br />
За да се овозможат подобри планирања и подготовки, Индиската мрежа за ресурси при катастрофи [idrn.gov.in]  беше формирана како национална иницијатива на India-UNDP програмата за управување со дигиталните права, во соработка со Националниот Центар за информатика, владата на Индија. Задача на оваа мрежа беше да создаде онлајн база на податоци за опремата и квалификуваните човечки ресурси низ целата земја достапни за одговор во итни случаи. Улогата на оваа амбициозна, но сеопфатна база на податоци ќе биде да се помогне да се минимизира времето за одговор  во итни случаи, преку ефективно одлучување за мобилизирање на материјални и човечки ресурси. Проектот беше да се обезбеди систематско собирање на податоци и споредба со владините одделенија, единци од јавниот сектор, од корпоративниот сектор и слично на административно ниво. Други започнати иницијативи се:</p>
<ul>
<li>Базата со подароци за опрема при катастрофи (имплементирана во Ориса)  која ќе им овозможи анализа за ранливост преку долга студија на гео-референцирани пописни податоци на локално ниво од претходните катастрофи (мали, средни и големи).</li>
<li>Планови за непредвидени ситуации на заедниците базирани на ГИС технологии, што ќе овозможат визуелна презентација на критични локации, кои може да се употреби за координација и имплементација при обиди за спасување.</li>
<li>Развој на комуникациска инфраструктура за да се обезбеди 100% покриеност на подрачја склони на катастрофи преку сателитски и ISDN врски.</li>
<li>ИКТ системи базирани на заедниците и</li>
<li>Систем за надгледување на катастрофа/инцидент што ќе овозможи брзо, лесно фаќање на податоците и нивно распространување.</li>
</ul>
<p>Еве еден пример за имплементација на оваа стратегија/филозофија на подготвеност од страна на NBO во Тамил Наду по цунамито во индискиот океан во 2004 година:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="349" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/bLrzDLgBujM&amp;rel=0&amp;border=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="349" src="http://www.youtube.com/v/bLrzDLgBujM&amp;rel=0&amp;border=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object><br />
Во следниот пост од серијава, ние ќе истражуваме системи за предупредување од опасности и различни алатки и апликации базирани на ИКТ, кои биле употребувани, се употребуваат или пак можат да се употребуваат како системи за рано предупредување за да се помогне при намалувањето и ублажувањето на штетите во екот на природни катастрофи низ светот.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бременоста и затворите: Здравјето на жените и нивните права позади решетки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2009 09:22:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[SPECIAL]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Лаос]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2887</guid>
		<description><![CDATA[Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот?
Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права? Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Јулијана Ринкон Парра</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/24/pregnancy-and-prisons-womens-health-and-rights-behind-bars/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" title="бремена жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/2044749780_4ade9e2e3f-300x225.jpg" alt="" width="300" height="225" /></p>
<p><strong>Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права?</strong></p>
<p>Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал:</p>
<ul>
<li> Како е да бидат бремени и да го родат своето дете зад решетки?</li>
<li> Треба ли тие да бидат приоритет кога има и други жени надвор од затворите без медицинска помош?</li>
<li> Дали мајчинството треба да надвладее над другите правни состојби за да се исполнат човековите права на една бремена жена?</li>
</ul>
<p><strong>САД: жените на пораѓај повеќе да не бидат врзувани.</strong></p>
<p>Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот? <a href="http://http://www.rhrealitycheck.org/user/malika-sadaa-saar">Малика Саада Саар</a>, основач и извршен директор на <a href="http://www.rebeccaproject.org/">Ребека проект за човекови права (Rebecca Project for Human Rights)</a>, <a href="http://www.rhrealitycheck.org/blog/2009/10/06/in-labor-and-in-chains">ни раскажува</a> за оваа честа појава што се случува во Соединетите Американски Држави, каде бремените жени кои ја отслужуваат затворската казна рутински се врзуваат за време на пораѓајот, појава во некои затвори, иако опасна за здравјето и на мајката и на детето. Следува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8">видео интервју</a> во истиот натпис напишан за RH Reality Check, интернет заедница за сексуалното и репродуктивното здравје и правата која обработува информации и анализи за репродуктивното здравје:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8&amp;feature=player_embedded"></a><br />
<strong>Што се случува со бебето на затвореничката по раѓањето?</strong></p>
<p>Различни земји имаат различни регулативи кога станува збор за децата во затвор. На пример, во Аргентина, според Ајинтем (Ajintem), портал за информации за миграциски прашања, <a href="http://portal.ajintem.com/archivo/80-argentina-prision-domiciliaria-para-embarazadas-y-madres.html">бил донесен закон</a> минатата година според кој бремените жени, жените со деца под 5 години и оние со хендикепирани деца ќе бидат бенефицирани со тоа што затворската казна ќе ја отслужуваат во домашен притвор. Овој закон е од корист не само за мајката, која во затвор не би добила соодветна здравствена нега за време на нејзината бременост, туку исто така, и детето, кое или ќе било одгледувано во несигурна средина лишено од слобода со слаби лекарски контроли и храна или би било одгледувано одделено од мајката, ситуација што носи други проблеми. Како и да е, пораката е за судиите што треба да го следат законот и да го дозволат ова само на оние жени кои не биле вклучени во насилен криминал, со цел другите да не ја гледаат бременоста како билет за излез од затвор.</p>
<p>На Канарските острови, според блогот Prisiones y Penas, кој пишува за теми поврзани со затворите, на жените <a href="http://prisionesypenas.blogspot.com/2009/09/detenidas-con-hijos-en-carceles.html">им е дозволено да ги чуваат своите деца до три годишна возраст</a> со нив во ќелиите, но во друштво со други затворенички, што не е најдобра околина за детето. Така, на бремените жени или жените со деца под три години пред самото влегување во затворот им се кажува дека не е добро детето да порасне позади решетки и на таквите им е дадена и опцијата да го испратат детето кај други членови од семејството. Истото се случува и во <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE5085ZV20090109">Перу</a> и <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">Русија</a>. Во САД постојат само два затвора каде ова е дозволено, во Њујорк и Небраска, <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">како што информира познатата фотограферка Џејн Евели Атвуд </a>во нејзиниот триделен фото документарец за <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/">Амнести Интернешнл, (Amnesty International) наречен Премногу време (Too Much Time)</a>, каде што таа посетила десетици затвори низ целиот свет за да ги снима и документира животите на затворениците.</p>
<p>Зошто затворскиот систем во САД, главно, не им дозволува на жените да ги чуваат своите бебиња со себе? Атвуд објаснува дека поради ситуацијата на заложништво, ова не е дозволено. На блогот <a href="http://prisonphotography.wordpress.com/2009/10/07/women-behind-bars-jane-evelyn-atwoods-too-much-time/">Prison Photography Blog се пишува за овој проблем</a>:</p>
<blockquote><p>Децата не се примаат во затворот со исклучок на два затвора во САД. Заканата по безбедноста на детето е наведена како причина: животот на детето во затвор е ранлив и постојано е цел на заложништво. Ако се земат предвид кривичните системи во другите земји ова тврдење е помалку лажно.</p></blockquote>
<p>Документарецот на Атвуд во страницата на Амнести Интернешнл го претставува и процесот на раѓање при што мајката е врзана како што беше кажано во <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/f_vanbab.html">Бебето на Ванеса</a> и она за затворските системи и <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">мајчинството</a>, со фотографии на жени, додека фотографот чита есеј за нејзините искуства при посетата на затворите и фотографирањето.<strong></strong></p>
<p><strong>Бременоста како средство за пазарење?</strong></p>
<p>Зошто правата на бремените жени во затвор се толку полемични? Во Русија Денес (Russia Today), руски телевизиски канал, се спомнува <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">овој проблем</a> кога се дискутира за децата кои се родени и растат во русиот затворски систем:</p>
<blockquote><p>Скептиците сметаат дека мајките намерно остануваат бремени едноставно за да си го олеснат животот во затвор. Болничко отсуство, потоа време кое по распоред треба да го поминат со своето дете – подобро е ова отколку седењето во камена ќелија, велат тие.</p></blockquote>
<p>А, има и жени за кои бременоста е единствениот начин да одбегнат казна, каков што беше случајот во јуни, кога една Британка затворена и осудена на смрт во Лаос поради шверцување на дрога забремени во затвор и го одбегна егзекутирањето, бидејќи владата на Лаос не може да егзекутира бремена жена. <a href="http://www.dailyexpress.co.uk/posts/view/105278/No-firing-squad-for-girl-who-fell-pregnant-in-jail">Според</a> Дејли Експрес (Daily Express), британски дневен весник, таа вештачки била оплодена „за да си обезбеди поблага казна“.<strong></strong></p>
<p><strong>Со нивни зборови: Жените раскажуваат за нивните деца и животот во затвор.</strong></p>
<p>Гералдин Родригез (Geraldin Rodríguez), Аргентинка во еквадорскиот затвор поради трговија со дрога му ја раскажува на <a href="http://http://marcosbrugiati.blogspot.com/2009/07/carcel-de-mujeres.html">Маркос Бругиати (Marcos Brugiati)</a>, писател кој  придонесува за уметничката интернет публикација <a href="http://http://www.indexarte.com.ar/noticias/562/las-rejas-de-la-carcel-el-arte-de-la-espera.htm">Пластика-Аргентина (Plastica-Argentina)</a>, својата приказната за глумењето, забременувањето и раѓањето на нејзиното дете во затвор. Иако и било дозволено да го чува бебето со нејзе, таа решила дека на детето потребно му е да расте во слобода:</p>
<blockquote><p>“Decidí que salga para vivir, tenía miedo que sufra de grande los traumas que hoy tengo. Se lo llevó al año mi hermano quien se hice cargo con su esposa”.</p></blockquote>
<div class="translation">Сметав дека тој треба да замине за да живее, се плашев дека ќе страда од истите трауми што јас ги имам денес. По една година брат ми го зеде и сега се грижи за него заедно  со неговата сопруга.</div>
<p>Јувинет е <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">во шпански затвор</a>, а била бремена кога ја затвориле за трговија со дрога. Ја раскажува својата приказна на еден регионален шпански весник, <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">Нортекастија (NorteCastilla)</a>. Три години по раѓањето на нејзиното бебе во затвор, нејзиното дете морало да ја напушти и било испратено во семејство што го посвоило. Јувинет ја гледа својата ќерка секои 15 дена, а секои два месеца добива две слободни недели за да помине некое време со неа. Како и да е, работите не се движат кон подобро: постои можност Јувинет да биде депортирана во нејзиниот роден Бразил, а таа се плаши за последиците што оваа промена ќе ги наметне врз нејзиното дете. Таа ги советува жените кои решаваат да забременат додека се во затвор.</p>
<blockquote><p>-Intento convencerlas para que no se queden en estado dentro porque ver a un niño privado de libertad es muy duro, es irresponsable. Ellos no tienen que pagar nuestros errores.</p></blockquote>
<div class="translation">Се обидувам да ги убедам да не забременуваат додека се во затвор бидејќи тешко е да го гледате детето лишено од слобода, тоа е неодговорно. Тие не мораат да плаќаат за нашите грешки.</div>
<p>Во <em><a href="http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Жените и затворот</a></em>, веб-локација за визуелизација на искуствата на жените во затворскиот систем, затвореничката <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Кеби Варнер</a> зборува за нејзината бременост додека одлежувала казна во американскиот затвор и за тоа како била третирана додека била бремена, додека се пораѓала и потоа, кога нејзиното дете било одделено од нејзе. Еве еден извадок во кој таа го опишува процесот на раѓањето:</p>
<blockquote><p>За време на пораѓајот никому не му беше дозволено да влезе во породилната сала. Моето семејство не знаеше дека ќе се пораѓам сè додека не ја напуштив болницата. За време на трите дена таму некои од стражарите остануваа во собата, а кога најголемиот дел од времето, сестрите ги замолуваа да седат надвор пред вратата, тие се жалеа. Слушав ужасни приказни за жени кои биле врзувани за креветот. Многу сум благодарна што ова не го искусив. Повеќето од сестрите човечки се однесуваа кон мене, а не како кон затвореник.</p></blockquote>
<p>Можете да прочитате повеќе сведочења за растењето со еден родител во затвор и различните влијанија врз децата чии мајки се во затвор <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/index.html">на Жените и затворот</a>.<br />
Па, што мислите? Со толку бремени жени во светот кои не добиваат соодветна здравствена нега треба ли да се преземат дополнителни мерки кои ќе им бидат од корист на бремените жени во затвор? Постои ли разлика помеѓу мајките кои отслужуваат казна во затворите и оние надвор од нив? Треба ли различно да се третираат?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Поддршка на жените за време на бременоста и мајчинството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 30 Oct 2009 09:29:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2796</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/philippinessupporting-women-through-pregnancy-and-motherhood-health-work-and-education/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignnone" title="Жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/pregnant-300x300.jpg" alt="" width="300" height="300" /></p>
<p><strong>Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. </strong></p>
<p>Во Филипините неодамна беше донесен историски закон кој беше тема на дебати цели седум години. Станува збор за републиканскиот акт 9710, познат како Голема повелба за жените. Законот пропишува дека правата на жените се човекови права кои треба да се почитуваат во нивните домови, на работното место или на училиште. Понатаму, законот ги опфаќа и темите на планирање на фамилија, бременост и правата на трудните жени.</p>
<p>Една од најдебатираните точки на големата повелба е првото на немажените бремени жени да ја задржат својата работа или да продолжат да одат на училиште. Еве дел од текстот на законот:</p>
<blockquote><p>Истерување без можност за повторно примање на жените, мотивирано од бременост надвор од брак е незаконско. Ниедно основно или средно училиште не смее да одбие ученичка само затоа што останала бремена надвор од брак за време на нејзиното школување.</p></blockquote>
<p>Во големата повелба јасно пишува дека е незаконски да се отпушти трудна жена дури и ако таа е немажена, но Конференцијата на католички свештеници во Филипините инсистира <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">жените коишто работат или учат во католички училишта да не бидат опфатени со овој закон</a>: Тие сметаат дека треба да го имаат правото да истеруваат немажени бремени жени бидејќи тоа е против религиозното морално учење на Католичката црква.</p>
<p>За да дознаете нешто повеќе за големата повелба еве еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=Qp7BeK-kz24">краток филм</a> од <a href="http://www.ncrfw.gov.ph/">Националната комисија за улогата на жените во Филипините</a> каде што се објаснува зошто големата повелба и нејзините одредби се од толку голема важност:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Реакциите на католичката црква</strong></p>
<p>Еден филипински блогер, <a href="http://lindyloisgamolo.blogspot.com/2009/09/dealing-with-trespassers.html">Линди Луис Гамоло</a>, го критикува ставот на католичката црква. Не само што се обидоа да го бојкотираат законот заканувајќи се дека ќе ги исклучат од црквата и дека ќе одбијат причесна на политичарите кои гласале за законот, туку сега, откако тој беше прифатен, тие постојано повторуваат дека нема да ги поддржат кандидатите кои гласале за големата повелба, затоа што таа не го содржи дополнението коешто тие сакаат да го приклучат кон текстот според кое католичките училишта не се обврзани да го почитуваат законот. Линди Луис Гамоло бара од политичарите да не попуштат на тоа што таа го нарекува уценување:</p>
<blockquote><p>Треба да ги потсетиме дека тие (политичарите) имаат одговорност пред независниот филипински народ, а не пред католичката црква и не пред нејзините бискупи.</p></blockquote>
<p>Сепак, некои ја разбираат католичката црква и нејзиниот став кон ова прашање. Таков е случајот со еден од коментарите оставен за еден напис на блогот <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comments">The Feed</a>. Таму <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comment-9256">olive</a> има напишано:</p>
<blockquote><p>Мислам дека девојка што ќе остане бремена за време на нејзиното школување во средно католичко училиште треба да биде избркана. Зошто? Таа не треба да биде репер за преостанатите девојчиња. Замислете да учите дека првиот сексуален однос треба да ви биде по бракот додека некој наоколу да се шета со бебе во стомакот!?!?! Тоа е како таа да се потсмева на учењето.</p></blockquote>
<p>Всушност, не сите католички училишта се согласуваат со тоа да бидат поштедени од законот. <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">Според  Рејчел Ц. Баравид, новинарка во Mania Bulletin Publishing Corporation </a>(издавачка куќа во Манила), во некои школи се верува дека недозволувањето на бремените немажени жени да учат би имало повеќе лоши последици од добри. Таа го цитира одговорниот на студентски прашања во едно училиште кој објаснува зошто не бркаат ученици:</p>
<blockquote><p>Ако избркате немажени ученички, ќе им нанесете само уште еден удар. Сега, кога тие ќе станат мајки за многу кратко време, вие им ја одземате шансата да добијат диплома за завршено средно образование со која ќе можат полесно да влезат во професионалниот свет и да ги нахранат своите деца. Така, тие не само што треба да се соочат со фактот дека ќе бидат самохрани мајки, туку и со фактот дека можеби нема да најдат добра работа затоа што немаат диплома за завршено средно училиште и нема да можат да им обезбедат пристоен живот на своите деца, објаснува таа.</p></blockquote>
<p><strong>Легализирање на дискриминацијата на бремените жени?</strong></p>
<p>Блогери од Филипините разговараат за тоа колку е фер католичката црква, која врз основа на  своето религиозно учење се обидува да ги скрати човековите права, како што е правото за задржување на работа или за образование на немажените бремени жени, без да споменува ништо за неженетите татковци. Изгледа како ова да е баш оној вид на дискриминација против жените што треба да биде променет со големата повелба.</p>
<p><a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/09/punishing-unmarried-pregnant-women.html">Бонг Ц. Остеро</a> инсистира на фактот дека предлогот за амандман од католичката црква е обична дискриминација на жените и не е во согласност со учењето на католичката црква за казнување на гревот, а не на грешникот:</p>
<blockquote><p>Амандманот ги казнува жените затоа што се жени; затоа што ним им била зададена општествената одговорност за носење на живот на овој свет. Католичките школи не ги казнуваат и бркаат професорите што ги оставаат своите девојки трудни, а тие се исто толку виновни за бременоста.</p></blockquote>
<p>На блогот <a href="http://iamnobe.wordpress.com/2009/09/18/i-am-an-unwed-mother/">I am Nobe</a>, каде што авторот менува улоги за да искористи хумор во секој напис, стигна редот и на немажената мајка:</p>
<blockquote><p>Сега велиш дека не можат да одам на училиште? Ни на работа? (несигурна)</p>
<p>Не останав бремена преку асексуална репродукција! Ако  навистина ми го правиш ова, дај казни ги и тие неженети татковци! И престани да го навредуваш Бог! (не се должи само на хормоните)</p></blockquote>
<p><a href="http://worldofwomanity.blogspot.com/2009/08/ra-9710-magna-carta-of-women.html">Џојс Талаг</a>, која самата е самохрана мајка и блогер, дава аргументи кои покажуваат зошто, дури и ако католичката црква ги казни и татковците, нема да се подобри ситуацијата на мајките. Со оглед на тоа што поголемиот број на самохрани родители се жени, ако им ги одземеме правата за работа или школување додека се трудни, тие финансиски нема да можат да се грижат за своите деца:</p>
<blockquote><p>Еве еден добар пример од оваа дебата : <em>самохраниот родител</em>. Да се биде самохран родител значи дека сте задолжени да ги исполните прехранбените и економските потреби на вашето дете. Мажите имаат предност во овој случај затоа што најголемиот дел на самохрани родители е составен од жени. (На интернет се наоѓаат само <a href="http://singleparents.about.com/gi/dynamic/offsite.htm?zi=1/XJ&amp;sdn=singleparents&amp;cdn=parenting&amp;tm=201&amp;f=00&amp;su=p284.9.336.ip_p504.3.336.ip_&amp;tt=11&amp;bt=1&amp;bts=1&amp;zu=http%3A//www.census.gov/prod/2007pubs/p60-234.pdf">статстики за самохрани родители во САД</a>. Според нив „во 2006 година, 5 од 6 старатели биле мајки“. Претпоставуваме дека иста е ситуацијата и во Филипините.)</p></blockquote>
<p>Еден блогер од Филипините кој пишува за правни прашања, <a href="http://philippinecommentary.blogspot.com/2009/09/religious-exception.html#comment-8896534724107443010">Јун Баутиста</a>, истакнува дека католичката црква најверојатно нема да ги вклучи неженетите татковци во дискусијата, со оглед на тоа што најголем дел од законите кои досега биле разгледувани се однесувале на жените.</p>
<p>Ова значи дека овој исклучокот ќе биде единствен од овој вид, затоа што тој претставува исклучување од образованието или работата само на немажените трудни жени, што е пак против нивните човекови права и ги доведува нивните животи во опасност. Некои велат дури и дека ќе има последици врз моралот на овие девојки: ако католичките училишта ги бркаат ученичките кои не се мажени, а останале трудни, дали тие почесто ќе се одлучуваат да абортираат  или пак да живеат во сиромаштија? <a href="http://www.thenewstoday.info/2009/03/13/single.mom.stigma.marks.bicam.talks.on.magna.carta.of.women.html">Тоа е барем мислењето на</a> Анет Лорето–Гарин, претставничка на првата општина.</p>
<p>А вие? Што мислите вие? Дали една религиозна институција има право да одлучува кој ќе вработи или ќе прифати како ученик, или пак правата на бремените жени се над овие ограничувања?</p>
<p><em>Сликата во овој напис е од <a href="http://www.flickr.com/photos/mojodenbowsphotostudio/1254978682/">Photo Mojo</a> и е искористена со дозвола од Криејтив комонс.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Ветувањата на ИКТ за луѓето со хендикеп</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 21 Oct 2009 12:18:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2798</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и рече на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.
За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и <a href="http://www.thenutgraph.com/a-disabled-friendly-website">рече</a> на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.</p>
<blockquote><p>За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала Лумпур, тој со леснотија разговараше на Skype со уште еден слеп пријател, кој присуствуваше  на конференција во Лос Анџелес. Кога тој отвора имејл, JAWS софтверот (софтвер за работење преку говор) инсталиран на неговиот Lenovo лаптоп, ја вчитува содржината во роботски глас, на кој тој изгледа многу навикнат. Кога му беше кажано дека Nut Graph работи на инкорпорирање на карактеристики на нивниот веб сајт за полесен пристап од страна на лицата со хендикеп, тој го посети веб сајтот за да дознае  колку е достапен на неговиот читач од екран и навигација на тастатурата и овозможи корисен фидбек. Рахим се потпира на интернетот за имејл, за да разговара со пријатели и контакти на Yahoo месинџер и Skype, што е многу поевтино од  телефонот, и за да дознае што се случува во остатокот од нацијата и светот. Тој истото така планира да направи и веб сајт за промоција на центарот за масажи на тело и релаксација на нозе, кој е воден од слепи лица, во Пенанг.</p></blockquote>
<p>Светската организација за здравје проценува дека 600 милиони луѓе живеат со инвалидитет – од што произлегува дека секој десетти човек на планетата живее со некој хендикеп. Светската банка тврди дека три од четири лица со инвалидитет живеат во земјите во развој. Во секој дел од светот, сиромаштијата и хендикепот се често поврзани. На пример, повеќе од <a href="http://tiny.cc/BXxla">18 проценти</a> од возрасните луѓе со хендикеп во САД живеат под линијата на сиромаштија. Во Канада, <a href="http://www.prlog.org/10340793-disabled-unemployment-may-exceed-15-in-canada.html">стапката на невработеност</a> кај лицата  кои живеат со некој хендикеп неодамна порасна до речиси 15%.</p>
<p>Затоа што технологијата и средствата за комуникација помогнаа да се намали физичката бариера, ИКТ обезбедува модел кој овозможува хендикепираните лица социјално и економски подобро да се интегрираат во нивните заедници, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/%E2%80%9Dhttp://siteresources.worldbank.org/EXTEDEVELOPMENT/Resources/Deepak.ppt?resourceurlname=Deepak.ppt%E2%80%9D">тврди</a> Депак Батиа од Светската банка. Друго ветување на ИКТ е тоа што тие обезбедуваат пристап до знаењето, способноста да организира и поврзува. Можеби најважно, секторот за едукација полека се трансформира од технологијата, што <a href="http://un-gaid.ning.com/profiles/blogs/icts-and-disability-issues">овозможува поголем пристап </a>до најразлични материјали за учење.</p>
<p>Човечкиот развој и употребата на ИКТ беа дискутирани во општи црти на неодамнешната <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc">конференција</a> на Универзитетот  Харвард . На претстојната конференција ITU Telecom World 2009 која ќе се  одржи во Женева, Швајцарија, <a href="http://portal.unesco.org/ci/en/ev.php-URL_ID=28954&amp;URL_DO=DO_TOPIC&amp;URL_SECTION=201.html">УНЕСКО</a> ќе демонстрираат напредни ИКТ апликации за хендикепирани лица.</p>
<p>Јам Тв е автомобилски инженер од Малезија кој го изгуби својот вид мината година. На неговиот блог,<em> My Blind sight</em>, тој <a href="http://myblindsight.blogspot.com/2009/09/new-research-aiding-blind-to-see.html">пишува</a> за важноста на техничкиот напредок за помош на хендикепираните.</p>
<blockquote><p>Малезија о Малезија&#8230; Брзиот технолошки напредок денеска, го смени и влијаеше на животот на многу луѓе меѓу кои и на хендикепираните. За слепите и за лицата со оштетен вид, медицинските научници и истражувачи, особено од запад, се возбудени околу големите можности што можат да бидат истражувани за да им се помогне на слепите лица да повратат некое ниво на видот. Важно да се создаде свест за спречување на губење на видот меѓу луѓето, но исто така подеднакво е важно да биде вршена повеќе истражувачка работа во помагање на оние кај кои веќе е предизвикано губењето на видот, поради разни медицински болести и причини. Добро е да се има модерна помош, и физички и ИКТ алатки, кои несомнено ќе ја зголемат независноста на оние кои се засегнати за нивниот секојдневен живот.</p></blockquote>
<p>Уште неколку <a href="http://www.epractice.eu/en/blog/287517">примери </a>за соодветна технологија кои доаѓаат од блогот <em>Јавни соништа</em> на слеп ИКТ корисник.</p>
<blockquote><p>Понекогаш соновите стануваат реалност, но тие прво мораат да бидат сонувани. Се надевам дека ќе  можам да најдам други активни сонувачи во ЕвропаЈас сонувам за целосно достапна и употреблива Википедија за сите. Јас работам на проект за пристапност на германската Википедија или поточно, на страницата за помош наменета за слепи корисници. Википедија е важен дел од информатичкото општество и треба да е подржувана:<br />
http://www.epractice.eu/blog/154<br />
Јас сонувам за независна и мулти-јазична Википедија за слепи со оптимизиран кориснички интерфејс за слепи читатели  и соработници:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Blind_Wiki:About<br />
Јас сонувам за достапен и прифатлив ИКТ мобилен уред за потребите на слепите лица. Во последните 8 месеци, имам напишано стотици директни мејлови и имам напишано многу блог коментари за да ги информирам донесувачите на одлуки во врска со оваа тема, но тоа е тешка, а понекогаш и демотивирачка работа:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Open_Letter_Initiative</p></blockquote>
<p>Листата продолжува.</p>
<p>Од САД, <em>Wheel Chair Kamikaze</em> ја <a href="http://www.wheelchairkamikaze.com/2009/05/breath-of-dragon.html">објаснува </a>важноста на алатките за препознавање на гласот кои му помагаат да пишува на компјутер и на блоговите.</p>
<blockquote><p>Мултиплекс склерозата е крадец. Тој не прави разлика во својата кражба, ограбувајќи ги неговите жртви целосно и елементарно. Оваа болест од мене ги украде елементите кои некогаш беа темелите на мојот живот (мојата кариера, мојот социјален живот, очекувањата дека еден ден ќе научам да жонглирам) и работи кои во споредба со нешто изгледаат мали, како што е способноста да пишувам на компјутер. Откако во мојата десна рака нема сила и умешност за ништо, можам да пишувам само со едната рака. Никогаш не ни бев<br />
толку добар во пишување на компјутер&#8230;&#8230;</p>
<p>Кога мултиплекс склерозата ми ја одзеде силата во десната рака, направи пишувањето на компјутер, кое и онака ми беше тешко пишувајќи со два прста, да постане во кошмар бидејќи морав да пишувам само со еден. Мојата способност да комуницирам преку QWERTY беше практично елиминиран, што претставуваше голем хендикеп во ова време на интернет огласни табли, имејл и инстант пораки. Некој остроумен читател може да праша, како сум успеал да го напишам ова дрдорење на блогот?</p>
<p>Одговорот е во парче неверојатна технологија софтвер за препознавање на глас наречен „Dragon Naturallyspeaking“. Ова чудо ми дозволува едноставно да си ги искажувам мислите и истото да го видам магично транскрибирано на мојот екран. Тоа е како нешто излезено од филмовите со Хари Потер, но без лудите протестанти кои тврдат дека тоа го промовира Сатаната.</p>
<p>Без софтверот, јас ќе останев нем во светот на интернетот и наместо тоа ќе бев оставен да водам патетични говори со Мелвин, џиновско шамиче кое е мојот замислен пријател. Програмот целосно ме ослободи од пишувањето на тастатура, па дури и утре да бидам 100% здрав и понатаму ќе продолжам да ја користам.</p></blockquote>
<p>Заедниците за глуви лица во земјите во развој се соочуваат со слични проблеми, <a href="http://www.apc.org/en/news/icts-and-minorities-deaf-students-no-longer-exclud">пишува</a> Лурд Питерсемоли. Еден од нив е немањето на програми, специјално дизајнирани за локалните јазици за глуви (знаковни јазици).</p>
<blockquote><p>Во Венецуела на пример, иако во Уставот се наведува правото за јазичните малцинства (и заедницата на глувите на глобално ниво спаѓа во нив)  да добијат образование на нивниот мајчин јазик, во практика тоа скоро и не се оствари затоа што, од една страна, не постојат професионалци кои соодветно можат да се справат со два јазика одеднаш: шпански и венецуелски јазик за глуви, а од друга страна, не постојат наставни планови кои се прилагодени на потребите на глувите.</p></blockquote>
<p>Како и да е Питерсемоли опишува како шест глуви учесници, учествуваат на  основната обука на ИТ од страна на Cisco Networking академијата во Мерида, Венецуела. Пројде толку добро, што Питерсемоли вели дека идејата треба да се пренесе и во странство.</p>
<blockquote><p>Овој курс беше пресвртница во нашиот град, кој не само што им обезбеди основни алатки за нивниот индивидуален развој, туку создаде и механизам преку кој ќе се пренесува стекнатото знаење на други глуви луѓе во заедницата. За време на овој извештај, глуви студенти кои добија сертификат се многу посветени на проектот за пренесување на знаењето на другите глуви во заедницата и обуката за стекнување на потребните средства за пренесување на  основите на ИТ во заедницата е веќе закажана. Во овој последен чекор, потенцијалните идни проблеми со интерпретери ќе бидат надминати. Исто така, истражувачите од проектот за оштетување и комуницирање имаат испланирано работилница за употреба на гласовно синтезиски софтвер, која би се случила наредната недела. Накусо, ова искуство претставува пример за што служи човечкото вмрежување. Подобро од среќен крај, е одличен почеток.</p></blockquote>
<p>Морен Де Ла Круз, кој блогира на<em> Law</em> and ICT <a href="http://lawandict.blogspot.com/2009/06/eyes-wide-shut.html">известува</a> за тоа колку се почесто луѓето кои живеат со хендикеп се запознаваат со технологија, овозможувајќи им полесно да го премостат дигиталниот јаз.</p>
<blockquote><p>Моите пријатели Џеј и Рене се типични гикови, со една интересна разлика: тие сурфаат на интернет, ги користат компјутерите и имаат пристап до сите опции преку посебен текст во говор софтвер. Со нивните виртуелни вештини за пишување преку допир понекогаш и со исклучен монитор (тие немаат потреба од него) тие станаа одлични програмери и имаат експериментирано со веб дизајнирање и со адаптација на компатибилен софтвер со отворен код за употреба во програми кои го претвораат текстот во говор. Џеј е првиот тотално слеп дипломиран компјутерски научник на Филипините и работи од дома како создавач на веб содржини, а Рене сега подучува студенти со оштетен вид, како член од персоналот на ATRIEV (Адаптивна технологија за рехабилитација, интеграција и вработување на лица со оштетен вид). И двајцата имаат присуствувано и одржувано обуки и специјализирани курсеви за адаптивни технологии локално и во странство.</p>
<p>&#8230;.Училиштата и компаниите често мислат дека мораат да купат скапа опрема или да направат опширни технички и логистички прилагодувања за лицата со хендикеп. Како што истакна слепиот архитект Џејми Силва, зградите и установите за јавен транспорт не ги ни исполнуваат основните правни услови, како што се да се обезбедат рампи за инвалидски колички или добивање на намалена цела за луѓето со хендикеп. Како и да е, технологијата постојано отвора нови врати за луѓе како моите кул и талентирани пријатели со оштетен вид. Јас несомнено се надевам дека дигиталната јаз може уште да се премостува, не само за економските послабите, туку дека ИКТ исто така може  да помогне да се срушат бариерите, предизвикани од физичките ограничувања.</p></blockquote>
<p>Од <em>ICTDev Dot Org</em> блогот доаѓа приказна за Дипендра Маноча, софтверски програмер, кој создаде <a href="http://ictdev.org/pulse/20090918/ashoka/screen-reading-software-bop">слободен софтвер за екранско читање </a>за хинди и други јазици од југоисточна Азија.</p>
<blockquote><p>Врз основа на помислата дека компјутерската технологија не е создадена само за богатите, Дипендра го промени начинот за читање и пишување за лицата што не можат да читаат на стандарден начин. Пристапната мултимедија е идеална за лицата со хендикеп како и за пошироката јавност за да се разменат информации и знаења насекаде низ светот. Технологијата сега се воведува и во Шри Ланка, Бангладеш, Пакистан и Непал, како и во Индија, која дава возбудлив предизвик за работа со 22 јазика, како и во големи географски и културни разлики. Дипендра е целосно посветен да продолжи да користи технологија како катализатор за да го поддржи глобалното споделување на човекови знаења во информатичкото општество и поради неговото фокусирање на поевтините технологии и технологиите со отворен код, неговата работа лесно може да се преработи.</p></blockquote>
<p>За сите анегдоти и блог постови за улогата што ја игра ИКТ во обезбедување на повеќе пристап до технологијата за лицата со хендикеп, не успеав да најдам детални статистички податоци за пенетрација на ИКТ во ова глобална заедница. Учесниците на конференцијата во Харвард дебатираа за главната цел на приватните претпријатија, владите и меѓународните организации за поттикнувањето на развојот на ИКТ да оди по нагорна линија. Сепак ние сè уште не знаеме кој го развива ИКТ во ова поле или нивната ефикасност во зголемувањето на економскиот и човековиот развој за луѓето со хендикеп. Ако вие знаете. Ние би сакале да чуеме од вас.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: „Среќен ден“ за гласањето за слобода</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 15 Oct 2009 07:48:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[тетум]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2637</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гантер  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. Alf@ Montenegro пишува:
Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гантер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/30/east-timor-happy-day-of-freedom-vote/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. <a href="http://alfa-montenegro.blogspot.com/2009/08/loron-alegria.html">Alf@ Montenegro пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali tinan sanulu liuba (30 de Agosto de 1999) nebe ita hotu decidi atu liberta ita nia nação husi ocupação indonésio. ALEGRIA nebe ita hetan iha tinan 10 liu ba ne ALEGRIA ida BOOT tebes ba ita timor oan hotu(mas iha 21,5%triste). Ita hotu expressa ita nia alegria ida ne liu husi haklalak, hakilar, hananu e tanis. Mesmo too agora ALEGRIA ida ne ita sei sente nafatin maibe, durante tinan 10 nia laran ne susar no terus sedauk sés husi ita (caso boot liu mak iha tinan 2006). Ema barak (balun husi rai leur) hare ba caso 2006 ho 2008 (11 de fevereiro) dehan katak “ESTADO FALHADO” maibe sira nia teoria ida ne sala boot.</p></blockquote>
<div class="translation">Денес е СРЕЌЕН ден за сите Тиморци. Денес се сеќаваме дека пред десет години (30 август, 1999 година) сите одлучивме да ја ослободиме нашата земја од индонезиска окупација. СРЕЌА. Сите Тиморци почувствуваа ОГРОМНА СРЕЌА пред десет години (но има и 21,5 % кои беа тажни). Сите ја изразивме нашата среќа, викајќи и плачејќи. Дури и денес, ние сè уште ја чувствуваме таа среќа, иако страдањата и тешкотиите што ги доживеавме последниве 10 години сè уште не нè имаат напуштено (добар пример за ова е настанот од 2006 година). Многу луѓе (меѓу кои има и странци) гледајќи ги случаите од 2006 и 2008 (11 февруари), велат дека ние сме „ПРОПАДНАТА ДРЖАВА“, но оваа теорија е многу погрешна.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Rasti " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/victory-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p><a href="http://aninmaus.blogspot.com/2009/08/mate-ka-moris-duni-bapa-sai-komentariu.html">Aquarius Vinte Três пишува дека за него работите почнале во моментот кога индонезискиот претседател Б. Џ. Хабиби го предложил јавниот референдум</a>:</p>
<blockquote><p>Lia fuan ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI” mosu ho Espontánia iha tinan 1999 baihira Prezidente Indonésia B.J.Habibie hasai opsaun rua maka hanesan: Simu autonomia no Rejeita Autonomia (dua opsi:Menerima Otonomi dan menolak otonomi) iha loron 27 Janeiru 1999. Durante manifestasaun pro-independénsia ruma iha Dili laran, joven sira uza liafuan ida-ne’e ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI”, hodi hamánas liutan ita-nia espíritu nasionalizmu to&#39;o didi&#39;ak ‘Konsulta Popular&#39; iha fulan agostu ‘99.</p></blockquote>
<div class="translation">Зборовите „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“ почнаа спонтано да се слушаат кога претседателот Б.Џ. Хабиби излезе на 27 јануари, 1999 година со овие две опции: да ја прифатиме или отфрлиме автономијата. За време на славењето за поддршка на независноста во Дили, младите ги користеа овие зборови „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“, за да ги подгреат националистичките духови и да ги подобрат резултатите на „Консултацијата со народот“ во август, 1999 година.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Расти" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/voterID-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p>Други ја искористија можноста за да се пожалат за недостатокот на обединетост и визија кај Тиморците. Така, <a href="http://renetil.blogspot.com/2009/08/trajedia-umanu-joana-alves-no.html">Абел Пирес де Силва пишува на блогот RENETIL</a>:</p>
<blockquote><p>Fulan Agostu iha tinan 10 liu ba, povu Timor maioria fiar metin katak Timor-Leste ukun rasik an sei diak liu fali Timor Leste ne’ebé hamutuk ho Indonezia. Iha tempu rezisténsia, ita iha inimigu KOMUN, ne’ebé halo ita hamutuk kumu liman kontra inimigu ne’e. Iha tempu ukun rasik an, ita lakon inimigu komun ne’ebé halo ita hamutuk nu’udar forsa nasaun. Hanesan konsekuensia husi situasaun ne’e, entidade barak iha nasaun Timor-Leste ida-idak hakarak buka atu hetan sira nia interese rasik. Grupu barak mak komesa reklama sira nia “kontribuisaun” no ezizi estadu atu “tau matan”. Moras ezizi estadu atu “tau matan” ne’e mos kontinua akontese</p></blockquote>
<div class="translation">Пред 10 години, во август, најголемиот дел од Источнотиморците силно веруваа дека подобро е Источен Тимор да е независен отколку да е со Индонезија. За време на отпорот, ние имавме ЗАЕДНИЧКИ непријател кој нè натера да се држиме за раце. За време на независноста, ние го изгубивме заедничкиот непријател кој не држеше заедно во една силна нација. Така, многу поединци во Источен Тимор почнаа да си ги бркаат своите лични интереси. Многу групи почнаа да го истакнуваат нивниот „придонес“ и бараа државата да ги „згрижи“.</div>
<p>Од една друга и посветла  страна, бендот Outravez, составен од тиморски студенти во Индонезија, <a href="http://impetil.wordpress.com/2009/08/24/outravez-sei-harame-festa-loron-30-de-agostu-de-09-konsulta-popular/">гордо го изјави излегувањето на новиот албум којшто содржи песна посветена на денот на референдумот</a> што ќе ја отсвират на денешниот концерт пред палатата на владата во Дили.</p>
<p>Коментарот на Twitter оставен од <a href="http://www.cjitl.org/">CJITL - Centru Jornalista Investigativu Timor Leste</a> (Истражувачкиот новинарски центар на Источен Тимор) најдобро ја пренесе атмосферата на концертот и расположението пред палатата. Главната атракција беше очигледно индонезиската поп ѕвезда, Крисдајанти. Еве еден цитиран дел од Twitter на коментарот оставен од Gil @CJITL:</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644683280">9:11 AM Aug 30th</a>: populasaun kuaze nain rihun sanulu halibur an ohin kalan iha palacio governu, iha konsertu bo&#39;ot n&#39;e</p></blockquote>
<div class="translation">Собрани се околу десет илјади луѓе пред владината палата за овој голем концерт</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644738064">9:16 AM Aug 30th</a>: Bonoite dili, ida ne&#39;e mak liafuan primeiru husi krisdayanti nia ibun bainhira kanta muzika Rai dili rai cidade</p></blockquote>
<div class="translation">„Добра вечер Дили“ беа првите зборови на Крисдајанти пред да почне да ја пее песната „Rai dili rai cidade“</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645173108">9:54 AM Aug 30th</a>: tuir mai distritu 13 sei hato&#39;o nia mensajen ho dialeitu idak idak nian..kris deskanca oitoann</p></blockquote>
<div class="translation">Околу 13 области ќе додадат пораки на нивниот јазик&#8230; Крис ќе одмори малку</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645331990">10:06 AM Aug 30th</a>: Ramos Horta hateten”loron ohin ne&#39;e importante tebes, ita tenki halo reflesaun ba sira ne&#39;ebe mate hodi fo liberdade ba ita”</p></blockquote>
<div class="translation">Рамос Хорта вели „Денес е важен ден кога треба да се потсетиме на оние кои загинаа за ние да бидеме слободни сега“.</div>
<p><em>Овој напис е трет од серијата на написи за одбележување на десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215/">Во првиот напис</a> ние ја истакнавме поддршката на меѓународната заедница за гласањето за слобода во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/01/2579">Во вториот</a>, ние го интервјуравме Абе Барето Соарес кој е еден од организаторите на настаните за славење на солидарноста коишто се одвиваа во Источен Тимор во август и септември 2009 година.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јапонија: Буда-девојки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/2656</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/2656#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 09 Oct 2009 08:10:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Хумор]]></category>
		<category><![CDATA[јапонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2656</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСцила Алечи  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ги нарекуваат „Буда-девојки (Buddha girls)“ (仏女- буцујо (butsujo)), јапонски дами на 30 и 40 годишна возраст, кои страсно ги посетуваат храмовите и им се восхитуваат на статуите на Буда и Бодисатва.
„Буда-девојките“ или „Девојките на статуите на Буда“ си разменуваат [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/scilla-alecci/">Сцила Алечи</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/japan-the-buddha-girls/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ги нарекуваат „Буда-девојки (Buddha girls)“ (仏女-<em> буцујо (butsujo)</em>), јапонски дами на 30 и 40 годишна возраст, кои страсно ги посетуваат храмовите и им се восхитуваат на статуите на Буда и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bodhisattva">Бодисатва.</a></p>
<p>„Буда-девојките“ или „Девојките на статуите на Буда“ си разменуваат сугестии за најдобрите места каде да се видат дрвените идоли или изложбите на будистичка уметност низ земјата. Често тие се многу посветени на историјата или на анегдотите со монасите и светите писанија.<br />
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 209px"><img alt="Фотографија од корисникот на  Flickr: MR+G" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/MR+G-199x300.jpg" title="Фотографија од корисникот на  Flickr: MR+G" width="199" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од корисникот на  Flickr: MR+G</p></div><br />
<em>микли</em> дава едноставно <a href="http://ameblo.jp/mikli-yk/entry-10335987927.html">објаснување</a> за тоа што е „Девојка на статуите на Буда“ или „Буда-девојка“.</p>
<blockquote><p>実は、ここ１年くらい 仏像ガール だったりもします<br />
そう、仏像ガール 　仏像みたいな女の子・・・ではありません<br />
まぁ簡単なお話、仏像萌え～ 　な女子です。<br />
近い将来、菩薩になりたいと思っています。如来はイヤだ。<br />
まだまだオシャレもしたいし<br />
で、最近髪の毛も伸ばし始めました。そう、菩薩みたいに髪の毛盛りたいから</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Јас бев девојка на статуите на Буда една година. Таа не наликува на статуа на Буда. Во неколку збора, таа е девојка на која и се допаѓаат статуите на Буда. Во блиска иднина, би сакала да станам Бодисатва, а не <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tath%C4%81gata">Татагата.</a> Сè уште се грижам за мојот изглед. И од скоро почнав да ја пуштам косата да расте. Сакам да личам на бодисатва.</div>
</div>
<blockquote><p>私のごく親しい人の中では、ここ数年かなり仏像ブームなんですけど<br />
世間一般ではどうなんでしょうか<br />
まぁ仏像ガールなんて言葉も出ているくらなので、<br />
流行最先端 　ってことにしておきましょう。えぇそうしましょう</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Неколку години меѓу моите пријатели се случуваше тренд за Буда-статуите, но којзнае дали и за другите луѓе?!!<br />
Неодамна овој нов збор, „Девојка на статуите на Буда“ беше создаден, па претпоставувам дека е најнов тренд. Да, да речеме дека е.</div>
</div>
<p><em>Рентаро</em> <a href="http://rentaro.seesaa.net/article/129208436.html">се прашува</a> дали припаѓа на некоја категорија и дали мора да е во категоријата „Буда –девојка“, само затоа што таа ги цени обичаите поврзани со будистичката култура.</p>
<blockquote><p>私、結構、仏女かな。。。。。<br />
お香の匂い嗅ぐと落ち着くし<br />
最近、字がヘタすぎるので<br />
習い出したら書くと心穏やかになって<br />
何時間も書いちゃうし<br />
あ<br />
でも阿修羅像とか<br />
そんなに詳しくない<br />
教科書に出てくるような有名なお坊様でも<br />
よくわかってない<br />
でも<br />
御朱印集めるのハマって<br />
お寺巡っちゃうし</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Јас сум навистина Буда -девојка&#8230; можеби<br />
откако ќе помирисам инсенс, чувствувам мир<br />
и откако неодамна решив да учам калиграфија,затоа што ракописот ми е ужасен, не можам да престанам да пишувам<br />
Ох, но јас не сум експерт за Ашура статуите и слично<br />
дури и не ги знам сите славни монаси кои често се спомнувани во учебниците<br />
како и да е имам страст за собирање <em>гошуин</em> [официјално писмо кое било црвен печат на шогуните] и сакам да одам во храмовите</div>
</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>これって要するに仏教だけど<br />
宗教にハマっているってことになるのかな？<br />
仏教だとそんなに抵抗ないし<br />
グッズとか<br />
写経とか<br />
違う意味でブームなんだろうな<br />
にしても<br />
本当に携わっている方にはご迷惑なことなんだろうか<br />
関心を持ってもらう意味ではよいきっかけなんだろうか<br />
でもなんでこんな名前<br />
ぶつじょ？にょ？ってどうよ(-_-;)<br />
誰がつけたんだろ</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Сево ова во неколку збора е будизам, но значи ли можеби дека сум во религијата?<br />
Јас не сум против, но повеќе е тренд за собирање на будистички предмети или читање на сутра, би рекла.<br />
ништо од ова не им пречи на луѓето во храмовите, нели? Или е само добра можност да се шири зборот?<br />
Но зошто ова име? <em>Буцујо</em>? или <em>нио</em>?<br />
Кој измисли вакво име??!</div>
</div>
<p><div class="wp-caption aligncenter" style="width: 510px"><img alt="Фотографија од корисникот на Flickr : papadont" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/papadont.jpg" title="Фотографија од корисникот на Flickr : papadont" width="500" height="333" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од корисникот на Flickr : papadont</p></div><br />
<a href="http://www.buddha-girl.com/">Веб-страната Буда -девојка</a> [јапонски], модерирана од 30-годишната, се попопуларна Хиросе Икуми (廣瀬郁実), има совети за младите следбеници на Буда, со сугестии за најдобрите храмови и статуи во земјата.</p>
<p>За месец октомври, одбран е храмот <a href="http://www.onmarkproductions.com/html/yakushi.shtml">Даикоџи</a> (醍醐寺) и неговата статуа на <a href="http://www.shingon.org/deities/jusanbutsu/yakushi.html">Јакуши Ниораи</a> (薬師如来) во Кјото:</p>
<blockquote><p>いろんなところで秋の特別公開が始まっていますが、醍醐寺もそのひとつ。１年に２度だけ公開される霊宝館で、ステキなお薬 師さまにお会いできます！私は大学生のときに一度博物館でお会いしたきりだったのですが、どっしりとした存在感と力強いお顔がずっと印象に残っていまし た。今回の特別公開でひさしぶりにお会いして、やっぱりステキ・・と実感！</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>На многу места, специјалните отворања за есенската сезона веќе се почнати и храмот Даикоџи е еден од нив. Во Реихокан кој се отвора само два пати годишно за јавноста, ќе можете да го видите неверојатниот Јакуши. Кога бев студент на универзитетот, го видов само еднаш во музејот, но неговото моќно и горделиво лице ми остави силен впечаток. По повод отворањето за јавноста, конечно го сретнав по долго време и повторно сфатив дека &#8230;е навистина извонреден!</div>
</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/09/2656/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Индонезија: Силен земјотрес ја погоди западна Суматра</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/2626</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/2626#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 06 Oct 2009 08:26:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2626</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одКаролина Румат  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Силен земјотрес го погоди Паданг, западна Суматра, во средата во 17.00 часот по локално време.
Видео клип е објавен на YouTube од корисник од Паданг:

Подморскиот земјотрес со јачина од 7.6 по Рихтеровата скала причини големи оштетувања на зградите и жртви [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/carolina-rumuat/">Каролина Румат</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/indonesia-strong-earthquake-hit-west-sumatra/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Силен земјотрес го погоди <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Padang,_Indonesia">Паданг</a>, западна Суматра, во средата во 17.00 часот по локално време.</p>
<p>Видео клип е објавен на YouTube од корисник од Паданг:</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/0b_8aBBO6Wc&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/0b_8aBBO6Wc&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Подморскиот земјотрес со јачина од 7.6 по Рихтеровата скала причини големи оштетувања на зградите и жртви претежно околу <a href="http://regional.kompas.com/read/xml/2009/09/30/2120107/Guncangan.Gempa.Paling.Terasa.di.Pariaman.">Париаман</a> крајбрежен дел на Паданг.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 330px"><img alt="Фотографија поставена на Twitpic од a href=http://twitpic.com/photos/marcellodecaranmarcellodecaran/a" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/gempa-padang.jpg" title="Фотографија поставена на Twitpic" width="320" height="240" /><p class="wp-caption-text">Фотографија поставена на Twitpic од marcellodecaran (http://twitpic.com/photos/marcellodecaran)</p></div>
<p>Меѓународно <a href="http://www.detiknews.com/read/2009/09/30/174704/1212114/10/peringatan-tsunami-dikeluarkan-untuk-indonesia-malaysia-thailand-india?991101605">предупредување за цунами</a> беше издадено за Индонезија, Тајланд, Малезија и Индија, но беше подигнато еден час подоцна.</p>
<p>Индонезиската новинска агенција Антара <a href="http://www.antaranews.com/berita/1254326936/bnpb-75-orang-meninggal-akibat-gempa-sumbar">извести</a> дека бројот на жртвите достигна 75 лица, но се зголемува затоа што сè уште има жртви под урнатините, додека многумина одбраа да <a href="http://www.tempointeraktif.com/hg/nusa/2009/09/30/brk,20090930-200134,id.html">седат надвор</a> од нивните домови плашејќи се од нов земјотрес.</p>
<p>Според првиот секретар на Националниот одбор за управување со кризи, Пурномо Сидик, во Антара штабот на (НОУК) во Џакарта не добил детални информации од теренот поради прекинот на комуникациите во западна Суматра.</p>
<p>Педесет проценти од градот претрпе оштетувања, а <a href="http://www.thejakartapost.com/news/2009/09/30/flights-padang-canceled-after-quake.html">закажаните авионски летови од Паданг се откажани</a> поради оштетувањата на автопатот кај аеродромот Миканг.</p>
<p>Индонезиската твитерсфера е полна со пораки за сочувство, објавени од роднините и извештаи за помош.</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/henzter">henzter</a>: само што добив одговор на мојата СМС порака, од познаник во сумбар: сè уште го барам брат ми. *се молам*</p>
<p><a href="http://twitter.com/martinmanurung">martimanurung</a>: Провинциите Јужна и Северна Суматра ќе и помогнат на Западна Суматра со помош за земјотресот.</p>
<p><a href="http://twitter.com/veraalexandra">veraalexandra</a>: Господе, те молам помогни им на нашите браќа и сестри во Паданг.. дај им сила да издржат.. Амин.</p>
<p><a href="http://twitter.com/aditdmid">aditdmid</a>: bru lht dmpak gempa Padang td sore. evakuasi mlm ni trhmbt hjn deras &amp; mati lstrk,75% kota lumpuh. smg para krbn dbri kkuatn&amp;ktabahn. amin.</p></blockquote>
<div class="translation">aditdmit: Само што бев сведок на последиците од земјотресот во Паданг, вечерва евакуацијата е одложена заради големиот дожд и прекинот на електричната енергија, 75% од градот е парализиран. Се надевам дека жртвите имаат сила да издржат. Амин.
</div>
<p>Потпретседателот, Јусуф Кала, го скрати заколнувањето при инаугурацијата на новиот парламент и прати шест министри на лице место за да ја проценат штетата.</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/aulia">aulia</a>: Ние гласавме за вас. Нашето прво официјално барање е да го донирате џепарлакот за жртвите од земјотресот. Ним им треба повеќе отколку вам.</p></blockquote>
<p>Околу 23:45 по локално време <a href="http://twitter.com/darlingalih">darlingalih</a> вели:</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/darlingalih">darlingalih</a>: RT <a href="http://twitter.com/isatbb">@isatbb</a>: Jaringan data GPRS ISAT aman terkendali di Padang, anjuran komunikasi ke Padang via fitur BB: Email, BBM, YM, FB. Please RT</p></blockquote>
<div class="translation">GPRS Индосат [белешка на авторот: Вториот по големина индонезиски мобилен провајдер] ја реинсталира мрежата во Паданг, ви препорачуваме да комуницирате со Паданг преку Blackberry функциите: имејл, Blackberry месинџер, Yahoo месинџер, Facebook. Ве молам препратете ја пораката.</div>
<p>Министерот за социјала <a href="http://www.detiknews.com/read/2009/10/01/015308/1212329/10/korban-tewas-diperkirakan-akan-terus-bertambah">Абу Ризал Бакри</a> рече дека инфраструктурите штети, предизвикани од скорешниот земјотрес се толку големи што можат да се споредат со оние од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/May_2006_Java_earthquake">земјотресот во Јогиакарта</a>, во 2006 година.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/06/2626/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Кина: Кога ќе не огрее сонцето?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/05/2606</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/05/2606#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 05 Oct 2009 08:02:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[кинески]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2606</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЕнди Је  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Центалната комисија за дисциплинска инспекција, агенција одговорна за борба против корупцијата во континентална Кина, објави дека на 19 септември сите владини службеници ќе бидат обврзани да ги пријават нивните имоти, од недвижности до инвестиции, како оние на име на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/andy-yee/">Енди Је</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/china-when-will-the-sunshine-come/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Central_Commission_for_Discipline_Inspection_of_the_Communist_Party_of_China">Центалната комисија за дисциплинска инспекција</a>, агенција одговорна за борба против корупцијата во континентална Кина, објави дека на 19 септември сите владини службеници ќе бидат обврзани да ги пријават нивните имоти, од недвижности до инвестиции, како оние на име на децата така и вработувањето на брачниот партнер. Овој „Сончев чин“ е дел од поширока кампања против корупцијата, скоро предложена од Комунистичката партија.</p>
<p>Како и да е, поголемиот дел од владините службеници се опираат на ова. <em>Southern Weekend</em> <a href="http://www.infzm.com/content/35134">објави</a> дека 97% oд службениците се против политиката на анкетирање. Наспроти 90% oд јавноста, која се надева дека оваа политика ќе биде спроведена најбрзо што е можно.</p>
<p>Соочени со фактот дека само  3% oд испитаните службеници ја поддржуваат анти-корупциската политика, <em>Southern Weekend</em> прашува дали јавноста и службениците можат да направат компромис? Има три можни начини за имплементирање на Сончевиот чин.</p>
<p>Написот  истражува три можности (цитирано од  <a href="http://tim.z.infzm.com/2009/09/27/???????????????if-the-people-can-learn-to-compromise-please-learn-to-govern-honestly">англиската верзија</a> на написот во  Southern weekend ):</p>
<blockquote><p>Првиот метод е „железна тупаница“, фаворизирана од оние кои ја трпат корупцијата веќе долго време. Од највисокиот во центарот, до најнискиот јавен службеник, секој мора јавно да го објави својот целосен имот до последниот цент, во одреден рок. Оние кои извршиле злодела ќе бидат соодветно казнети. Оние кои не се обвинети за нешто ќе добијат пофалба, а оние кои не се сомнителни ќе бидат унапредени.</p></blockquote>
<blockquote><p>Вториот метод е прилично смешен&#8230; ако некој сака јавно да ja објави својата финансиска состојба, тоа зависи од него, но тие може да се извлечат. </p></blockquote>
<blockquote><p>Третиот е за оние кои сè уште не си ја изгубиле целосно совеста.. Тие можат да ја објават финансиската состојба и ако е стекната незаконски, ќе оди во државниот трезор. Ова под услов да не биде казнет и може да продолжи да работи за партијата и земјата.</p></blockquote>
<p>Првите две опции подеднакво ги претставуваат и јавност и власта, додека третата се смета за компромис. Написот завршува со поставување на прашање:</p>
<blockquote><p>Се додека има амнестија за оние со нелегален имот и средства, а ние само го ставаме настрана овој проблем, ќе биде комплексен политички процес.. Ако јавноста веќе ја виде големата слика и не инсистира на методот железна тупаница, дали се подготвени службениците да владеат чесно отсега па натаму?</p></blockquote>
<p>Во делот за коментари, некои се согласуваат на компромис:</p>
<blockquote><p>wunanwunan 28-9-2009: 我很愿意妥协,希望将来的官是清官.我们不必亡党，更不会亡国.问题是民众能妥协的标准是什么,如何知道民众那一天已经能妥协了,然后党中央开始实施阳光法.要不然就说民众一直不能妥协,阳光法也一直不必实施了!</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>wunanwunan 28-9-2009: Подготвен сум на компромис и се надевам дека идните службеници  ќе бидат чисти. Нашата земја и партијата нема да пропаднат. Прашањето е да се дознае дали и на која основа јавноста е спремна на компромис. Ако не, ККП ќе го искористи изговорот дека јавноста не е подготвена на компромис и ќе ја одложи сончевата политика на неодредено време.</div>
</div>
<blockquote><p>ruolanhuakai 26-9-2009: 为了国家的前途命运着想我支持妥协方案,我们老百姓宁愿再作出一次巨大的牺牲!只是我们作出这个巨大牺牲之后真的就能换来财产公示制度的建立吗???</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>ruolanhuakai 26-9-2009: Во име на иднината на нашата земја, јас го поддржувам компромисот и го жртвувам нашиот интерес. Како и да е, дали таква жртва ќе успее да го воспостави системот на објавување на имотот???</div>
</div>
<p>Сепак, се чини дека повеќето мислења го поддржуваат методот на железна тупаница:</p>
<blockquote><p>hualinplant 26-9-2009: 不敢对贪污腐败讲认真，是对历史的不负责。旧中国都能改造成新中国，贪官问题就大的很吗？</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>hualinplant 26-9-2009: Ако не ја сфатиме корупцијата сериозно, неодговорни сме кон историјата. Можеме да ја преобразиме старата во нова Кина, па проблемот со корумпираните службеници не е толку тежок, нели?</div>
</div>
<blockquote><p>tanzi2287216 25-9-2009: “反腐，亡党；不反腐，亡国”这话说得太对了，那么，是亡党恐怖，还是亡国恐怖。</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>tanzi2287216 25-9-2009: „Анти-корупцијата е крај на ККП; против анти-корупцијата ќе биде крај на нашата држава.“ Оваа изјава е толку прецизна. Прашањето е што е пострашно, да се докрајчи партијата или државата?</div>
</div>
<blockquote><p>yippee 25-9-2009: 现在正是考验我们党的政治智慧的时候啊。我支持铁腕方案。因为这是民意。中国共产裆一直以来的宗旨就是为人民服务，如果主子要求了，人民公仆又凭什么不同意，又怎么好意思不同意，以后还敢说“为人民服务”这五个字吗</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Reader yippee 25-9-2009: Ова е тест за политичката мудрост на ККП. Ја поддржувам железната тупаница затоа што народот ја поддржува. ККП  отсекогаш тврди дека му служи на народот. Сега народот има барање, како јавните службеници велат не? Како се осмелуваат да го користат слоганот „служиме на народот“, а велат не?</div>
</div>
<blockquote><p>buyongzhenmingz 25-9-2009: 共 产 党要抓紧治疗自己身上的毒瘤了，不然我们只能面临再次亡国。</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>buyongzhenmingz 25-9-2009: ККП треба да си го излечи туморот или државата ќе ни биде осудена.</div>
</div>
<p>Освен оние кои бираат меѓу компромисот и железната тупаница, некои поставуваат фундаментални прашања за институционални реформи:</p>
<blockquote><p>tiger7428 25-9-2009: …我敢断言，没有真正的政治民主，既便实施，所谓的官员财产申报就只能像其它反贪招数一样是个花瓶。道理很简单“申报、公示、监督、问责这四个重要环节， 最终都要靠官员来执行”，仍然是左手打右手。指望这样的一个技术性招数就能治疗“贪腐”，不过是异想天开。而官员在没有外在民众监督的情况下，在不需要向 民众负责的前提下，铁腕执行，不过是回到“包青天”时代的政治理想，而这一点，历史上的“明君”已经多次证明了它的失败！</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>tiger7428 25-9-2009: Тврдам дека без демократија, таканаречената политика за изјава на имот ќе биде само украсна вазна дури и ако се имплементира. Клучниот процес на изјавување, објавување, супервизија и одговорност се во рацете на владините службеници. Како да си пукаш во десната рака со левата. Невозможно е да се излекува корупцијата со ваков вид на процедурална политика. Без јавен мониторинг и без одговорност пред народот, политиката на железна тупаница ќе биде само враќање во старата Кина, зависна од „добрите и справедливи службеници“. Нашата историја докажа дека тоа не оди.</div>
</div>
<blockquote><p>919938075 25-9-2009: 古代皇帝为了让江山永固，靠多生儿子。中共为了维持执政地位，靠党员数量多。如果说党内的民主程度都不高，整个国家的民主程度会有多高？没有民主为基础， 再好的想法，也只能是一厢情愿的梦话。官员们不愿为人民服务，因为人民对官员没有制约力；官员们喜欢选择性地听党的话，因为作为“家法”的党纪常常会网开 一面。而在现实中，党纪比国法更全能些。所以要纠正戴志勇的说法，民众一直都在妥协，何来愿意、不愿意的选择？</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>919938075 25-9-2009: Во старо време, императорот се обидувал да го одржи на власт своето семејство со раѓање на многу синови. Сега ККП се обидува да си го задржи владејачкиот статус со регрутирање на голем број партиски членови. Во самата ККП нема многу демократија, а да не зборуваме за земјата. Без демократски систем како основа за владеење, секоја добра идеја ќе се претвори во зборување во сон. Причината поради која владините службеници се неволни да му служат на народот е во тоа што народот нема власт над нив. Од друга страна пак, службениците селективно ја слушаат партијата, за таа лесно да премине преку нивното лошо однесување во „семејното право“. Во реалноста, партиските правила се построги од владините регулативи, затоа Даи вели дека не е многу сигурен, ама народот прави компромиси постојано затоа што нема избор.</div>
</div>
<p>Овие мислења се ехо на  <a href="http://www.bullogger.com/blogs/ranyunfei/archives/342854.aspx">коментарот</a> на кинескиот интелектуалец Ран Јун Феи:</p>
<blockquote><p>但最重要的问题是，权力的来源、构架与运营、官员的筛选机制以及他们的权力受监督的问题，如何真正得到良好的解决。如果不 能实现民众对官员真正的选举，实行民主自由的制度，那么任何官员与民众达成的妥协，都是治标不治本的暂时策略，无助于整个社会朝向可以期待的良性的发展。</p></blockquote>
<div class="translation">
<div>Најважниот проблем е како да се решат прашањата поврзани со изворот на власта, механизмите за бирање на службениците и владината оператива и супервизија на моќта. Ако изборот на службениците и демократскиот систем не можат да се остварат, секоја форма на компромис ќе биде краткотрајна и неспособна да се решат основните проблеми. Ова не помага во водење на општеството во здрава насока.</div>
</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/05/2606/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: Поезијата од Абе Барето Соарес за јакнење на нацијата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/01/2579</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/01/2579#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 01 Oct 2009 06:19:53 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Профили на блогери]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>
		<category><![CDATA[тетум]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2579</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСара Мореира  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во претходниот напис од оваа серија, додека ја славевме десетгодишнината од референдумот во Источен Тимор, прикажавме како меѓународната заедница застана и ги поддржа луѓето од Источен Тимор. Во овој дел ќе го интервјуираме тиморскиот писател Абе Барето Соарес за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sara-moreira/">Сара Мореира</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/east-timor-abe-barreto-soares-poetry-for-nation-building/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><div class="wp-caption alignleft" style="width: 216px"><img title="Abe Bareto Soares" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Abe-199x300.jpg" alt="Улогата на писателот е да ги собере фосилите на реалноста распрскани наоколу и да го украси ѕидот на нашата историја со нив. " width="206" height="312" /><p class="wp-caption-text">Улогата на писателот е да ги собере фосилите на реалноста распрскани наоколу и да го украси ѕидот на нашата историја со нив. </p></div>
<p>Во претходниот <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215">напис</a> од оваа серија, додека ја славевме десетгодишнината од референдумот во Источен Тимор, прикажавме како меѓународната заедница застана и ги поддржа луѓето од Источен Тимор. Во овој дел ќе го интервјуираме тиморскиот писател Абе Барето Соарес за да го рашириме <a href="http://lianainlorosae.blogspot.com/2009/08/nasionalizmu-timor-leste-hateke-hosi.html">есејот</a> „<em>Национализмот на Тиморците, виден низ очите на неговите поети</em>“ кој е издаден неодамна.</p>
<p>Абе (или неговиот кибер-псевдоним Женувем Еурито, како што бил и нарекуван од неговите пријатели во младоста) е блогер од 2007 година и ги споделува своите зборови и мисли на четири јазици, анализирајќи често литературни дела кои се важни за самоопределувањето на неговата земја. Покрај ова, Абе детално дискутира за создавањето на национална свест по борбата за независност.</p>
<p>Користејќи ги предностите на блоговите за да ги негува  на оригинален начин глобалните врски и разговори на далечина, тој ги опишува своите блогови како „слатки зборови, грижливи зборови, на место каде што луѓето зборуваат еден со друг, споделувајќи работи како што се прашањата „што“ и „како“ животот се одвива во светот“.</p>
<p>Но, зборовите и дејствувањата на Абе не биле отсекогаш вака слободни, како што и самиот <a href="http://news.bbc.co.uk/2/low/asia-pacific/1925548.stm">изјави</a> за време на индонезиската окупација на Источен Тимор.</p>
<blockquote><p>Се чувствував како рацете и устата да ми се врзани. Не можев да кажам што чувствувам за Источен Тимор.</p></blockquote>
<p><strong>Global Voices Online (GVO): Каде беше пред 10 години? Можеш ли да ни кажеш нешто повеќе за твојот живот?</strong></p>
<p><strong>Абе Барето Соарес (АБС):</strong> За време на референдумот, јас бев во странство. Во тој период бев во Португалија. Гласав заедно со други сонародници во Лисабон. Заминав од Источен Тимор за да продолжам со моите универзитетски студии и го избрав англискиот јазик за главен предмет во универзитетот Гадџах Мада во Јогјакарта, Индонезија. Потоа, отидов во Канада за да учествувам во програма за културна размена во почетокот на септември 1991 година. Масакрот во Санта Круз се случи на 12 ноември 1991 година, кога јас бев при крај на програмата. Грижејќи се за мојата лична безбедност, одлучив да останам во Канада и да барам политички азил. Таму останав 7 години, борејќи се за слободен и независен Источен Тимор преку дипломатски и културни активности (користејќи ја музиката како начин за привлекување на вниманието на надворешниот свет кон настаните во земјата). Имав можност да поминам година и пол во Португалија, од пролетта 1998 година до есента 1999 година. Потоа, заминав за Макао каде што изучував новинарство во португалската новинарска агенција Луса (од октомври 1999 година до март 2000 година). Се вратив во Источен Тимор во јули 2000 година. Оттогаш, учествувам во мисии на ОН во Источен Тимор како помошник за информации и како преведувач и толкувач. </p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Dokumentarec" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/abe1997-300x229.jpg" alt="Сведоштво на Абе Барето Соарес за документарецот на Стивен Маршал „Помрачување на Источен Тимор“ (8 | 1997) за слабата застапеност на мејнстрим медиумите во Источен Тимор за време на индонезиската окупација. Кликнете на сликата за да го видите документарецот." width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Сведоштво на Абе Барето Соарес за документарецот на Стивен Маршал „Помрачување на Источен Тимор“ (8&#39; | 1997) за слабата застапеност на мејнстрим медиумите во Источен Тимор за време на индонезиската окупација. Кликнете на сликата за да го видите документарецот.</p></div>
<p><strong>GVO: Колку и како Ви беше достапна литературата на Источен Тимор за време на индонезиската окупација?</strong></p>
<p>За време на индонезиската окупација, додека студирав во Јогјакарта, наидов на книги за Источен Тимор како што е „Источен Тимор: Национализам или колонијализам“ од Џил Џолиф, новинар од Австралија. Во оваа книга го открив починатиот тиморски поет, Франциско Борја де Коста. Еден дел од поезијата во неговата книга: „задушете го мојот револт/со врвот на вашите бајонети/ измачувајте го моето тело/ во оковите на вашата империја/ потчинете ја мојата душа /во верата на вашата религија&#8230;/“ навистина го разгори национализмот во мене.  А преку книгата „Фуну: Незавршената сага за Источен Тимор“ од Жозе Рамос-Орта (сегашен претседател на Републиката Источен Тимор) го открив Фернандо Силван.</p>
<blockquote><p><em>Pedem-me um minuto de silencio pelos mortos mauberes. </em><br />
<em>Respondo que nem por um minuto me calarei.</em></p>
<p style="text-align: right;">Fernando Sylvan</p>
</blockquote>
<div class="translation">Бараат од мене една минута тишина за починатите маубере (maubere) луѓе.<br />
Јас им одговарам дека нема да молчам ни минута.<br />
Фернандо Силван</div>
<p><strong>GVO: Често го цитирате тиморскиот поет Фернандо Силван. Како ја користите поезијата за никогаш да не молчите, како што вели горенаведената поема?</strong></p>
<p><strong>АБС:</strong> Поетот е говорник на неговата ера. Тој или таа треба да ја прекине тишината кога има опресија. Живеејќи на оваа планета, ние сме во постојана битка меѓу светлината и темнината. Поетот треба да биде на чело, со факелот во раце. Тој или таа е „воин на светлината“. (Го позајмувам овој концепт од Паоло Коелјо, бразилскиот писател).</p>
<blockquote><p><em>Како уметник треба да сум спремен во секој момент да се вклучам во духовната војна. Зборовите се моите мечови. Да се надеваме дека моите зборови ќе ги натераат луѓето да кажат дека можат да бидат во мир со себе во создавањето на хармонија на оваа прекрасна планета.</em></p>
<p><a href="http://dadolin.blogspot.com/2007/09/notes-of-musafir-48.html">Белешки од Musafir 48</a></p></blockquote>
<p><strong>GVO: Дали твоите блогови на четири различни јазици го одразуваат начинот на кој луѓето комуницираат во Источен Тимор? </strong></p>
<p><strong>АБС:</strong> Тиморците сакаат да сум креативен во искористувањето на „благодатот“ на колонијализмот и глобализацијата. Покрај мојот мајчин јазик - тетум и мајчиниот јазик на татко ми - галоле, користам исто така и англиски и индонезиски во мојата книжевна кариера. Горд сум што ги користам за да ги пренесам своите чувства и мисли. Би сакал навистина да направам и португалски блог наскоро.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Слика" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/ong-ed-cyril-and-abe-300x144.jpg" alt="Абе (од десно) на Фестивалот на писатели и читатели во Убуд (2007). Слика од theunspunblog.com искористена со дозвола." width="300" height="144" /><p class="wp-caption-text">Абе (од десно) на Фестивалот на писатели и читатели во Убуд (2007). Слика од theunspunblog.com искористена со дозвола.</p></div>
<p><strong>GVO: Зошто ја имате создадено категоријата <a href="http://lianainlorosae.blogspot.com/search/label/korespondensia%20literaria">Korespondensia Literarie</a> (Книжевно допишување) на вашите блогови? </strong></p>
<p><strong>АБС:</strong> Ја додадов категоријата „Korrespondensia literaria“ на мојот блог на тетум јазикот во обид да им го пренесам на читателите литературното допишување што го имав со моите пријатели преку СМС. Практичната страна на ова е што со пренесувањето на пораките на блогот јас ќе ги зачувам. Како човек што се занимава со литература јас морам постојано да комуницирам со пријатели од целиот свет. Сакам да научам од нив. Сакам да ја пренесувам филозофијата на Greenpeace „мисли глобално, а дејствувај локално“.</p>
<blockquote><p>[SMS:] ITA-BOOT NIA BATINA/ha’u moras todan: ha’u klamar terus/fó lisensa mai ha’u-ata atu kaer Ita-Boot nia batina/fakar mós Ita-Boot nia mina oliveira domin nian mai ha’u-ata/ hodi nune’e ha’u bele di’ak filafali ho lalais// [21:51:11//11-2-2009]<br />
Resposta sira:<br />
1.R. D. = “Se mak bulak ida ne’e?” [maisumenus tuku 10 kalan]<br />
2.Suzana TP = “Diak pois há’u haruka ba suli hanesan tasi” [22:08:53//11-2-2009]<br />
3.Atoi R. = “Obrigado maibé ha’u la kompriende” [22:18:00//11-2-2009]<br />
4. Pe. Olá = “Sajak ne’e tau nia titulu, Jesus. Bele atrai liu” [11:55:12//12-2-2009]<br />
5.F.Nascimento = “We matan mos, we liman diak, halo suli mai, fakar mos mai, ami iha lerek susar no terus laran. Tan Ita Boot, ami Nain deit. Laran luak tebes no kmanek wain basuk.”[12:56:05//12-2-2009]</p></blockquote>
<div class="translation">[SMS:] ТВОЈАТА НАМЕТКА/ Многу сум болен: мојата душа страда/ дозволи ми да ја подржам Твојата наметка / туширај ме со мирисот на Твоето маслиново масло/ Така, ќе закрепнам пак. // [21:51:11//11-2-2009]<br />
Одговори:<br />
а. R.D. Кој е ова по ѓаволите? [околу 22 часот]<br />
б. Suzana TP= ОК, тогаш ќе ти вратам, течејќи како море. [22:08:53//11-2-2009]<br />
в. Atoi R= Ти благодарам ама не разбирам. [22:18:00//11-2-2009]<br />
г. Father Ola= Насловот на песната треба да биде „Исус“. Така ќе биде попривлечна. [11:55:12//12-2-2009]<br />
д. F. Nascimento= Очите на водата се отворени/ Рацете на водата се добри./ Натерај ги да течат и пушти ги врз нас/ Ние чувствуваме болка и страдање/ Ние сме единствениот наш Господар/ Ти си навистина Тој со добро срце и голема среќа [12:56:05//12-2-2009]</div>
<blockquote><p><a href="http://lianainlorosae.blogspot.com/2009/02/espresaun-poetika-xxxix.html">Sonhos dos Poetas Loucos</a></p>
<p><em>Lia-na’in sira-nia mehi hatutan no lolo liman ba malu<br />
Lia-na’in sira-nia mehi bidu no tebe hadulas mundu rai klaran<br />
ho haksolok</em></p>
<p><em>Lia-na’in sira-nia mehi fanun ha’u,<br />
no ema lubun maka sei toba dukur</em><br />
–<br />
Fevereiru 2009</p></blockquote>
<div class="translation"><a href="http://lianainlorosae.blogspot.com/2009/02/espresaun-poetika-xxxix.html">Соништата на лудите поети</a><br />
Соништата на поетите се пренесуваа натаму, тие ги протегаат своите раце еден кон друг<br />
Соништата на поетите биду (танц изведен од мажи) и тебе (танц изведен од мажи и од жени кои се држат за раце во круг) кружат околу планетата Земја<br />
радосно<br />
Соништата на поетите ме будат<br />
Како и толпата која сè уште цврсто спие<br />
-<br />
февруари 2009 </div>
<p><img class="aligncenter" title="Слика1" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/lafaek-300x225.jpg" alt="" width="300" height="225" /></p>
<p><strong>Блогови од Абе Барето Соарес:</strong></p>
<p>Dadolin-Poetry from the Land of Lafaek-Crocodile: A Space for Poetic Mind and Poetic Feeling (Dadolin - Поезија од земјата на Lafaek - крокодилот: Место за поетските умови и поетското чувство), на <a href="http://dadolin.blogspot.com/">англиски</a>, <a href="http://lianainlorosae.blogspot.com/">тетум</a>, <a href="http://dadolinlorosae.blogspot.com/">бахаса</a> и <a href="http://limusan.blogspot.com/">галоле</a>.</p>
<p><em>Овој е првиот од серија написи со кој ќе ја одбележиме десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор кој доведе до меѓународното признавање на земјата. Во првиот <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215">напис</a> ние ја нагласивме поддршката на меѓународната заедница за слободата на Источен Тимор. Во овој напис, го интервјуиравме Абе Барето Соарес, еден од организаторите на <a href="http://www.etan.org/news/2009/05refer.htm">настаните за славење</a> на солидарноста што се одвиваше во август и септември во 2009 година.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/01/2579/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Јапонија: Нема да ги заборавиме Хирошима и Нагасаки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2489</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2489#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 30 Sep 2009 08:00:10 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[јапонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2489</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСцила Алечи  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред 64 години, на 6-ти и 9-ти август, беа фрлени атомски бомби врз Хирошима и Нагасаки од страна на силите на САД. Загинаа над 200 000 луѓе и секоја година по настанот се одржуваат церемонии за да се паметат [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/scilla-alecci/">Сцила Алечи</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/30/japan-we-will-not-forget-hiroshima-and-nagasaki/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред 64 години, на 6-ти и 9-ти август, беа фрлени атомски бомби врз <a href="http://links.org.au/node/1186">Хирошима и Нагасаки</a> од страна на силите на САД. Загинаа над 200 000 луѓе и секоја година по настанот се одржуваат церемонии за да се паметат жртвите и за човештвото да се потсети на ужасите што ги носи војната и нуклеарното оружје.</p>
<p>Некои јапонски блогери размислуваат за нивната историја и за значењето на оваа годишнина.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 385px"><img title="Kupola" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Genbaku-Dome.jpg" alt="Куполата на атомската бомба, од корисникот на Flickr, kamoda. " width="375" height="500" /><p class="wp-caption-text">Куполата на атомската бомба. Слика од корисникот на Flickr, kamoda. </p></div>
<p><em>Touchen 03</em>, од Хирошима, <a href="http://touhen03.exblog.jp/10788124/">ни ја раскажува</a> приказната за зградата (прикажана на сликата горе) која денес е симбол на бомбардирање со А-бомби, како и неговите сеќавања од неа.</p>
<blockquote><p>戦前の産業奨励館は大正１５年に建てられた、とてもお洒落な建物だったようです。原爆ドームと呼ばれるようになった今でも、よく見ると美しい装飾が、あちこちに残っています。</p></blockquote>
<div class="translation">Индустриската промотивна хала е изградена пред војната,<span style="color: #000000;"><del datetime="2009-09-28T15:31:36+00:00">за време на Таишо ерата во 1915 година, </del></span>и изгледа како да била многу убава зграда. Сега таа се нарекува Куполата на атомската бомба и сè уште можат да се видат дел од убавите украси на фасадата.</div>
<blockquote><p>今年も８月６日がやってきました。広島に原爆が落とされた日です。当時、広島市の周辺部、矢野町に住んでいた母は小学生で、校庭で朝礼中でした。大地が一 瞬白く透けて見え、町内の自宅近くに爆弾が落ちたと思ったそうです。祖母は同じ町内の海岸で塩作りをしていました。すぐ近くに敵機が来たと思い、曾祖母と 手を取り合って夢中で逃げたそうです。そのうち広島市内と隣接した安芸郡府中町の東洋工業（現在のマツダ株式会社）に爆弾が落ちたという噂が流れ、それな ら親戚を助けに行かなければという話をしているうちに、東洋工業ではない、広島市内は火の海だという情報が入り、被爆した人達が次々と運ばれて来るように なり、祖母は看護にかり出されたといいます。</p></blockquote>
<div class="translation">И годинава дојде 6-ти август. Годишнина на денот кога беше фрлена атомската бомба врз Хирошима. Тогаш мајка ми живеела во Јано-Чо (предградие во Хирошима) и го вршела утринскиот поздрав во дворот на основното училиште. Таа ми кажа дека некое време, атмосферата била обоена проѕирно бело и мислела дека бомбата паднала близу нејзината куќа. Баба ми била работник во солана и тогаш работела покрај морето. Мислејќи дека непријателот има пристигнато, ја фатила прабаба ми за рака и двете почнале да бегаат колку што можеле побрзо. Во меѓувреме, се ширеа гласини дека бомбата паднала врз Тојо фабриката (која денес се нарекува Мицуда), во соседното село Акигун Фучу. Но, кога мислеле да отидат за да им помогнат на роднините таму, сите зборувале дека Хирошима е прекриена со оган. Жртвите почнале да пристигаат еден по друг и баба ми била испратена да помогне како медицинска сестра</div>
<p>.</p>
<blockquote><p>あの日、８月６日の午前中数時間の経緯を私は繰り返し聞いて育ちました。バスに乗れば、「もうこのあたりだと、大部分の人が死んだ」とか、あの日のことを祖母から聞いたものです。爆心地へ向かうバスの中で聞くと印象が強くて、私は子供の頃ずっと、市内へ向かうバスに乗るたび、生きて帰れない範囲に入ったなと頭の隅で思いましたし、帰りは府中町を通過する頃から微かにホッとする妙な感覚を持っていました。身近な被爆体験、あるいはその周辺の体験はざらにありましたし、学校では昼休みに原爆の体験記が校内放送されていました。昭和４０～５０年代、広島では原爆が昨日のことのように存在していました。</p></blockquote>
<div class="translation">Јас пораснав слушајќи приказни за часовите од утрото на 6 август.  Кога и да се качев во автобус, се сеќавам дека баба ми ми велеше „Гледај натаму. Таму многу луѓе имаат загинато.“<br />
Така јас ги слушав приказните возејќи се во автобусот во пределот кај што беше фрлена бомбата и тие приказни ми оставија силен впечаток. Кога бев мал, кога и да одев накај центарот од градот со автобусот, во мозокот ми беше присутна мислата „само што влегов во дел од градот од кој никој нема излезено жив“. На враќање, кога имав минато Фучу-чо, се чувствував како да сум се ослободил од некој товар.<br />
Доживеав од близу што значи да си жртва на атомско бомбардирање и често слушав на училиште за тоа, за време на паузата за ручек. Дневникот на искуството од бомбардирањето постојано се емитуваше во 60-тите и 70-тите години и во Хирошима, фрлањето на атомската бомба се паметеше како да се случило вчера.</div>
<p>Еден блогер на <em>ocntoday</em> <a href="http://ocntoday.blogzine.jp/top/2009/08/86_f3ca.html">се сеќава</a> на едно од најпопуларните дела за трагичниот настан : <em>Hadashi no Gen</em> (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Barefoot_Gen">Босоногиот Ген</a>) од Кеиџи Наказава (<a href="http://www.youtube.com/watch?v=sCK4arVflHE&amp;feature=related">Еве</a> една цртана верзија).</p>
<p>За време на годишнината на бомбардирањето, јапонскиот пејач Масахару Фукујама (福山 雅治) за прв пат јавно призна на неговата радио програма дека неговите родители го преживеале бомбардирањето. Овој настан ги поттикна луѓето да размислуваат за општествената дискриминација на која биле подложни со години жртвите на бомбардирањето (被爆者 <em>хибакуша</em>) и нивните роднини и која спречила многу генерации на <em>хибакуша</em> да ја кажат вистината за своето потекло. Еве <a href="http://dehabo1000.cocolog-nifty.com/holder/2009/08/------2.html">сведоштво</a> на еден блогер.</p>
<blockquote><p>また、被爆2世、被爆3世であることをずっと言えなかった人もいるだろう。ただし私もそうだったのだが、この発言が大きく報じられたことに違和感を感じた のもある。被爆した方への差別があるという認識はこの広島都市圏には今はないし、少なくとも広島市近傍ではそのような選別は無意味であると考える。今、も しあればそれはただひたすらに悲しい。ただし、被爆が元で健康を害された方が結果的に被爆による健康被害を元に社会から疎んじられたと言うことは正直ある のだろう。被爆者への偏見や、同じ日本人の中でも感じ方に温度差があるなら残念である。</p></blockquote>
<div class="translation">Можно е сè уште да има многу луѓе кои никогаш немаат признаено дека се потомци на жртвите на бомбардирањето со атомски бомби. Таков беше мојот случај и кога чув дека некој го објавил толку јавно своето искуство, се почувствува малку непријатно. Денес, луѓето кои го преживеале бомбардирањето во областа на Хирошима не се дискриминирани. Барем на тие простори таква дискриминација би била бесмислена. Ако сè уште постои нешто слично, тогаш тоа е многу тажно. Сепак, вистина е дека оние луѓе кои имаа сериозни здравствени проблеми заради изложеност на радијација, беа однесени подалеку од општеството, поради повредите од бомбардирањето. За жал, сè уште има предрасуди кон преживеаните лица или барем луѓето тука различно се однесуваат со нив.</div>
<blockquote><p>核爆弾による被曝では、直接的な外傷のみならず、深刻な外傷が見られなくても脱毛、出血、下痢や嘔吐、慢性白血病、甲状腺がんなど発症する割合が高くなるといわれ、これを原爆症という。被爆者の子は「被爆2世」、その孫は「被爆3世」と呼ばれるが、遺伝的健康障害が現れやすいと言われているもののでも科学的な立証はされていないし、追跡調査も実施中じょうたいらしい。そもそも、これ以前に症例があったとは思えず、原爆症によるメカニズムがわからない時代は、相当これらの誤解などは在ったと思う。</p></blockquote>
<div class="translation">Изложеноста на радијација од атомска бомба не предизвикува само директни надворешни повреди, туку и сериозни внатрешни повреди поради кои може да дојде до губење на коса, крвавења, дијареја и повраќање, хронична леукемија и можност за развивање на тироиден рак. Кажано на кратко, таа предизвикува радијациска болест. Синовите на преживеаните лица се нарекуваат „втора генерација хибакуша“, а нивните деца - „трета генерација хибакуша“ . Иако се вели дека кај нив постојат  поголеми шанси за развој на здравствени генетски повреди, ова не е сè уште научно докажано и во моментов се работи на дополнителни испитувања. Со оглед на тоа што во минатото немало слични случаи, беше невозможно целосно да се разберат механизмите на радијациската болест и се јавија недоразбирања.</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 460px"><img title="Мир" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/Nagasaki.jpg" alt="Девојката на мирот во Нагасаки. Слика од корисникот на Flickr, Kamoda" width="450" height="300" /><p class="wp-caption-text">Девојката на мирот во Нагасаки. Слика од корисникот на Flickr, Kamoda</p></div>
<p>Не заборавајќи го искуството со атомското бомбардирање, многу луѓе во Јапонија ги поддржуваат анти-никлеарните мерки на земјата. Сепак, неодамнешните <a href="http://www.asahi.com/english/Herald-asahi/TKY200907010106.html">вести</a> дека во минатото Јапонија тајно дозволила транзит на американски нуклеарки во земјата, ги разлути оние кои сè уште го ценат тројниот анти-нуклеарен принцип усвоен во вид на резолуција во 1960-тите години.</p>
<p>Еден блогер на <em>Canada de Nihongo</em>, <a href="http://minnie111.blog40.fc2.com/blog-entry-1763.html">обвинува</a> некои политичари за нивниот амбивалентен став кон позицијата на Јапонија како земја која не поседува нуклеарно оружје.</p>
<blockquote><p>日本には非核三原則があり、核兵器を「持たず、作らず、持ち込ませず」と決められている。現在の日本は核兵器を保有してい ないと信じられているが、法制化されていないため、１年以内に保持国になるのではないかとも言われている。過去、空母ミッドウェーなどの米軍の艦隊によっ て日本国内の米軍基地の港に持ち込まれたとの疑惑もある。秘密裏に米軍による核の持ち込みを日本政府が許可しているという噂も絶えない。</p>
<p>非核三原則についての考え方も、麻生バカ太郎首相と鳩山代表の間には大きな違いがある。麻生は外務大臣のときにも、日本は核を持つべきだと発言した 中川昭一の発言を擁護して、野党から外相としての不信任決議案を提出されたことがある。つまり、非核三原則については否定的な考えを持っているように思え る。</p></blockquote>
<div class="translation">Трите анти-нуклеарни начела кои се на сила во Јапонија се : „да не се поседува ни произведува нуклеарно оружје, ниту пак да се дозволува нивно внесување во земјата.“ Денес преовладува мислењето дека Јапонија нема нуклеарно оружје, но сè уште не постојат конкретни закони за ова и некои велат дека за година дена Јапонија може да стане нуклеарно наоружана земја.<br />
Всушност постојат сомнежи дека во минатото еден носач на авиони на американската морнарица внесол нуклеарни оружја во земјата, во оние делови каде што се наоѓаат воените бази. Според една гласина, јапонската влада ќе им дозволела на американските сили тајно да донесат нуклеарно оружје. Исто така, што се однесува до анти-нуклеарните начела, постои огромна разлика во верувањата на премиерот Идио - Таро Асо и водачот на опозицијата Хатојама. Кога беше министер за надворешни работи, Асо ја бранеше позицијата на Шоичи Накагава и изјави дека „Јапонија треба да поседува нуклеарно оружје“. Затоа партијата на опозицијата изгласа недоверба во него како министер за надворешни работи. Со други зборови, изгледа дека тој не ја цени важноста на тројното анти-нуклеарно начело.</div>
<p>Како што <a href="http://hiroseto.exblog.jp/10829115/">изјавува</a> <em>Hiroseto</em>, градоначалникот на Хирошима, г-дин Акиба, ја изрази својата поддршка на Обама на годинешнава  <a href="http://www.city.hiroshima.jp/www/contents/0000000000000/1110537278566/index.html">Декларација за мир</a>, осврнувајќи се на говорот на претседателот на САД, кога во април годинава, тој изјави дека САД „ќе преземе конкретни чекори за создавање на свет без нуклеарно оружје“.<br />
Ова се последните редови од Декларацијата (Можете да ја најдете целата <a href="http://www.chugoku-np.co.jp/abom/2009/Peace_declaration/En_Hiroshima_2009.html">преведена верзија</a> на веб страницата на Chugoku Shimbun)</p>
<blockquote><p>Ние ја имаме моќта. Ние ја имаме обврската. И ние сме Обама мнозинството.<br />
Заедно, можеме да ги укинеме нуклеарните оружја. Да, ние можеме.</p></blockquote>
<p>Со цел да се постигне „свет ослободен од нуклеарно оружје“ до <a href="http://www.2020visioncampaign.org/pages/408/Launch_of_Hiroshima-Nagasaki_Protocol_at_UN_in_Geneva">2020</a>, Хирошима и Нагасаки во 2008 година станаа промотори на заедничкиот <a href="http://www.2020visioncampaign.org/filestorage/409/File/2/Hiroshima-NagasakiProtocol.pdf">протокол Хирошима Нагасаки</a>, кој претставува дополнение на пактот за неширење на оружје.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2489/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
