<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Филипини</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/east-asia/philippines/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Справувањето со кризи и улогата на ИКТ</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 18 Nov 2009 12:22:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Мјанмар (Бурма)]]></category>
		<category><![CDATA[Наука]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Тајланд]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Шри Ланка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2905</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАпарна Реј  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што е справување со кризи? Кои се различните фази што ги вклучува? Терминологијата може да се разликува во зависност од тоа каде се наоѓате. Во Нов Зеланд, на пример, станува збор за 4 термина, подготвеност, одговор, реконструкција и намалување. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/aparna-ray/">Апарна Реј</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/27/disaster-management-and-the-role-of-icts/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што е справување со кризи? Кои се различните фази што ги вклучува? Терминологијата може да се разликува во зависност од тоа каде се наоѓате. Во Нов Зеланд, на пример, станува збор за 4 термина, подготвеност, одговор, реконструкција и намалување. На други места, како Индија, тоа би можело да биде како на графиконот:<br />
<a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case-1213544654618621-8.jpg"><img class="alignnone" title="What is disaster management?" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case-1213544654618621-8.jpg" alt=""  height="287" width="383"/></a></p>
<p>Без оглед на терминологијата, неспорен факт е дека во денешно време има голема потреба за ефикасно управување со катастрофите и подготовка за сè поголемата зачестеност на различни природни катастрофи ширум светот.</p>
<p>Во серијата на постови, ние ќе ја трагаме и испитуваме зголемената улога и влијанието на ИКТ во областа на справувањето со кризи.</p>
<p>Лауреатот на Нобелова награда, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Rajendra_K._Pachauri">Р. К. Пачаури</a> <a href="http://www.rkpachauri.org/pdf/ambani.pdf">обраќајќи </a>се на петтото свикување на Dhirubhai Ambani институтот за информатички и комуникациски технологии  (DA-IICT) во јануари 2009 година, укажа на потребата на ИКТ во справувањето со природните катастрофи и за другите настани поврзани со временските околности кои можат да го загрозат човечкиот живот и имотот:</p>
<blockquote><p>[…]  Климатската наука напредна во голема мера поради тоа што моќните компјутери сега можат да работат многу сложени модели кои ги симулираат климатските услови на земјата и на океаните. Нашата процена за идните промени на климата како резултат и на природните и на човечките фактори, во голема мера зависи од силата на модели кои се користат денеска и нашата способност да се оцени влијанието на климатските промени во различни делови од светот. Како одговор на идните проекции на овие настани, владите, граѓанското општество па дури и бизнис организациите можат да преземат ефективни мерки за да се прилагодат на промените што ќе се случат.</p></blockquote>
<p>Цитирајќи пример од 2003 година, д-р Пачаури рече:</p>
<blockquote><p>„Сакам да дадам пример од голем топлотен бран кој зафати делови на Андра Прадеш во 2003 година, како резултат на кои речиси 4.000 луѓе ги загубија своите животи, според официјалната евиденција.“[…]</p>
<p>„Проучувајќи го овој голем проблем, стана јасно дека инфраструктурата на ИКТ можеше да ги спаси можеби сите животи кои беа изгубени ако беше поставена на соодветно место и употребена ефикасно. На пример, немаше рано предупредување за жртвите од топлотниот бран. Ниту пак имаше поддржувачки мерки во смисла на обезбедување на медицински совети за оние кои страдаат од стрес од топлина, како што е потребата за терапија од дехидрација и едноставна здравствена нега за оние кои беа погодени. Дури и телевизиските канали можеа да бидат искористени за да се шири свеста и да се шират информации за заштита на животите на тие што беа погодени, но не беа употребени.</p>
<p>Има неколку примери за крајбрежни катастрофи каде што погодените луѓе можат да бидат предупредени на навремена основа и да бидат евакуирани пред катастрофата да го зазеде своето место. Кога ураган удира на брегот од Флорида, инфраструктурата која е на располагање се користи за да се обезбеди адекватно предупредување и опомена за оние кои можат да бидат засегнати и цели градски подрачја се евакуирани. Кога циклон со помал интензитет ќе ги погоди бреговите на Бангладеш или Ориса,  настанува голема штета, бидејќи не само што има недостаток на засолништа и инфраструктура за куќите на оние кои се засегнати, туку и нема соодветни системи за рано предупредување и насоки.</p>
<p>Денес дури и од мобилните телефони може да се користат како ефективен медиум за да обезбеди рано предупредување и со тоа да спасат животи и имоти“.</p></blockquote>
<p>Генералниот секретар на ОН Банки Мун зборувајќи на <a href="http//www.itu.int/WORLD2009/">Telecom World 2009</a> во Женева, исто така<a href="http://www.un.org/news/dh/pdf/english/2009/06102009.pdf"> ја истакна </a>улогата на ИКТ во решавањето на клучните прашања, вклучувајќи ги намалувањата на природните катастрофи.</p>
<blockquote><p>„Преку добра климатска наука и споделување информации, ИКТ може да помогне да се намали ризикот и влијанието на природните катастрофи&#8230;.. кога ќе се случи земјотрес, координиран ИКТ систем може да го следи развојот на настаните, да испрати порака за итни случаи и да им помогне на луѓето да се справат со катастрофата.“</p></blockquote>
<p>Изјавата на генералниот секретар на ОН ја одекнува парадигмата за справување со катастрофи спомната во <a href="http://www.slideshare.net/sujit29/ict-in-disaster-risk-reduction-india-case">презентацијата</a> на Сујит Моханти од 2005 година:</p>
<ul>
<li> Од помош и оправување до раководење со ризикот и ранливоста</li>
<li> Воведување култура на подготвеност на сите нивоа</li>
<li> Зајакнат децентрализиран капацитет за реакција во земјата</li>
<li> Еманципирање на ранливите групи и обезбедување на доволен приход за живот</li>
<li> Учење од катастрофите од минатото</li>
</ul>
<p>Во последиците од големите природни катастрофи, како што беше <a href="http//en.wikipedia.org/wiki/2004_Indian_Ocean_earthquake">цунамито </a>во 2004 година во Индискиот Океан и <a href="http//en.wikipedia.org/wiki/Hurricane_Katrina">ураганот Катарина</a> во 2005 година, светот беше принуден да се разбуди за потребите од координирана и заедничка употреба на моќта на ИКТ системите во справувањето со природните катастрофи.</p>
<p>Пол Курион на <a href="http//www.humanitarian.info/ict-and-katrina/">humanitarian.info</a> изјави дека:</p>
<blockquote><p>„Во пресрет на ураганот Катарина, имаше неверојатен број на активности на веб за да се одговори на последиците од катастрофата. Испитувајќи ги карактеристиките за одговор на техничката заедница за ураганот Катерина, ни кажува многу за начинот на кој интернетот ги обликува социјалните одговори за катастрофите, развива некои интересни прашања за влијанието на ИКТ во справувањето со кризи и покажува кон она што може да се случи во иднина.“ […]</p>
<p>„Беше јасно дека по цунамито во Индискиот океан информатичката револуција започна процес на менување на начинот на кој ние одговараме на катастрофите. Ова беше демонстрирано со порастот на  <a href="http://www.alertnet.org/printable.htm?URL=/thefacts/reliefresources/110554549992.htm">фондот за собирање на финансиски средства базиран на интернет</a>; Christian Aid собра преку 700 000 долари онлајн за девет дена, износ кој речиси е четири пати поголем од износот кое беше собран преку донации по телефон. Ширењето на широкопојасен интернет, напредокот во сателитско комуницирање и достапноста на слики ги направија можни проектите за географски информациски и картографски системи, кои не беа возможни пред пет години. Подемот на движењето на слободен софтвер, доведе до иницијативи како што е <a href="http//cvs.opensource.lk/">Sahana</a> проектот, обид да се развие пакет на веб достапни апликации за организации кои помагаат при катастрофи.“</p></blockquote>
<p>Currion продолжува да зборува за „кој прв реагира на интернет“, за нетизените кои започнуваат акции за пополнување на празнините во информациите, што владите на соодветните земји па дури и традиционалните медиуми често се борат да ги пополнат. Како и да е, со оглед на <a href="http://www.ojr.org/ojr/wiki/katrina/">високиот прилив на информативни </a>постови за Катарина, беше очигледно дека многукратните потоци на податоци ќе беа многу поефикасни доколку беа средени, консолидирани и поставени од поцентрализирана платформа. Така видовме иницијативи како<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Katrina_PeopleFinder_Project"> Katrina PeopleFinder</a> проектот и Katrina Help Wiki кои влегоа во игра.</p>
<p>Во контекст на ова, не би било неправедно да се каже дека блогот <a href="http://tsunamihelp.blogspot.com/"> South-East Asia Earthquake and Tsunami (SEA-EAT)</a>, поставен во 2004 година за време на цунамито во Индискиот океан, претставуваше тренд сетер од овој вид - првиот проект од таков вид кој ја демонстрираше моќта за ангажирање на обичните луѓе ефективно да  наоѓаат информации со цел да го премостат јазолот помеѓу оние  кои им треба помош и оние кој ја нудат помошта.  Според <a href="http://dinamehta.com/profile/">Дина Мехта</a>, еден од клучните луѓе позади SEA-EAT блогот.</p>
<blockquote><p>„Мислам дека она што успеавме да го направиме, можеби беше демонстрација на најголемиот човечки координиран напор на интернет за време на катастрофи, дека е возможно и без формална организациона структура. Исто така има нешто и во способноста на овие напори да се вклучат обичните граѓани од сите сфери во животот – луѓе кои не се нужно посветени или пак не работат во таа област – повеќето од нас имаат различни професии и редовни работи - едноставно постоењето човечка потреба да се помогне.</p></blockquote>
<p>Додека блогот SEA-EAT се фокусираше на „продолжување на протокот на информации“  <a href="http://www.sahana.lk/">системот за справување со кризи на  Sahana FOSS</a> во Шри Ланка функционираше како структуриран, холистички систем кој помогна во справувањето со катастрофите со голем размер во 2004 година. Проектот беше развиен од Националниот Центар за Операции на владата на Шри Ланка (CNO) која го вклучува и Центарот за Хуманитарни Агенции (CHA). Генерализирана подоцна за глобална употреба, Sahana сега прерасна во глобално препознатлив проект со употреба во многу други катастрофи, како што е <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2005_Kashmir_earthquake">Јужно Азискиот земјотрес</a> во Пакистан (2005 година), катастрофите на Филипините на Јужен Лејте (2006 година), земјотресот во Џакарта во Индонезија (2006 година), земјотресот во Перу (2007 година), циклонот Муанмар (2008 година) итн.</p>
<p>Во 2005 година, Мајкл Гурстеин на институтот за технологија од Њу Џерси  <a href="http://ci-journal.net/index.php/ciej/article/viewFile/229/184">го напишал неговото размислување</a> за иницијативите базирани на интернет и она што тој го гледа како празнини во овие ситуации:</p>
<blockquote><p>„Истражувајќи го интернетот за информации и стории бев погоден од неколку работи вклучувајќи ја улогата (и недостатокот на улогата) на интернетот во овие настани. Интернетот се покажа дека игра значајна улога во одговарањето за потребите на оние кои се на далечина – трагачите по информации, стории, начини за придонес и така натаму; семејствата и пријателите на погодените од катастрофата со обиди за создавање на листи за најдените и изгубените; и се очекува дека зад сцената многу од координацијата и планирањето на организациите за помош е направено на начин кој ги поместува границите на компјутерски посредуваната комуникација и управувањето на далечина.</p>
<p>Но претпоставувам дека сум малку изненаден што интернетот не беше во можност (сè уште?) да ги спои информациите поделени помеѓу оние кои имале некаква идеа за тоа што можеби ќе се случува (научниците и тие што се веднаш на удар) и оние кои можеби биле во можност да ја употребат таа информација во места каде катастрофата зазема значајно време пред за да се случи.</p>
<p>Проблемот тука не беше поради „дигиталниот јаз“ кој постои, не беше поради недостаток на „пристап“ до информации, иако очигледно тоа исто така беше целокупен проблем; баш напротив, мене ми се чинеше дека е уште еден пример како што јас наведов на друго место, празнина помеѓу „пристапот“ и „ефикасната употреба“&#8230; Од она што можев да го дознам, многу ако не и најголемиот дел од заедниците имаа интернет „пристап“ во една или друга форма. Она што (тука јас би ги вклучил оние со знаења кое не можат да го употребат добро како оние без знаења) недостигаше, беше социјалната инфраструктура која би можела да го сврти интернет пристапот во „ефикасно употреблив“ систем за рано предупредување.</p>
<p>Некои имаа информации -  научниците кои ги откриваат земјотресите и кои можат да сфатат како тоа може да резултира со цунами и оние кои го почувствувале раното влијание на земјотресот или на цунамито – но не можеле да ги употребат. На други им беа потребни информациите  - крајбрежните села околу Индискиот океан – не можеле или не биле во можност да ги „добијат“ т.е. не навремено или во употреблива форма. „Степените на поделеност“ наметнати од страна на националноста, јазикот и можеби најважното, домени на знаења и професија (и поврзаните недостатоци на социјални врски, односи базирани на интернет, комуникациски патишта и така натаму) спречуваат комуникација помеѓу двете групи и се наметнува прашањето дали тоа е така бидејќи сè уште сме во раните денови во нашиот интернетизиран свет или пак е нешто подлабоко и потрајно. (Мајкл Гурстеин , весник на информатичката заедница (2005), бр.1, прашање 2, стр. 14-17)“</p></blockquote>
<p>Следејќи го губењето на животи во тајфунот Кетсана што ги погоди Филипините, Виетнам и Камбоџа во октомври 2009 година, Пол Конели <a href="http://headdowneyesopen.blogspot.com/2009/10/disaster-response-failure-in-not-option.html">го објави следново</a> на неговиот блог „Главата доле, очите отворени“:</p>
<blockquote><p>Во многу сиромашни погодени предели нема пристап до телевизија или радио (или пак интернет) за да помогнат при испраќањето на предупредувачки пораки. Агенциите за помош мораат да работат со заедниците за да дознаат кои методи за комуникација им одговараат на нив во случај на вонредна состојба и да стартуваат симулирани вежби за да го остварат тоа во практика. Најчесто СМС пораките или луѓето испратени на улиците со мегафони за да пренесуваат информации, како што беше случајот во овие итни случаи, се покажуваат најуспешни.</p>
<p>[…] Раното предупредување, раната реакција во земјите во кои постои висок ризик за катастрофи треба да се гледа како начин на размислување, не како механизам или технологија, најдобро работи кога времето е предвидено, предвидувајќи ги катастрофите во ден, час, месец, година па дури и декада. Исто така мора да е цврсто поврзано со рани акции од донесувачите на одлуки и мораат да ја покриваат „последната милја“ - поврзување со механизмите за рано предупредување не само со заедниците кои се во најголем „ризик“, туку и со најранливите луѓе во тие заедници.</p>
<p>Зајакнувањето на капацитетот на заедницата за да се спречи или за да се справи со катастрофите и кризите претставува конкретен начин да се спасат или подобро да се заштитат животите и да се спречат ваквите шокови од осакатување на развојот во рамките на најсиромашните земји. Раното предупредување и раното преземање на акции е исто така поекономично од традиционалното справување со катастрофи и спасува повеќе животи на секоја потрошена фунта; јавните пари овозможуваат 4 пати поголемо „влијание“ него хуманитарното, ако се потрошат на подготовка и намалување на ризикот, отколку на хуманитарни елементи.“</p></blockquote>
<p>Во Индија, цунамито од 2004 година беше повик до владата, невладините организации и граѓанското општество да предизвикаат промена на парадигмата и да сфатат дека подготвеноста беше клучот за минимизирање на одарот од природните катастрофи.<br />
За да се овозможат подобри планирања и подготовки, Индиската мрежа за ресурси при катастрофи [idrn.gov.in]  беше формирана како национална иницијатива на India-UNDP програмата за управување со дигиталните права, во соработка со Националниот Центар за информатика, владата на Индија. Задача на оваа мрежа беше да создаде онлајн база на податоци за опремата и квалификуваните човечки ресурси низ целата земја достапни за одговор во итни случаи. Улогата на оваа амбициозна, но сеопфатна база на податоци ќе биде да се помогне да се минимизира времето за одговор  во итни случаи, преку ефективно одлучување за мобилизирање на материјални и човечки ресурси. Проектот беше да се обезбеди систематско собирање на податоци и споредба со владините одделенија, единци од јавниот сектор, од корпоративниот сектор и слично на административно ниво. Други започнати иницијативи се:</p>
<ul>
<li>Базата со подароци за опрема при катастрофи (имплементирана во Ориса)  која ќе им овозможи анализа за ранливост преку долга студија на гео-референцирани пописни податоци на локално ниво од претходните катастрофи (мали, средни и големи).</li>
<li>Планови за непредвидени ситуации на заедниците базирани на ГИС технологии, што ќе овозможат визуелна презентација на критични локации, кои може да се употреби за координација и имплементација при обиди за спасување.</li>
<li>Развој на комуникациска инфраструктура за да се обезбеди 100% покриеност на подрачја склони на катастрофи преку сателитски и ISDN врски.</li>
<li>ИКТ системи базирани на заедниците и</li>
<li>Систем за надгледување на катастрофа/инцидент што ќе овозможи брзо, лесно фаќање на податоците и нивно распространување.</li>
</ul>
<p>Еве еден пример за имплементација на оваа стратегија/филозофија на подготвеност од страна на NBO во Тамил Наду по цунамито во индискиот океан во 2004 година:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="349" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/bLrzDLgBujM&amp;rel=0&amp;border=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="349" src="http://www.youtube.com/v/bLrzDLgBujM&amp;rel=0&amp;border=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object><br />
Во следниот пост од серијава, ние ќе истражуваме системи за предупредување од опасности и различни алатки и апликации базирани на ИКТ, кои биле употребувани, се употребуваат или пак можат да се употребуваат како системи за рано предупредување за да се помогне при намалувањето и ублажувањето на штетите во екот на природни катастрофи низ светот.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/18/2905/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Поддршка на жените за време на бременоста и мајчинството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 30 Oct 2009 09:29:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2796</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/philippinessupporting-women-through-pregnancy-and-motherhood-health-work-and-education/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignnone" title="Жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/pregnant-300x300.jpg" alt="" width="300" height="300" /></p>
<p><strong>Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. </strong></p>
<p>Во Филипините неодамна беше донесен историски закон кој беше тема на дебати цели седум години. Станува збор за републиканскиот акт 9710, познат како Голема повелба за жените. Законот пропишува дека правата на жените се човекови права кои треба да се почитуваат во нивните домови, на работното место или на училиште. Понатаму, законот ги опфаќа и темите на планирање на фамилија, бременост и правата на трудните жени.</p>
<p>Една од најдебатираните точки на големата повелба е првото на немажените бремени жени да ја задржат својата работа или да продолжат да одат на училиште. Еве дел од текстот на законот:</p>
<blockquote><p>Истерување без можност за повторно примање на жените, мотивирано од бременост надвор од брак е незаконско. Ниедно основно или средно училиште не смее да одбие ученичка само затоа што останала бремена надвор од брак за време на нејзиното школување.</p></blockquote>
<p>Во големата повелба јасно пишува дека е незаконски да се отпушти трудна жена дури и ако таа е немажена, но Конференцијата на католички свештеници во Филипините инсистира <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">жените коишто работат или учат во католички училишта да не бидат опфатени со овој закон</a>: Тие сметаат дека треба да го имаат правото да истеруваат немажени бремени жени бидејќи тоа е против религиозното морално учење на Католичката црква.</p>
<p>За да дознаете нешто повеќе за големата повелба еве еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=Qp7BeK-kz24">краток филм</a> од <a href="http://www.ncrfw.gov.ph/">Националната комисија за улогата на жените во Филипините</a> каде што се објаснува зошто големата повелба и нејзините одредби се од толку голема важност:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Реакциите на католичката црква</strong></p>
<p>Еден филипински блогер, <a href="http://lindyloisgamolo.blogspot.com/2009/09/dealing-with-trespassers.html">Линди Луис Гамоло</a>, го критикува ставот на католичката црква. Не само што се обидоа да го бојкотираат законот заканувајќи се дека ќе ги исклучат од црквата и дека ќе одбијат причесна на политичарите кои гласале за законот, туку сега, откако тој беше прифатен, тие постојано повторуваат дека нема да ги поддржат кандидатите кои гласале за големата повелба, затоа што таа не го содржи дополнението коешто тие сакаат да го приклучат кон текстот според кое католичките училишта не се обврзани да го почитуваат законот. Линди Луис Гамоло бара од политичарите да не попуштат на тоа што таа го нарекува уценување:</p>
<blockquote><p>Треба да ги потсетиме дека тие (политичарите) имаат одговорност пред независниот филипински народ, а не пред католичката црква и не пред нејзините бискупи.</p></blockquote>
<p>Сепак, некои ја разбираат католичката црква и нејзиниот став кон ова прашање. Таков е случајот со еден од коментарите оставен за еден напис на блогот <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comments">The Feed</a>. Таму <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comment-9256">olive</a> има напишано:</p>
<blockquote><p>Мислам дека девојка што ќе остане бремена за време на нејзиното школување во средно католичко училиште треба да биде избркана. Зошто? Таа не треба да биде репер за преостанатите девојчиња. Замислете да учите дека првиот сексуален однос треба да ви биде по бракот додека некој наоколу да се шета со бебе во стомакот!?!?! Тоа е како таа да се потсмева на учењето.</p></blockquote>
<p>Всушност, не сите католички училишта се согласуваат со тоа да бидат поштедени од законот. <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">Според  Рејчел Ц. Баравид, новинарка во Mania Bulletin Publishing Corporation </a>(издавачка куќа во Манила), во некои школи се верува дека недозволувањето на бремените немажени жени да учат би имало повеќе лоши последици од добри. Таа го цитира одговорниот на студентски прашања во едно училиште кој објаснува зошто не бркаат ученици:</p>
<blockquote><p>Ако избркате немажени ученички, ќе им нанесете само уште еден удар. Сега, кога тие ќе станат мајки за многу кратко време, вие им ја одземате шансата да добијат диплома за завршено средно образование со која ќе можат полесно да влезат во професионалниот свет и да ги нахранат своите деца. Така, тие не само што треба да се соочат со фактот дека ќе бидат самохрани мајки, туку и со фактот дека можеби нема да најдат добра работа затоа што немаат диплома за завршено средно училиште и нема да можат да им обезбедат пристоен живот на своите деца, објаснува таа.</p></blockquote>
<p><strong>Легализирање на дискриминацијата на бремените жени?</strong></p>
<p>Блогери од Филипините разговараат за тоа колку е фер католичката црква, која врз основа на  своето религиозно учење се обидува да ги скрати човековите права, како што е правото за задржување на работа или за образование на немажените бремени жени, без да споменува ништо за неженетите татковци. Изгледа како ова да е баш оној вид на дискриминација против жените што треба да биде променет со големата повелба.</p>
<p><a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/09/punishing-unmarried-pregnant-women.html">Бонг Ц. Остеро</a> инсистира на фактот дека предлогот за амандман од католичката црква е обична дискриминација на жените и не е во согласност со учењето на католичката црква за казнување на гревот, а не на грешникот:</p>
<blockquote><p>Амандманот ги казнува жените затоа што се жени; затоа што ним им била зададена општествената одговорност за носење на живот на овој свет. Католичките школи не ги казнуваат и бркаат професорите што ги оставаат своите девојки трудни, а тие се исто толку виновни за бременоста.</p></blockquote>
<p>На блогот <a href="http://iamnobe.wordpress.com/2009/09/18/i-am-an-unwed-mother/">I am Nobe</a>, каде што авторот менува улоги за да искористи хумор во секој напис, стигна редот и на немажената мајка:</p>
<blockquote><p>Сега велиш дека не можат да одам на училиште? Ни на работа? (несигурна)</p>
<p>Не останав бремена преку асексуална репродукција! Ако  навистина ми го правиш ова, дај казни ги и тие неженети татковци! И престани да го навредуваш Бог! (не се должи само на хормоните)</p></blockquote>
<p><a href="http://worldofwomanity.blogspot.com/2009/08/ra-9710-magna-carta-of-women.html">Џојс Талаг</a>, која самата е самохрана мајка и блогер, дава аргументи кои покажуваат зошто, дури и ако католичката црква ги казни и татковците, нема да се подобри ситуацијата на мајките. Со оглед на тоа што поголемиот број на самохрани родители се жени, ако им ги одземеме правата за работа или школување додека се трудни, тие финансиски нема да можат да се грижат за своите деца:</p>
<blockquote><p>Еве еден добар пример од оваа дебата : <em>самохраниот родител</em>. Да се биде самохран родител значи дека сте задолжени да ги исполните прехранбените и економските потреби на вашето дете. Мажите имаат предност во овој случај затоа што најголемиот дел на самохрани родители е составен од жени. (На интернет се наоѓаат само <a href="http://singleparents.about.com/gi/dynamic/offsite.htm?zi=1/XJ&amp;sdn=singleparents&amp;cdn=parenting&amp;tm=201&amp;f=00&amp;su=p284.9.336.ip_p504.3.336.ip_&amp;tt=11&amp;bt=1&amp;bts=1&amp;zu=http%3A//www.census.gov/prod/2007pubs/p60-234.pdf">статстики за самохрани родители во САД</a>. Според нив „во 2006 година, 5 од 6 старатели биле мајки“. Претпоставуваме дека иста е ситуацијата и во Филипините.)</p></blockquote>
<p>Еден блогер од Филипините кој пишува за правни прашања, <a href="http://philippinecommentary.blogspot.com/2009/09/religious-exception.html#comment-8896534724107443010">Јун Баутиста</a>, истакнува дека католичката црква најверојатно нема да ги вклучи неженетите татковци во дискусијата, со оглед на тоа што најголем дел од законите кои досега биле разгледувани се однесувале на жените.</p>
<p>Ова значи дека овој исклучокот ќе биде единствен од овој вид, затоа што тој претставува исклучување од образованието или работата само на немажените трудни жени, што е пак против нивните човекови права и ги доведува нивните животи во опасност. Некои велат дури и дека ќе има последици врз моралот на овие девојки: ако католичките училишта ги бркаат ученичките кои не се мажени, а останале трудни, дали тие почесто ќе се одлучуваат да абортираат  или пак да живеат во сиромаштија? <a href="http://www.thenewstoday.info/2009/03/13/single.mom.stigma.marks.bicam.talks.on.magna.carta.of.women.html">Тоа е барем мислењето на</a> Анет Лорето–Гарин, претставничка на првата општина.</p>
<p>А вие? Што мислите вие? Дали една религиозна институција има право да одлучува кој ќе вработи или ќе прифати како ученик, или пак правата на бремените жени се над овие ограничувања?</p>
<p><em>Сликата во овој напис е од <a href="http://www.flickr.com/photos/mojodenbowsphotostudio/1254978682/">Photo Mojo</a> и е искористена со дозвола од Криејтив комонс.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Ветувањата на ИКТ за луѓето со хендикеп</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 21 Oct 2009 12:18:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2798</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и рече на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.
За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и <a href="http://www.thenutgraph.com/a-disabled-friendly-website">рече</a> на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.</p>
<blockquote><p>За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала Лумпур, тој со леснотија разговараше на Skype со уште еден слеп пријател, кој присуствуваше  на конференција во Лос Анџелес. Кога тој отвора имејл, JAWS софтверот (софтвер за работење преку говор) инсталиран на неговиот Lenovo лаптоп, ја вчитува содржината во роботски глас, на кој тој изгледа многу навикнат. Кога му беше кажано дека Nut Graph работи на инкорпорирање на карактеристики на нивниот веб сајт за полесен пристап од страна на лицата со хендикеп, тој го посети веб сајтот за да дознае  колку е достапен на неговиот читач од екран и навигација на тастатурата и овозможи корисен фидбек. Рахим се потпира на интернетот за имејл, за да разговара со пријатели и контакти на Yahoo месинџер и Skype, што е многу поевтино од  телефонот, и за да дознае што се случува во остатокот од нацијата и светот. Тој истото така планира да направи и веб сајт за промоција на центарот за масажи на тело и релаксација на нозе, кој е воден од слепи лица, во Пенанг.</p></blockquote>
<p>Светската организација за здравје проценува дека 600 милиони луѓе живеат со инвалидитет – од што произлегува дека секој десетти човек на планетата живее со некој хендикеп. Светската банка тврди дека три од четири лица со инвалидитет живеат во земјите во развој. Во секој дел од светот, сиромаштијата и хендикепот се често поврзани. На пример, повеќе од <a href="http://tiny.cc/BXxla">18 проценти</a> од возрасните луѓе со хендикеп во САД живеат под линијата на сиромаштија. Во Канада, <a href="http://www.prlog.org/10340793-disabled-unemployment-may-exceed-15-in-canada.html">стапката на невработеност</a> кај лицата  кои живеат со некој хендикеп неодамна порасна до речиси 15%.</p>
<p>Затоа што технологијата и средствата за комуникација помогнаа да се намали физичката бариера, ИКТ обезбедува модел кој овозможува хендикепираните лица социјално и економски подобро да се интегрираат во нивните заедници, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/%E2%80%9Dhttp://siteresources.worldbank.org/EXTEDEVELOPMENT/Resources/Deepak.ppt?resourceurlname=Deepak.ppt%E2%80%9D">тврди</a> Депак Батиа од Светската банка. Друго ветување на ИКТ е тоа што тие обезбедуваат пристап до знаењето, способноста да организира и поврзува. Можеби најважно, секторот за едукација полека се трансформира од технологијата, што <a href="http://un-gaid.ning.com/profiles/blogs/icts-and-disability-issues">овозможува поголем пристап </a>до најразлични материјали за учење.</p>
<p>Човечкиот развој и употребата на ИКТ беа дискутирани во општи црти на неодамнешната <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc">конференција</a> на Универзитетот  Харвард . На претстојната конференција ITU Telecom World 2009 која ќе се  одржи во Женева, Швајцарија, <a href="http://portal.unesco.org/ci/en/ev.php-URL_ID=28954&amp;URL_DO=DO_TOPIC&amp;URL_SECTION=201.html">УНЕСКО</a> ќе демонстрираат напредни ИКТ апликации за хендикепирани лица.</p>
<p>Јам Тв е автомобилски инженер од Малезија кој го изгуби својот вид мината година. На неговиот блог,<em> My Blind sight</em>, тој <a href="http://myblindsight.blogspot.com/2009/09/new-research-aiding-blind-to-see.html">пишува</a> за важноста на техничкиот напредок за помош на хендикепираните.</p>
<blockquote><p>Малезија о Малезија&#8230; Брзиот технолошки напредок денеска, го смени и влијаеше на животот на многу луѓе меѓу кои и на хендикепираните. За слепите и за лицата со оштетен вид, медицинските научници и истражувачи, особено од запад, се возбудени околу големите можности што можат да бидат истражувани за да им се помогне на слепите лица да повратат некое ниво на видот. Важно да се создаде свест за спречување на губење на видот меѓу луѓето, но исто така подеднакво е важно да биде вршена повеќе истражувачка работа во помагање на оние кај кои веќе е предизвикано губењето на видот, поради разни медицински болести и причини. Добро е да се има модерна помош, и физички и ИКТ алатки, кои несомнено ќе ја зголемат независноста на оние кои се засегнати за нивниот секојдневен живот.</p></blockquote>
<p>Уште неколку <a href="http://www.epractice.eu/en/blog/287517">примери </a>за соодветна технологија кои доаѓаат од блогот <em>Јавни соништа</em> на слеп ИКТ корисник.</p>
<blockquote><p>Понекогаш соновите стануваат реалност, но тие прво мораат да бидат сонувани. Се надевам дека ќе  можам да најдам други активни сонувачи во ЕвропаЈас сонувам за целосно достапна и употреблива Википедија за сите. Јас работам на проект за пристапност на германската Википедија или поточно, на страницата за помош наменета за слепи корисници. Википедија е важен дел од информатичкото општество и треба да е подржувана:<br />
http://www.epractice.eu/blog/154<br />
Јас сонувам за независна и мулти-јазична Википедија за слепи со оптимизиран кориснички интерфејс за слепи читатели  и соработници:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Blind_Wiki:About<br />
Јас сонувам за достапен и прифатлив ИКТ мобилен уред за потребите на слепите лица. Во последните 8 месеци, имам напишано стотици директни мејлови и имам напишано многу блог коментари за да ги информирам донесувачите на одлуки во врска со оваа тема, но тоа е тешка, а понекогаш и демотивирачка работа:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Open_Letter_Initiative</p></blockquote>
<p>Листата продолжува.</p>
<p>Од САД, <em>Wheel Chair Kamikaze</em> ја <a href="http://www.wheelchairkamikaze.com/2009/05/breath-of-dragon.html">објаснува </a>важноста на алатките за препознавање на гласот кои му помагаат да пишува на компјутер и на блоговите.</p>
<blockquote><p>Мултиплекс склерозата е крадец. Тој не прави разлика во својата кражба, ограбувајќи ги неговите жртви целосно и елементарно. Оваа болест од мене ги украде елементите кои некогаш беа темелите на мојот живот (мојата кариера, мојот социјален живот, очекувањата дека еден ден ќе научам да жонглирам) и работи кои во споредба со нешто изгледаат мали, како што е способноста да пишувам на компјутер. Откако во мојата десна рака нема сила и умешност за ништо, можам да пишувам само со едната рака. Никогаш не ни бев<br />
толку добар во пишување на компјутер&#8230;&#8230;</p>
<p>Кога мултиплекс склерозата ми ја одзеде силата во десната рака, направи пишувањето на компјутер, кое и онака ми беше тешко пишувајќи со два прста, да постане во кошмар бидејќи морав да пишувам само со еден. Мојата способност да комуницирам преку QWERTY беше практично елиминиран, што претставуваше голем хендикеп во ова време на интернет огласни табли, имејл и инстант пораки. Некој остроумен читател може да праша, како сум успеал да го напишам ова дрдорење на блогот?</p>
<p>Одговорот е во парче неверојатна технологија софтвер за препознавање на глас наречен „Dragon Naturallyspeaking“. Ова чудо ми дозволува едноставно да си ги искажувам мислите и истото да го видам магично транскрибирано на мојот екран. Тоа е како нешто излезено од филмовите со Хари Потер, но без лудите протестанти кои тврдат дека тоа го промовира Сатаната.</p>
<p>Без софтверот, јас ќе останев нем во светот на интернетот и наместо тоа ќе бев оставен да водам патетични говори со Мелвин, џиновско шамиче кое е мојот замислен пријател. Програмот целосно ме ослободи од пишувањето на тастатура, па дури и утре да бидам 100% здрав и понатаму ќе продолжам да ја користам.</p></blockquote>
<p>Заедниците за глуви лица во земјите во развој се соочуваат со слични проблеми, <a href="http://www.apc.org/en/news/icts-and-minorities-deaf-students-no-longer-exclud">пишува</a> Лурд Питерсемоли. Еден од нив е немањето на програми, специјално дизајнирани за локалните јазици за глуви (знаковни јазици).</p>
<blockquote><p>Во Венецуела на пример, иако во Уставот се наведува правото за јазичните малцинства (и заедницата на глувите на глобално ниво спаѓа во нив)  да добијат образование на нивниот мајчин јазик, во практика тоа скоро и не се оствари затоа што, од една страна, не постојат професионалци кои соодветно можат да се справат со два јазика одеднаш: шпански и венецуелски јазик за глуви, а од друга страна, не постојат наставни планови кои се прилагодени на потребите на глувите.</p></blockquote>
<p>Како и да е Питерсемоли опишува како шест глуви учесници, учествуваат на  основната обука на ИТ од страна на Cisco Networking академијата во Мерида, Венецуела. Пројде толку добро, што Питерсемоли вели дека идејата треба да се пренесе и во странство.</p>
<blockquote><p>Овој курс беше пресвртница во нашиот град, кој не само што им обезбеди основни алатки за нивниот индивидуален развој, туку создаде и механизам преку кој ќе се пренесува стекнатото знаење на други глуви луѓе во заедницата. За време на овој извештај, глуви студенти кои добија сертификат се многу посветени на проектот за пренесување на знаењето на другите глуви во заедницата и обуката за стекнување на потребните средства за пренесување на  основите на ИТ во заедницата е веќе закажана. Во овој последен чекор, потенцијалните идни проблеми со интерпретери ќе бидат надминати. Исто така, истражувачите од проектот за оштетување и комуницирање имаат испланирано работилница за употреба на гласовно синтезиски софтвер, која би се случила наредната недела. Накусо, ова искуство претставува пример за што служи човечкото вмрежување. Подобро од среќен крај, е одличен почеток.</p></blockquote>
<p>Морен Де Ла Круз, кој блогира на<em> Law</em> and ICT <a href="http://lawandict.blogspot.com/2009/06/eyes-wide-shut.html">известува</a> за тоа колку се почесто луѓето кои живеат со хендикеп се запознаваат со технологија, овозможувајќи им полесно да го премостат дигиталниот јаз.</p>
<blockquote><p>Моите пријатели Џеј и Рене се типични гикови, со една интересна разлика: тие сурфаат на интернет, ги користат компјутерите и имаат пристап до сите опции преку посебен текст во говор софтвер. Со нивните виртуелни вештини за пишување преку допир понекогаш и со исклучен монитор (тие немаат потреба од него) тие станаа одлични програмери и имаат експериментирано со веб дизајнирање и со адаптација на компатибилен софтвер со отворен код за употреба во програми кои го претвораат текстот во говор. Џеј е првиот тотално слеп дипломиран компјутерски научник на Филипините и работи од дома како создавач на веб содржини, а Рене сега подучува студенти со оштетен вид, како член од персоналот на ATRIEV (Адаптивна технологија за рехабилитација, интеграција и вработување на лица со оштетен вид). И двајцата имаат присуствувано и одржувано обуки и специјализирани курсеви за адаптивни технологии локално и во странство.</p>
<p>&#8230;.Училиштата и компаниите често мислат дека мораат да купат скапа опрема или да направат опширни технички и логистички прилагодувања за лицата со хендикеп. Како што истакна слепиот архитект Џејми Силва, зградите и установите за јавен транспорт не ги ни исполнуваат основните правни услови, како што се да се обезбедат рампи за инвалидски колички или добивање на намалена цела за луѓето со хендикеп. Како и да е, технологијата постојано отвора нови врати за луѓе како моите кул и талентирани пријатели со оштетен вид. Јас несомнено се надевам дека дигиталната јаз може уште да се премостува, не само за економските послабите, туку дека ИКТ исто така може  да помогне да се срушат бариерите, предизвикани од физичките ограничувања.</p></blockquote>
<p>Од <em>ICTDev Dot Org</em> блогот доаѓа приказна за Дипендра Маноча, софтверски програмер, кој создаде <a href="http://ictdev.org/pulse/20090918/ashoka/screen-reading-software-bop">слободен софтвер за екранско читање </a>за хинди и други јазици од југоисточна Азија.</p>
<blockquote><p>Врз основа на помислата дека компјутерската технологија не е создадена само за богатите, Дипендра го промени начинот за читање и пишување за лицата што не можат да читаат на стандарден начин. Пристапната мултимедија е идеална за лицата со хендикеп како и за пошироката јавност за да се разменат информации и знаења насекаде низ светот. Технологијата сега се воведува и во Шри Ланка, Бангладеш, Пакистан и Непал, како и во Индија, која дава возбудлив предизвик за работа со 22 јазика, како и во големи географски и културни разлики. Дипендра е целосно посветен да продолжи да користи технологија како катализатор за да го поддржи глобалното споделување на човекови знаења во информатичкото општество и поради неговото фокусирање на поевтините технологии и технологиите со отворен код, неговата работа лесно може да се преработи.</p></blockquote>
<p>За сите анегдоти и блог постови за улогата што ја игра ИКТ во обезбедување на повеќе пристап до технологијата за лицата со хендикеп, не успеав да најдам детални статистички податоци за пенетрација на ИКТ во ова глобална заедница. Учесниците на конференцијата во Харвард дебатираа за главната цел на приватните претпријатија, владите и меѓународните организации за поттикнувањето на развојот на ИКТ да оди по нагорна линија. Сепак ние сè уште не знаеме кој го развива ИКТ во ова поле или нивната ефикасност во зголемувањето на економскиот и човековиот развој за луѓето со хендикеп. Ако вие знаете. Ние би сакале да чуеме од вас.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Најлошите поплави во последните 40 години</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2519</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2519#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 29 Sep 2009 11:03:44 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Животна средина]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2519</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Повеќе од 50 лица загинаа откако тропската бура  Ондои (меѓународно име: Кетсана) ја погоди Метро Манила и соседните провинции. Бурата ги предизвика најлошите поплави во државата во последните 40 години раселувајќи 280,000 луѓе во Манила и пет други [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/27/philippines-worst-flooding-in-40-years/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Повеќе од 50 лица загинаа откако тропската бура  Ондои (меѓународно име: Кетсана) ја погоди Метро Манила и соседните провинции. Бурата ги предизвика <a href="http://ph.politicalarena.com/presidential-elections/news/51-dead-280-000-displaced-by-ondoy">најлошите поплави во државата</a> во последните 40 години раселувајќи 280,000 луѓе во Манила и пет други провинции, со повеќе од 41,000 лица во 92 центри за евакуација. Додека го пишуваме ова, <a href="http://newsinfo.inquirer.net/breakingnews/nation/view/20090927-227141/12M-still-without-power">1.2 милиони жители</a> сè уште се без електрична енергија во урбаниот дел од главниот град на Филипините.</p>
<p><a href="http://www.flickr.com/photos/rembcc/sets/72157622458559722/"><img title="ondoy" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/ondoy.jpg" alt="ondoy" width="500" height="333" /></a></p>
<p>Социјалните медиумски мрежи беа ангажирани не само да ги споделат информациите за бурата, туку и да известуваат за напорите за спасување и за итните случаи во областите погодени од бурата. Џои Араљила <a href="http://joeyalarilla.com/filipinos-turn-to-twitter-as-storm-ondoy-floods-metro-manila/">забележа</a> како беше искористен интернетот од филипинските корисници откако бурата ја погоди Метро Манила:</p>
<blockquote><p>Го пишувам овој блог користејќи припејд  HSDPA USB модем затоа што нашата зграда  нема струја веќе неколку часа; сепак имам повеќе среќа од многу мои сонародници, кои уште се заглавени на патиштата или на покривите на нивните куќи.</p>
<p>Тwitter и другите социјални мрежи како Facebook беа главните средства со кои филипинските интернет корисници беа во чекор со настаните и ги споделуваа информациите преку СМС пораки со агенциите за помош од катастрофи и волонтерските здруженија откако другите средства за комуникација беа блокирани.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.flickr.com/photos/rembcc/sets/72157622458559722/"><img title="ondoy2" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/ondoy2.jpg" alt="ondoy2" width="500" height="333" /></a></p>
<p>Централата на Rescue Info Hub Central објави  <a href="http://spreadsheets.google.com/lv?key=tohu9kthNU6anlf21Low08g&amp;toomany=true">документ со табела</a> која ги содржи адресите на жртвите од поплавите кои треба да се спасат. Беше креирана и мапа на Google за да се следат поплавените области ва Метро Манила и да се наведуваат властите кон селата каде што жртвите имаат потреба од помош.<br />
<iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&amp;hl=en&amp;msa=0&amp;msid=110868206150348750692.00047479b6400ee29bd89&amp;source=embed&amp;ll=14.645791,121.107874&amp;spn=0.107954,0.154324&amp;output=embed"></iframe><br /> <small>Види ја  <a style="color: #0000ff; text-align: left;" href="http://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&amp;hl=en&amp;msa=0&amp;msid=110868206150348750692.00047479b6400ee29bd89&amp;source=embed&amp;ll=14.645791,121.107874&amp;spn=0.107954,0.154324">мапата за ситуацијата од Ондои во Метро Манила</a> на поголема карта</small></p>
<p>Филипинците го искористија Twitter и  <a href="http://www.plurk.com/psearch#q=ondoy"> Plurk</a> за да ги следат најновите вести за бурата, всушност <a href="http://twitter.com/#search?q=Ondoy%20OR%20%23ondoy">Oндои</a> и <a href="http://twitter.com/#search?q=NDCC">NDCC</a> (владиниот Совет за координација на национални катастрофи) станаа топ-читани објави на Twitter минатата сабота. Пример за постовите:</p>
<blockquote><p><em><a href="http://twitter.com/pretzelgurl/statuses/4409254925"> pretzelgurl</a></em>: татко ми е уште заглавен на неговото работно место во мангахан, пасиг сити. молам пратете помош.<br />
<em><a href="http://twitter.com/angeliesa/statuses/4409294878">angeliesa</a></em>: Бевме пуштени од професорот околу пладне. Одевме и се боревме со поплавата .Стигнавме дома околу 20:00 часот. Сега се ме боли.<br />
<em><a href="http://twitter.com/janblando/status/4409121638">janblando</a></em>: Баба ми e сè уште на нејзиното поткровје во Кантри Хоумс, Каинта. Поплавата на нејзината улица се намали до исчезнување но текот е силен.<br />
<em><a href="http://twitter.com/ValfrieClaisse/statuses/4409062388">ValfrieClaisse</a></em>: О, боже! Овде нема електрична енергија од вчера. Голема и нечиста вода го зафати целото соседство.<br />
<em><a href="http://twitter.com/dementia/statuses/4409040490">dementia</a></em>: Има многу донации кои доаѓаат но она што навистина ни треба е транспорт на помошта до жртвите.</p>
<p><em><a href="http://twitter.com/teeemeee/statuses/4408293620">teeemeee</a></em>: Водата се повлече од нашиот паркинг но е сè уште висока до колена. Сношти стигна до градите.<em><a href="http://twitter.com/ArmelEspiritu/statuses/4406963044"></a></em></p>
<p><em><a href="http://twitter.com/ArmelEspiritu/statuses/4406963044">ArmelEspiritu</a></em>: Само што стигнав дома откако ја поминав ноќта во мојот автомобил. Морав да се преместам каде што нема вода за да го спасам.</p></blockquote>
<p>Неколку видеа беа објавени на Youtube, на кои се гледа силниот удар на поплавите во Метро Манила. Првото видео: Поплава во Макати Сити, финансискиот центар на земјата. Објавено е од корисникот yugaabe.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="450" height="340" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/RYrSYTIT3k0&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="340" src="http://www.youtube.com/v/RYrSYTIT3k0&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Ова видео ги прикажува надојдените води на реката Маркина. Видеото е објавено од корисникот Initiate360.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/dqAdaiCZBQ4&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/dqAdaiCZBQ4&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Долж авенијата Катипунан, комбе се превртува во поплавената улица.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/XfWpVe7w3DA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/XfWpVe7w3DA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Пешаци се обидуваат да ја преминат поплавената улица.</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/f4iX0i1Z8eo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/f4iX0i1Z8eo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x3a3a3a&amp;color2=0x999999" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Донации се сè уште потребни. Има повеќе групи кои ги  <a href="http://burymeinthisdress.com/blog/2009/09/where-to-send-donations-for-victims-of-typhoon-ondoy/">примаат донациите</a> за жртвите од поплавите.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/29/2519/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Видео: Повик за поднесување на видеа за натпреварот за демократија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2414</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2414#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 23 Sep 2009 12:23:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Полска]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2414</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред два месеци, го објавивме постот  со победниците од Натпреварот за демократија 2009 со нивните видеа, во кои учесниците му кажуваат на светот што значи демократијата за нив. Моментално овие победници се на двонеделно патување низ САД, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/17/video-call-for-submissions-in-democracy-now-challenge/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред два месеци, <a href=" http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932">го објавивме постот </a> со победниците од Натпреварот за демократија 2009 со нивните видеа, во кои учесниците му кажуваат на светот што значи демократијата за нив. Моментално овие победници се на двонеделно патување низ САД, посетувајќи го Вашингтон, Њујорк и Холивуд, а во меѓувреме Државниот секретаријат веќе го објави <a href="http://www.videochallenge.america.gov/index.html">Видео натпреварот за демократија 2010 </a>.</p>
<p><a href="http://www.videochallenge.america.gov/rules.html">Правилата</a> се многу слични како оние од минатата година. Всушност, треба да поднесете видео кое е пократко од 3 минути, во кое се дополнува фразата „Демократија е&#8230;“. Видеото треба да биде или на англиски јазик или да има англиски титлови, може да биде во било кој стил: анимиран или акција во живо, документарец или фиктивен. Крајниот рок за доставување на видеата е 31 јануари 2010, по кој процесот на избор ќе вклучува гласање од заедницата се додека 6 натпреварувачи од 6 земји не се изберат и тие ќе бидат оние кои ќе патуваат во САД за да дискутираат со луѓе од владата и медиумите. </p>
<p>Следува<a href="http://www.youtube.com/watch?v=7EWygOip1dA"> видео </a>кое тие го направија за да го промовираат натпреварот:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="425" height="261"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/7EWygOip1dA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/7EWygOip1dA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="261"></object></p>
<p>Натпреварот е соработка помеѓу YouTube, Државниот секретаријат и други партнери, а повеќе детали околу спецификациите за поднесување на видео може да се најдат на <a href="http://www.youtube.com/user/DemocracyChallenge">на YouTube каналот на Државниот секретаријат </a>со кликнување на „Important Details (Важни детали)“.</p>
<p>На YouTube блогот може да видите клип од <a href="http://youtube-global.blogspot.com/2009/09/first-round-of-democracy-definers-find.html">појавувањето на телевизија на победниците од 2009та</a>, а доколку сакате да дознаете нешто повеќе за победниците, 4ца од нив објавија видеа во кои се претставуваат себеси. </p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=QkkFwt48cwI">Аиса Панафил</a> од Филипини:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/QkkFwt48cwI&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/QkkFwt48cwI&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=OUN0RL4GML0">Робин Хамиди </a>од Иран:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/OUN0RL4GML0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/OUN0RL4GML0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=H9DlhPmA78o">Ана Исраел </a>од Бразил:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/H9DlhPmA78o&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/H9DlhPmA78o&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p>И <a href="http://www.youtube.com/watch?v=YF7S6MFdy_0">Луказ Созда </a> од Полска:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/YF7S6MFdy_0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/YF7S6MFdy_0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p>Ви треба инспирација за да учествувате? <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/22/democracy-video-challenge-winner-showcase/">Погледнете ги победниците од 2009 година.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2414/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Југоисточна Азија: Интернетот и национализмот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/11/2097</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/11/2097#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 11 Aug 2009 08:09:45 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Брунеи]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Мјанмар (Бурма)]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Тајланд]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2097</guid>
		<description><![CDATA[Интернетот се повеќе го користат многу луѓе од Југоисточна Азија за најразлични националистички кампањи. Овој тренд е позитивен затоа што сега за сега го проширува и подобрува политичкото учество на обичните граѓани. Меѓутоа, постојат ултра-националистички онлајн иницијативи кои го спречуваат создавањето на регионална солидарност во Југоисточна Азија.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/04/southeast-asia-internet-and-nationalism/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Интернетот се повеќе се користи од многу луѓе од Југоисточна Азија за најразлични националистички кампањи. Дури и владините лидери максимално го искористуваат кибер просторот за промовирање на заедништвото и патриотизмот во нивните земји.</p>
<p>Овој тренд е охрабрувачки бидејќи им дава на обичните граѓани шанса да се изразат во смисла на припадност кон нивната поширока заедница. Меѓутоа, постојат ултра-националистички онлајн иницијативи кои го спречуваат создавањето на регионална солидарност во Југоисточна Азија.</p>
<p>Можеби најконтроверзниот веб сајт во Индокина денес е <a href="http://www.ilovethailand.org/file/intro_site/">ilovethailand.org</a>. Овој веб сајт е креиран од тајландскиот премиер за да ја подигне меѓународната репутација на земјата. Веб сајтот исто така цели кон <a href="http://facthai.wordpress.com/2009/07/31/thai-websites-anger-cambodians-eturbonews/">обединување и инспирирање</a> на Тајландците, од кои многумина се разочарани од препирките помеѓу највисоките политички сили во земјата.</p>
<p>Chang Noi ја идентификува кампањата на веб сајтот како <a href="http://nationmultimedia.com/2009/07/27/opinion/opinion_30108417.php">техника за масовна пропаганда:</a></p>
<blockquote><p>Ниту една кампања не признава дека мора да постојат реални причини за тие поделби. Ниту една кампања не предлага никакво решение за ваквите причини. Ниту една кампања не признава дека луѓето влегле во политичкиот активизам затоа што сметаат дека тоа е нивна граѓанска должност и затоа што во срцето ги носат интересите на државата. Тие сакаат да ги сокријат вистинските проблеми под тепихот каде што тие ќе гнојат и ферментираат.</p></blockquote>
<p>Веб сајтот предизвика <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/22/cambodia-thailand-ilovethailand-website-sparks-controversy/">контроверзии</a> поради тоа што тврди дека делови од Камбоџа се Тајландска &#8220;изгубена територија&#8221;.</p>
<p>Камбоџа и Тајланд веќе неколку декади наназад се расправаат за сопствеништвото врз античкиот <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/10/20/thailandcambodia-conflict-over-preah-vihear-temple-part-ii/">Preah Vihear Temple</a>. Оваа територијална расправа доведе до неколку <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/04/03/fighting-erupts-again-on-preah-vihear-border/">насилни судири </a> помеѓу граничните патроли на двете соседни држави.</p>
<p>Многу блогери го изразија своето разочарување затоа што тајландската влада избрала да ја обединува земјата преку провоцирање на конфликти со другите нации во регионот. Тие веруваат дека нетизените не треба да ја поддржуваат ваквата погрешна верзија на национализмот.</p>
<p>Како и што се очекуваше, камбоџиската влада испрати дипломатски протест поради креирањето на овој веб сајт. Тоа исто така доведе до креирање на про-камбоџиски веб сајт <a href="http://www.ilovekhmer.org/">ilovekhmer.org</a>. Овој сајт цели кон откривање на лажните изјави кои наводно биле најдени на ilovethailand.org.</p>
<p>И двата веб сајта, ilovethailand.org и ilovekhmer.org, станаа многу популарни веб портали во Тајланд и Камбоџа. И додека позитивно е тоа што двете земји нивните гранични судири ги пренесоа во кибер арената, негативното е во тоа што оваа виртуелна војна исто така создаде расистички чувства  во двете земји.</p>
<p>Малезискиот премиер е друг лидер кој го видел потенцијалот на користењето на интернетот за постигнување на обединето општество. Настрана од <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/04/06/malaysia%E2%80%99s-new-prime-minister-is-a-blogger-and-twitterer/">блогирањето и Twitter </a> неговите секојдневни активности, премиерот Najib Abdul Razak го покрена <a href="http://www.1malaysia.com.my/index.php">1Malaysia.com.my</a> да служи како <a href="http://www.1malaysia.com.my/index.php">“интерактивна  платформа”</a> помеѓу лидерите и неговите гласачи. “1Malaysia: Луѓето први, изведбата сега” е слоганот на кампањата на премиерот.</p>
<p>Во меѓувреме, про-демократските активисти во Малезија покренаа своја кибер кампања на тема <a href="http://www.facebook.com/pages/1BLACKMalaysia-Democracy-First-Elections-Now/90393349238">“1BlackMalaysia: Демократијата прва, избори сега.”</a> Тие веруваат дека новиот лидер ги заборавил демократските институции во Малезија. На почетокот на овој месец, група формирана на Facebook и блог страници ги охрабруваат Малезијците да креираат и поставуваат плакати  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/26/malaysia-%E2%80%9Cwhere-is-democracy%E2%80%9D/">“Каде е демократијата?”</a> на веб.</p>
<p>Индонезија потврди дека националната трагедија може <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/21/indonesia-online-nationalism/">да ги обедини нетизенитe</a>. Часови после <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/17/indonesia-bomb-explosions-at-kuningan-jakarta/">смртоносната експлозија</a> која ја погоди Џакарта минатиот месец, индонезиските корисници на Twitter започнаа со испраќање пораки &#8220;Ние не се плашиме&#8221;. Неколку денови, <a href="http://search.twitter.com/search?q=%23IndonesiaUnite">#indonesiaunite</a> стана најпопуларна тема на Твитер. Корисниците од Plurk и Facebook ги сменија нивните аватари со земање на црвените и белите симболи од индонезиското знаме. Локалните блогери ја открија корисноста од употребата на микроблогирањето за да ги инспирираат луѓето за акција. Аналитичарите беа импресионирани дека политичките млади Индонезијци им се придружија на останатите загрижени Индонезијци во осудата на терористичкиот напад во Џакарта.</p>
<p>На почетокот на годината на Филипините <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/01/18/philippines-helping-flood-victims-through-plurk-and-blogs/"><span style="color: #0000ff;">се собраа донации</span></a> за жртвите од поплавите во Минданао преку  paypal. Во чест на поранешниот претседател кој почина минатиот викенд, корисниците на Twitter додадоа <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/03/philippines-people-mourn-death-of-corazon-aquino/">жолти ленти</a> на сликите на профилите. Онлајн петициите <a href="http://www.bloggerskapihan.com/2009/07/22/cyberprotest-day-vs-con-ass-sa-hulyo-26-linggo/">против предлогот</a> за менување на уставот на земјата од 1987 година собраа сто илјадници потписи и поддржувачи, посебно на  <a href="http://www.facebook.com/pilipinaskontraconass">Facebook.</a></p>
<p>Постојат енергични<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/04/16/cyber-activism-in-vietnam/"> кампањи </a> и лоби напори за добивање поголема <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/19/vietnam-arrests-prominent-lawyer-and-writer/">слобода на интернет</a> во Виетнам. Веб кампањите покажуваат дека поддршката за мианмарската опозициска икона <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/05/myanmar-64-words-for-aung-san-suu-kyi/">Aung San Suu Kyi</a> е бројна. Брунејските блогери организираа различни активности за собирање на средства за поддршка на <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/05/16/bloggers-raise-funds-for-brunei-special-olympics-team/">спортските тимови</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/02/25/brunei-fund-drive-for-flood-victims/">жртвите од поплавите</a> и еколошките групи.</p>
<p>Причината за национализмот е популарна но контроверзна тема на интернет.<br />
Политичарите и анти-владините групи во Југоисточна Азија беа конзистентни и упорни во максимизирањето на интернетот со цел напредок на националистичките кампањи. Овој веб феномен досега е позитивен во тоа што го прошири и подобри политичкото учество на обичните граѓани. Но, е контрапродуктивен кога предизвикува расизам и ксенофобија.</p>
<p>Исто така е мошне невкусно кога политичарите го користат вебот за да ги сокријат своите недела преку промовирање на сомнителни националистички застапувања. Интернетот останува силна алатка и платформа за искрените индивидуалци и групи за промовирање на сериозни теми како национализмот. Нетизените од регионот не смеат да дозволат некои индивидуалци да го победат еманципаторскиот потенцијал на широко распространетиот веб.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/11/2097/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Претставување на победниците од видео натпреварот за демократија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2009 10:10:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Замбија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Непал]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>
		<category><![CDATA[Острови Туркс и Каикос]]></category>
		<category><![CDATA[Полска]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[филипински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1932</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што е демократија? Ова е прашањето кое повеќе од 900 учесници се обидоа да го одговорат преку нивните видеа, како одговор на Видео натрпеварот за демократија организирано од Американската влада и многу други партнери, кој беше отворен за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/22/democracy-video-challenge-winner-showcase/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што е демократија? Ова е прашањето кое повеќе од 900 учесници се обидоа да го одговорат преку нивните видеа, како одговор на <a href="http://www.videochallenge.america.gov/index.html">Видео натрпеварот за демократија </a>организирано од<a href="http://www.america.gov/st/texttrans-english/2009/June/20090616152426eaifas0.7421228.html"> Американската влада</a> и многу други партнери, кој беше отворен за учесници од целиот свет. Преку нивниот YouTube канал, луѓето ги праќаа нивните видеа кои ја дополнуваа фразата <em>Демократија е..</em>. преку анимирани фотографии, снимки во живо или документарци не подолги од 3 минути. По процесот на селекција, беа избрани 18 финалисти и јавноста ги избра најдобрите 6, по еден од секој географски регион: Западната хемисфера, Европа, Средниот Исток/Северна Африка, Субсахарска Африка, Јужна и централна Азија, Источна Азија/Пацифик.</p>
<p><a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Hernando_de_Soto_Polar">Економистот Хернандо де Сото </a> се појавува во следното видео во кое им честита на победниците и им се заблагодарува на оние кои учествуваа: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/YoywlwwWOfc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/YoywlwwWOfc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p><a href="http://www.videochallenge.america.gov/winners.html">Победниците</a> се:</p>
<p>Од Бразил, Ана<a href="http://www.youtube.com/user/ACSIsrael"> Каролина дос Сантос Израел</a>, студент по филм која ни покажува дека демократијата е консензус, дури и помеѓу два различни делови на истото тело: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/m12VDtxuoMs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/m12VDtxuoMs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Обединетите Арапски Емирати,<a href="http://www.youtube.com/user/rodinhamidi"> Родин Хамиди </a>е фотограф кој ни покажува дека за да се постигне демократија е потребен процес кој побарува многу голема упорност, бидејќи напорите може да не бидат ценети од оние на кои им се најмногу потребни: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/G9kv-ll5DzA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/G9kv-ll5DzA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Непал, <a href="http://www.youtube.com/user/cash0612">Тсеринг Чоден </a> ја прикажува демократијата како комуна помеѓу луѓе со различни грижи и потреби: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/p4eePiRAf5U&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/p4eePiRAf5U&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Полска,<a href="http://www.youtube.com/user/lluukk24"> Ликаз Созда</a>, илустратор кој ни покажува преку анимација како демократијата се вклопува во повеќе од еден концепт: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/Arn8Fp1jyok&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Arn8Fp1jyok&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Фиипините, <a href="http://www.youtube.com/user/aissathesheriff">Мелиса Анџела Верзоса Пенафил</a>, режисер, ни прикажува различна перспектива на демократијата на поетски начин: можеби зборот демократија е премногу користен и на тој начин неговото значење се губи. </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/tQRnhG3gSOo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/tQRnhG3gSOo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>За крај, Од Замбија го имаме режисерот<a href="http://www.youtube.com/user/ourdemocracy"> Чанса Тембо</a>, кој накратко ја опишува демократијата како мешавина која е многу подобра од своите индивидуални состојки.</p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/5o4Yv3alIFQ&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/5o4Yv3alIFQ&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Им посакуваме многу среќа на победниците и се надеваме дека ќе имаме можност да ги следиме додека тие патуваат низ САД во октомври.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Случаи на грип А (H1N1) во Југоисточна Азија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/27/1095</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/27/1095#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 27 May 2009 07:20:07 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Виетнам]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Камбоџа]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Тајван]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1095</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Неколку земји во Југоисточна Азија потврдија дека тестовите направени  на неколку граѓани за грипот А  (H1N1) излегоа позитивни. Регионот не е повеќе место каде што нема свински грип.
По вестите за случајот на свински грип во Малезија, Нураина А. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/24/influenza-ah1n1-cases-in-southeast-asia/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Неколку земји во Југоисточна Азија потврдија дека тестовите направени  на неколку граѓани за <a href="http://http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/swine-flu-outbreak-2009/" target="_self">грипот А  (H1N1)</a> излегоа позитивни. Регионот не е повеќе место каде што нема свински грип.</p>
<p>По вестите за случајот на свински грип во <a href="http://http://headline-malaysia.com/news/2009/05/malaysia-reports-1st-h1n1-case/" target="_self">Малезија</a>, Нураина А. Самад <a href="http://http://nursamad.blogspot.com/2009/05/h1n1-virus-here-already.html" target="_self">се плаши од најлошото:</a></p>
<blockquote><p>Знаеме дека има патници од двата лета кои не се пријавиле кај здравствените инспектори. И ако имаат свински грип, ќе го пренесат на сите луѓе со кои биле во контакт, а тие пак ќе го пренесат на трети итн. Страшно, нели?<br />
Ама&#8230;ете..пред две недели свинскиот грип..т.е..грипот А или вирусот H1N1 беше онаму во Мексико.</p>
<p>Пред да кажеш ла Кукурача, стигна во САД, Канада&#8230;а сега е овде.</p></blockquote>
<p><a href="http://http://othmanahmad.blogspot.com/2009/05/impossible-for-malaysia-to-contain.html" target="_self">Отман бин Хј. Ахмад</a> смета дека сега е премногу доцна за Малезија да го запре вирусот:</p>
<blockquote><p>По неуспехот да се стават  во карантин сите патници или луѓе кои биле во контакт со потврдени случаи на свински грип и по одложувањето на правењето тестови за да се види дали лицето има свински грип, премногу е доцна за да се зборува за запирање на свинскиот грип.</p>
<p>Видете, многу случаи на свински грип не можат да се откријат со овие тестови и многу  случаи сега изгледаат како нормален грип, со исклучок на оние кои се отпорни на Тамифлу, за разлика од нормалниот грип во САД.<br />
Нормалниот грип во Малезија може да има различни симптоми.</p></blockquote>
<p><em>Аекмал Онетале </em>смета дека Сингапур мора да биде <a href="http://http://aeqmal.com/onetale/?p=327" target="_self">многу внимателен</a> поради случајот на свински грип во Малезија:</p>
<blockquote><p>Сингапур го намали нивото за претпазливост од свински грип и тоа  од портокалово на жолто. Но, Малезија објави прв случај на свински грип вчера попладне. Сè уште не е време за опуштање. Одржувајте ја вашата лична хигиена.</p></blockquote>
<p><a href="http://http://www.thaizer.com/news/thailand-confirms-two-swine-flu-cases/" target="_self">Тајланд</a> исто така потврди случај на свински грип во земјата. Повеќе од <a href="http://http://thailandtonight.blogspot.com/2009/05/german-tourist-dies-of-suspected-h1n1.html" target="_self">дваесет луѓе</a> со симптоми на свински грип се под надзор. На сајтот <em>Not the nation</em> е прикажан сатиричен натпис за присуство на <a href="http://http://notthenation.com/pages/news/getnews.php?id=787" target="_self">свинско-птичји грип</a> во Тајланд.</p>
<p>Мерката на претпазливост беше преземена врз основа на шпекулацијата дека свиња со свински грип која е во контакт со пиле кое има птичји грип може да доведе до нов грип, кој тој го нарекува свинско-птичпји грип.</p>
<p>Камбоџа сега стана <a href="http://http://ki-media.blogspot.com/2009/05/cambodia-tightens-inspection-after-flu.html" target="_self">претпазлива </a> по потврдувањето на првиотслучај на свински грипво Тајланд. Неодамна, Камбоџа го набљудуваше здравјето на тројца <a href="http://http://ki-media.blogspot.com/2009/05/cambodia-finds-three-passengers.html" target="_self">Американци со потекло од Камбоџа</a>, на кои им беа направени тестови за свински грип и тие излегоа позитивни. Во меѓувреме, едно <a href="http://http://www.rjkoehler.com/2009/05/23/english-teacher-confirmed-for-swine-flu/" target="_self">лице од Виетнам кое патуваше со авион </a>беше ставен под карантин во Јужна Кореа, откако покажа симптоми на смртоносниот вирус.</p>
<p><em>Блогот: Поради недостаток на подобар насло</em>в нè потсетува дека има  <a href="http://http://modernburrow.lah.cc/2009/05/12/if-youre-worried-about-h1n1/" target="_self">полоши болести </a>од свинскиот грип:</p>
<blockquote><p>Ако сте загрижени за H1N1, немојте повеќе да се грижете. Има пет пострашни болести кои се позаразни и кај кои поголема е шансата од умирање. Помислете на заразна тропска треска, ебола, СИДА, колера и ‘рбетен менингитис. Колерата отсекогаш е присутна, а заразната тропска треска е меѓу нас. Јас би бил повеќе загрижен за нив.</p></blockquote>
<p>Еве, Леонг Кит  предупредува за<a href="http://http://theonlinecitizen.com/2009/05/one-simple-way-to-avoid-swine-flu/" target="_self"> јадењето во заедница</a> во Сингапур. Со цел да се спречи ширењето на грипот А ( H1N1), тој го предлага следново:</p>
<blockquote><p>-	Одборот за промовирање на здравјето, треба да спроведе кампања: „Јадете на хигиенски начин“ (со користење на лажица за послужување) како дополнување на веќе започната кампања: „Јадете здрава храна“ (повеќе зеленчук и овошје) со цел да се едуцираат граѓаните на Синагпур.<br />
-	Државната агенција за животна средина треба да издаде наредба сите ресторани и препродавачи задолжително да обезбедат  лажици за послужување.</p></blockquote>
<p>Во <a href="http://http://copypaste.168center.com/2009/05/24/second-case-of-swine-flu-in-the-philippines-confirmed/" target="_self">Филипините</a> досега има два случаи на свински грип. Како мерка против ширењето на свинскиот грип, Католичката црква размислува да го <a href="http://http://newsinfo.inquirer.net/inquirerheadlines/nation/view/20090524-206803/Church-may-ban-holding-of-hands-during-Masses" target="_self">забрани држењето за рака</a> за време на миса.</p>
<p>Бидејќи свинскиот грип продолжува застрашувачки да се шири, сè повеќе и повеќе луѓе стануваат параноични при помислата да јадат свинско месо. Ова објаснува зошто нагло се зголеми  <a href="http://http://vuthanews.info/2009/05/flu-fears-rains-buoy-cambodia-rat-exports-to-vietnam/" target="_self">извозот на камбоџиското месо од стаорец </a>за Виетнам.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/27/1095/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Подигнување на свеста за гладот преку раскажување прикази</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/1001</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/1001#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 22 May 2009 11:57:46 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Храна]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[филипински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1001</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

глад

Пред неколку години, еден краток филм ја освои публиката на 56тиот Берлински интернационален филмски фестивал и до денешен ден сѐ уште се шири по интернет, подигнувајќи ја свеста за сиромаштијата и гладот. Чикен ала Карте (Chicken Ala Carte) [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/21/philippines-storytelling-for-hunger-awareness/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><div id="attachment_75600" class="wp-caption alignleft" style="width: 110px;"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/hunger.jpg"><img class="size-full wp-image-75600" title="hands holding rice" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/hunger.jpg" alt="Фотографија од г. Крис" width="100" height="81" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">глад</p>
</div>
<p>Пред неколку години, еден краток филм ја освои публиката на 56тиот Берлински интернационален филмски фестивал и до денешен ден сѐ уште се шири по интернет, подигнувајќи ја свеста за сиромаштијата и гладот. Чикен ала Карте (Chicken Ala Carte) од Фердинанд Димадура е едно од видеата кои ќе ви ги прикажеме и тие се однесуваат на состојбата со гладот во минато, иднината и сегашноста.</p>
<p>Следново видео е достапно на <a href="http://www.cultureunplugged.com">Culture Unplugged</a>, веб-сајт кој промовира документарни видеа, кратки филмови и филмови направени со мобилен, а и ги наградува најпопуларните со парични награди. <a href="http://www.cultureunplugged.com/play/1081/Chicken-a-la-Carte#videoDetail">Чикен а ла Карте (Chicken A la Carte)</a> е 6 минутно видео и неговата визуелна природа ги надминува јазичните бариери:</p>
<p><img style="visibility: hidden; width: 0px; height: 0px;" src="http://counters.gigya.com/wildfire/IMP/CXNID=2000002.0NXC/bT*xJmx*PTEyNDI5Mzg1NDk3NTAmcHQ9MTI*MjkzOTYzNDIzNCZwPTI2ODg5MSZkPSZnPTEmdD*mbz*yNGMwZDZhYjc5ODc*MjFlOGY3MDU5YzRmMDRiMWNkMyZvZj*w.gif" border="0" alt="" width="0" height="0" /></p>
<div style="width: 400px;"><object width="400" height="300" data="http://www.cultureunplugged.com/swf/embedplayer.swf" type="application/x-shockwave-flash"><param name="name" value="cultureUnpluggedPlayer" /><param name="align" value="middle" /><param name="flashvars" value="video=http://cdn.cultureunplugged.com/lg/CHICKEN_ALA_CARTE.flv&amp;m=1081&amp;u=0&amp;thumb=http://cdn.cultureunplugged.com/thumbnails/lg/1081.jpg&amp;sURL=http://www.cultureunplugged.com&amp;title=Chicken a la Carte&amp;from=Ferdinand Dimadura" /><param name="src" value="http://www.cultureunplugged.com/swf/embedplayer.swf" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><param name="quality" value="high" /></object></p>
<div style="margin-top: 5px; text-align: center;"><a href="http://www.cultureunplugged.com/play/1081/Chicken-a%20la%20Carte" target="_blank">Гледајте го овој филм на cultureunplugged.com</a></div>
</div>
<p>Многумина како деца ги имаат слушнато своите мајки како им велат да ја изедат храната од чинијата, бидејќи има многу деца кои гладуваат во други краеви на светот: вистината е дека децата кои гладуваат може да живеат многу блиску до вас.</p>
<p>Следново видео од <a href="http://www.youtube.com/watch?v=LaXUw-g4y64">CarolinaMed</a> предупредува за неправдата со фрлањето на храна и вклучува бројки за колку храна се фрла од една развиена земја и колку луѓе би можеле да имаат корист од истата.</p>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/LaXUw-g4y64&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/LaXUw-g4y64&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Од Сингапур, <a href="http://www.youtube.com/user/azahahasupernova">azahahasupernova</a> го поставува прашањето: Која е твојата причина за фрлање на храна и дава еколошки причини зошто е тоа штетно за животната околина.</p>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/zyv_uR4Ru2M&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/zyv_uR4Ru2M&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Во Филипините, гладот не е од неодамна: постојат митови базирани на потребите да се најде храна за да се одбегне гладот: како што е во случајот на следниов краток, анимиран филм, создаден во акварел. Аниматорот <a href="http://www.youtube.com/user/tokomokolika"> tokomokolika</a> ни кажува нешто повеќе за тоа:</p>
<blockquote><p>Бонток приказна за дрво кое порано постоеше блиску езерото Данум, блиску Сагада. Ова е митолошка приказна за жена, наречена Маенг, и нејзината борба да ја спаси својата фамилијата од глад.</p>
<p>Тоа е адаптирана приказна од колекцијата на Дамиана Еугенио за филипински митологии. Во книгата, главниот лик е без име и името на селото од кое таа доаѓа е Маенг.</p></blockquote>
<p><object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/1Zh8VAuKG5Y&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/1Zh8VAuKG5Y&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
<p>Фотографијата користена за почетната страница е <a href="http://www.flickr.com/photos/krislitman/493626935/">Дајте ни го ова… од г. Крис</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/22/1001/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Југоисточна Азија: Рeакции за H1N1 вирусот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/842</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/842#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 16 May 2009 07:50:28 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>
		<category><![CDATA[Тајланд]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=842</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМонг Палатино  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред некое време годинава, пишував за стравот од вирусот кој што се рашири во регионот на Југоисточна Азија. Во многу земји во регионот регистриран е пораст на случаите предизвикани од вируси на заразна тропска треска, чикунгуња, птичји грип и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/mong/">Монг Палатино</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/04/southeast-asia-reactions-to-the-h1n1-virus/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред некое време годинава, пишував за <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/01/virus-scare-hits-southeast-asia/" target="_blank">стравот од вирусот</a> кој што се рашири во регионот на Југоисточна Азија. Во многу земји во регионот регистриран е пораст на случаите предизвикани од вируси на заразна тропска треска, чикунгуња, птичји грип и ебола. Ова е друга закана во регионот: <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/swine-flu-outbreak-2009/" target="_blank">вирусот H1N1</a> (претходно познат како свински грип).</p>
<p>Досега нема сериозни случаи на поединци кои се здобиле со страшниот вирус. Но, постојат гласини дека откриен е случај на  „свински грип“ во <a href="http://www.jialat.com/2009/05/03/1st-swine-flu-h1n1-suspect-case-in-malaysia/" target="_blank">Малезија.</a> <em>The Professional Bum</em> пишува и за <a href="http://julian-wong.blogspot.com/2009/05/mysterious-deaths-in-perak-swine-flu.html" target="_blank">сомнително избувнување на вирусот  H1N1</a> во Малезија:</p>
<blockquote><p>Еден малезиски познаник, за време на вечера, ми кажа дека го изгубил чичко му поради свински грип. Спомена некои убедливи детали во однос на тоа како грешни муслимански членови на владата можеби придонеле за проширување на кризата околу свинскиот грип во светски рамки. Иако не можам да ја потврдам автентичноста на неговите искази, но неговото размислување е доста веројатно. Не верувам дека некој би лажел за смртта на некој роднина.</p></blockquote>
<p><a href="http://www.swineflu.sg/" target="_blank">Сингапур</a> спроведе различни мерки за да го спречи навлегување на вирусот H1N1 во глобалниот град-држава. Поракава е објавана во <a href="http://www.pl.sg/" target="_blank">Народната библиотека во Сингапур</a>:</p>
<blockquote><p>ВНИМАНИЕ: NLB одблизу ја следи ситуацијата  со грипот и ги следи упатствата на Министерството за здравство (МЗ) во поглед на тоа кои превентивни мерки да ги преземе. Корисниците на книги од библиотеката се советуваат да се придржуваат до превентивните мерки поставени од МЗ во интерес на јавното здравје.</p></blockquote>
<p style="text-align: center;"><div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Фотографија од блогот на Мелон Суруп " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/singapore.jpg" alt="Фотографија од блогот на Мелон Суруп " width="300" height="400" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од блогот на Мелон Суруп </p></div></p>
<p>Креирана е <a href="http://www.facebook.com/pages/Singapore/Influenza-A-H1N1/77375876315" target="_blank">страница за фанови на Фејсбук</a> со цел да ги поучи граѓаните на Сингапур за вирусот. ДК <a href="http://blog.dk.sg/2009/05/03/i-am-not-a-fan-of-influenza-a-h1n1/" target="_blank">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Не, нема да бидам фан на грип од тип А (H1N1). Зошто би бил фан на вирус кој што се шири  во околината и убива стотици луѓе?<br />
Добро, шегите на страна. Иако терминот употребен на Фејсбук можеби и не е најсоодветниот, да се биде „фан“ на  грип од тип А (H1N1) на Фејсбук и не е така лошо. Страницата е направена да не информира за последните случувања околу грипот од тип А (H1N1).</p></blockquote>
<p><em>Mr.Wang Says So</em> објаснува зошто <a href="http://mrwangsaysso.blogspot.com/2009/05/risk-of-disease-on-very-crowded-little.html" target="_blank">Сингапур е ранлив</a> во однос на избувнување на вирусот.</p>
<blockquote><p>Проблемот не е само тоа што ние сме најглобализирана земја во Југоисточна Азија. Проблемот е и тоа што ние сме втора најнаселена земја во светот.</p></blockquote>
<p><em>Absolutely Bangkok</em> пренесува како владата на Тајланд го искористува стравот од свинскиот грип да добие некои <a href="http://absolutelybangkok.com/thai-govt-welcomes-global-killer-flu/" target="_blank">дипломатски точки</a>.</p>
<blockquote><p>Зачудувачки е тоа колку посветено владата на Тај го прифати свинскиот грип. Со обид поздравуван во глобални рамки, да покаже дека а) Тајланд е чист; б) Тајланд е доста безбеден за патувања (повторно да заживее испразнетиот туризам); в) Тајланд ќе биде домаќин на регионален самит на тема „свински грип“ (со цел повторно да навлезе во светот на меѓународната политика); д) да не одврати од размислувањата за политичкиот хаос; е)да се слика со опозицијата по фијаското во Патаја; и на крај  ѓ) тивко да го прослави тоа што и другите може да бидат понижени.</p></blockquote>
<p><em>Spruiked</em> ја критикува власта во Индонезија за ширење <a href="http://www.spruiked.com/blog/?p=424" target="_blank">лажни информации</a> за вирусот H1N1:</p>
<blockquote><p>За срамење е тоа колку глупи станавме. Доказ за тоа? Како резултат на избувнувањето свински грип, владата го забрани увозот на свинско. Хм, вирусот го шират луѓето!</p></blockquote>
<p><em>My Busy Brain</em>, исто така од Индонезија, пишува за „<a href="http://parvita.wordpress.com/2009/05/02/swine-fl/" target="_blank">свинскиот менталитет</a>“ на многу лидери во земјата:</p>
<blockquote><p>До кога Индонезијците ќе бидат предмет на шега за странците? Кога владата ќе престане да измислува вакви глупави изјави?<br />
Реакцијата на луѓето во однос на свинскиот грип е дури позабавна иако глупава, и како што се очекуваше, тие ги обвинуваат свињите дека се „харем“&#8230;па затоа престанете со консумирање свинско. Изгледа како слепиот да води друг слеп, нели, па се прашувам како управуваат со оваа земја. Доста страшно.</p></blockquote>
<p>Блогот на <em>Tan Kin Lian</em> од Малезија смета дека реакциите на некои луѓе се <a href="http://tankinlian.blogspot.com/2009/05/are-we-over-reacing-to-influence-h1n1.html" target="_blank">претерани</a>.</p>
<blockquote><p>Неколку пријатели ги откажаа прекуокеанските одмори и ги загубија парите што ги платија за турата.  Тоа е непотребно, бидејќи ризикот да се заболе е мал. Можеби, се исплашија од насловните страници во весниците и од советите кои ги даде владата.</p></blockquote>
<p><em>Out of my mind</em> од Филипини ја потсетува власта дека <a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/04/prevention-is-better-than-control.html" target="_blank">се потребни  повеќе мерки</a> со цел да се осигури здравјето на Филипинците:</p>
<blockquote><p>Воведувањето контрола на аеродромските терминали не може да биде максимумот на нашиот одговор на пандемијата на свински грип бидејќи во случај да заборавиме, ние сме архипелаг со повеќе од 7 000 острови и секој кој влегува во земјата не минува низ Меѓународниот аеродром Ниној Аквино каде што е воведена висококвалитетна опрема да открие ако е покачена телесната температура. Исто така, може да помогне ако се потсетиме на тоа дека имаме резервни излези на југот, како и број пристаништа кои се отворени за патници кои доаѓаат надвор од земјава, но и за патници од регионов.</p>
<p>Очигледно дека не е доволно ако се потпираме на контролните мерки само на неколку терминали. Тоа веројатно ги нервира некои луѓе кои страдаат од екстремна параноја, но не смееме да заборавиме на фактот дека превенцијата секогаш е далеку подобар и поефикасен тек на настаните од контролирањето. Најдобар начин да не се заразиме е да ја ставиме одговорноста само во рацете на некои други луѓе, како владата.</p></blockquote>
<p>Забележувајќи дека избувнувањата на вируси во минатото се поврзани со животните, беснило, болест која ги напаѓа стапалата и устата, птичји грип, а сега и свински, еден блогер предлага да станеме <a href="http://ok-lah.blogspot.com/2009/05/swine-flu-and-winnie-pooh.html" target="_blank">вегетаријанци</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/16/842/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
