<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Источна и Централна Европа</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/eastern-central-europe/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Македонија: Распеани скопјани</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/24/2958</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/24/2958#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 24 Nov 2009 12:17:43 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2958</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ад-хок хорот „Распеани скопјани“ го сочинуваат граѓани кои ги искажуваат свoите мислења за општествени прашања преку песна. Тие се среќаваат секоја недела на различни локации низ престолнината на Република Македонија и снимаат музички видео-клип, кој потоа го објавуваат на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/23/macedonia-singing-skopjans/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ад-хок хорот „Распеани скопјани“ го сочинуваат граѓани кои ги искажуваат свoите мислења за општествени прашања преку песна. Тие се среќаваат секоја недела на различни локации низ престолнината на Република Македонија и снимаат музички видео-клип, кој потоа го објавуваат на Јутјуб-каналот на активистичката група „<a href="http://www.youtube.com/user/PlostadSloboda" target="_blank">Плоштад слобода</a>“.</p>
<p>Репертоарот на хорот е исполнет со хумор. Ја имаат изведено детската песна „<a href="http://www.youtube.com/watch?v=nYBIOVpKaLo" target="_blank">Ние сме Македонци</a>“ на државниот празник Денот на македонската револуционерна борба, а пред Грчката канцеларија за врски (де факто амбасада) ја имаат отпеано „<a href="http://www.youtube.com/watch?v=uGTeph6qDzc" target="_blank">Дирлада</a>“, песна во која се зборува за летна љубов помеѓу момче од Македонија и девојка од Грција која наидува на тешкотии поради визниот режим.</p>
<p>Во малку потемен тоналитет, „Распеаните скопјани“ исто така ја испеале „Убиј ме“ од скопскиот бенд „<a href="http://www.myspace.com/bernayspropaganda" target="_blank">Бернајс пропаганда</a>“, која ги содржи следните стихови:</p>
<blockquote><p>Не сум како тебе,<br />
немам иста боја,<br />
омразата е твоја</p>
<p>…</p>
<p>Не сум како тебе<br />
затоа у-б-и-ј м-е<br />
убиј, убиј ме.</p></blockquote>
<p>&#8230;за да го искоментираат<a href="http://mk.globalvoicesonline.org/04/01/552" target="_blank"> тепањето на студенти на плоштадот Македонија</a> во Скопје во Април 2009.</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/kR5WcoP06f4&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/kR5WcoP06f4&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Најновиот настап содржи исполнување на „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Lumberjack_Song" target="_blank">Песната на дрвосечачот</a>“ од Монти Пајтон, на булеварот „Илинден“ каде што пред неколку месеци градоначалникот на Скопје предизвика <a href="http://blogot.blog.com.mk/node/238962" target="_blank">огромна болка и фрустрации</a> меѓу обичните граѓани кои беа шокирани со нетранспарентното и неотчетно сечење на дрвјата.</p>
<p><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/UK_SPBXIoW0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/UK_SPBXIoW0&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en_US&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>Информацијата за активностите на „Распеани скопјани“ како иновативен извор на коментари се шири главно преку социјалните медиуми, особено преку Фејсбук. По неколку недели и традиционалните медиуми почнаа да пишуваат за нив: пред неколку дена Дневник <a href="http://www.dnevnik.com.mk/default-mk.asp?ItemID=4435E3A0011F5244B377043F1F58BC18&amp;arc=1" target="_blank">објави напис за нив</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/24/2958/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бременоста и затворите: Здравјето на жените и нивните права позади решетки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2009 09:22:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[SPECIAL]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Лаос]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2887</guid>
		<description><![CDATA[Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот?
Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права? Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Јулијана Ринкон Парра</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/24/pregnancy-and-prisons-womens-health-and-rights-behind-bars/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" title="бремена жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/2044749780_4ade9e2e3f-300x225.jpg" alt="" width="300" height="225" /></p>
<p><strong>Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права?</strong></p>
<p>Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал:</p>
<ul>
<li> Како е да бидат бремени и да го родат своето дете зад решетки?</li>
<li> Треба ли тие да бидат приоритет кога има и други жени надвор од затворите без медицинска помош?</li>
<li> Дали мајчинството треба да надвладее над другите правни состојби за да се исполнат човековите права на една бремена жена?</li>
</ul>
<p><strong>САД: жените на пораѓај повеќе да не бидат врзувани.</strong></p>
<p>Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот? <a href="http://http://www.rhrealitycheck.org/user/malika-sadaa-saar">Малика Саада Саар</a>, основач и извршен директор на <a href="http://www.rebeccaproject.org/">Ребека проект за човекови права (Rebecca Project for Human Rights)</a>, <a href="http://www.rhrealitycheck.org/blog/2009/10/06/in-labor-and-in-chains">ни раскажува</a> за оваа честа појава што се случува во Соединетите Американски Држави, каде бремените жени кои ја отслужуваат затворската казна рутински се врзуваат за време на пораѓајот, појава во некои затвори, иако опасна за здравјето и на мајката и на детето. Следува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8">видео интервју</a> во истиот натпис напишан за RH Reality Check, интернет заедница за сексуалното и репродуктивното здравје и правата која обработува информации и анализи за репродуктивното здравје:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8&amp;feature=player_embedded"></a><br />
<strong>Што се случува со бебето на затвореничката по раѓањето?</strong></p>
<p>Различни земји имаат различни регулативи кога станува збор за децата во затвор. На пример, во Аргентина, според Ајинтем (Ajintem), портал за информации за миграциски прашања, <a href="http://portal.ajintem.com/archivo/80-argentina-prision-domiciliaria-para-embarazadas-y-madres.html">бил донесен закон</a> минатата година според кој бремените жени, жените со деца под 5 години и оние со хендикепирани деца ќе бидат бенефицирани со тоа што затворската казна ќе ја отслужуваат во домашен притвор. Овој закон е од корист не само за мајката, која во затвор не би добила соодветна здравствена нега за време на нејзината бременост, туку исто така, и детето, кое или ќе било одгледувано во несигурна средина лишено од слобода со слаби лекарски контроли и храна или би било одгледувано одделено од мајката, ситуација што носи други проблеми. Како и да е, пораката е за судиите што треба да го следат законот и да го дозволат ова само на оние жени кои не биле вклучени во насилен криминал, со цел другите да не ја гледаат бременоста како билет за излез од затвор.</p>
<p>На Канарските острови, според блогот Prisiones y Penas, кој пишува за теми поврзани со затворите, на жените <a href="http://prisionesypenas.blogspot.com/2009/09/detenidas-con-hijos-en-carceles.html">им е дозволено да ги чуваат своите деца до три годишна возраст</a> со нив во ќелиите, но во друштво со други затворенички, што не е најдобра околина за детето. Така, на бремените жени или жените со деца под три години пред самото влегување во затворот им се кажува дека не е добро детето да порасне позади решетки и на таквите им е дадена и опцијата да го испратат детето кај други членови од семејството. Истото се случува и во <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE5085ZV20090109">Перу</a> и <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">Русија</a>. Во САД постојат само два затвора каде ова е дозволено, во Њујорк и Небраска, <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">како што информира познатата фотограферка Џејн Евели Атвуд </a>во нејзиниот триделен фото документарец за <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/">Амнести Интернешнл, (Amnesty International) наречен Премногу време (Too Much Time)</a>, каде што таа посетила десетици затвори низ целиот свет за да ги снима и документира животите на затворениците.</p>
<p>Зошто затворскиот систем во САД, главно, не им дозволува на жените да ги чуваат своите бебиња со себе? Атвуд објаснува дека поради ситуацијата на заложништво, ова не е дозволено. На блогот <a href="http://prisonphotography.wordpress.com/2009/10/07/women-behind-bars-jane-evelyn-atwoods-too-much-time/">Prison Photography Blog се пишува за овој проблем</a>:</p>
<blockquote><p>Децата не се примаат во затворот со исклучок на два затвора во САД. Заканата по безбедноста на детето е наведена како причина: животот на детето во затвор е ранлив и постојано е цел на заложништво. Ако се земат предвид кривичните системи во другите земји ова тврдење е помалку лажно.</p></blockquote>
<p>Документарецот на Атвуд во страницата на Амнести Интернешнл го претставува и процесот на раѓање при што мајката е врзана како што беше кажано во <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/f_vanbab.html">Бебето на Ванеса</a> и она за затворските системи и <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">мајчинството</a>, со фотографии на жени, додека фотографот чита есеј за нејзините искуства при посетата на затворите и фотографирањето.<strong></strong></p>
<p><strong>Бременоста како средство за пазарење?</strong></p>
<p>Зошто правата на бремените жени во затвор се толку полемични? Во Русија Денес (Russia Today), руски телевизиски канал, се спомнува <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">овој проблем</a> кога се дискутира за децата кои се родени и растат во русиот затворски систем:</p>
<blockquote><p>Скептиците сметаат дека мајките намерно остануваат бремени едноставно за да си го олеснат животот во затвор. Болничко отсуство, потоа време кое по распоред треба да го поминат со своето дете – подобро е ова отколку седењето во камена ќелија, велат тие.</p></blockquote>
<p>А, има и жени за кои бременоста е единствениот начин да одбегнат казна, каков што беше случајот во јуни, кога една Британка затворена и осудена на смрт во Лаос поради шверцување на дрога забремени во затвор и го одбегна егзекутирањето, бидејќи владата на Лаос не може да егзекутира бремена жена. <a href="http://www.dailyexpress.co.uk/posts/view/105278/No-firing-squad-for-girl-who-fell-pregnant-in-jail">Според</a> Дејли Експрес (Daily Express), британски дневен весник, таа вештачки била оплодена „за да си обезбеди поблага казна“.<strong></strong></p>
<p><strong>Со нивни зборови: Жените раскажуваат за нивните деца и животот во затвор.</strong></p>
<p>Гералдин Родригез (Geraldin Rodríguez), Аргентинка во еквадорскиот затвор поради трговија со дрога му ја раскажува на <a href="http://http://marcosbrugiati.blogspot.com/2009/07/carcel-de-mujeres.html">Маркос Бругиати (Marcos Brugiati)</a>, писател кој  придонесува за уметничката интернет публикација <a href="http://http://www.indexarte.com.ar/noticias/562/las-rejas-de-la-carcel-el-arte-de-la-espera.htm">Пластика-Аргентина (Plastica-Argentina)</a>, својата приказната за глумењето, забременувањето и раѓањето на нејзиното дете во затвор. Иако и било дозволено да го чува бебето со нејзе, таа решила дека на детето потребно му е да расте во слобода:</p>
<blockquote><p>“Decidí que salga para vivir, tenía miedo que sufra de grande los traumas que hoy tengo. Se lo llevó al año mi hermano quien se hice cargo con su esposa”.</p></blockquote>
<div class="translation">Сметав дека тој треба да замине за да живее, се плашев дека ќе страда од истите трауми што јас ги имам денес. По една година брат ми го зеде и сега се грижи за него заедно  со неговата сопруга.</div>
<p>Јувинет е <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">во шпански затвор</a>, а била бремена кога ја затвориле за трговија со дрога. Ја раскажува својата приказна на еден регионален шпански весник, <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">Нортекастија (NorteCastilla)</a>. Три години по раѓањето на нејзиното бебе во затвор, нејзиното дете морало да ја напушти и било испратено во семејство што го посвоило. Јувинет ја гледа својата ќерка секои 15 дена, а секои два месеца добива две слободни недели за да помине некое време со неа. Како и да е, работите не се движат кон подобро: постои можност Јувинет да биде депортирана во нејзиниот роден Бразил, а таа се плаши за последиците што оваа промена ќе ги наметне врз нејзиното дете. Таа ги советува жените кои решаваат да забременат додека се во затвор.</p>
<blockquote><p>-Intento convencerlas para que no se queden en estado dentro porque ver a un niño privado de libertad es muy duro, es irresponsable. Ellos no tienen que pagar nuestros errores.</p></blockquote>
<div class="translation">Се обидувам да ги убедам да не забременуваат додека се во затвор бидејќи тешко е да го гледате детето лишено од слобода, тоа е неодговорно. Тие не мораат да плаќаат за нашите грешки.</div>
<p>Во <em><a href="http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Жените и затворот</a></em>, веб-локација за визуелизација на искуствата на жените во затворскиот систем, затвореничката <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Кеби Варнер</a> зборува за нејзината бременост додека одлежувала казна во американскиот затвор и за тоа како била третирана додека била бремена, додека се пораѓала и потоа, кога нејзиното дете било одделено од нејзе. Еве еден извадок во кој таа го опишува процесот на раѓањето:</p>
<blockquote><p>За време на пораѓајот никому не му беше дозволено да влезе во породилната сала. Моето семејство не знаеше дека ќе се пораѓам сè додека не ја напуштив болницата. За време на трите дена таму некои од стражарите остануваа во собата, а кога најголемиот дел од времето, сестрите ги замолуваа да седат надвор пред вратата, тие се жалеа. Слушав ужасни приказни за жени кои биле врзувани за креветот. Многу сум благодарна што ова не го искусив. Повеќето од сестрите човечки се однесуваа кон мене, а не како кон затвореник.</p></blockquote>
<p>Можете да прочитате повеќе сведочења за растењето со еден родител во затвор и различните влијанија врз децата чии мајки се во затвор <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/index.html">на Жените и затворот</a>.<br />
Па, што мислите? Со толку бремени жени во светот кои не добиваат соодветна здравствена нега треба ли да се преземат дополнителни мерки кои ќе им бидат од корист на бремените жени во затвор? Постои ли разлика помеѓу мајките кои отслужуваат казна во затворите и оние надвор од нив? Треба ли различно да се третираат?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Унгарија, Србија: Трагедија на границата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 03 Nov 2009 10:45:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Унгарија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[унгарски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2846</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМариета Ли  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија дневниот весник на Приштина,  Коха Диторе (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, Magyar Szó (унгарски), [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marietta-le/">Мариета Ли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/28/hungary-serbia-tragedy-at-the-border/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Koha_Ditore">дневниот весник на Приштина</a>, <a href="http://74.52.64.18/~wwkoha08/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=19506&amp;Itemid=41"> Коха Диторе</a> (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, <a href="http://www.magyarszo.com/fex.page:2009-10-26_Letartoztattak_az_egyik_szervezot.xhtml">Magyar Szó</a> (унгарски), стои дека, според Коха Диторе, Исмет Р., осомничен за илегално пренесување на група косовски Албанци, бил уапсен на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kosovska_Mitrovica">Косовска Митровица</a>. Најголемиот број на известувачи велат дека 15 луѓе се удавиле во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tisza">реката Тиса</a> во обид да ја преминат границата, но единствениот возрасен преживеан, Аргон Рама, признал дека групата се состоела од 19 луѓе (<a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_category=16&amp;nav_id=388043">српски</a>, <a href="http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_id=62515">англиски)</a>.</p>
<p>Според <a href="http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/gyerek_gyerek_segitseg/2120585/">еден првичен извештај</a> (унгарски), објавен од една веб-страница во јужна Унгарија, <a href="http://www.delmagyar.hu/">Délmagyar.hu </a>(унгарски), за случајот на 15 илегални имигранти кои исчезнале во Реката Тиса на унгарско-српската граница, еден член на групата кој сакал да ја премине реката, татко на двегодишно момче и тригодишно девојче, бил оној кој повикал полиција од една јавна говорница кај пограничното село <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6szke">Роске</a>, утрото на 15ти октомври.</p>
<p><iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A&amp;output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A" style="color:#0000FF;text-align:left">Поголема мапа</a></small></p>
<p>Ксаба Балинт, блогер на <a href="http://srbija.blog.hu/">Serbia Insajd</a> (унгарски), користејќи го извештајот на Délmagyar.hu, <a href="http://srbija.blog.hu/2009/10/17/gyerek_gyerek_segitseg">коментирал</a> за случајот, а исто така дал предлог да се започне истрага особено на врските помеѓу Унгарија и Косово:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Дете, дете, помош! Тоа е она што косовскиот Албанец, чии деца за малку ќе се смрзнеле во Реката Тиса, постојано повторувал една ноќ во обид да избега во ЕУ. Ако некому не му е позната приказнава, ќе ја раскажам накусо. [&#8230;]</p>
<p>Чудакот отишол до таму што убаво му платил на еден шверцувач на луѓе, која таму е трендовска професија, и ќе биде што ќе биде, тој ќе влезе во новиот свет во Сегед. Не помислил на фактот дека неговите деца ќе ги наврне ноќта и дека ќе бидат преморени поради пешачењето по шума. Кога човекот видел дека проблемот е голем, ги оставил децата на октомврискиот дожд и отишол да побара помош.</p>
<p>Децата одвај дишеле кога ги нашле. Двегодишно и тригодишно дете, само да ве потсетам! Тие целосно биле прекладени. Едно дете на еден престапник паднало во кома, но сега се чувствува подобро. Иако тие се извлекле здрави и живи, приказната е тажна. Тажна, но и ве доведува до размислување. Барем се покренаа неколку прашања од нејзе.</p>
<p>Зошто од независна и слободна Република Косово, стотици независни и слободни граѓани бегаат? Веројатно, зашто не е лесно да живеете во ’демократија‘ заснована на деликвенција? Кажете и на некоја друга независна држава во Европа од каде многумина слободни луѓе доаѓаат нелегално секоја недела! Веројатно, државите што брзаа да ја признаат Колумбија на Балканот повеќе не се трудат толку за да ја направат државата вистинска држава? Ако 29 годишен човек со две мали деца тргнал по шумата ноќе среде октомври, тогаш, морам да кажам: не.</p>
<p>Во следната епизода ќе видиме што Унгарија, големиот европски пријател на Косово, направи за луѓето што живеат таму да не мораат да бегаат на Запад. [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Balkan Insight <a href="http://www.balkaninsight.com/en/main/news/23157/">објави</a> дека мисијата за владеење на правото при ЕУ, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Rule_of_Law_Mission_in_Kosovo">ЕУЛЕКС</a>, косовската полиција и унгарските власти го започнале спроведувањето на истрагите. Според веб-страницата, мигрантски семејства плаќале од 6000 до 8000 евра за да отидат во Унгарија. Наспроти медиумот Коха Диторе, Balkan Insight известува дека до сега нема уапсени.</p>
<p>До понеделникот, Magyar Szó, (унгарски) објави дека едно тело било пронајдено на Унгарската граница кај реката Тиса, а тела на две жени биле пронајдени на српската граница. Едно од телата и припаѓало на сопругата на Аргон Рама која била мајка на неговите деца.</p>
<p>Габор Наги, унгарски миграциски полицаец, исто така <a href="http://my.opera.com/brille/blog/2009/10/26/a-k">коментирал</a> (унгарски) за случајот на неговиот блог, изразувајќи неразбирање зошто Албанците толку очајно бегаат од Косово.</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Секако во вакви случаи секогаш се поставува прашањето, дали родителите се толку невнимателни што тргнуваат со бебиња кон ’големиот свет‘ или ситуацијата е толку лоша во Косово? Треба да се спомне и дека никој не ги брка од Косово, бидејќи тие ја ’стекнаа својата независност‘. Барем на хартија. А, исто така, не треба да се заборави дека овие луѓе бегаат со помош на шверцери на луѓе за дебели суми пари. Но, ако земеме предвид дека не е Унгарија местото каде што сакаат да бегаат, имам негативно мислење за тоа како стојат работите.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Смртта на францускиот фудбалски фан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 02 Oct 2009 06:06:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Томе Лазароски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2610</guid>
		<description><![CDATA[Брис Татон, 28 годишен Франзуцски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во Белградската болница на 29ти Септември.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Бољановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/tlazaroski/'>Томе Лазароски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/serbia-the-death-of-a-french-football-fan/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Брис Татон, 28 годишен француски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во белградската болница на 29ти септември.<br />
Оваа ужасна вест предизвика многу реакции од блогерите.</p>
<p>Срѓан Митровиќ<ahref="http://blog.b92.net/text/12491/Umro%20je%20Bris%20Taton/"> напиша</a>:<br />
<blockquote> Засрамен сум од овај град, овие политичари и оваа држава.</p></blockquote>
<p>Марко Јетвиќ креира Facebook група – „<a href="http://www.facebook.com/stop.nasilju">Запрете со насилство</a>“ - и на неговиот блог ги повика читателите да се придружат. Тој <a href="http://blog.b92.net/text/12492/RIP%20BRIS%20%28dodata%20akcija%20na%20Facebooku%29/"> напиша</a>:</p>
<blockquote><p> Јас сум фан на Партизан. Роден сум и израснав во Белград&#8230; но сум засрамен.</p>
<p>ПОЧИВАЈ ВО МИР БРИС</p></blockquote>
<p>Сречко Секељиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12504/DOKLE%20VI%C5%A0E%3F%20%C5%A0etnja%20protiv%20nasilja%21%20%C4%8Cetvrtak%2C%2017h%2C%20Plato/">напиша</a>:<br />
<blockquote> Најави и насилни дела, поради кои геј парадата беше забранета во главниот град, поради кои многу луѓе се претепани, поради кои Брис Татон трагично загина, поради кои граѓаните не можат безбедно да шетаат по градските улици – сето ова мошне јасно ја покажува силната потреба за организирање на еден широк фронт против насилството. Првиот чекор за граѓаните е да ги преземат улиците од групите и индивидуалците кои шират омраза и покажуваат страв и смрт. Следниот чекор е институциите да започнат и успешно да ги реализираат криминалните обвиненија против индивидуалци, групи и организации кои пропагираат и извршуваат насилства.</p></blockquote>
<p>Српските власти го искажаа своето сочувство до фамилијата на Брис и истакнаа дека Србија нема никогаш да го заборави. Веб сајтот РТВ Студио Б <a href="http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=42831">ја објави изјавата</a> на министерот за внатрешни работи, Ивица Дачиќ:</p>
<blockquote><p>„Во името на Министерството за внатрешни работи, го искажувам моето најдлабоко сочувство поради смртта на вашиот син. Се до последен момент се надевавме дека Брис и неговата младост ќе победи. Веста за неговата смрт, која српските граѓани ја примија со големо жалење, е дотолку потрагична.“</p></blockquote>
<p>Според „Студио Б“, секретарот при Министерството за човекови права, Марко Караџиќ испрати повик до граѓаните да се соберат на централниот плоштад во Белград во среда во 11:30 часот, како би му оддале почит сo цвеќиња и свеќи. Тој истакна:<br />
<blockquote>Ужасна е веста дека француски граѓанин го изгуби животот на ваков начин во Белград. Сакам да упатам повик до сите граѓани да дојдат на плоштадот Трг Републике како хуман гест да запалат свеќи и остават цвеќиња со што би покажале дека има многу луѓе во Србија кои се против насилство и дека Србија никогаш нема да го заборави францускиот граѓанин Брис Татон ниту пак ќе дозволи повторување на вакви настани во иднина.</p></blockquote>
<p>Претседателот Тадиќ исто така <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=09&amp;dd=30&amp;nav_category=11&amp;nav_id=383990"> реагираше </a>:</p>
<blockquote><p>„Србија ќе реагираа со највисок степен на сериозност и со остри мерки. […]“</p></blockquote>
<p>Тој додаде дека ова е предупредување „до сите групи кои промовираат насилство изминатите неколку дена.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Унгарија: Граѓаните на Будимпешта се борат за своите права за забавување</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/26/2410</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/26/2410#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 26 Sep 2009 09:01:04 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Веловска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Унгарија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[унгарски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2410</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМариета Ли  &#183; Преведено од Александра Веловска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
На 1ви септември во Будимпешта стапи во сила одлука за реонот 6, кој е познат по неговиот прекрасен ноќен живот. Со одлуката се бара баровите, рестораните и тобаката да затвараат во 22 часот. Општината вети дека ќе ги разгледа [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marietta-le/">Мариета Ли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/avelovska/'>Александра Веловска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/19/hungary-budapest-citizens-fight-for-their-right-to-party/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>На 1ви септември во Будимпешта стапи во сила одлука за реонот 6, кој е познат по неговиот прекрасен ноќен живот. Со одлуката се бара баровите, рестораните и тобаката да затвараат во 22 часот. Општината вети дека ќе ги разгледа прописите на 10 септември и ќе ги суспендира сите идни договори, но нотар од реонот 6 заедно со група полицијаци започнале да кружат и на неколку барови и ресторани им ги избркале гостите и им ги затгвориле вратите во улицата „Нагимезо“, која е позната како „Бродвеј од беда“.</p>
<p><iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=en&amp;geocode=&amp;q=budapest+VI+ker%C3%BClet&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=39.184175,79.013672&amp;ie=UTF8&amp;t=h&amp;ll=47.511925,19.070463&amp;spn=0.031538,0.077162&amp;z=14&amp;iwloc=A&amp;output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=en&amp;geocode=&amp;q=budapest+VI+ker%C3%BClet&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=39.184175,79.013672&amp;ie=UTF8&amp;t=h&amp;ll=47.511925,19.070463&amp;spn=0.031538,0.077162&amp;z=14&amp;iwloc=A" style="color:#0000FF;text-align:left">Погледни поголема мапа</a></small><br />
Првото непослушно граќанско движење и протест против оваа одлука се покренаа истиот ден на квартот Liszt Ferenc, Андрас Фолдес од  index.hu објавува (унгарски):</p>
<blockquote><p>Јавниот протест на преминот  на Терезварос (градот Тереза е второто име на реонот 6) во четвртокот вечерта помина одлично. Протестирајќи против одлуката на реонот, кој стапи во сила на 1ви септември, продавниците на квартот Liszt Ferenc ги изгаснаа светлата во 22 часот. Странците кои седеа на терасите гледаа наоколу зачудено, мислејќи дека ќе се запознаат со некој унгарски обичај. Граѓаните на Будимпешта не беа вознемирени, тие си продолжија со нивните разговори.<br />
Беше очигледно дека тие знаеа што се случува, кога се вклучија светилките се слушна бран од аплауз кој ја преплави терасата. Квартот повторно изгледаше како да реонот 6 не добил никаква одлука тој ден која стапила во сила, која налагаше продавниците со сувенири, рестораните и продавниците да бидат отворени до 22 часот, наместо до полноќ или до 1 часот по полноќ.</p></blockquote>
<p>The Budapest Times објави натпис по ревизија на одлуката, изјавувајќи:</p>
<blockquote><p>Покрај ветувањето на суспензирање на тишината на баровите и рестораните, советот на реонот 6 во Будимпешта гласаше против престанок на регулацијата на нивната седница минатата среда.<br />
[…] По одлуката да биде објавена, 50 реонски сопственици на барови имаа состанок и анонимно се согласија да бидат отворени после 22 часот. […] Тие би сакале да затвараат во 1 часот по полноќ, кој, според одлуката, беше најдоцното време до кое би требало да останат отворени баровите и рестораните, ако ниеден станар не се пожали против тоа.</p></blockquote>
<p>Граѓаните започнале да организираат протест пред канцеларијата на градоначалникот на реонот на Facebook (унгарски, англиски):</p>
<blockquote><p>Немаме друг избор освен да протестираме против таканаречениот „ред за мир“ кој што стапи во сила на 1ви септември, според кој СИТЕ ПАБОВИ И РЕСТОРАНИ мора да затворат најдоцна до 1 по полноќ во реонот 6 (Терезварос).<br />
На жалост излезе дека многу малку членови на делегацискиот одбор не ја рекоа вистината според ветеното повлекување на редот кој стапи на сила на 1ви септември. Сега се осигуравме со повторно преговарање на ова прашање на крајот на октомври, очекувајќи го истиот резултат. До сега ниту преговарањата ниту протестите не беа ефикасни, така да нашиот единствен начин е демонстрација.<br />
Никој нема право да го парализира ноќниот живот во центарот на Будимпешта, да банкротираат добро познати и популарни пабови, да ја отстранат живоста во ноќните клубови. Будимпешта е вистинска европска метропола која не може да постои без ноќниот живот!<br />
Повеќе од 1000 работни места, годишно стотици и илјадници гости и слава, реномето на Будимпешта е ставено на коцка!<br />
Би сакале ли во иднина да се забавувате во Терезварос? Тогаш протестирајте со нас! Без ВАС нема да успееме. Колку повеќе луѓе толку е поочигледно колку е смешен и уништувачки овој ред.<br />
Местото за вечерните забави е центарот на Будимпешта, никој неможе да го одземе тоа!</p></blockquote>
<p>Започната е веб-страница која се справува со оваа тема, обидувајќи се да ги променат гледиштата на локалните станари кои сакаат тишина и да се одмараат во вечерта и на оние кои преферираат да го задржат бучниот ноќен живот.<br />
<a href="http://takardo.com">Takarodó.com </a>објави неколу идеи и предлози кои би сакале да ги дискутираат со локалниот совет. Исто така го шират зборот и се обидуваат да канат луѓе на протестот во понеделник.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/26/2410/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Откажана парадата на хомосексуалците</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2451</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2451#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 25 Sep 2009 14:20:30 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[LGBT]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2451</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСиниша Бољановиќ  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Парадата на хомосексуалците 2009 (Gay Pride Parade 2009), којашто беше закажана да се одржи во центарот на Белград на 20 септември, беше откажана од страна на организаторите.
Пред неколку дена, прес службата на претседателот на Република Србија, ја објави својата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Бољановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/24/serbia-gay-pride-parade-postponed/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Парадата на хомосексуалците 2009 (Gay Pride Parade 2009), којашто беше закажана да се одржи во центарот на Белград на 20 септември, беше откажана од страна на организаторите.</p>
<p>Пред неколку дена, прес службата на претседателот на Република Србија, ја објави својата изјава на неговиот официјален сајт. Изјавата беше објавена поради  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/23/serbia-threats-to-lgbt-population/"> бројните, сериозни </a>закани кон  хомосексуалната (LGBT) популација од страна на навивачите на фудбалските тимови Партизан и Црвена Ѕвезда, како и од членовите на некои неонацистички (neo-Nazi) групи. Подолу следи <a href="http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=301500&amp;g=20090918111026&amp;lng=lat&amp;hs1=0">извадок</a>:</p>
<blockquote><p>[…] Владата ќе направи се за да ги заштити граѓаните, без оглед на нивната етничка, религиозна, сексуална или политичка ориентација, затоа што ниедна група […] не смее да ја земе правдата во свои раце и да ги загрози животите на оние кои мислат поинаку или се поинакви.</p>
<p>Во Србија, „Уставот, законите и јавниот ред и мир, почитта и секој напад на армијата, полицијата,новинарите, официјалните лица и другите граѓани нема да се толерираат и ќе бидат преземени сите неопходни мерки против заканувачот.“</p></blockquote>
<p>Само еден ден подоцна, шефот на полицијата Милорад Велјовиќ издаде соопштение во коешто објаснува дека е оценето, на основа на безбедносната процена од министерството за внатрешни работи и други безбедносни служби на Република Србија, дека собирот во центарот на Белград е екстремно ризичен и може да претставува закана по јавниот ред и мир во градот.</p>
<p>Организациониот одбор на парадата не се согласи да ја промени локацијата на собирот. По тој повод, одборот издаде соопштение и ја опиша одлуката. Еве еден <a href="http://www.labris.org.rs/doma%C4%87e/zabranjena-povorka-ponosa-2009.html">извадок</a>:</p>
<blockquote><p>[…] И покрај тоа што во полициската одлука беше препорачано настанот да се одржи на друга локација, како на пример на Ушќе [устието на Дунав и Сава], или на просторот спроти палатата „Србија“, апсолутно е јасно дека парадата е забранета. Иако високите официјални лица ги поддржуваат изјавите во кои што сите социјални групи, вклучувајќи ја и геј заедницата, можат слободно да ги изразат своите ставови на јавни места, ова се само зборови без  всушност да се направи нешто.</p>
<p>Власта во Република Србија формално призна во нејзината одлука, дека државата е неспособна адекватно да ги превенира и да ги казни заканите од клерско-фашистичките организации. Исто така државата е неспособна да им ги овозможи правата на граѓаните кои им припаѓаат според Уставот. […]</p>
<p>[…] Државата падна на основниот испит. Треба да се очекува повторно испитување. Многу набрзо. Република Србија се предаде. но ние не.</p></blockquote>
<p>Во саботата, на 19 септември, ултра-националистичката организација <a href="http://www.snp1389.rs/">„1389“</a> (името на групата се однесува на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo">Битката на Косово</a>, (којашто се случила во 1389) издаде соопштение во „E-весник“ (Е-novine) веб-сајт којшто го <a href="http://www.e-novine.com/srbija/vesti/30114-Otkazana-Parada-ponosa.html">објави</a>. Меѓу другото, тие напишале:</p>
<blockquote><p>Ова го сметаме за голема победа на нормална Србија и на граѓаните против заканите и насилствата. […]</p>
<p>[…] Како што беше објавено, активистите на српското народно движење 1389 и движењето  „Наци“ (Nazi) ќе се соберат на платото спроти Филозофскиот факултет утре во 20.00 часот и ќе учествуваат во настанот наречен  „Апсолутно ненасилна народна се-Српска партија на сексуално не-девијантни лица (Absolutely unviolent popular all-Serbian Party of sexual not deviant persons)“</p>
<p>Ги повикуваме граѓаните масовно да дојдат во белградските улици утре за да се осигуриме дека неверниците и сатанистите нема да чекорат по улиците на нашиот град.</p></blockquote>
<p>Оваа изјава и полициската одлука предизвикаа многу реакции, не само од геј-популацијата, туку и од српската јавност. Блогерите реагираа и на двете.</p>
<p>Јасмина Тесановиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12305/Belgrade%20steampunk/">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>Како што видов на вестите на  B92, членовите на клерско-фашистичката група „1389“ одеа по улицата Кнез Михајло, собирајќи се на платото и ја посетија црквата Свети Сава. Исто така подоцна, истата вечер, победата на српскиот кошаркарски тим беше прославена низ белградските улици со хистерични извици „Србија, Србија“ и подигање на три прста.</p>
<p>А ние, забранети и невидливи, како и да е, ама не Србија, седиме на палубата на бродот којшто тоне.</p>
<p>Денеска во 11, можеше да биде 6ти октомври, но не 1389. Како и да е времето не е линеарно туку прогресивно. Само се прашувам каков бил Белград во 1389. Веројатно не бил насилен и глупав. Време е во Белград да се случи стимпанк (steampunk) револуција!</p></blockquote>
<p>Среќко Секелиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12325/Odgovornost/">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>[…] Српската извршна власт, олицетворена во премиерот и безбедносните служби, олицетворени во шефот на полицијата, ставија до знаење на хартија дека немаат контрола на улиците во нивниот главен град. За тоа време, министерот за внатрешни работи и потпретседателот на владата Ивица Дачиќ, избегаа од земјата додека не се смират работите. […]</p>
<p>[…] Ова признание предизвика шокирачкa потврда за тепањето на странците во центарот на Белград. […]</p></blockquote>
<p>Круголина Боруп <a href="http://blog.b92.net/text/12285/Dragi%20predsedni%C4%8De%2C%20ministri%20i%20ministarke%3A%20KOJE%20STE%20VI%20%C5%A0ONJE%21/">го изрази </a> нејзиниот став со острина и иронија:</p>
<blockquote><p>Каква влада сте ако не сте способни да заштитите 500 луѓе. Не ми кажувајте дека не можевте да обоите во розово 500 панцири, шлемови и гас-маски и да ги распределите на нас, лудаците, само во земја која беше храбра да им даде отпор на тираните.</p>
<p>Каква влада сте ако немате на ум да застанете на првата линија, сите 25 или и колку да сте, затоа што ова одамна не е прашање за геј парадата, туку се претвори во парада на борба против насилството. […]</p></blockquote>
<p>На крајот од нејзиниот пост, таа му се обрати на Зоран Ѓинѓиќ, поранешниот премиер и претседател на Демократската партија, кој беше убиен во 2003 од мафијата која беше поддржана од некои политичари, кои беа маскирани како неговите политички партнери, според голем број на познати личности, обични граѓани и политички партии, бидејќи тој сакал да ги среди сметките со нив и да ја однесе земјата во Европската унија најбрзо што може:</p>
<blockquote><p>Oх, мој Ѓинѓиќ… овие твои наследници… не предадоа и тебе и мене. Како што кажа: „Ако некој мисли дека ќе го задржи извршувањето на законите ако ме убијат, тогаш тој се залажува и себе си и другите затоа што јас не сум системот. Системот ќе продолжи да функционира и никој нема да биде амнестиран за неговите злосторства па дури и еден или двајца државници да бидат убиени.“</p>
<p>Oх, мој Ѓинѓиќ,… те убија и предадоа, мили. Овие кукавици не само што не го претставуваат системот - не чуле за него. Се плашат да не бидат убиени, како што те убија тебе, ако застанат на првата линија на Гордата колумна. Кукавици, кукавици, кукавици!</p></blockquote>
<p>Круголина го завршува нејзиниот пост со горчливите и саркастични стихови од познатиот српски автор Ѓорше Балашевиќ, кој ја поддржа демократската револуција во Србија од октомври 2000:</p>
<blockquote><p>Оди Европо, не си го пусти времето на нас.<br />
Не барај многу, ќе добиеш лоша репутација.<br />
Оди плането, одлично ни беше заедно.<br />
Добро сме, како што заслужуваме.</p></blockquote>
<p>Kруголина Боруп  го  <a href="http://blog.b92.net/text/12268/Daje%20se%20na%20znanje%3A%20od%20danas%20sam%20lezbejka%21/">напиша ова</a> во друг пост поврзан со откажувањето на геј парадата:</p>
<blockquote><p><a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=09&amp;dd=18&amp;nav_category=11&amp;nav_id=382111">Вести: Српското народно движење 1389 испрати масовна имејл порака до сите белградски канцеларии на медиумските и издавачките куќи дека ќе платат за фотографирање на учесниците на парадата. Тие имаат намера да го објават тоа, за да можат родителите да ги препознаат сексуално девијантните лица и да ги заштитат своите деца од нивното влијание.</a></p></blockquote>
<p>На овој пост, Kруголина <a href="http://blog.b92.net/text/12268/Daje%20se%20na%20znanje%3A%20od%20danas%20sam%20lezbejka%21/">стави своја слика</a> како одговор на  „1389“ и напиша дека отсега натаму и таа е лезбијка.</p>
<p>Небојша Спаиќ  <a href="http://blog.b92.net/text/12304/Dr%C5%BEava%20je/">напиша</a>:</p>
<blockquote><p>Државата е:<br />
1. слаба и беспомошна<br />
2. тоталитарна и репресивна<br />
3. глупава и неспособна<br />
4. преплашена<br />
5. националистичка и конзервативна<br />
6. се претходно наведено</p></blockquote>
<p>Претседателот Тадиќ не мисли така. Меѓу другото, за откажувањето на парадата <a href="http://www.predsednik.yu/mwc/default.asp?c=304500&amp;g=20090921181745&amp;lng=cir&amp;hs1=0">тој рече:</a></p>
<blockquote><p>Имаше недоразбирање во јавноста и погрешно толкување. Србија, како држава, никогаш нема да попушти пред заканите и оние кон кои ги  упатуваат […]. Државата понуди безбедносни услови, најмногу што може, за да се одржи парадата и Србија како и секоја друга држава во Европа инсистира на заштита на човековите права на сите нејзини граѓани, како што кажав многупати, независно од нивната национална, политичка, религиозна или сексуална ориентација. […]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2451/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Видео: Повик за поднесување на видеа за натпреварот за демократија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2414</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2414#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 23 Sep 2009 12:23:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Полска]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2414</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред два месеци, го објавивме постот  со победниците од Натпреварот за демократија 2009 со нивните видеа, во кои учесниците му кажуваат на светот што значи демократијата за нив. Моментално овие победници се на двонеделно патување низ САД, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/17/video-call-for-submissions-in-democracy-now-challenge/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред два месеци, <a href=" http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932">го објавивме постот </a> со победниците од Натпреварот за демократија 2009 со нивните видеа, во кои учесниците му кажуваат на светот што значи демократијата за нив. Моментално овие победници се на двонеделно патување низ САД, посетувајќи го Вашингтон, Њујорк и Холивуд, а во меѓувреме Државниот секретаријат веќе го објави <a href="http://www.videochallenge.america.gov/index.html">Видео натпреварот за демократија 2010 </a>.</p>
<p><a href="http://www.videochallenge.america.gov/rules.html">Правилата</a> се многу слични како оние од минатата година. Всушност, треба да поднесете видео кое е пократко од 3 минути, во кое се дополнува фразата „Демократија е&#8230;“. Видеото треба да биде или на англиски јазик или да има англиски титлови, може да биде во било кој стил: анимиран или акција во живо, документарец или фиктивен. Крајниот рок за доставување на видеата е 31 јануари 2010, по кој процесот на избор ќе вклучува гласање од заедницата се додека 6 натпреварувачи од 6 земји не се изберат и тие ќе бидат оние кои ќе патуваат во САД за да дискутираат со луѓе од владата и медиумите. </p>
<p>Следува<a href="http://www.youtube.com/watch?v=7EWygOip1dA"> видео </a>кое тие го направија за да го промовираат натпреварот:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="425" height="261"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/7EWygOip1dA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/7EWygOip1dA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="261"></object></p>
<p>Натпреварот е соработка помеѓу YouTube, Државниот секретаријат и други партнери, а повеќе детали околу спецификациите за поднесување на видео може да се најдат на <a href="http://www.youtube.com/user/DemocracyChallenge">на YouTube каналот на Државниот секретаријат </a>со кликнување на „Important Details (Важни детали)“.</p>
<p>На YouTube блогот може да видите клип од <a href="http://youtube-global.blogspot.com/2009/09/first-round-of-democracy-definers-find.html">појавувањето на телевизија на победниците од 2009та</a>, а доколку сакате да дознаете нешто повеќе за победниците, 4ца од нив објавија видеа во кои се претставуваат себеси. </p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=QkkFwt48cwI">Аиса Панафил</a> од Филипини:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/QkkFwt48cwI&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/QkkFwt48cwI&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=OUN0RL4GML0">Робин Хамиди </a>од Иран:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/OUN0RL4GML0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/OUN0RL4GML0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=H9DlhPmA78o">Ана Исраел </a>од Бразил:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/H9DlhPmA78o&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/H9DlhPmA78o&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p>И <a href="http://www.youtube.com/watch?v=YF7S6MFdy_0">Луказ Созда </a> од Полска:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0" width="320" height="265"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/YF7S6MFdy_0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://www.youtube.com/v/YF7S6MFdy_0&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="320" height="265"></object></p>
<p>Ви треба инспирација за да учествувате? <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/22/democracy-video-challenge-winner-showcase/">Погледнете ги победниците од 2009 година.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/23/2414/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија, Бугарија: Денови на жалост по охридскиот бродолом</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/07/2273</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/07/2273#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 07 Sep 2009 08:03:59 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бугарија]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Катастрофи]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Помош и спасување]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2273</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Македонската Влада го прогласи 6 септември за Ден на жалост по повод трагичната бродска несреќа на Охридското Езеро во која животот го изгубија 15 луѓе, туристи од Бугарија. Уредникот на македонската блог-платформа Блогерај ги сумираше реакциите на нејзини корисници:
Потона [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/06/macedonia-bulgaria-days-of-mourning-after-the-lake-ohrid-shipwreck/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Македонската Влада го прогласи 6 септември за Ден на жалост по повод трагичната бродска несреќа на Охридското Езеро во која животот го изгубија 15 луѓе, туристи од Бугарија. Уредникот на македонската блог-платформа <em>Блогерај</em> ги <a href="http://blog.com.mk/node/244937">сумираше</a> реакциите на нејзини корисници:</p>
<blockquote><p><a target="_blank" href="http://zoriv.blog.com.mk/node/244796">Потона</a> бродот ИЛИНДЕН на Охридската <a target="_blank" href="http://zoriv.blog.com.mk/node/244921">цивилна пловидба</a>. Бродот <a target="_blank" href="http://careca.blog.com.mk/node/244805">сообраќал</a> помеѓу Охрид и Св. Наум и превезувал туристи. Во <a target="_blank" href="http://rasol.blog.com.mk/node/244803">спасувањето</a> на патниците веднаш се вклучиле бродовите Галеб и Александрија. </p>
<p>Се прашувам <a target="_blank" href="http://kimi.blog.com.mk/node/244842">како можат</a> да емитуваат вакви снимки, дел од македонското <a target="_blank" href="http://bis111.blog.com.mk/node/244910">новинарство</a> не знае кај тера&#8230; Каде се <a target="_blank" href="http://babamitrajanka.blog.com.mk/node/244841">казните</a> за неетичко однесување? Каде е човечноста?</p>
<p><a target="_blank" href="http://kleopatramakedonska.blog.com.mk/node/244853">Вечен мир</a> на денес починатите во бродоломот на Охридските води. Желби за брзо опоравување на преживеаните, и од физичките повреди, а уште повеќе од ужасот низ кој поминале.</p>
</blockquote>
<p>Покрај тоа, <em>Рефлексии</em> <a href="http://refleksii.blog.com.mk/node/244946">изрази тага и срам</a> плашејќи се дека причина за несреќата е неспособноста и неспроведувањето на законите од страна на државата.</p>
<p>Пишувајќи врз основа на нејзинито искуство како лиценциран туристички водич, Василка Димитровска укажа дека <a href="http://arheo.com.mk/2009/09/06/sunken-tourism/">преполнување на пловила</a> не е ретка појава на Охридското Езеро. Таа нагласи дека:</p>
<blockquote><p>Во светот на туризмот не е дозволено да се импровизира. Основната разлика помеѓу турист и авантурист е што првиот плаќа однапред за да биде сигурен во својот аранжман и без драматични меандрирања го помине својот однапред испланиран одмор.</p></blockquote>
<p>Медиумскиот експерт Сеад Џигал на блогот <em>Комуникации</em> го <a href="http://komunikacii.net/09/06/biljaniniizvori/">напиша</a> следното од Билјанини Извори:</p>
<blockquote><p>Се работи за <strong>медиуми деградирани на ниво на гласила</strong> на министерства, портпароли, служби и слични центри на моќ. Смешно а жално беше да се види како овие ГЛАСИЛА едно по друго, во бихејвиористичка трка со човековата способност да синтетизира и организира информации во глава, пласираа соопштенија и изјави кои требаше ама секоја фрикин институција да ја амнестираат од одговорност. А скапаницата од бродот (година на производство 1924, тогаш кога Хитлер почнал да ја пишува Meine kampf) ги имаше сите можни уредни дозволи од нашите „служби“ и превезуваше патници по своја, а не дозволена проценка, со сѐ<a href="http://www.a1.com.mk/vesti/default.aspx?VestID=113375"> двата појаси за спасување</a>. Е за тоа никој не беше одговорен, сите си се си направија „пу-пу-пу“ и продолжија да си врват по своето и да гледаат фудбал. Ако има кривични пријави за „извршителите“ (<a href="http://www.inpress.com.mk/default.asp?ItemID=3A8A8B76D76A894CA7F4D50A38738135">кормиларот и помошникот)</a>, мора да има одговорност и до нивните „институционални соучесници и покривачи“. Тоа прашање никој не го постави. Јавниот сервис беше комуњарски билтен и журнал каде кој министер бил и на каков начин изразил сочуство. Сервис е, но јавен не е, се работи за сервис на инситуциите на власта, која и да е, сиве овие години наназад. Конвенцијата од министри може да се разбере само како суров политички PR. Ако имаш надлежности, работи ја својата работа а информациите пласирај ги преку службата за односи со јавноста, преку портпарол, што и да е. Ако немаш надлежности, не се експонирај како некаков „благороден набљудувач на трагедијата“. Оние кои се нурнаа во вода, фрлија појаси за спасување, оние кои покажаа човечка добрина и доблест, сите (0свен една госпоѓа, за волја на вистината) останаа анонимни. Важно ги видовме министрите кои беа тажни, а сѐ што надлежниот министер конкретно направи беше да повика експерти од Хрватска.</p>
<p>Конечно, ете што ви прави (по моја лична претпоставка присутната) корупција и врски: дади му на човек право да цеди профит како што ќе му текне, и тогаш ни човечките жртви не изгледаат многу скапо во очите на ваквите бизнисмени. Значи, не знаете утре дали ќе биде брод, авион, храна или лек: жртва на законското и моралното пропаѓање може да биде секој граѓанин на оваа земја.</p>
</blockquote>
<p>Во текот на летото, неколку несреќи со пловни објекти и давења доведоа до смрт на неколку македонски граѓани, без последици по локалните одговорни лица и без политички последици. Овој пат, министерот за транспорт и врски ја понуди својата оставка веднаш по инцидентот.</p>
<p><small>Фотографијата на насловната страница е од <a href="http://www.megastar.com.mk/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=941&amp;Itemid=37">Mega Star</a>, користена под <a href="http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/">Криејтив комонс лиценца</a></small></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/07/2273/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Грузија, Русија: Кибер напад врз блогерот „Cyxymu“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/10/2105</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/10/2105#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 10 Aug 2009 10:43:29 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Грузија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2105</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВероника Хохлова  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Пред една година, Руско-Грузиската војна  се совпадна со  Олимписките игри 2008 во Пекинг, одвлекувајќи дел од вниманието на јавноста од мирниот спортски настан. Оваа недела, кибер напади на LiveJournal, Twitter и Facebook, насочени кон LJ/Twitter/Facebook корисникот cyxymu [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/neeka/">Вероника Хохлова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/09/georgia-russia-cyber-attacks-on-blogger-cyxymu/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Пред една година, <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/south-ossetia-crisis-2008/">Руско-Грузиската војна </a> се совпадна со  Олимписките игри 2008 во Пекинг, одвлекувајќи дел од вниманието на јавноста од мирниот спортски настан. Оваа недела, кибер напади на LiveJournal, Twitter и Facebook, <a href="http://news.cnet.com/8301-27080_3-10305200-245.html">насочени кон LJ/Twitter/Facebook корисникот <em>cyxymu</em></a> од Тбилиси, додадоа поголема димензија кон известувањето за првата годишнина од војната – па дури и го сменија фокусот на некој начин.</p>
<p>Иницијално, руско-грузиската врска не беше очигледна. На 6 август LJ корисникот <em>mhwest</em> <a href="http://community.livejournal.com/lj_maintenance/125027.html">го објави овој текст </a> (англиски) на <em>lj_maintenance</em> LJ заедницата, објавувајќи дека платформата за блогирање е „под напад“:</p>
<blockquote><p><strong>Прекрасниот свет на DDoS</strong></p>
<p>Како што некои од нас се запознаени, LiveJournal беше под напад ова утро од 6:00 до ??? Ги презедовме потребните чекори да го ублажиме DDoS, но некои корисници може се уште да се соочуваат со проблеми со поврзување. […]</p>
</blockquote>
<p>Овој пост имаше 250 коментари, но имаше само неколку спомнувања на геополитичката причина за прекините. Еве неколку:</p>
<blockquote><p><em>lavvyan</em> - 6 август:</p>
<p>Доаѓаат Русите!</p>
<p>Не, чекај …</p>
<p>[…]</p>
<p><em>nysidra</em> -7 август:</p>
<p>Се сеќавам дека го видов овој коментар вчера.</p>
<p>Само колку да знаете, бевте во право. ^_^</p>
<p><a href="http://www.newser.com/story/66306/twitters-meltdown-blame-the-russians.html?utm_source=syn&amp;utm_medium=rss&amp;utm_campaign=hom">Нефункционирање на Twitter: Обвинете ги Русите</a></p>
</blockquote>
<p>Исто така на 7 август, <em>Eternal Remont</em> <a href="http://eternalremont.blogspot.com/2009/08/did-kremlin-kill-twitter.html">цитираше дел од напис на BBC </a> (англиски), објаснувајќи ја ситуацијата:</p>
<blockquote><p>Вчера, како што крв паѓаше од небото, морињата се загреаја и Земјата се подели поради Denial of Service нападот на Google, Twitter и Facebook (Господе, не можам да „твитнам“ за фактот дека Twitter не функционира!) се запрашавме за една привлечна можност: Дали Русија е вклучена? </p>
<p>Можеби. Знаме дека нарушувањето на сите социјални мрежи на планетата беше насочено кон еден човек:</p>
<p><a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8189162.stm"><strong>BBC</strong></a>: <em>„Масовниот координиран напад на веб-сајтови, вклучувајќи ги Google, Facebook и Twitter беше насочен кон една индивидуа, про-грузиски блогер познат како Cyxymu… Личноста е активен блогер и ботнет (botnet) беше насочен да ги побарува неговите страници со таква брзина што тоа влијаеше на другите корисници.“</em> […]</p>
</blockquote>
<p>И така, вечерта на првата годишнина од војната, LJ корисникот <em>cyxymu</em> - чие корисничко име е латинска верзија на рускиот спелинг на <a href=" http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D1%85%D1%83%D0%BC%D0%B8 ">Сухуми</a>, главниот град на <a href=" http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B1%D1%85%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0 ">Абхазија</a> - стана славна личност. </p>
<p>Кириличните LJ корисници - <a href="http://diana-ledi.livejournal.com/430458.html"><em>diana-ledi</em></a>, <a href="http://taki-net.livejournal.com/691363.html"><em>taki-net</em></a>, <a href="http://markgrigorian.livejournal.com/398994.html"><em>markgrigorian</em></a> и многу други известија (руски) дека не се во можност да објават постови и коментари кои го содржат корисничкото име <em>cyxymu</em>. </p>
<p>Неговиот <a href="http://cyxymu.livejournal.com">примарен LJ блог</a> и два други дополнителни - <a href="http://cyxymu1.livejournal.com/"><em>cyxymu1</em></a> и <a href="http://cyxymu2.livejournal.com/"><em>cyxymu2</em></a> -моментално не се достапни (меѓутоа некои од неговите текстови беа преведени од авторот Lyndon  на Global Voices во октомври 2007 и јули 2008: <a href="http://globalvoicesonline.org/2007/10/20/the-war-in-abkhazia-cyxymu-remembers/">Војната во Абхазија – Се сеќава „Cyxymu“</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/07/22/home/">Абхазија, Грузија: „Дом“</a>) </p>
<p><em>Cyxymu</em> исто така има <a href="http://www1.abkhaziya.net/">блог на Blogger</a>, <a href="https://twitter.com/cyxymu">Twitter профил</a>, <a href="http://www.facebook.com/cyxymu">јавна страница на Facebook </a> и <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=112590519292">Facebook група</a> со повеќе од 750 членови, креирана од некој друг за да ја поддржи неговата кауза.</p>
<p>Евгениј Морозов од блогот <em>Net.Effect</em> <a href="http://neteffect.foreignpolicy.com/posts/2009/08/07/is_cyxymu_the_first_digital_refugee">напиша</a> (англиски) дека тој „се обидувал да привлече внимание на проблемот со CYXYMU веќе неколку месеци, но немало резултати“. Еве го мислењето на Евгенија за неодамнешните кибер напади: </p>
<blockquote><p>[…] Накратко, мислам дека моменталниот бран на напади имаат една цел: да се покажат мускулите на кибер напаѓачите со покажување на моќта која ја имаат непријателите на CYXYMU врз најпопуларните страници на интернет. Немој да погрешите: овие напади на Twitter и Facebook НЕ беа да се замолчи тој или да се спречи дистрибуцијата на информација која ќе направи Кремљ да се чувствува непријатно. […]</p>
<p>Ако внимателно го разгледате <a href="http://twitter.com/cyxymu"> Twitter профилот на CYXYMU</a> (поголемиот дел на руски), ќе видите дека скоро да нема информација од било какво политичко значење. Тој има профил од декември 2008, има 41 порака и повеќето од нив немаат никаква врска со политика (еве неколку типични пораки: „Супер е летото!“, „Животот е одличен! Ги рециклирам сите шеги за мајки“, „Ах тие бирократи“).</p>
<p>Ова дефинитивно не е нешто што би претставувала закана за Кремљ. […] Неговиот блог е исто така некој вид на портал за вести:  тој направи одлична работа во известувањето на неговите читатели за она што се случува во Абхазија и Грузија, двата региона кои не се баш во центарот на вниманието на медиумите (дури и во Русија). Тој дефинитивно НЕ е блогерската верзија на Ана Политковкаја; повеќе неговите ставови и видливост – отколку неговите откритија – го направија важна цел. </p>
<p>Мислам дека вистинската цел на напаѓачите беше понижување, а не цензура (меѓутоа, повеќе за делото за цензура кон самиот крај). Дополнителна цел беше да се создаде страхопочитувачки наслови за кибер моќта на Русија насекаде низ интернетот; овие денови не постои подобар начин за тоа од да се направи Twitter недостапен на неколку часови […]</p>
</blockquote>
<p>Остап Кармоди <a href="http://karmodi.com/ostap/?p=612">напиша</a> (руски, линк <a href="http://drugoi.livejournal.com/3014596.html">од LJ корисникот <em>drugoi</em></a>) дека „напаѓачите“ најверојатно ќе размислеле двапати пред да го направат она што го направија ако биле во можност да ги предвидат последиците од нивните напади: </p>
<blockquote><p>[…] Резултатот од вчерашните напади е дека <em>cyxymu</em>, непочитуван од многу хакери, стана познат за целиот свет. Шпанскиот <em>El Pais</em> напиша за него и францускиот <em>Liberation</em> и германскиот <em>Spiegel</em> и британскиот <em>Guardian</em> и американскиот <em>Washington Post</em> и <a href="http://www.yomiuri.co.jp/net/news/cnet/20090807-OYT8T00478.htm"> јапонскиот <em>Yomiuri</em></a>. Накратко, сите главни весници во светот. Некои од нив дури направија и кратки интервјуа со <em>cyxymu</em>. Од сега, ако повторни се појави конфликт помеѓу Русија и Грузија, светските медиуми ќе знаат со кого да разговараат.</p>
<p>Од сега, мислењето на <em>cyxymu</em> за руската политика ќе биде интересна за целиот свет – мислењето на човекот кој предизвика рушење на милиони профили е секогаш интересно.</p>
<p>Пред неколку денови <em>cyxymu</em> беше познат на не повеќе од десет илјади луѓе. Денес тој е познат на – колку е публиката на светските медиуми? 500 милиони? милијарди? И повеќето од овие луѓе сочувствуваат со него – луѓето имаат обичај да сочувствуваат со жртви на масовно прогонување. […]</p>
</blockquote>
<p>Еве една од теориите на Евгениј Морозов за кој би можел да биде позади нападот:</p>
<blockquote><p>[…] Аматеризмот во кибер-војните беше една заедничка особина во скоро сите досегашни кибер-напади кои некако ја вклучуваа Русија; можеби беа дел од поширок обид Кремљ да ги здружи своите напаѓачи и бранители во група од националистички одмаздници, не само во кибер-просторот. Неодамнешните вести сугерираат дека Наши, младиот огранок на Кремљ, наскоро ќе регрутира до 10 000 проблематични тинејџери за да формира вооружени милициски единици кои ќе патролираат низ улиците. Има смисла доколку тие вложиле и во „ кибер-одмаздници“ кои ќе патролираат низ кибер-просторот, особено со се поголемата важност на интернетот во рускиот живот. […]</p>
</blockquote>
<p> LJ корисникот <em>dolboeb</em> исто така чувствува дека „неодамнешната иницијатива да се создадат улични „милициски единици“ во Русија“ и идејата да се нападне блогот на <em>cyxymu</em> може да произлегле од ист извор. Тој <a href="http://dolboeb.livejournal.com/1620692.html">напиша</a> (руски):</p>
<blockquote><p>[…] Навистина, зошто режимот би се мачел самиот, обидувајќи се да состави некои општи закони против интернетот, како наивните Казахстанци и старомодните Кинезите што направија, кога  група од патриотски настроени насилници е на располагање, подготвени да уништат било кој сервис или ресурс [веднаш откако ќе им се нареди, па дури и без да им се нареди]. […]</p>
</blockquote>
<p>LJ корисникот <em>drugoi</em> прикажа малку поразлична насока во овој <a href="http://drugoi.livejournal.com/3014887.html">многу краток и саркастичен пост</a> (руски):</p>
<blockquote><p><em>Барање</em></p>
<p>Другар [офицер], напишав пост за Битлси. Ќе ми дозволиш ли да го објавам? Нема ниеден збор за Грузија во него. Дали ќе го исклучиш твојот хурди гурди (hurdy-gurdy) на пет минути? </p>
</blockquote>
<p>(Постот за Битлси (руски) е <a href="http://drugoi.livejournal.com/3015140.html">тука</a> и одава почит <a href="http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=111688573">на 40 годишнината од познатата фотографија Abbey Road </a>.)</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/10/2105/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Претставување на победниците од видео натпреварот за демократија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2009 10:10:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Замбија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Непал]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>
		<category><![CDATA[Острови Туркс и Каикос]]></category>
		<category><![CDATA[Полска]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[филипински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1932</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што е демократија? Ова е прашањето кое повеќе од 900 учесници се обидоа да го одговорат преку нивните видеа, како одговор на Видео натрпеварот за демократија организирано од Американската влада и многу други партнери, кој беше отворен за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/22/democracy-video-challenge-winner-showcase/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што е демократија? Ова е прашањето кое повеќе од 900 учесници се обидоа да го одговорат преку нивните видеа, како одговор на <a href="http://www.videochallenge.america.gov/index.html">Видео натрпеварот за демократија </a>организирано од<a href="http://www.america.gov/st/texttrans-english/2009/June/20090616152426eaifas0.7421228.html"> Американската влада</a> и многу други партнери, кој беше отворен за учесници од целиот свет. Преку нивниот YouTube канал, луѓето ги праќаа нивните видеа кои ја дополнуваа фразата <em>Демократија е..</em>. преку анимирани фотографии, снимки во живо или документарци не подолги од 3 минути. По процесот на селекција, беа избрани 18 финалисти и јавноста ги избра најдобрите 6, по еден од секој географски регион: Западната хемисфера, Европа, Средниот Исток/Северна Африка, Субсахарска Африка, Јужна и централна Азија, Источна Азија/Пацифик.</p>
<p><a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Hernando_de_Soto_Polar">Економистот Хернандо де Сото </a> се појавува во следното видео во кое им честита на победниците и им се заблагодарува на оние кои учествуваа: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/YoywlwwWOfc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/YoywlwwWOfc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p><a href="http://www.videochallenge.america.gov/winners.html">Победниците</a> се:</p>
<p>Од Бразил, Ана<a href="http://www.youtube.com/user/ACSIsrael"> Каролина дос Сантос Израел</a>, студент по филм која ни покажува дека демократијата е консензус, дури и помеѓу два различни делови на истото тело: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/m12VDtxuoMs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/m12VDtxuoMs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Обединетите Арапски Емирати,<a href="http://www.youtube.com/user/rodinhamidi"> Родин Хамиди </a>е фотограф кој ни покажува дека за да се постигне демократија е потребен процес кој побарува многу голема упорност, бидејќи напорите може да не бидат ценети од оние на кои им се најмногу потребни: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/G9kv-ll5DzA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/G9kv-ll5DzA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Непал, <a href="http://www.youtube.com/user/cash0612">Тсеринг Чоден </a> ја прикажува демократијата како комуна помеѓу луѓе со различни грижи и потреби: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/p4eePiRAf5U&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/p4eePiRAf5U&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Полска,<a href="http://www.youtube.com/user/lluukk24"> Ликаз Созда</a>, илустратор кој ни покажува преку анимација како демократијата се вклопува во повеќе од еден концепт: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/Arn8Fp1jyok&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Arn8Fp1jyok&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Фиипините, <a href="http://www.youtube.com/user/aissathesheriff">Мелиса Анџела Верзоса Пенафил</a>, режисер, ни прикажува различна перспектива на демократијата на поетски начин: можеби зборот демократија е премногу користен и на тој начин неговото значење се губи. </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/tQRnhG3gSOo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/tQRnhG3gSOo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>За крај, Од Замбија го имаме режисерот<a href="http://www.youtube.com/user/ourdemocracy"> Чанса Тембо</a>, кој накратко ја опишува демократијата како мешавина која е многу подобра од своите индивидуални состојки.</p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/5o4Yv3alIFQ&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/5o4Yv3alIFQ&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Им посакуваме многу среќа на победниците и се надеваме дека ќе имаме можност да ги следиме додека тие патуваат низ САД во октомври.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
