<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Ирак</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/middle-east-north-africa/iraq/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 05 Jan 2009 19:52:40 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>Global Voices на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Југоисточна Азија: Чевелот, чевелот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/12/18/445</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/12/18/445#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 18 Dec 2008 14:34:07 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Малезија]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Сингапур]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Филипини]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=445</guid>
		<description><![CDATA[Ирачкиот новинар Мунтадар ал-Заиди ќе биде познат подолго време како фрлачот на чевли. Оној кој минатата недела во Багдад фрли пар чевли кон американскиот претседател Џорџ Буш.
Чевлите се сега од непроценлива вредност. Саудиски бизнисмен понуди 10 милиони долари за еден чевел од парот.
Инцидентот со фрлањето на чевли е прогласен за херојски од многу луѓе од [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Ирачкиот новинар Мунтадар ал-Заиди ќе биде познат подолго време како <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/12/16/george-bush-and-iraq-shoedenfreude/" target="_blank">фрлачот на чевли</a>. Оној кој минатата недела во Багдад фрли пар чевли кон американскиот претседател Џорџ Буш.</p>
<p>Чевлите се сега од непроценлива вредност. Саудиски бизнисмен понуди <a href="http://www.shahruddin.com/saudi-entrepreneur" target="_blank">10 милиони долари</a> за еден чевел од парот.</p>
<p>Инцидентот со фрлањето на чевли е прогласен за херојски од многу луѓе од светот, особено од оние кои не се согласуваат со надворешните политики на моменталниот американски претседател. Кои се реакциите на блогерите и жителите од Југоисточна Азија?</p>
<p><a href="http://www.hafriz.sg/2008/12/muntazer-al-zaidi.html" target="_blank">Хафриз од Сингапур</a> смета дека ал-Заиди треба да стане претседател на светот:</p>
<blockquote><p>Има ли некој што сè уште не е зафатен од манијата со фрлањето на чевел? Мунтадар ал-Заиди е светски херој. Тој е легенда. Тој треба да биде претседател на светот.</p></blockquote>
<p><a href="http://katak.kapoosh.net/rollercoaster/man-throws-shoes-at-president-bush/" target="_blank">Катак</a>, исто така од Сингапур, забележува дека инцидентот го рефлектира неуспехот на надворешната политика на САД:</p>
<blockquote><p>Недоброто прифаќање во странска држава генерално не е добра проштална забава за некој кој често се нарекува Претседател на „светот“.</p>
<p>Инцидентот ја покажува насобраната омраза и насилството кое локалните граѓани мораа да го издржуваат поради неговиот неуспех во процената за надворешната политика, особено за инвазијата на Ирак во 2003.</p></blockquote>
<p>Друг сингапурски блогер, mrbrown.com, се прашува како <a href="http://www.mrbrown.com/blog/2008/12/it-was-not-a-shoe-that-was-thrown-at-presidentabouttogo-george-bush.html" target="_blank">агентите од Тајната служба</a> не успеале да ги фатат чевлите:</p>
<blockquote><p>Целата ситуација ве прави да се замислите, ако Тајната служба не можеше да сопре летачки чевел или два, како планира да го заштити претседателот Буш од поопасни оружја?</p>
<p>Или тие намерно пуштија еден?<br />
Хммм&#8230;</p></blockquote>
<p>Филипинскиот новинар <a href="http://www.pinoypress.net/2008/12/16/the-journalist-as-citizen/" target="_blank">Карлос Конд</a> го анализира инцидентот со фрлањето на чевелот од перспективата на медиумска личност:</p>
<blockquote><p>Она што тој се обиде да го покаже е дека тој е пред се граѓанин: дека и тој ја чувствува болката на неговите сограѓани Ирачани.</p>
<p>Ал-Заиди е новинар. Тој ја знае приказната за Ирак можеби најдобро од сите. Но, најмногу од се, тој е ирачки граѓанин. Тој ја чувствува болката на неговиот народ можеби најмногу од сите новинари во Багдад. Дали ние навистина очекувавме тој само да седи и да го гледа Буш како повторно лаже и да ја навредува меморијата на оние кои страдаа во Ирак поради актот на агресија на Америка?</p></blockquote>
<p><a href="http://bukaneg.blog.friendster.com/2008/12/on-badly-aimed-shoes/" target="_blank">Ka-Blog од Филипини</a> ги разбира мотивите на Ал-Заиди:</p>
<blockquote><p>Дали беше оправдана постапката на Ал-Зеиди? Ајде да гледаме од оваа страна – ако вашата земја беше уништена од војна настаната поради комплетно бизнис причини; доколку милиони сограѓани умреле поради тоа; доколку странски агресори сѐ уште ја окупираат вашата земја; и доколку мозокот (секако ова е погрешно) позади сето ова доаѓа во вашата земја и сѐ уште вели дека тој бил во право, нема ли вие да го чувствувате истиот степен на гнев како и новинарот?</p>
<p>Јас бев шокиран од она што го видов на телевизија и пак се шокирав кога го погледнав на YouTube. Се запрашав како може претседател на Америка да се третира на тој начин.</p>
<p>Но, кога се ставив во позиција на ал-Зеиди, не можев да го обвинам за постапката. Всушност, мојот единствен проблем со новинарот беше неговата цел.</p></blockquote>
<p><a href="http://arif.widarto.net/2008/12/bush-was-thrown-with-two-shoes-in-iraq.html" target="_blank">Ариф од Индонезија</a> пишува дека идниот американски претседател Барак Обама ќе мора да го подобри имиџот на Америка, кој беше уништен од неговиот претходник:</p>
<blockquote><p>Омраза е оставена во светските срца. Фрлањето на чевли беше само реакција на светската омраза. Мислам дека Барак Обама ќе мора да го подобри имиџот на Америка, уништен од Џорџ Буш.</p>
<p>Фрлањето на чевли е ништо. Но, Буш треба да знае дека тој креираше омраза и лош имиџ. Буш исто така уништи историско наследство во Ирак. Тој ги уништи економските достигнувања. Тој не лажеше. Ирак нема оружја за масовно уништување.</p></blockquote>
<p>Многумина од блогери од Југоисточна Азија се забавуваат со флеш играта која беше креирана од инцидентот со фрлањето на чевлите. Видео од играта е покажано подолу:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/8uH7DvrWTF4&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/8uH7DvrWTF4&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/3OPhn27ZQHU&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/3OPhn27ZQHU&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/12/18/445/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Интернационален поглед за изборите во САД</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 10 Oct 2008 08:19:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Германија]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>

		<category><![CDATA[Избори]]></category>

		<category><![CDATA[Израел]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Канада]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Соединети Американски Држави]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Танзанија]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Франција]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<category><![CDATA[хинди]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=388</guid>
		<description><![CDATA[Како што се наближуваат американските избори, интернационалното внимание кон надворешната политика на САД и нејзините кандидати се зголемува. Проектите како Collective Journalism (Колективно новинарство) на Current TV (Актуелна телевизија) и Voices Without Votes (Гласови без право на глас) на Глобал војсис ја преземаа обврската да ги собираат овие информации и да ја донесат глобалната перспектива [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Како што се наближуваат американските избори, интернационалното внимание кон надворешната политика на САД и нејзините кандидати се зголемува. Проектите како <a href="http://current.com/topics/511_collective_journalism" target="_blank">Collective Journalism (Колективно новинарство)</a> на Current TV (Актуелна телевизија) и <a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank">Voices Without Votes (Гласови без право на глас)</a> на Глобал војсис ја преземаа обврската да ги собираат овие информации и да ја донесат глобалната перспектива на локално ниво.</p>
<p>Програмата <a href="http://current.com/topics/511_collective_journalism" target="_blank">Колективно новинарство</a> започна серија од видео репортажи од погледите на светот за САД. Во „<a href="http://current.com/items/89378240_the_view_from_over_there" target="_blank">Поглед од онаму</a>“, луѓе од многу различни држави ги искажуваат своите ставови за надворешната политика, војната во Ирак, ситуацијата со Иран и кажуваат кој би сакале да биде следниот претседател на САД. Видео интервјуата се понекогаш на различни јазици, но сите се титлувани на англиски.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://current.com/e/89378240/en_US" width="400" height="330" wmode="transparent" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="always" ></embed></object></p>
<p>Ова видео исто така користи снимки од друга емисија за <a href="http://current.com/topics/32967338_election_2008" target="_blank">изборите во САД 2008</a>, но овој пат се концентрира на странската перспектива. Ова е слично на она што Глобал војсес и Ројтерс го прават веќе некое време со <a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank">Гласови без право на глас</a>: собирање на ставови од целиот свет за изборите во САД. Доколку имате некој пост кој би сакале да го објавите на овој сајт може тоа да го направите <a href="http://voiceswithoutvotes.org/submit/" target="_blank">тука</a>.</p>
<p>Следната задача на проектот Колективното новинарство ќе биде светското мислење за имиграциските полиси на САД.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Курдисан: Каде отидоа сите блогери?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/06/244</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/06/244#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 06 Jul 2008 13:43:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Турција]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=244</guid>
		<description><![CDATA[Покривањето на курдската блогосфера од страна на Глобал војсис започна во септември во 2005 година и од тогаш има се помалку содржина. Според RSS, од 74 курдски блогови само 11 од нив ги имаат обновени своите сајтови во последните два месеци, а многу мал дел од нив (три или четири) ги имаат обновено во последната [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Покривањето на курдската блогосфера од страна на<em> </em><a href="http://globalvoicesonline.org/2005/09/14/welcome-to-the-kurdish-blogosphere/" target="_blank"><em>Глобал војсис</em> започна во септември во 2005 година</a> и од тогаш има се помалку содржина. Според RSS, од 74 курдски блогови само 11 од нив ги имаат обновени своите сајтови во последните два месеци, а многу мал дел од нив (три или четири) ги имаат обновено во последната недела. Каде отиде конверзацијата? Одговорот е на места како Фејсбук и форуми, како <a href="http://northerniraq.info/forums/" target="_blank"><em>Рој Баш Курдисан</em></a> и <a href="http://www.thekurdistani.com/forum/" target="_blank"><em>Курдисан форум</em></a>.</p>
<p>Значи колку Курди има на Фејсбук? Всушност нивниот број е значаен. Две Фејсбук групи (членството е само со покани) имаат прилично голем број членови: <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=5772430841" target="_blank">Колку Курди има на Фејсбук?</a> има 1,367 членови, а <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2207946360" target="_blank">Подржете го независен Курдисан</a> има 1,452 членови. Секако ова го повлекува прашањето, со толку многу членови на Фејсбук, зошто нема повеќе Курди блогери? Откако неговата страна беше нападната повеќе пати, <a href="http://vladimirkurdistan.blogspot.com/" target="_blank"><em>Од Холандија до Курдисан</em></a> го затвори својот блог за регистрирани читатели само; и поради слични прогонувања во Иран, Медја од <a href="http://blog.medyadaily.com/#112900984257199700" target="_blank"><em>МедјаДејли</em></a> беше натеран да запре со блогирање. Како што беше објавено на Фејсбук страницата <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2343324434" target="_blank">Јас (срце) Курдисан</a>:</p>
<blockquote><p>Би сакал да ви кажам дека јас знаев многу курдски блогови, кои беа полни со турски идиоти (не мислам дека сите Турци се идиоти, но тие беа) кои објавуваа навреди на блоговите и секогаш настануваше многу насилно, не постоеше можност за дискусија, а хостинг провајдерот на веб сајтот мораат да ги избрише тие блогови поради ова насилство!<br />
Значи, како може да имаме блогови од Курди, кога други уживаат да ни ги рушат сите надежи за споделување на нашата култура!!?? Секаков тип на луѓе може да оди на интернет и за среќа постојат други начини за да се стане посилен и почитуван!</p></blockquote>
<p>Како одговор на ова:</p>
<blockquote><p>Многу е тажно за блоговите и лесното откажување. Луѓето не треба да реагираат на нив и да се повлекуваат и треба да им покажуваат на луѓето какви се всушност. Јас имам блокирано/бришено многу такви луѓе кои доаѓаат и ја навредуваат целата курдска нација, бидејќи не вредат за да си го трошам времето за да им одговорам.</p></blockquote>
<p>Што може да се направи за поттикне смирување на гласовите во курдската блогосфера? <a href="http://www.facebook.com/topic.php?uid=2343324434&amp;topic=3224" target="_blank">Резан на Фејсбук</a> ја нуди следнава листа:</p>
<blockquote><p>10 едноставни работи што може да ги направите сега за Курдисан!<br />
1. Создадете блог за Курди. Колку повеќе блогови имаме за Курдисан и курдската култура толку подобро.<br />
2. Биди активен на Википедија, додавај написи и биди активен во промовирање на курдската култура и историја.<br />
3. Креирај групна ИРЛ во својот град, каде ќе се собирате еднаш неделно за да дискутирате за политика. Бидете креативни. Не се плашете да дискутирате за политика. МОРА да научиме да ги дискутираме нашите разлики не нашите сличности. Најдете активности кои може да ги правите, како да креирате група за играње, започнете семинар во вашиот универзитет или училиште.<br />
4. Креирајте веб сајт со фотографии од вашите курдски патувања. Пополнете ги Гугл фотографиите со Курди и Курдисан.<br />
5. Промовирајте го курдскиот јазик. Одете на курсеви или побарајте помош од пријателите и училиштата за да го научите вашиот мајчин јазик. Ако сте добри во тоа, понудете ја вашата помош на оние млади Курди кои не можат да говорат курдски.<br />
6. Напишете напис за Курдисан во вашиот локален весник. Дадете ги вашата надеж и соништа на земјата како нашата. Промовирајте го големиот Курдисан.<br />
7. Донирајте пари на неколку курдски организации. Доколку немате пари, најдете спонзори од компании кои може да донираат пари за курдските млади невладини организации.<br />
8. Станете активен во вашата локална некурдска политичка партија. Имањето Курди во американските или европските политички партии има значајни резултати во надворешните односи.<br />
9. Испратете писмо до вашите локални политичари за да ја вклучат курдската борба во нивните настани и дискусии.<br />
10. Бидете пример за другите млади Курди. Бидете активен. Станете продуктивен. Промовирајте го Курдисан и курдската култура. Уверете се дека ги следите важите чекори!</p></blockquote>
<p>Доколку сте заинтересирани да видите други Курди онлајн, еве неколку од курдските сајтови на <em>Фејсбук</em>:</p>
<p>Колку Курди има на Фејсбук? (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=5772430841" target="_blank">How Many Kurds are on Facebook?</a>)<br />
Керкук- Срцето на Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=7031413006" target="_blank">Kerkuk-The Heart of Kurdistan</a>)<br />
Јас (срце) Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2343324434" target="_blank">I (heart) Kurdistan</a>)<br />
Јас сум Курд (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=10843529086" target="_blank">I am a Kurd</a>)<br />
Пријатели на Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2398139754" target="_blank">Friends of Kurdistan</a>)<br />
Собирање средства за курдските права (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=9762447903" target="_blank">Fundraising for Kurdish Rights</a>)<br />
<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=21717584516&amp;ref=ts" target="_blank">Asimilasyon bir insanlık suçudur…</a><br />
Слободен Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=6174895977" target="_blank">Free Kurdistan</a>)<br />
Среќен е оној што вели, „Јас сум КУРД“ (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=10126282258" target="_blank">Happy is the one who says, “I&#39;m a KURD”</a>)<br />
Подржете го независен Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2207946360" target="_blank">Support an Independent Kurdistan</a>)</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/06/244/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>„Најголемиот фудбалски момент на Катар&#8230;“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/229</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/229#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 25 Jun 2008 08:59:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Катар]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Спорт]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=229</guid>
		<description><![CDATA[Фудбалските фанови во Катар беа одушевени поради победата на националниот тим на Катар со 1-0 во мечот со Ирак на квалификациите за Светското првенство. Грикер го опишува како „Најголемиот фудбалски момент на Катар“ и пишува:
75та минута, Саид Бачир оди кон голот.
Момент замрзнат во времето.
Катар го живее својот најголем момент во интернационалниот фудбал.
Оваа клучна победа доаѓа [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Фудбалските фанови во Катар беа одушевени поради победата на националниот тим на Катар со 1-0 во мечот со Ирак на квалификациите за Светското првенство. Грикер го опишува како „<a href="http://www.qatarliving.com/node/126744" target="_blank">Најголемиот фудбалски момент на Катар</a>“ и пишува:</p>
<blockquote><p>75та минута, Саид Бачир оди кон голот.</p>
<p>Момент замрзнат во времето.</p>
<p>Катар го живее својот најголем момент во интернационалниот фудбал.</p></blockquote>
<p>Оваа клучна победа доаѓа во време кога <a href="http://www.qatarliving.com/node/120872" target="_blank">Фудбалската асоцијација на Катар беше ослободена</a> од обвинувањата дека вклучила во игра несоодветни играчи во претходните натпревари со Ирак и Кина.</p>
<p>Блогерите од Катар пишуваа и за поразот на Ирак, кој беше исфрлен од турнирот. Дајмонд <a href="http://www.qatarliving.com/node/126745" target="_blank">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Баш ми е жал, Ирак. Ја поздравувам твојата храброст и детерминација. Доколку го победеше Катар ќе навивав за вас до крај.</p>
<p>&#8230; Јас многу сакам таа земја [Ирак] да успее &#8230; во секој аспект. Моето срце е и со Ирак.</p></blockquote>
<p>Хуами <a href="http://www.qatarliving.com/node/126745#comment-473846" target="_blank">коментираше</a>:</p>
<p>Јас сум толку горд. И Катар и Ирак ги вложија своите срца во ова. Секако дека сум радосен бидејќи победи Катар, но еднакво ќе се радував доколку Ирак победеше.</p>
<p>Помеѓу сите честитки и „мобхрокс“, талг истакна дека <a href="http://www.qatarliving.com/node/126744#comment-474175" target="_blank">Катар сега мора да ја заврши</a> четвртата рунда за да може да се квалификува на Светскиот фудбалски куп во 2010 во Јужна Африка.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/229/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Ирак: Црна – боја на жалост</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/216</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/216#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 17 Jun 2008 08:50:32 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=216</guid>
		<description><![CDATA[Жените од Ирак сега веќе се навикнати да носат црно – бојата на жалост и тага, забележува Инсајд Ирак. Но помеѓу темнината и тагата, некои жени признаваат дека носат кафено, зелено, па дури и розово!
Според Кореспондинг Џенан:
Црната е омилена боја за облеката на жените од Ирак – не бидејќи ја сакаат, туку бидејќи се навикнати [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Жените од Ирак сега веќе се навикнати да носат црно – бојата на жалост и тага, забележува <a href="http://washingtonbureau.typepad.com/iraq/2008/06/black-iraqi-wom.html" target="_blank"><em>Инсајд Ирак</em></a>. Но помеѓу темнината и тагата, некои жени признаваат дека носат кафено, зелено, па дури и розово!</p>
<p>Според <em>Кореспондинг Џенан</em>:</p>
<blockquote><p>Црната е омилена боја за облеката на жените од Ирак – не бидејќи ја сакаат, туку бидејќи се навикнати да ја носат. Во неколку декади жените од Ирак претрпуваат војни, во кои изгубија свои блиски. Тоа е причината која ги натера да носат црно за да ја покажат својата голема тага.</p></blockquote>
<p>Тоа е обичај, наведуваат во бизнисите на текстилните трговци. Џенан потенцира:</p>
<blockquote><p>Дури и трговците во Ирак импортираат повеќе црна облека отколку другите бои за да ги задоволат барањата на пазарот.</p></blockquote>
<p>Кој друг стандард го следат жените од Ирак за да ја изберат бојата на нивната облека? прашува Џенан и потоа одговара:</p>
<blockquote><p>Најчесто користена, како што објаснив претходно, е црната. Покрај жалењето, црната се користи и за нашиот традиционален костим , наречен аба (фустан, наметка).</p></blockquote>
<p>Блогерот го поврзува своето лично искуство со нејзината мајка, која носела црно од глава до пети цели 28 години. Таа пишува:</p>
<blockquote><p>Уште од 1980 па до денес ја гледам мојата мајка како носи црна облека од глава до пети. Таа првпат започна да носи црно по смртта на мојот татко пред 28 години и ја нема сменето дури ниеднаш, дури и ако се случи некоја убава работа во фамилијата. Мојата мајка е како милионите жени од Ирак кои ги имаат изгубено своите сопрузи, браќа, синови или други сакани.</p>
<p>Еднаш ја побарав од мајка ми да стави барем бела шамија на својата глава наместо црна . Таа одговори: „Срамота е да се носи шарена облека ако имаш изгубено сакан.“ Мојата мајка беше убедена дека жена која го има изгубено својот сакан не смее да носи ниедна друга боја освен црна.</p></blockquote>
<p>Што со Џенан? Што таа сака? Таа признава:</p>
<blockquote><p>Што се однесува до мене, јас сакам да носам различни бои. Особено ја сакам кафеавата и зелената – па дури некогаш и розова! Не мора да биде специјална пригода за да носам розово, ја носам кога имам желба за тоа. Покрај абас, ние носиме фереџе, а тие треба да бидат координирани со бојата на другите алишта што ги носиме.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/216/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>СИДА – Табу тема во Арапскиот свет</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/19/102</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/19/102#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 19 Apr 2008 10:58:55 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[LGBT]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јемен]]></category>

		<category><![CDATA[Јордан]]></category>

		<category><![CDATA[Бахреин]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Здравје]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Палестина]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/19/102</guid>
		<description><![CDATA[СИДА, смртоносниот синдром на стекнат имунолошки дефицит, е табу збор во Арапскиот свет. Меѓутоа, застрашувачкиот збор успеа да се појави во многу блог постови оваа недела – Од Јордан, Ирак, Палестина, Бахреин и Јемен.
Јорданскиот  блогер Хареега, лекар по професија, го сподели овој ‘непријатен разговор&#39; што тој го водеше со познаник за неговата работа  [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://www.answers.com/AIDS">СИДА</a>, смртоносниот синдром на стекнат имунолошки дефицит, е табу збор во Арапскиот свет. Меѓутоа, застрашувачкиот збор успеа да се појави во многу блог постови оваа недела – Од Јордан, Ирак, Палестина, Бахреин и Јемен.</p>
<p>Јорданскиот  блогер <a href="http://hareega.blogspot.com/2008/04/uncomfortable-conversation.html"><em>Хареега</em></a>, лекар по професија, го сподели овој ‘непријатен разговор&#39; што тој го водеше со познаник за неговата работа  во ХИВ Сида клиниката:</p>
<blockquote><p>Еден пријател праша, “Како ти е на работа овој месец”<br />
“Добро, одам во ХИВ клиниките три пати неделно”<br />
“ХИВ? Како СИДА?”<br />
“Да”<br />
“Чувај се”<br />
“Да се чувам од што?”<br />
Тој ме погледна како да сум идиот, “Чувај се од ХИВ”<br />
“Зошто да се чувам?”<br />
“Па, чувај се, тоа е ХИВ, тоа е СИДА”<br />
“Но зошто треба да се чувам? Јас не спијам со моите пациенти во клиниката”<br />
“Знам идиоте, но само внимавај, тоа е СИДА”<br />
“Јас ниту си вшприцувам дроги со нив”<br />
“Знам, знам, само чувај се”<br />
“Од што?”<br />
“Слушај, јас не сум научник (очигледно), но ти мора да се чуваш, или јас ќе треба да започнам да те чувам тебе”</p></blockquote>
<p>Хареега продолжува:</p>
<blockquote><p>Од 1ви Јануари 2008, во Јордан беа дијагностицирани 22 нови случаи на ХИВ.<br />
Јавното знаење за ХИВ меѓу Јорданците, особено оние “добро-образованите” е нула и опаѓа.</p></blockquote>
<p>Ирачанката <a href="http://uncensoredarabwomanblues.blogspot.com/2008/04/kiss-of-death.html"><em>Лаила Анвар</em></a> исто така е разлутена од начинот на којшто оваа тема е “зачната” во Арапскиот свет – и покрај <a href="http://www.undp.org/hiv/pa_arab.htm">зголемениот број</a> на случаи од болеста во регионот. Гледајќи телевизиска програма на оваа тема, блогерката забележува:</p>
<blockquote><p>Гледав една програма пред неколку месеци, на Арапскиот канал  Ал-Џазира за ХИВ и други сексуално преносливи болести во Арапскиот свет.<br />
Продуцентот многу умно се обиде да ја зачне оваа “чувствителна” и табу тема, презентирајќи ја како религиозна програма и покани гостин говорник кој е специјалист во обете медицина и религиозна наука, т.е. Исламска теологија.</p></blockquote>
<p><em>Лаила</em> објаснува:</p>
<blockquote><p>Зголемен е бројот на носителите на ХИВ во Арапскиот свет. Никој не сака да го признае тоа, но тоа е факт. Ние сите знаеме како ХИВ се пренесува и сите знаеме дека практикувањето безбеден секс и контрола на крвната слика е обврска.<br />
Но ова не е она што ми го привлече вниманието  во програмата. Она што навистина ми го привлече вниманието е дека бројот на ХИВ и СПБ (сексуално преносливите болести) заразени се зголемува кај брачните хетеросексуални двојки во Арапскиот свет, а не само кај хомосексуалците.<br />
Специјалност на поканетиот гостин е епидемиологија и заразни болести. И во текот на неговото искуство, тој се сретнал со неколку случаи (необјавени во јавната статистика) на хетеросексуални двојки во најголем број брачни, инфицирани со СПБ и СИДА особено.<br />
Во 99% од случаите, жената била инфицирана од својот сопруг. Сопругот кој имал незаштитена вонбрачна врска, со други жени и понекогаш со други мажи.<br />
Во 99% од случаите, мажот верувал за себеси дека е непобедлив, и ја одбил идејата за заштита, т.е. користење на кондом.<br />
Па така, Господинот кој се вратил од бизнис патување, или од вечерно излегување доаѓа дома и ѝ на нуди на својата сопруга/партнер бакнеж на смртта.</p></blockquote>
<p>За табуата, Лаила вели:</p>
<blockquote><p>Се разбира имате разбирање дека зборувањето на оваа тема во Арапскиот свет е големо табу. Многу одрекувања го опкружуваат ова и рационализирања, до ефектот дека  “кај нас во муслиманските општества не постојат такви работи”, “бутнете ги под тепихот, и не дозволувајте им на соседите да дознаат – што ќе си помислат луѓето”….итн.<br />
Ѕидот на традиција и култура е толку непроѕирен што е скоро невозможно да се зборува на оваа тема јавно без да се биде обвинет дека си “декадентен, развратен и неморален.”<br />
Во меѓувреме, жртвите од СИДА умираат во тишина, карантирани во соби од срам и вина.</p></blockquote>
<p><a href="http://arabwomanprogressivevoice.blogspot.com/2008/04/people-like-you-should-be-burnt-alive_15.html"><em>Aмал А</em></a>, од Палестина, исто така се занимава со оваа тема Сида, наведувајќи го своето гадење од тоа како беше постапено во еден судски случај во Египет, каде обвинителот му рече на еден од мажите вовлечени во судскиот претрес, кога тој го информираше дека е ХИВ позитивен: “Луѓето како тебе треба да бидат изгорени живи. Ти не заслужуваш да живееш.”</p>
<blockquote><p>Ако Египет има намера да ги фрли во затвор сите мажи Египќани кои имаат секс со други мажи, ќе им требаат многу повеќе затвори. (…)<br />
Да се смета СИДАТА за криминал е катастрофа!!! Да се издвојуваат и да се сметаат за демони пациентите кои се ХИВ позитивни или имаат СИДА нема да помогне да се заштитат Египќаните. Но, овде не се работи за заштита на Египќаните воопшто. Се работи за државата која ги прави жртвени јагниња слабите  со цел да ги зацврсти  своите моќи преку секоја мерка.</p></blockquote>
<p>Но работите полека се менуваат и се чини дека има надеж. Бахреинката <a href="http://butterflybahrain.wordpress.com/2008/04/07/independent-artistsbloggers-responding-to-aids-in-the-arab-region/"><em>Пеперутка</em></a> наскоро ќе го посети Каиро, добивајќи право од <em>Независни Уметници/Блогери кои одговараат за СИДА во Арапскиот регион</em>.</p>
<blockquote><p>Работилницата ќе вклучи блогери и креативни Арапи од областа на фотографија, снимање на филмови и други медиумски уметности. Ова е прв пат јас да учествувам на настан организиран од Програмата за развој на Обединетите Нации во Бахреин и исто така да се сретнам со блогери и уметници од целиот Арапски свет. Јас дефинитивно ќе ги поделам со вас тајните што ќе ги откријам за оваа страшна болест, каде дури и зборувањето за тоа е забрането во повеќето од нашите Арапски земји.</p></blockquote>
<p>И најпосле, но не и најмалку важно, <a href="http://armiesofliberation.com/archives/2008/04/12/zindanis-herbal-aids-cure/">Aрмиите за ослободување</a>, линкови до нови извори за чудото од лек за Сида направен од билни тревки, направен во Јемен кој тврди дека го има лекот за смртоносниот вирус.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/19/102/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Турција: Што ако Ирак се подели?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/10/82</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/10/82#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 10 Apr 2008 09:16:54 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Roundups]]></category>

		<category><![CDATA[Грција]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Македонија]]></category>

		<category><![CDATA[Соединети Американски Држави]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Турција]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/10/82</guid>
		<description><![CDATA[Турскиот блогер Метин прашува “Што претставува името?“, произлегувајќи од грчкото вето за влегувањето на Македонија во НАТО. Тој исто така прашува: “Што ако, кога американските трупи го напуштат Ирак (но не неговата влада), земјата се подели на три дела, вклучувајќи го и Курдистан.  Со тоа Турција може ќе се спротивставува на името Курдистан, кое [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Турскиот блогер <a href="http://www.talkturkey.us/2008/04/whats-in-a-name.html"><em>Метин</em></a> прашува “Што претставува името?“, произлегувајќи од грчкото вето за влегувањето на Македонија во НАТО. Тој исто така прашува: “Што ако, кога американските трупи го напуштат Ирак (но не неговата влада), земјата се подели на три дела, вклучувајќи го и Курдистан.  Со тоа Турција може ќе се спротивставува на името Курдистан, кое може да се поистовети  со територија во нејзините граници.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/10/82/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
