<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:itunes="http://www.itunes.com/dtds/podcast-1.0.dtd"
	xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/"
>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Сирија</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/middle-east-north-africa/syria/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Mon, 05 Jan 2009 19:52:40 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.5.1</generator>
	<language>en</language>
		<!-- podcast_generator="podPress/8.8" -->
		<copyright>&#xA9; </copyright>
		<managingEditor>elena@metamorphosis.org.mk ()</managingEditor>
		<webMaster>elena@metamorphosis.org.mk()</webMaster>
		<category></category>
		<ttl>1440</ttl>
		<itunes:keywords></itunes:keywords>
		<itunes:subtitle></itunes:subtitle>
		<itunes:summary>Светот зборува, дали слушаш?</itunes:summary>
		<itunes:author></itunes:author>
		<itunes:category text="Society &amp; Culture"/>
		<itunes:owner>
			<itunes:name></itunes:name>
			<itunes:email>elena@metamorphosis.org.mk</itunes:email>
		</itunes:owner>
		<itunes:block>No</itunes:block>
		<itunes:explicit>no</itunes:explicit>
		<itunes:image href="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress_large.jpg" />
		<image>
			<url>http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/plugins/podpress/images/powered_by_podpress.jpg</url>
			<title>Global Voices на македонски</title>
			<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
			<width>144</width>
			<height>144</height>
		</image>
		<item>
		<title>Блогерска револуција: од Иран до Куба</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 07 Oct 2008 13:45:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Египет]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Кина]]></category>

		<category><![CDATA[Куба]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Саудиска Арабија]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=384</guid>
		<description><![CDATA[Антони Ловенстен, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: Блогерска револуција. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.
Тој вели:
Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://antonyloewenstein.com/bio/" target="_blank">Антони Ловенстен</a>, хонорарен новинар и блогер од Сиднеј, неодамна ја објави својата нова книга: <a href="http://www.bloggingrevolution.com/" target="_blank">Блогерска револуција</a>. Оваа книга зборува за влијанието на блогирањето во шест земји: Иран, Сирија, Саудиска Арабија, Египет, Кина и Куба.</p>
<p>Тој вели:</p>
<blockquote><p>Ги избрав овие шест земји бидејќи тие од страна на Западот рутински се сметаат за „непријатели“ и „сојузници“ на Вашингтон и ние многу ретко добиваме вистинити информации за животот таму, покрај приказните за „тероризам“. Сакав да зборувам со блогери, писатели, дисиденти, политичари и граѓани и да ги чујам нивните приказни, без „официјалната“ перспектива.</p></blockquote>
<p>Антони присуствуваше на <a href="http://summit08.globalvoicesonline.org/" target="_blank">самитот на Глобал војсис 2008</a> во Будимпешта како говорник. Може да најдете неколку спомнувања на Глобал војсис во неговата книга.</p>
<p>Во ова видео, Антони ја презентира својата книга на ЈуТјуб:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/bAkr1Gm_ONM&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Следува интервју за неговата книга:</p>
<p>П: Пред да го започнеш своето патување во Иран, напиша дека си скептичен дека интернетот, сам по себе, може да донесе вистински револуционерни промени во оваа земја. Што подразбираш под револуционерни промени? И што мислиш сега?</p>
<blockquote><p>О: Концептот на револуција е менлив термин. Запознав неколку луѓе на моите патувања кои сакаат големи промени во нивните земји. Мојата книга опфаќа неколку дисиденти и блогери од целиот свет, кои се желни за политичка, социјална и морална промена – вклучувајќи го и најпознатиот блогер од Саудиска Арабија, <a href="http://globalvoicesonline.org/2006/03/23/fouad-al-farhan-we-have-to-move-on/" target="_blank">Фуад Ал-Фархан</a>, кој <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/2008/05/05/saudi-arabia-freedom-for-fouad-al-farhan/" target="_blank">неодамна беше ослободен од затвор</a> поради тоа што го предизвика националното непотистичко правило – но тие признаа дека само мал дел од населението би им се приклучило во масивни пресврти.</p>
<p>Интернетот, сам по себе, не може да донесе големи промени, но може да помогне во еманципирање на луѓето за да можат лесно и слободно да ги најдат своите кампањи. Пред интернетот не постоеше технологија што може да го постигне ова. Не го идеализирам интернетот, ниту верувам дека демократијата на Западот е целта на луѓето од земјите кои ги посетувам. Мешањето на странските земји не е добро прифатено, но започнување на комуникација со земјите од Западот е добредојдено.</p>
<p>Во Иран, после скоро триесет години револуција, повеќето млади луѓе што ги сретнав беа исцрпени; тие не сакаат да бидат бомбардирани од САД или Израел.</p></blockquote>
<p>П: Цитираше ирански новинар кој има работено со интернационални новински агенции и рече дека странските медиуми во Иран се заинтересирани само за нуклеарните прашања и Ал Каида. Дали мислиш дека е иста ситуација во другите земји? Сепак, Ирачаните се позаинтересирани за изборите во САД отколку за американското здравство. Како ја гледате улогата на блоговите во покривањето на помалку „жешките“ теми во Иран?</p>
<blockquote><p>О: Западните медиуми моментално имаат проблеми со довербата. Ресурсите се намалуваат, се вработуваат помалку новинари и се слави локализмот. Затоа не изненадува, за жал, дека толку многу приказни во нашиот печат за место како Иран се опседнати со Ахмадинеџад, тероризам, Ирак и човекови права. Тие се сите особено важни теми, но тие не го дефинираат местото.</p>
<p>Мојата книга открива страна на Иран која ретко се гледа во нашите медиуми кои се опседнати со тероризам.</p>
<p>Живеејќи во Сиднеј, Австралија, секој ден ја гледам опседнатоста со изборите во САД, како сите ние да имаме вистинско влијание врз кампањите на Барик Обама и Џон Мекејн.</p>
<p>Блоговите во таканаречените репресивни режими ги покриваат темите кои ограничените со време новинари  од Западот не ги опфаќаат. Само поради тоа, тие треба да бидат промовирани.</p></blockquote>
<p>П: Дали постојат вистински сличности помеѓу блогосферите на Иран, Египет, Сирија и Саудиска Арабија или некои радикални разлики?</p>
<blockquote><p>О: Блогосферите на Иран и Египет се големи и сè уште растат и влијаат врз политичкиот процес. Режимот, препознавајќи го ова, се почесто ги осудува блогерите и активистите со цел да ги замолчи. Интернационалната солидарност, од други блогери и одредени влади, му ја отежнува работата на режимот. Затворените блогери нема да бидат заборавени.</p>
<p>Бев воодушевен од длабочината и разновидноста на гласовите во Египет и Иран, нешто што многу често го спомнувам во книгата. Најискрено, оваа сцена е многу повклучена од многу западни заедници.</p>
<p>Во Саудиска Арабија, блогосферата не е многу развиена, но сепак останува активна. Цензурата на „порнографски“ содржини е лимитирана, но сепак режимот започнува да се плаши од моќта на активистите. Читањето блогови од жени – како пол тие се активно маргинализирани во општеството – е освежувачки доколку сакаме да ја разбереме претходно „тивката“  група.</p></blockquote>
<p>П: Кои беа најголемите предизвици со кои се соочи додека ја пишуваше оваа книга и го правеше своето истражување?</p>
<blockquote><p>О: Добивање целосен пристап во некои земји беше предизвик. Истражувањето за улогата на Гугл, Јаху, Мајкрософт и други мултинационални компании и нивната инволвираност во веб цензурата во државите како Кина. Заштитувањето на моите извори беше еднакво важно. Превземав мерки на претпазливост пред да ги контактирам блогерите во повеќето земји, а и кога пристигнав таму.</p>
<p>Главната цел на книгата беше да се оддалечам од традиционалната улога на западните новинари како филтер на квалитет. Во секоја опфатена земја, мојата перспектива е неизбежна, секако, но бев одлучен да ја редефинирам мојата позиција во однос на луѓето кои ги интервјуирав. Нивните ставови беа многу поважни од моите.</p></blockquote>
<p>П: Што мислиш за улогата на Глобал војсис во запознавањето на луѓето со нечуените, незастапени гласови. Дали имаш некои идеи за како да се направи Глобал војсис поефективен?</p>
<blockquote><p>О: Силата на Глобал војсис е во неговата способност да ги образува читателите низ целиот свет за различните земји и култури, прашања и перспективи кои често се игнорирани од кратковидните западни медиуми. Меѓутоа, јазикот останува како проблем. Треба да се вложи поголем напор во пронаоѓање на конекции помеѓу Западот и остатокот, бидејќи интернетот моментално е место каде тие два света ретко имаат интеракција.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/07/384/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Сирија: Голотија и рушење на моралот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/22/289</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/22/289#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 22 Jul 2008 08:45:04 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[Филм]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=289</guid>
		<description><![CDATA[Колку голотијата на телевизија може да се смета за уметност и колку од тоа придонесува за рушење на моралот? Сирискиот блогер Емад [Ar] се обидува да одговори на ова прашање во следниов пост:
Користејќи ја уметноста како изговор, сега гледаме голотија на арапските телевизии без да бидеме во позиција да се побуниме за „жешките“ сцени кои [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Колку голотијата на телевизија може да се смета за уметност и колку од тоа придонесува за рушење на моралот? Сирискиот блогер <a href="http://emadoo.wordpress.com/2008/06/22/%D8%B3%D9%8A%D8%AF%D8%A7%D8%AA-%D8%A7%D9%84%D9%85%D8%AC%D8%AA%D9%85%D8%B9/" target="_blank"><em>Емад</em></a> [Ar] се обидува да одговори на ова прашање во следниов пост:</p>
<blockquote><p>Користејќи ја уметноста како изговор, сега гледаме голотија на арапските телевизии без да бидеме во позиција да се побуниме за „жешките“ сцени кои ги гледаме и кои нивните продуценти ги опишуваат како „соочување со тешката реалност и опишување на она што навистина се случува во општеството.“</p>
<p>Вистинското објаснување за она што ние го гледаме на телевизија е неетичко однесување и срамна голотија. Сепак, хероината од филмот или серијата станува жена од општеството и пример за многу девојки, се појавува на телевизиски интервјуа и ужива во почитта од гледачите за нејзините напори за промовирање уметност. На такви интервјуа, таа се прикажува во улога на угледна дама од општеството, зборува за етика, фамилијарно потекло, како таа да е пример за вистинска жена.</p>
<p>Неправилно во ова е тоа што поголемиот број на луѓе што ги гледаат овие програми се угнетени и живеат во затворени општества. Токму поради ова постојат многу девојки кои го доживуваат надворешниот свет преку она што го гледаат во сериите или филмовите. Ова предизвикува големо рушење на моралот, особено кога на таквите девојки, кои мислат дека ваквото однесување ќе ги направи дами во општеството, им се овозможува нивната слобода.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/22/289/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Сирија: Полицијата уби 25 лица во масакрот во затворот Седнаја</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/08/250</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/08/250#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 08 Jul 2008 11:25:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Закон]]></category>

		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=250</guid>
		<description><![CDATA[Сирискиот комитет за човекови права (SHRC) објави дека се случил масакр на 5 јули во воениот затвор Саднаја, западен Дамаск. Најмалку 25 затвореници беа убиени од сириската полиција, според Комитетот кој прими телефонски повици од затворот за време на масакрот. Затворениците започнаа протест во седум часот наутро за да побараат подобрување на условите но сириската [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://www.shrc.org/data/aspx/d0/3620.aspx" target="_blank">Сирискиот комитет за човекови права (SHRC)</a> објави дека се случил масакр на 5 јули во воениот затвор Саднаја, западен Дамаск. Најмалку 25 затвореници беа убиени од сириската полиција, според Комитетот кој прими телефонски повици од затворот за време на масакрот. Затворениците започнаа <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/7491422.stm" target="_blank">протест</a> во седум часот наутро за да побараат подобрување на условите но сириската полиција реагираше со пукање врз невооружените затвореници предизвикувајќи непотврдена бројка на жртви и повредени. Во меѓувреме, <a href="http://www.sana.sy/eng/21/2008/07/06/182756.htm" target="_blank">Сириската новинска агенција, SANA</a>, објави <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/7492120.stm" target="_blank">изјава</a> од властите во која вели дека го вратила мирот во затворот откако биле предизвикани немири од терористи и екстремисти.</p>
<p>Сириските блогери од земјата, но и од дијаспората, ги изнесоа своите ставови за овој трагичен инцидент. Започнуваме со <a href="http://ahmadblogs.net/saydnaya" target="_blank"><em>Ахмад</em></a> (Ар) кој блогира од Сирија и ги наведува имињата на сириските затвореници кои ги загубија животите кога во нив, невооружени, пукаше Сириската полиција:</p>
<p>1 – Закарија Афаш<br />
2 – Мохамед Маџавиш<br />
3 – Абделбаки Катаб<br />
4 – Ахмад Шалак<br />
5 – Калед Билал<br />
6 – Моахад ал Али<br />
7 – Муханад ал Омар<br />
8 – Кодар Алуш<br />
9 – Махмуд Абу Рашед</p>
<p><em>Ахмад</em> ги уверува своите читатели дека затворениците не користеле оружје кога ја презела контролата врз затворот, туку дека се предале по преговорите со сириската полиција. Тој исто така спомнува дека се шират вести за можноста за посета на родителите на затворениците на нивните синови, сопрузи и роднини во затворот минатата ноќ, но Ахмад вели дека тоа досега не е потврдено.</p>
<p>Спротивно на она што веб-сајтовите за човекови права го велат за протестот одржан од политички причини, Ахмад го завршува својот напис објаснувајќи ги вистинските причини зад овој втор протест во сирискиот затвор:</p>
<blockquote><p>“ الهدف منها تحسين الخدمات و الحد من الاكظاظ المفرط ، و تقليل جولات التعذيب الذي يعاني منه السجناء الإسلاميون بكثرة كما يُشاع في الفترة الأخيرة. بالمناسبة : المدوّن السوري طارق بياسي معتقل في هذا السجن ، سجن صيدنايا ، نسأل الله أن يحميه و يحفظه.“
</p></blockquote>
<div class="translation">„Целата беше да се побара подобрување на условите во затворските ќелии, да се намали збиеноста, да се намалат измачувањата на „исламистичките“ затвореници во затворот&#8230; Патем, сирискиот блогер <a href="http://freetariq.org/en" target="_blank">Тарик Бајаси</a> е во овој затвор, затворот Седнаја. Се молиме на Господ да го заштити.“</div>
<p>Нашиот следен блогер <a href="http://gottfriedstutz.blogspot.com/2008/07/what-hell-is-happening-in-seydnaya.html" target="_blank"><em>Готфрид Штуц</em></a> бара од сирискиот режим да прекине со „брзото убивање“ на невооружени затвореници и бара ослободување на сите затвореници и затвореници на совеста:</p>
<blockquote><p>„Наместо да ги испраќа претседателот и министерот на сончање заедно со Никола Саркози во Плас де ла Конкорд за време на парадата по повод Денот на Бастиља, сирискиот режим е должен да го информира својот народ за тој затвор, веднаш да прекине со убиствата, да држи фер судења и да ги ослободи сите затвореници што се затворени поради нивната политичка определеност или поради искажување на своето мислење.“</p></blockquote>
<p><a href="http://vexedlevantine.blogspot.com/2008/07/sednaya-massacre.html" target="_blank"><em>Дисафекшн</em></a> е уште еден сириски блогер, всушност еден од новите гласови на сирискиот агрегатор, <a href="http://syplanet.com/" target="_blank">Сирија Планет</a>, чијшто прв коментар за масакрот беше: „нема чад без оган“, тој вели:</p>
<blockquote><p>„Овој инцидент бил предизвикан, излегол од контрола, додека безбедносните сили кои го предизвикале поради нивната неспособност изгубиле контрола по што било повикано засилување кое требало да ја смири состојбата по секоја цена. Вообичаената цена.“</p></blockquote>
<p>Конечно завршуваме со цитат од друг анонимен нов сириски блогер, <a href="http://arabiancamel2.blogspot.com/2008/07/bad-day-in-prison.html" target="_blank"><em>Џебз</em></a>, кој го обвинува режимот за неговите постојани „неуспеси“:</p>
<blockquote><p>Ова е ужасно, срамно за владата. Ова не е прв пат годинава владата да не успее да го направи тоа што треба да го направи, ако се сеќавате на борбите меѓу две секти во Хама годинава“.</p></blockquote>
<p>Вреди да се спомне дека ова е вториот пат во два месеци затворениците на затворот Седнаја да протестираат против ужасните услови во затворот.</p>
<p>Семејствата на затворениците побараа од сирискиот претседател да прекине со овој грозен третман на невооружените граѓани и побараа да дознаат што се случило со нивните роднини.</p>
<p>Овој втор масакр ја означи 27-та годишнина на затворскиот масакр во Тадмур (Палмира). Кликнете <a href="http://www.shrc.org/data/aspx/d3/3243.aspx" target="_blank">овде</a> за повеќе информации.</p>
<p>Нека почиваат во мир.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/08/250/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Курдисан: Каде отидоа сите блогери?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/06/244</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/06/244#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 06 Jul 2008 13:43:47 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>

		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>

		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>

		<category><![CDATA[Ирак]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Расизам]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Турција]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=244</guid>
		<description><![CDATA[Покривањето на курдската блогосфера од страна на Глобал војсис започна во септември во 2005 година и од тогаш има се помалку содржина. Според RSS, од 74 курдски блогови само 11 од нив ги имаат обновени своите сајтови во последните два месеци, а многу мал дел од нив (три или четири) ги имаат обновено во последната [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>Покривањето на курдската блогосфера од страна на<em> </em><a href="http://globalvoicesonline.org/2005/09/14/welcome-to-the-kurdish-blogosphere/" target="_blank"><em>Глобал војсис</em> започна во септември во 2005 година</a> и од тогаш има се помалку содржина. Според RSS, од 74 курдски блогови само 11 од нив ги имаат обновени своите сајтови во последните два месеци, а многу мал дел од нив (три или четири) ги имаат обновено во последната недела. Каде отиде конверзацијата? Одговорот е на места како Фејсбук и форуми, како <a href="http://northerniraq.info/forums/" target="_blank"><em>Рој Баш Курдисан</em></a> и <a href="http://www.thekurdistani.com/forum/" target="_blank"><em>Курдисан форум</em></a>.</p>
<p>Значи колку Курди има на Фејсбук? Всушност нивниот број е значаен. Две Фејсбук групи (членството е само со покани) имаат прилично голем број членови: <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=5772430841" target="_blank">Колку Курди има на Фејсбук?</a> има 1,367 членови, а <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2207946360" target="_blank">Подржете го независен Курдисан</a> има 1,452 членови. Секако ова го повлекува прашањето, со толку многу членови на Фејсбук, зошто нема повеќе Курди блогери? Откако неговата страна беше нападната повеќе пати, <a href="http://vladimirkurdistan.blogspot.com/" target="_blank"><em>Од Холандија до Курдисан</em></a> го затвори својот блог за регистрирани читатели само; и поради слични прогонувања во Иран, Медја од <a href="http://blog.medyadaily.com/#112900984257199700" target="_blank"><em>МедјаДејли</em></a> беше натеран да запре со блогирање. Како што беше објавено на Фејсбук страницата <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2343324434" target="_blank">Јас (срце) Курдисан</a>:</p>
<blockquote><p>Би сакал да ви кажам дека јас знаев многу курдски блогови, кои беа полни со турски идиоти (не мислам дека сите Турци се идиоти, но тие беа) кои објавуваа навреди на блоговите и секогаш настануваше многу насилно, не постоеше можност за дискусија, а хостинг провајдерот на веб сајтот мораат да ги избрише тие блогови поради ова насилство!<br />
Значи, како може да имаме блогови од Курди, кога други уживаат да ни ги рушат сите надежи за споделување на нашата култура!!?? Секаков тип на луѓе може да оди на интернет и за среќа постојат други начини за да се стане посилен и почитуван!</p></blockquote>
<p>Како одговор на ова:</p>
<blockquote><p>Многу е тажно за блоговите и лесното откажување. Луѓето не треба да реагираат на нив и да се повлекуваат и треба да им покажуваат на луѓето какви се всушност. Јас имам блокирано/бришено многу такви луѓе кои доаѓаат и ја навредуваат целата курдска нација, бидејќи не вредат за да си го трошам времето за да им одговорам.</p></blockquote>
<p>Што може да се направи за поттикне смирување на гласовите во курдската блогосфера? <a href="http://www.facebook.com/topic.php?uid=2343324434&amp;topic=3224" target="_blank">Резан на Фејсбук</a> ја нуди следнава листа:</p>
<blockquote><p>10 едноставни работи што може да ги направите сега за Курдисан!<br />
1. Создадете блог за Курди. Колку повеќе блогови имаме за Курдисан и курдската култура толку подобро.<br />
2. Биди активен на Википедија, додавај написи и биди активен во промовирање на курдската култура и историја.<br />
3. Креирај групна ИРЛ во својот град, каде ќе се собирате еднаш неделно за да дискутирате за политика. Бидете креативни. Не се плашете да дискутирате за политика. МОРА да научиме да ги дискутираме нашите разлики не нашите сличности. Најдете активности кои може да ги правите, како да креирате група за играње, започнете семинар во вашиот универзитет или училиште.<br />
4. Креирајте веб сајт со фотографии од вашите курдски патувања. Пополнете ги Гугл фотографиите со Курди и Курдисан.<br />
5. Промовирајте го курдскиот јазик. Одете на курсеви или побарајте помош од пријателите и училиштата за да го научите вашиот мајчин јазик. Ако сте добри во тоа, понудете ја вашата помош на оние млади Курди кои не можат да говорат курдски.<br />
6. Напишете напис за Курдисан во вашиот локален весник. Дадете ги вашата надеж и соништа на земјата како нашата. Промовирајте го големиот Курдисан.<br />
7. Донирајте пари на неколку курдски организации. Доколку немате пари, најдете спонзори од компании кои може да донираат пари за курдските млади невладини организации.<br />
8. Станете активен во вашата локална некурдска политичка партија. Имањето Курди во американските или европските политички партии има значајни резултати во надворешните односи.<br />
9. Испратете писмо до вашите локални политичари за да ја вклучат курдската борба во нивните настани и дискусии.<br />
10. Бидете пример за другите млади Курди. Бидете активен. Станете продуктивен. Промовирајте го Курдисан и курдската култура. Уверете се дека ги следите важите чекори!</p></blockquote>
<p>Доколку сте заинтересирани да видите други Курди онлајн, еве неколку од курдските сајтови на <em>Фејсбук</em>:</p>
<p>Колку Курди има на Фејсбук? (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=5772430841" target="_blank">How Many Kurds are on Facebook?</a>)<br />
Керкук- Срцето на Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=7031413006" target="_blank">Kerkuk-The Heart of Kurdistan</a>)<br />
Јас (срце) Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2343324434" target="_blank">I (heart) Kurdistan</a>)<br />
Јас сум Курд (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=10843529086" target="_blank">I am a Kurd</a>)<br />
Пријатели на Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2398139754" target="_blank">Friends of Kurdistan</a>)<br />
Собирање средства за курдските права (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=9762447903" target="_blank">Fundraising for Kurdish Rights</a>)<br />
<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=21717584516&amp;ref=ts" target="_blank">Asimilasyon bir insanlık suçudur…</a><br />
Слободен Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=6174895977" target="_blank">Free Kurdistan</a>)<br />
Среќен е оној што вели, „Јас сум КУРД“ (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=10126282258" target="_blank">Happy is the one who says, “I&#39;m a KURD”</a>)<br />
Подржете го независен Курдисан (<a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=2207946360" target="_blank">Support an Independent Kurdistan</a>)</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/06/244/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Дамаск: Уништувањето на Стариот град</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/21/104</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/21/104#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 21 Apr 2008 14:32:24 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кире Димиќ</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Слики]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Староседелци]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/04/21/104</guid>
		<description><![CDATA[Дамаск се гордее со тоа што е најстариот постојано населен град во светот. Историјата на Дамаск датира од 8000 г.п.н.е. Во секој агол на неговите антички улички се чувствуваат разните историски ери. Градот кој издржа сè, од земјотреси до инвазии, речиси десет милениуми, сега е под закана на „модернизмот“!
Саса од Сирија Њуз Вајр, состави серија [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Damascus">Дамаск</a> се гордее со тоа што е најстариот постојано населен град во светот. Историјата на Дамаск датира од 8000 г.п.н.е. Во секој агол на неговите антички улички се чувствуваат разните историски ери. Градот кој издржа сè, од земјотреси до инвазии, речиси десет милениуми, сега е под закана на „модернизмот“!</p>
<p><em>Саса</em> од <em><a href="http://saroujah.blogspot.com/">Сирија Њуз Вајр</a></em>, состави серија написи за ситуацијата во стариот град Дамаск, и напорите за заштитата и зачувувањето на градот.</p>
<p><a href="http://saroujah.blogspot.com/2008/04/destruction-of-old-city-part-one.html">Првиот дел</a> од серијата написи се занимава со минатогодишниот план за рушење на античкото маало Ал-Амара со цел да се прошират патиштата надвор од ѕидовите на стариот град. Планот ги разбесни Сиријците, и насекаде се организираа протести додека полека не се смирија, сега засега.</p>
<blockquote><p>Трговците беа гневни поради тие планови, а беа лансирани и Фејсбук и Блогер кампањата, што доведе до <a href="http://www.ipetitions.com/petition/damascus/">петиција</a>. Новинарите конечно дознаа за предлозите кои потоа станаа <a href="http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/middle_east/6979495.stm">меѓународни вести</a>. Следуваше гром од ведро небо неколку месеци пред Дамаск да ја започне својата година на Арапски главен град на културата; УНЕСКО се закани дека ќе го повлече статусот на Дамаск како светско наследство доколку не се стори повеќе за заштита на стариот град.</p></blockquote>
<p style="text-align: center"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/picture1.png" height="320" width="430" /></p>
<p align="center"><em><small><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bab_al-Faradis">Баб ал-Фарадис</a>, ал-Амара, Дамаск</small></em></p>
<p><a href="http://saroujah.blogspot.com/2008/04/destruction-of-old-city-part-two.html">Вториот дел</a> е посветен на работите за презервација на улицата Медат Паша (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Street_Called_Straight">Улицата наречена Права улица</a>) најдолгиот и еден од најстарите патишта во стар Дамаск. Саса ја признава важноста на овој проект бидејќи улицата беше затворена долго време, но жали за лошото планирање и произволната замена на делови со културно значење од античкиот пазар, како на пример покривот од времето на Отоманската империја кој има особено значење кое тој го објаснува:</p>
<blockquote><p>Лимените покриви над Медат Паша и Соук Ал-Хамидије датираат од отоманското реновирање на арапските пазари. За време на револуцијата против Француската окупација, тие беа оштетени од огнено оружје. Останаа така скоро сто години. Зраците од сончева светлина кои пробиваат во темните пазари се преубави, и секојдневно потсетуваат на Сириската борба за независност. Но, со векови стариот покрив на Медат паша, кој беше украсен од историјата, беше заменет со нов, бел кров.</p></blockquote>
<p style="text-align: center"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/imgp2081.jpg" height="323" width="431" /></p>
<p align="center"><small>Улица Медат паша (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Street_Called_Straight">Улицата наречена Права</a>), со нејзиниот антички лимен покрив.</small></p>
<p><a href="http://saroujah.blogspot.com/2008/04/destruction-of-old-city-part-three.html">Третиот дел</a> се однесува на античкиот кварт Саруџа, соседство кое во минатото било уништувано за да се направи простор за станбени блокови. Се стопираа плановите да се сруши остатокот од маалото, а одлуката дали ќе се спроведат или не ќе се донесе до крајот на годинава, вели Саса:</p>
<blockquote><p>Но неодамна, организацијата која се грижи за Стариот град – и работи добро со Европската унија, презеде одговорност за Саруџа. Дали ќе се промени среќата на Саруџа?<br />
Во изминатите неколку месеци, тие повторно поплочија дел од областа (со многу помалку непријатности отколку во Медат Паша).</p>
<p>Дали ова значи дека повеќе нема уништување?</p>
<p>Документите објавени од властите за модернизација на стариот град покажуваат дека ќе се донесе одлука за иднината на Саруџа до крајот на годинава.</p></blockquote>
<p style="text-align: center"><img src="http://www.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/04/imgp0325.jpg" height="300" width="400" /></p>
<p align="center"><em> <small>Саруџа, Дамаск</small></em></p>
<p>Како што се стеснува обрачот на новата корпорациска култура околу стариот град, се чини дека единствениот начин тој да се сочува се напорите на граѓанското општество, кое успеа во одвраќањето на катастрофалните планови во ал-Амара,  па се уште може да има надеж на крајот на тунелот.</p>
<p><em><small>Фотографии од <a href="http://saroujah.blogspot.com/">Саса</a></small></em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/21/104/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Сирија: Молк за „Поголемиот Холокауст“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/03/16/40</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/03/16/40#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 16 Mar 2008 19:35:30 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>

		<category><![CDATA[Израел]]></category>

		<category><![CDATA[Интернационални односи]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Историја]]></category>

		<category><![CDATA[Палестина]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Сирија]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<category><![CDATA[Холокауст во Газа]]></category>

		<category><![CDATA[бришење на Израел од мапа]]></category>

		<category><![CDATA[закани од Ирак]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/03/16/40</guid>
		<description><![CDATA[На 29 Февруари, израелскиот заменик-министер за одбрана Матан Вилнаи предупреди на „поголем Холокауст“ на Палестинците. Сирискиот блогер Ајман, од блогот Дамасцин, прави споредба на молкот на светот за овој коментар и на метежот кој се создаде околу наводниот повик за „бришење на Израел од мапата“ од страна на иранскиот претседател Махмуд Ахмадинеџад.
Ајман (Ar) објаснува:
Светот стои [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<p>На 29 Февруари, израелскиот заменик-министер за одбрана Матан Вилнаи предупреди на „<a href="http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2008/02/29/wholo129.xml">поголем Холокауст</a>“ на Палестинците. Сирискиот блогер <em><a href="http://www.damasceneblog.com/arabic/2008/03/post.html">Ајман</a></em>, од <em>блогот Дамасцин</em>, прави споредба на молкот на светот за овој коментар и на метежот кој се создаде околу наводниот повик за „бришење на Израел од мапата“ од страна на иранскиот претседател <a href="http://www.answers.com/Ahmadinejad">Махмуд Ахмадинеџад</a>.</p>
<p><em>Ајман</em> (Ar) објаснува:</p>
<blockquote><p>Светот стои и не седи кога <a href="http://www.answers.com/Ahmadinejad">Ахмадинеџад</a> зборува за бришење на Израел од мапата. Сите раководители на држави, весници, магазини, па дури и главниот на Обединетите Нации го коментираа овој настан, а иранските амбасадори од сите земји беа повикани на протест.  Меѓутоа, кога официјален претставник од израелскиот парламент се <a href="http://news.bbc.co.uk/hi/arabic/middle_east_news/newsid_7270000/7270820.stm">закани</a> на нов Холокауст во Газа, темата беше игнорирана како да е не е важна.<br />
Влада која тврди дека ги претставува луѓето кои ја преживееја агонијата на Холокаустот, сега и се заканува на друга нација за „поголем Холокауст“ – како што беше најавено од израелскиот министер. Покрај тоа, ова е тема која не предизвика осуда, или било каква реакција, дури и кога Израел се подготвува да ги имплементира своите закани.<br />
Палестинците се изложени на етничко чистење и воени криминални злосторства, почнувајќи со масакрите и со групните прогонства во 1948. Работите на кои тие се изложени денес во однос на затворање на границите, санкции и убивање на цивили, е без сомневање слично на односот кон Евреите во Втората Светска Војна. Стана вообичаено за секој кој ја потпомага оваа споредба да биде познат како анти-семит (анти-евреин).</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/03/16/40/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>
