<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Субсахарска Африка</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/sub-saharan-africa/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>ИКТ за развој: Кога мобилните телефони се поврзуваат со компјутерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 02 Nov 2009 10:31:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2832</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во еден претходен пост, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/20/ict4d-when-mobile-phones-link-with-computers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во еден претходен <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/12/what-future-for-ict4d/">пост</a>, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови проекти околу информатичките и комуникациските технологии.</p>
<p>Наша основна тема е истражување како ИКТ влијае на човековиот развој. Има многу кои велат дека врската со интернет или со технологиите за мобилни телефони ќе го зголеми учеството на луѓето во власта, во економијата, во образованието, а со тоа и ќе си го зголемат и животниот стандард</p>
<p>Технологијата и пристапот до интернетот напреднаа толку многу во изминативе години, што некој ќе рече дека повеќе не постои прашањето за тоа дали луѓето во оддалечените подрачја наскоро ќе комуницираат онлајн. Подобро би било да зборуваме за тоа какви форми на комуникација ќе го заземат местото.</p>
<p>Блогерот од Mainstreaming ICT  кој е базиран на Велика Британија, вели дека сега е време да се интегрираат <a href="http://mainstreamingict.org/2009/06/technology-for-social-change-social-good-community-mobile-channels/">мобилните телефони и компјутерите</a>.</p>
<blockquote><p>Интернетот и мобилните телефони се и комуникациски и информатички технологии и затоа има смисла да се направи обид тие да интегрираат. Ние веќе неколку години се обидувавме да ги интегрираме, со ограничен успех, но конечно интернетот станува се пошироко достапен и употребуван на голем број мобилни апарати, за реално ниска цена во многу земји.</p>
<p>Се разбира прелистувачот за интернет базиран за мобилен е сосема поинакво искуство. Мораш да размислуваш на различен начин – на пример:</p>
<ul>
<li>Наместо имејл – помисли на СМС</li>
<li>Наместо екран од компјутер – помисли на екран од мобилен</li>
<li>Наместо огромна функционалност – помисли на најважната функционалност и едноставност</li>
<li>Наместо блескави работи и голем опсег (bandwidth) – помисли на едноставен дизајн и мал опсег</li>
</ul>
<p>&#8230;.Тоа има смисла за најпрво да погледнеме на поврзувањето со големите социјални мрежи како Facebook, MySpace и Ning, сите тие имаат интерфејс за на мобилен телефон но&#8230; сајтовите не беа оригинално дизајнирани за да изгледаат добро и на мобилен уред и според мое мислење тоа навистина се забележува.</p></blockquote>
<p>Мал опсег? Нема проблем</p>
<p>Еден голем проблем со кој се соочуваат корисниците на интернет во светот во развој е комбинацијата од бавна конекција (или пречки во конекција) и интезивно-графички веб сајтови. Сатовите за вести и сајтовите за социјално вмрежување се често најлошите прекршувачи. (<a href="http://www.web2fordev.net/component/content/article/1-latest-news/69-social-networks">Еве</a> една убава листа на популарноста на разни сајтови за социјално вмрежување во Африка и Азија)</p>
<p>Кристијан Креутз на блогот Crisscrossed има теорија дека апликациите не се преведени на светските јазици, затоа што многу луѓе не можат да читаат популарни сајтови. Причината? Вчитувањето на страните траат предолго за луѓето со несигурни конекции.</p>
<p>Еве неколку <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">примери</a>:</p>
<blockquote><p>- Проверувањето на Facebook профил  или барем пристап до страната за најава, <a href="http://tools.pingdom.com/fpt/?url=http://www.facebook.com&amp;treeview=0&amp;column=objectID&amp;order=1&amp;type=0&amp;save=true">која самата има околу 800 килобајти</a>, од интернет кафе, каде што мораш да плаќаш за минута, може да потрае и по 3 минути со dial up модемска конекција.<br />
- Прикачување на видео или аудио материјали е речиси невозможно со конекција со мал опсег и може да ве чини многу, кога тарифата се мери по зафатнина наместо по време.<br />
- Овој блог е базиран на Wordpress, која е одлична алатка со отворен код, но за жал не е направен за  dial up конекциите. Ако сакате да објавите нов пост на Wordpress (2.7.1) морате прво да преземете 750 килобајти.</p>
<p>За жал дури и заедницата за бесплатен и слободен софтвер има многу мала активност околу решенијата за мал опсег.</p></blockquote>
<p>Блогот Aid Worker Daily, со седиште надвор од САД, најде <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/16/the-loband-option/">решение </a>за гледање на овие сајтови кои бавно се вчитуваат:</p>
<blockquote><p>Не сум сигурен колку од вас се запознаени со <a href="http://www.loband.org/loband/main">Loband </a>но тоа е една од најдобрите опции за гледање на сајтови преку конекции со мал опсег. Ги отстранува сите слики, форматирања, итн. и те остава само со текст кој ви го дава страната која сè уште е прилично читлива. Можете да го погледнете Aid Worker Daily преку Loband <a href="http://www.loband.org/loband/filter/com/aidworkerdaily?_ab_request=Go">тука</a>. Loband е потомство на гении од <a href="http://www.aptivate.org/Home.html">Aptivate</a>.  (Секако, ако користите <a href="http://www.mozilla.com/en-US/firefox/">Firefox</a> секогаш можете да отидете во алатки-&gt; опции -&gt; содржини и да го исклучите „вчитување на сликите автоматски“.</p></blockquote>
<p><a href=”http://www.loband.org/loband/filter/org/globalvoicesonline?_ab_request=Go”>Еве ја</a> главната страна на Global Voice Online преку Loband.</p>
<p>Crisscrossed наведува други продукти за <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">конекции</a> со мал опсег.</p>
<blockquote><p>Една навистина одлична иницијатива е <a href="http://www.maneno.org/">Maneno</a>, кој не само што <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/22/maneno-a-lightweight-blogging-platform-for-folks-heading-to-the-field/">се обидува да обезбеди решение за блогирање преку мал опсег </a>во Африка, туку исто така се фокусира на понудување на повеќејазични опции, нагласувајќи различни африкански јазици како што се<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bambara_language"> бамананкан</a> и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Swahili_language">свахили</a>, преку француски, англиски, арапски и португалски. Неодамна стапив во контакт со Maneno и нивниот тим ме увери дека нивниот систем е направен со мал опсег, 13 килобајти без слики или 33 килобајти со слики&#8230;&#8230;. Twitter може да направи разлика бидејќи ви дозволува да испраќате и добивате пораки преку мобилен телефон. Но, за жал, <a href="http://www.e-stas.org/">Twitter пред некое време се откажа од својата услуга за бесплатни СМС пораки</a>. Го прашав еден од основачите на Twitter, Џек Дорси, на <a href="https://twitter.com/ckreutz/status/1400518666">e-stats конференцијата, кога беспатниот сервис ќе биде вратен</a>, на што тој одговори „на средина на годината“. Останува прашањето „што  може да се каже со 140 карактери?“  Прилично многу <a href="http://www.netsquared.org/projects/mobile-voices">кога ќе се погледне во Mobile Voices проектот</a> на кој само што му се приклучи предизвикот Netsquared N2Y2.</p>
<p>Но, едно е сигурно, само затоа што имате конекција со мал опсег, тоа не значи дека сакате да гледате здодевни сајтови базирани само на текст. Постојат различни начини да се направат веб сајтовите привлечни, а сепак значително да се намали големината на податоците. Aptivate <a href="http://www.aptivate.org/webguidelines/Home.html">има одлични насоки за дизајнирање за сајтови кои би се отворале од конекции со мал опсег</a>.</p></blockquote>
<p>Целосно разоткривање: Maneno, повеќе-јазичната платформа за блогирање преку мал опсег е во еден дел водена од тројца автори на Global Voices. <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/03/maneno-a-multilingual-blogging-platform-built-for-african-bloggers/">Еве</a> еден GV пост за тоа.<strong></strong></p>
<p><strong>Микро-блогирање за забава и профит</strong></p>
<p>Луѓето сакаат микро-блогирање, популаризирано преку сајтови како Twitter и политички ориентираниот Yammer, затоа што е брзо и релативно бара мал опсег. Побрзо е и полесно од имејл и многу често е поинформативно. Микро-блогирањето го промени начинот на однесувањето на групите околу <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/03/25/why-microblogging-might-prove-a-good-fit-for-aid-agencies/">справувањето со кризи</a>, <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1449 ">покривањето на настани</a> и застапување на проблеми.</p>
<p>Но, не секој сакаат да се обиде да микро-блогира на големите сајтови, поради недостаток од приватност. Постојат голем број технологии кои овозможуваат организациите да стават микро-блогови за нивна сопствена употреба за да се овозможи изградба на заедница на интернет.</p>
<p>Луис Греј, американско ориентиран блогер, ја <a href="http://blog.louisgray.com/2008/08/identica-and-power-of-microbranded.html">објаснува</a> платформа на Laconi.ca, која тој ја опишува како „група Twitter“ – зборување со посебна заедница, а не на цел свет.</p>
<blockquote><p>Па, всушност тоа е повеќе концепт за мала заедница – вашиот бизнис всушност може да изгради заедници надвор од овој протокол, почнувајќи со софтверот кој Identi.ca го има обезбедено. Identi.ca и Twitter се многу големи заедници. Луѓето од сите видови и вкусови се на овие сервиси. Овие сервиси се добри за тоа – ова е одличен начин да се изградат односи, да запознаеш нови луѓе,  и да најдеш информации. Како и да е, не постои начин во моментов за мене да се дружам само оние со ист вкус или култури. На пример, ако јас следам рагби а вие не, вие нема да бидете заинтересирани за деталите од мечот што го гледам&#8230;..</p>
<p>Сега, што ако (спортската мрежата од САД) <a href="http://espn.go.com/">ESPN</a> требаше да започне верзија на Laconi.ca само за љубителите на спорт? Би била потребна само едноставна инсталација на Laconi.ca и малку брендирање на нивното лого, изглед и чувство и наеднаш целата заедница на љубители на спортот ќе ја споделуваат  својата љубов кон спортот, комуницирајќи обострано, и покажувајќи на другите љубители на спортот  што тие прават во нивниот живот. Во исто време, тие сè уште би можеле да ги следат сите пријатели што ги следат и на Laconi.ca, па дури и други заедници со разни интереси, и сето ова на ESPN спортската заедница, додека се на сајтот на ESPN. Замислете ако оваа иста техника беше лансирана и за мајки, татковци, религии или само во вашето локално предградие или пак град.</p></blockquote>
<p><a href="http://staynalive.com/articles/2008/08/15/laconicas-not-the-only-cool-kid-in-town-introducing-openmicroblogger/">Еве</a> еден напис во друга платформа за микро-блогирање со отворен код: OpenMicroblogger.org<strong></strong></p>
<p><strong>Мојот мобилен телефон, мој пријател</strong></p>
<p>Последниот пост во оваа серија започна со аргумент дека ние треба да ја обновиме старата приказна за рибарот кој го користел својот мобилен телефон за да најде највисока продажна цена за неговиот производ. Назад на блогот Crisscrossed, <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/05/11/mobile-activism-in-africa/">еве</a> еден нов пост за тоа за што го прави мобилниот телефон толку значаен.</p>
<blockquote><p>Тој е толку посебен, бидејќи ги комбинира сите поранешни медиуми, како што се телефонот, интернетот, дури и радиото и телевизијата и со него може да се:<br />
1.    Комуницира и прима информации (радио,телевизија и интернет)<br />
2.    Документира и собира информации<br />
3.    Објавува информации, во текст, аудио и видео материјали<br />
4.    Може да се вмрежува на различни начини на peer-to-peer основа</p></blockquote>
<p>Тој исто така истакна дека мобилниот телефон ќе помогне да се оформи јавната свест, овозможувајќи им на граѓаните <a href="http://voicesofafrica.africanews.com/site/Guinness_factory_pollutes_water_sources/list_messages/21566">новинарите да сликаат</a>. Телефоните им овозможуваат на луѓето да учествуваат во радио програмите и преку кампањи базирани преку СМС. И тие им овозможуваат на луѓето <a href="http://www.kubatana.net/html/ff/ff_cont.asp">да го следат изборниот процес</a>.</p>
<p>Патрик Меир, од групата DigiActive <a href="http://www.slideshare.net/iRevolution/digi-active-for-mobile-active-2008-final-presentation">тврди</a> дека луѓето сега можат да станата активисти едноставно со употреба на мобилен телефон. Телефоните се употребени да се организираат и координираат протести – конкретно во Филипините, Шпанија и Пакистан. Мобилните телефони, исто така се употребуваат за документирање на прекршувањата на човековите права, во Египет, Тибет и Мароко.</p>
<p>Но проблемите постојат. Цената за СМС комуникација е многу висока, <a href="http://afromusing.com/2009/10/09/its-2009-mobile-costs-should-be-lower-yes-its-a-bit-of-a-rant/">особено во Африка</a>. Мобилните мрежи можат да бидат контролирани од страна на владата, вели Ктрутз. Мобилните оператори се во бизнисот да заработат пари, а не за да ги олеснат протесни маршови.</p>
<p><strong>Испраќање на стотици СМС пораки</strong></p>
<p>FrontlineSMS дистрибуира програма со која на корисниците им овозможува да испраќаат и примаат SMS пораки во големи групи, без притоа да се приклучат на интернет.</p>
<p><a href="http://pulseandsignal.com/2009/07/17/can-your-cell-phone-change-lives/">Еве</a> еден напис во блогот Pulse + Signal за проект на  FrontlineSMS во Малави, каде што се <a href="http://venturebeat.com/2009/09/03/phones-deliver-doctors-orders-in-africa-with-frontlinesms/">дистрибуираат</a> мобилни телефони за докторите во болниците да можат да комуницираат со здравствените работници по селата.</p>
<blockquote><p>И покрај целиот технолошки развој околу овие командни портабл центри за комуникација ние сме во точката на јавниот/глобалниот здравствен свет каде тешко дека нешто од тоа е важно.</p>
<p>Голема количина од м-Здравство (мобилно здравство) влијанието се фокусира на земјите во развој и со мали ресурси, каде што бројни здравствени проблеми треба да се решат. Корисната технологија која стапува во игра е СМС (сервис за куси пораки).  Кратко наречени пораки, СМС пораките се една од повеќето основни аспекти на мобилниот телефон, каде што внесените податоци можат да се испраќаат и примаат обострано помеѓу два телефони. Овој сервис беше од огромно значење во имплементацијата на иницијативите за поефикасно здравство низ светот.</p></blockquote>
<p>Најпосле, видео како вработените од FrontlineSMS обучуваат здравствени работници од заедницата употребувајќи СМС технологии.<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Африка: Дали технофобијата ќе ја уништи ИКТ забавата?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 27 Oct 2009 15:14:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Нигерија]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2811</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либхард  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либхард</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/22/will-technophobia-crash-the-ict-party/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи им жители од рурални средини да ја добијат потребната информација од специјалисти) и јавните сервиси.</p>
<p>Интернет конекцијата им овозможува на учениците од руралните средини да го прошират знаењето преку истражување. Академиците можат да ги задржат врските со колегите од светот. Социјалните медиуми им овозможуваат на луѓето полесно да се организираат и да им го олеснат начинот на испраќање на парични пратки на имигрантите.</p>
<p>Улогата која ИКТ ја игра во човековиот развој се дебатираше и дискутираше на 23-24 септември на форумот на Универзитетот Харвард, <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc"> ИКТ, човеков развој, растење и намалување на сиромаштијата. </a></p>
<p>Што со отпорот за користење на компјутерите и стравот од технолошките уреди? Дали ветувањата на ИКТ ќе водат до намалување на сиромаштијата, како технофобијата ќе влијае на оваа мисија? Технофобијата со сигурност останува глобален проблем. Меѓутоа, со влијанието на ИКТ во развојот, дали стравот од технологија и погрешните сфаќања за нејзиното користење непропорционално влијаат врз светот во развој? Ако е така, што прават луѓето во врска со таа ситуација?</p>
<p>Следуваат неколку примери за борба против и разбирање на технофобијата во Африка. (Доколку имате други примери би сакале да ги слушнеме. Би сакале да напишеме примери за оваа ситуација и од други делови на светот, па затоа пратете ни ги и тие идеи.)</p>
<p>Технофобијата во Африка, како и на многу други места, зазема многу форми. Отпорот против технологијата од наставниците е <a href="http://www.ernwaca.org/panaf/pdf/phase-1/Kenya-PanAf_Report.pdf">наведена</a> (.pdf) како проблем во компјутерската експанзија во училниците во Кенија. И персоналот во болниците и пациентите во Уганда ја наведуваат „<a href="http://tiny.cc/n6UuZ">културната прилагодливост</a>“ како пречка во имплементирање на ИКТ во здравствените центри. Девојките од целиот свет <a href="http://www.apcwomen.org/node/280">ги гледаат</a> интернет кафињата – во многу места единствените места со пристап до интернет – како територии на момчињата.</p>
<p>Џејмс Кариуки, како специјалист за е-учење од Кејптаун, Јужна Африка известува за приказна на добро образуван пријател кој имал потешкотии во прифаќање на новите технологии. Ова е од неговиот <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html">блог</a> <em>Elearning in Africa (Е-учење во Африка)</em>:</p>
<blockquote><p>Се сретнав со еден пријател денес и тој се жалеше за брзината со која технологијата се развива. Можев да ја видам агонијата на неговото лице кога ми кажа дека треба да направи презентација во сала и единственото нешто во таа сала за визуелна помош е компјутер и проектор. Старомодните графоскопи се заменети од овие нови технологии. Маката за преработка на неговата презентација и скенирањето на неговите слики за да може да се користат на компјутер беше голема. Го прашав дали размислува да присуствува на некои образовни курсеви:</p>
<p>Повеќето од нас имаат фобија од технологијата и поголем дел од жаргонот користен во обуките не остава позбунети од пред да почнеме. Знам неколку професори од мојот одел кои го имаат истото чувство за технологијата и не може да присуствуваат на обуки.</p>
<p>Го прашав, дали ова се причините поради кои некои предавачи не користат технологија во предавалните? Тој рече:</p>
<p>Да, но дополнително на тоа тука се културните карактеристики. Тие требале да вклучат антрополог да ја изучува културата на потенцијалните корисници на технологијата, за тие да можат да ги советуваат за што треба прво да се смени [во однос на културата] за технологијата да биде успешно користена.</p>
<p>Тука гледам проблем со тоа што технологијата е достапна, но заедницата која треба да има придобивки од неа не е. Не сум сигурен за најдобриот пристап за справување со технофобијата, особено во ситуации каде индивидуалците [со фобијата] ги имаат сите ресурси и поддршка и обука, но тие сепак не може да ги користат достапните технологии. Доколку имате решение, слободно кажете.</p></blockquote>
<p>Како коментар, Неил Ј <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html?showComment=1177171020000#c6638125364405986029">вели</a> сите ние треба да ја прошириме нашата дефиниција за технофобија – бидејќи секој од нас ја има по малку.</p>
<blockquote><p>Претпоставувам, како што кажа, дека обуките се најдобриот начин за справување со ова. Моментално работам на обврска од универзитетот за технофобијата. Мислам дека сите имаме елементи на технофобија:</p>
<p>- гневот кој го покажуваме кога компјутерот ќе ни се сруши</p>
<p>- стравот дека компјутерите ќе не заменат на нашите работни места</p>
<p>- стравот дека сме набљудувани!</p></blockquote>
<p>Дигиталниот јаз не е само рурално наспроти урбано и богати земји наспроти сиромашни. Родовите прашања остануваат важен фактор, вели Оре Сомолу, <a href="http://www.w-teconline.org/nfsblog/?p=23">пишувајќи</a> во <em>The Networking Success Project</em> од Нигерија.</p>
<p>Жените се справуваат со голем број на лимитации за да може слободно да ја користат технологијата, продолжува Оре, меѓу кои ниски примања, ограничено време за користење на технологијата, ниско ниво на писменост. Едно решение е да се започне со обуки за технологија на девојки уште од рана возраст.</p>
<blockquote><p>Младите жени мора да се вклучат повеќе во науката и технологијата уште од рана возраст. Ова може да биде и формално (основно или средно школо, компјутерски училишта, програма после часови). Тимот за родови прашања од KnowledgeHouseAfrica организира работилници за обука на млади жени за добивање на вештини за користење на слободен софтвер. Фондацијата Фантсум нуди школарини за квалификувани и заинтересирани жени за ИКТ обуки.</p>
<p>Мајките исто така влијаат на своите ќерки и ако тие искажат чувства на технофобија, некои девојки можат несвесно да прифатат слични чувства. Многу е важно да има охрабрување од домот, преку запознавање од млада возраст до понатамошно надградување со покомплексни форми на технологија.</p></blockquote>
<p>Лорен Слифорд-Холмс, студент на Универзитетот Родес во Јужна Африка, во едно време почувствувала дека ИКТ не ги исполнува своите ветувања бидејќи неколку проекти дале многу лоши резултати. Таа наведува неколку примери за добри практики за користење на ИКТ за да се зголеми развојот. Од нејзиниот <a href="http://laurencliffordholmes.blogspot.com/2007/05/development-as-wholistic-process.html">блог</a>, <em>The Soap Box</em>:</p>
<blockquote><p>Она што најмногу ме зачуди со оваа приказна беа две работи: Прво дека вметнувањето на технологија во заедница е бескорисно доколку тие не се учат да ја употребуваат и користат за продуктивни цели. Второ, овој случај ја истакнува потребата од фокусирање на училиштата и запознавањето на учениците со технологијата која може да им помогне во нивното учење и да ги научи вештини кои им се потребно за да се вклучат во економското/информатичко општество.</p></blockquote>
<p>Таа известува за пример кој го промовира вистинскиот тип на присвојување на технологија, <a href="http://www.elearning-africa.com/newsportal/english/news68.php">проектот за обука на Интел.</a></p>
<blockquote><p>Пред неколку години средното училиште Мхебула доби донација од компјутери од Телекомот, но ниеден од наставниците не ја применуваше технологијата во нивните часови. Учителот Мерси Нлемо ова го препишува на недостигот на учителите на „специфично знаење и обука за интегрирање на технологијата на било каков начин“. Ова значи дека компјутерите собираат прашина, одвај користени за добивање на основни информации и пишување документи.</p>
<p>Овој пример допринесува за пошироката дебата за ИКТ и развојот: развојот мора да се случи на повеќе различни нивоа. Нема логика да се мисли дека се допринесува во развој со донирање на технологија како компјутери на оние кои немаат вештини да ја искористат технологијата ефективно.</p>
<p>Во овој случај, Нлемо ја помина програмата на обука на Интел, професионална програма која е дизајнирана да им помогне на наставниците во ефективно интегрирање на технологијата во часовите, со цел да им се помогне на учениците да добијат вештини од 21 век. Нлемо се чувствуваше како навистина да имаше корист од обуката и по нејзиниот успех, многу други наставници се вклучија во програмата, со цел да ја „победат нивната технофобија“.</p>
<p>Оваа обука ги запозна наставниците со нови приоди кон оценувањето и подобрување на лекциите со образовни цели и стандарди. Дополнително тие открија нови начини да ги вклучат користењето на интернетот, веб-дизајнот и проектите на студентите за подобро учење.</p>
<p>Како резултат на програмата за обука на Интел, Нлемо вели дека технологијата сега е составен дел од наставниот план на средното училиште Мхебула, а учењето базирано на проекти е норма. Програмата го револуционираше начинот на кој наставниците ги користеа компјутерите – одличен ресурс кој дотогаш беше комплетно неискористен. Нлемо вели дека програмата „го револуционираше начинот на кој предаваме“.</p>
<p>Значи што ни покажува една ваква приказна? Ни кажува дека треба да имаме холистички пристап кон развојот и дека развојот се случува во одреден контекст – како на пример недостаток на компјутерска писменост. Треба да го разбереме контекстот на заедниците кои имаат потреба од развој во ИКТ за развојот да не стане безвреден обид, туку значаен процес на промена.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Global Voices + Конверзација за подобар свет</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2426</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2426#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 30 Sep 2009 06:08:23 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[За GVO]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Најави]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2426</guid>
		<description><![CDATA[Нов блог спонзориран од Популацискиот  фонд на Обединетите нации (UNFPA) наречен  Конерзации за подобар свет  ги задолжи блогерите од Глобал Воисес да му помогнат да започне онлајн конверзација за популацијата и развојот низ светот]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/01/global-voices-conversations-for-a-better-world/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Нов блог спонзориран од Фондот за население на Обединетите нации (UNFPA) наречен   <a href="http://conversationsforabetterworld.org/"><em>Конерзации за подобар свет </em></a> ги ангажираше блогерите од Global Voices да му помогнат да започне онлајн конверзација за популацијата и развојот низ светот.</p>
<p>Најмалку дванаесетмина блогери од Global Voices во следните шест месеци на <em>Конверзации за подобар свет </em> <a href="http://globalvoicesonline.org/-/special/conversations-better-world/">ќе ги споделат своите приказни</a> од нивната блогосфера за околината и климатските промени, младите и сексуалноста, мајчинството, репродуктивните права и уште повеќе.</p>
<p><a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/the-topics/">Секој месец има нова тема </a> и ќе ја предводат двајца нови блогери.  <a href="http://globalvoicesonline.org/author/ayesha-saldanha/">Аиша Салдана </a>(Бархан) и   <a href="http://globalvoicesonline.org/author/rezwan/">Резван</a> (Бангладеш) беа коедитори на написите во август и по нив продолжуваат <a href="http://globalvoicesonline.org/author/ndesanjo-macha/">Ндесањо Мача</a> (Танзанија) и  <a href="http://globalvoicesonline.org/author/njeri-wangari/">Џери Вангари</a> (Кенија) во септември.</p>
<p>Досега, слушнавме за <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/2009/08/hiv-positive-bloggers-love-is-still-possible/">ХИВ позитивните блогери од Африка и Азија,</a> ставовите околу <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/2009/08/bloggers-reflect-on-hivaids-awareness-in-arab-world/">Сидата во Средниот Исток</a> и индиските блогери за  <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/2009/08/a-wave-of-suicides-among-indian-farmers/">фармерите кои соочувајќи се со екстремната сиромаштија извршуваат самоубиства.</a></p>
<p>Ова за нас е огромна можност да се претставиме пред невладините организации и Обединетите нации, но за Global Voices како целина исто така претставува добредојден <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/30/global-voices-develops-alternative-revenue-streams/">алтернативен извор на приходи</a>. Написите од <em>Конверзации за подобар свет </em> ги објавуваме и на Global Voices <a href="http://globalvoicesonline.org/-/special/conversations-better-world/">на посебна страница</a> на овој веб сајт и испраќаме линкови до сите преведени верзии од  <a href="http://globalvoicesonline.org/lingua/">Лингва сајтовите.</a></p>
<p><em>Конверзации за подобар свет </em>сè уште се развива и бара уште придонесувачи  - волонтери. Ја охрабруваме нашата заедница да земе учество преку поставување на нивните приказни, а за останатите, многу е едноставно да се <a href="http://www.conversationsforabetterworld.com/become-a-conversation-starter/">регистрираш </a> и да ги споделуваш написите или коментарите.</p>
<p>Се уште имаме многу работа околу рушењето на бариерите на развојот предизвикани од игнорирањето или недостатокот на свест. Преку отворено читање и зборување за се она што блогерите секојдневно го гледаат во светот ние можеме да направиме мала промена.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/30/2426/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Појачени со мобилни телефони за да ви служат подобро</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2447</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2447#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 25 Sep 2009 08:38:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Аграрство (земјоделство)]]></category>
		<category><![CDATA[Бангладеш]]></category>
		<category><![CDATA[Бизнис]]></category>
		<category><![CDATA[Гана]]></category>
		<category><![CDATA[Идеја]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Нигер]]></category>
		<category><![CDATA[Пакистан]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Технологија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2447</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАпарна Реј  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
„Треба да му се јавиме на Нимаи да ја погледне електричната инсталација во кујната. Те молам оди и викни го.“ Во 90тите тоа би било мојата мајка кој му вика на татко ми да го викне електричарот од неговата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/aparna-ray/">Апарна Реј</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/22/mobile-empowered/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>„Треба да му се јавиме на Нимаи да ја погледне електричната инсталација во кујната. Те молам оди и викни го.“ Во 90тите тоа би било мојата мајка кој му вика на татко ми да го викне електричарот од неговата куќа, за да дојде и да ја провери електричната инсталација. Не постоеше друг начин да се контактира Нимаи.</p>
<p>Денес, мојот електричар Барун има мобилен телефон со две SIM картички – тој ми вели дека едниот број е за неговиот шеф и продавницата за електроника која го ангажира, а вториот е за неговите „лични клиенти“ за кои компанијата не знае. Вториот бизнис се проширува, ме информираше тој со гордост, и наскоро нема да мора да работи за продавницата за електроника. Неговата фамилија, нормално, може да го контактира на било кој број. </p>
<p>Мобилната технологија и ниската цена на мобилните можности им овозможија на понудувачите на сервиси, како Барун, да нудат подобри сервиси и да го зголемат нивните бизниси. Приказната е слична насекаде низ земјите во развој. Коментар на читател на постот на <em>Броуг Турнер</em>, <a href="http://blogs.broughturner.com/2005/12/mobile_phone_ad.html" target="_blank">Во Пакистан прифаќањето на мобилните телефони станува лудо</a> ја прикажува оваа реалност уште во 2005:</p>
<blockquote><p><em><span id="comment-11916075-content">Уште еден фактор …беше претставувањето на режимот Calling Party Pays (Страната којашто се јавува плаќа) во крајот на 2000 и почетокот на 2001. Пред претставувањето на CPP, двете страни од телефонскиот повик и оној кој го воспоставува повикот и оној кој го прима плаќаа. Откако е во сила CPP, само оној што се јавува плаќа. Затоа трговците на мало и понудувачи на услуги, како водоводџии, поправачи на телевизори и електричари (чии сервиси секогаш се многу барани), закупија мобилна врска и беа достапни преку целиот ден. </span></em></p>
</blockquote>
<p>Меѓутоа, влијанието на мобилните телефони не е веќе ограничено само на конекција. Тие прераснаа во алатка која овозможува фармерите, трговците на мало и понудувачите на услуги да донесуваат одлуки базирани на информација и со тоа да се движат кон нивен економски развој. </p>
<p>Од <a href="http://online.wsj.com/article/SB125126978512659859.html?mod=googlenews_wsj" target="_blank">рибар во Керала</a> кој ги следи цените на пазарот и преговара за најдобрите понуди за продажба на пленот од следниот ден, до <a href="http://www.hindu.com/thehindu/holnus/006200908112180.htm" target="_blank">фармери во Андра Падеш</a> кои ги користат мобилните телефони како помош во бизнисот за да добијат корисни информации за развој на бизнисот, трговците на мало насекаде стануваат свесни за потенцијалот на мобилната технологија во подобрување на нивните животи. И тие не се единствени. Како што Мартине Копман истакнува на нејзиниот блог <a href="http://martinekoopman.blogspot.com/">ICT4D (ИКТ за развој) во Замбија и Гана</a>, приказната е слична на места како Гана. На едно патување со цел да се посетат фармерски заедници кои живеат 6км од Салага, таа забележува:</p>
<blockquote><p><em>Сега откако ги видоа предностите на мобилните телефони секој од нив сака да поседува еден. Тие ги користат не само за да дојдат до информации за пазарот, туку и сите нивни приноси (компир, пченка, зеленчуци итн.) се во системот. Ако трговците го посетат селото тие имаат подобра позиција во преговарањето. Тие исто така имаат контакт со трговците од Акра и Кумаси преку телефон. </em></p>
</blockquote>
<p>Покрај важната информација за бизнисот/пазарот, влијанието на мобилните телефони може да се осети кога зголеменото користење на мобилните помага да се подобри ефективната дистрибуција и намалување во трошоците за барање на информација, како и справување на разликите во цените низ локалните пазари, како што беше видено во <a href="http://www.cellular-news.com/story/29361.php" target="_blank">во ова истражување</a> направено во Нигерија.</p>
<p>Во сето ова, крајниот корисник исто така има корист. Ние ја добиваме придобивката на удобноста – од олеснувањето со имање на понудувач на сервиси достапен на повик со цел да се порача свеж плен од трговецот на риби на неговиот мобилен, па до користењето на <a href="http://eyeline.mobi/asia/wsj-selling-potatoes-by-phone/">виртуелниот пазар</a> на нашите мобилни телефони за да се купат свежи производи директно од локалните фармери – и дополнително да уживаме во конкурентни цени на стоки и производи и услуги на подолг рок.</p>
<p>„Нимаи“, викна мајка ми, „земи си мобилен телефон. Во спротивно нареден пат го викам Барун“.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/25/2447/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Австралија: Кениски жени одбиени за бегалски статус</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/2423</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/2423#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 24 Sep 2009 15:16:14 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Австралија]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Океанија]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2423</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одКевин Рени  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Две жени од Кенија се соочуваат со депортација од Австралија, откако нивните барања за азил беа отфрлени, и покрај ризикот од соочување со обрежување доколку се вратат дома.
Според написот во австралискиот весник The Age (Век), Грејс Гичуи, 22, и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/kevin-rennie/">Кевин Рени</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/23/australia-kenyan-women-refused-refugee-status/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Две жени од Кенија се соочуваат со депортација од Австралија, откако нивните барања за азил беа отфрлени, и покрај ризикот од соочување со обрежување доколку се вратат дома.</p>
<p>Според написот во австралискиот весник<a href="http://www.theage.com.au/national/ordered-back-to-africa-to-face-mutilation-20090921-fym7.html"> <em>The Age (Век)</em></a>, Грејс Гичуи, 22, и Тереза Ндикару Мутури, 21, пристигнале во Австралија минатиот јули со туристички визи за  <a href="http://www.wyd2008.org/">World Youth Day (Светскиот младински ден)</a>.</p>
<p>Имаше неколку реакции за случајот, најмногу од политичката блогосфера во Австралија. Климатските промени и стратегиите за економски стимулации доминираа последната седмица.</p>
<p>Но написот во<em> The Age</em> привлече <a href="http://www.theage.com.au/national/ordered-back-to-africa-to-face-mutilation-20090921-fym7.html#comments">54 коментари</a> од онлајн читатели покажувајќи се освен незаинтересираност. Следниве коментари  претставуваат спротивни видови на мислења, вклучувајќи:</p>
<blockquote><p>Дозволете им на овие жени да останат.</p>
<p>Бен | Аделаида - 22 септември 2009 (Ben | Adelaide - September 22, 2009, 9:30AM)</p></blockquote>
<blockquote><p>Аплицирале. Апликациите им се оценети. Апликациите им се одбиени.<br />
Пратете ги дома.<br />
Затворен случај.</p>
<p>Дејвид_Т - 22 септември 2009 (David_T - September 22, 2009, 9:34AM)</p></blockquote>
<blockquote><p>Колку е жално што на овие две жени им е одбиен азилот. Австралија трeба да има уште повеќе луѓе како овие две девојки и што се однесува до мене, тие се добредојдени да останат колку што сакаат.</p>
<p>Џолисрогер | Таунсвил - 22 септември, 2009 (jollysroger | Townsville - September 22, 2009, 10:22AM)</p></blockquote>
<p>На нејзиниот блог, во <a href="http://pocketcarnival.blogspot.com/2009/09/grace-gichuhi-and-teresia-ndikaru.html"><em>Pocket Carnival (Џебен Карневал)</em></a>, Пени Игер вели дека била присилена да му напише на Министерот за имиграција и жителство, Крис Еванс на <a href="http://www.aph.gov.au/senate/senators/homepages/contact.asp?id=AX5"> неговата контакт страница</a>, искажувајќи го својот гнев:</p>
<blockquote><p>Само што чув за случајот на Грејс Гичуи и Тереза Ндикару Мутури, двете жени од Кенија на којшто им бил одбиен статусот на бегалци.</p>
<p>Верувам дека практиката на тортура во обрежувањето е ужасна и да им се одбие барањето за бегалска виза на овие две жени е слаб став за ова прашање.</p>
<p>Поитав да интервенирам за овој случај, не само да им помогнам на овие жени, туку и да пратам јасна порака до Кенија дека Австралија не ги затвора очите за вакви практики.</p></blockquote>
<p><strong>Религиозно прашање?</strong></p>
<p><a href="http://aussienewsviews.blogspot.com/2009/09/catholic-kenyan-girls-to-be-sent-home.html"><em>(Aussie News and Views) Австралиски вести и погледи</em></a> -самоопределениот „Американски, австралиски, израелски, британски „пријател на Евреите и христијаните“ блог“ објави видео за овие жени и праша:</p>
<blockquote><p>Леле, се прашувам кој стои зад ова? Кој вид на Сатана, кој го воспева ѓаволовиот култ, може да биде жив и здрав во Кенија денес и да им прави вакво нешто на младите жени?</p></blockquote>
<p>Филип Мекгваер (Philip Maguire) во  <a href="http://maguidhir.blogspot.com/2009/09/christian-women-refused-asylum.html"><em>Whaddya Reckon?</em></a> опиша неколку коментари на неговиот пост:</p>
<blockquote><p>ДВЕ Кенијки-христијанки ќе бидат депортирани од Австралија и покрај заканата од соочување со смрт од обрежување.</p>
<p>Можеби требало да пристигнат овде завиткани преку брод од Индонезија.</p></blockquote>
<p>Лиза Валентајн од <a href="http://www.embraceaustralia.com/refugee-girls-face-deportation-and-mutilation-4909.htm"><em>Embrace Australia (Гушкајќи ја Австралија)</em></a>, онлајн заедницата на странци кои бараат да живеат во Австралија, исто така зазеде став за овој случај:</p>
<blockquote><p>И Тереза и Грејс се преплашени од тоа каква судбина ги чека доколку бидат вратени во Кенија.</p>
<p>Портпаролот од Австралискиот оддел за имиграција рече „Според Конвенцијата за бегалци, тие не се надлежни да интервенираат во согласност со австралиските меѓународни обврски.</p>
<p>Девојките, заедно со  сестрата Ејлин Кроу (Aileen Crowe), францисканска калуѓерка, која ги подржува, апелираа до австралискиот Министер за имиграција, Крис Еванс, но тој апел беше отфрлен. Имаше и втор апел и девојките го чекаа одговорот, но им беше кажано да се подготват за депортирање.</p>
<p>Иронично, според новата легислатива, Парламентот е должен да им осигури безбедност на девојките. Ова законодавство е наречено комплементарна заштита и има широки критериуми што се однесува за бегалците кои бараат заштита.</p></blockquote>
<p><strong>Онлајн кампања</strong></p>
<p>На <em>Facebook</em> беше лансирана кауза со наслов <a href="http://apps.facebook.com/causes/358458?m=6b07e9f9">Спасете ги овие жени од обрежување (Help save these Women from Genital Mutilation)</a> од страна на Австралијци кои го подржуваат обидот на жените да останат во Австралија. Досега, 91 лице се приклучило. Беа објавени новости во вторникот од Ванеса Мурадиан:</p>
<blockquote><p>Ова е најновата вест - изворите велат дека овие жени се заштитени во Австралија - се додека Еванс не реши што да направи со нив. Дали ќе бидат отфрлени или не допрва чекаме да дознаеме.. владата треба да им издаде комплементарна виза.. за што јас се уште истражувам во моментов - Во основа комплементарната виза ќе им ја дополни заштитната, СО ШТО ОВИЕ бегалци ќе се најдат под нејзина заштита. ВО ОВОЈ МОМЕНТ, заштитната виза не ги одбранува од ОБРЕЖУВАЊЕ и повреда на честа. Предлогот е поднесен до парламентот во септември и сега Либералната партија се спротивставува на овој предлог..</p>
<p>Токму сега на овие жени им треба нашата поддршка - Министерот Еванс ќе го донесе решението имајќи ја привилегијата за министерска интервенција.</p>
<p>Претпоставувам дека треба да контактираме со него&#8230;</p>
<p>Како и со другите владини тела коишто треба да и помогнат на владата да го изврши комплементарниот предлог!!!!</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/2423/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Гана: Новите медиуми во рацете на младите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/28/2176</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/28/2176#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 28 Aug 2009 09:12:18 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Гана]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2176</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одГајл Пескуд  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Имав можност да го интервјуирам г-дин Мајкл Боампонг, извршниот директор на Young people we care (Млади луѓе ние се грижиме), чие седиште е во Кумаси, Гана. Од секој поглед, YPWC не е обична невладина организација и Мајкл не е обичен [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/gayle-pescud/">Гајл Пескуд</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/29/ghana-new-media-in-the-hands-of-young-ghanaians/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><a href="null"></a>Имав можност да го интервјуирам г-дин Мајкл Боампонг, извршниот директор на <a href="http://www.ypwc.org/">Young people we care</a> (Млади луѓе ние се грижиме), чие седиште е во Кумаси, Гана. Од секој поглед, YPWC не е обична невладина организација и Мајкл не е обичен млад човек. Управувана од млади, за млади, YPWC се пoврзува преку медиумите со истомисленици и организации ширум светот за да ги подобри можностите за младите луѓе во Гана.</p>
<p><strong>Добредојде Мајкл. Можеш ли да ни кажеш нешто повеќе за себе?<br />
</strong></p>
<p><a href="null"><img title="Majkl" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/michael-boampong.jpg" alt="" width="120" height="160" /></a>Јас сум основачот и во моментов работам како извршен директор на Young people we care (YPWC). Имам завршено четиригодишни додипломски студии на Универзитетот на Кејп Коуст. Главни предмети ми беа економија и географија и имам диплома по општествени науки. Страсно верувам во еманципацијата и мислам дека младите луѓе треба сега да се еманципираат за да обезбедат посвелтла иднина за сите.</p>
<p>Јас сум исто така член на советодавниот одбор на Парламентот на млади во Бангладеш и претставник на земјата во Рурални гласови на младината на УНИЦЕФ. Во моментов работам и на Програмата на Обединетите Нации за развој во Гана.</p>
<p><strong>Па, кажи ми нешто повеќе за YPWC? </strong></p>
<p><a href="http://www.ypwc.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=45&amp;Itemid=53">YPWC</a> е создадена во 2005 година и е организација предводена од млади, за млади. Седиштето се наоѓа во Гана, а има сателит канцеларии во Велика Британија и Канада. Организацијата е управувана од млади луѓе, од десет до триесет и пет годишна воздраст, како и од возрасни партнери ширум светот кои работат на проблеми поврзани со млади и со развој.</p>
<p><strong>Кажи ми, те молам, кои се главните цели на YPWC? </strong></p>
<p>Во основа, нашата цел е да образоваме, информираме и инспирираме млади учесници за глобални прашања, да изградиме одржливи партнерства насочени кон развој на младите и да им обезбедиме средства и извори на младите луѓе за да можат самите да преземат акции.</p>
<p>Веруваме дека преку информирање и вклучување на младите, тие ќе бидат испирирани да учествуваат и да дејствуваат за подобрување на нивните локални заедници. На пример, ние, со спонзорство од Дизни, отворивме работилници за подобрување на комуникациските способнисти и за пишување на извештаи за младите во зафрлените региони на Гана, што може да изгледа необично, но всушност е прекрасно да се видат младите од тие области како се организираат сами и како реагираат на овој поттик.</p>
<p>И веруваме дека на овој начин можеме да го промениме светот. Така, се обидуваме да создадеме платформа на која младите ќе можат да го преобразат наученото во акција и да ги вклучиме во донесувањето одлуки на клучни глобални прашања и прашања за развој.</p>
<p><strong>Знам дека имате волонтерска онлајн програма која е во подем. Како функционира таа? </strong></p>
<p>Онлајн волонтерската програма им дава можност на доброволците „виртуелно“ да дадат поддршка и помош, или, со други зборови, тие волонтираат преку интернет. Виртуелната интернет програма е иновативна и, се разбира, рентабилна за сите кои се вклучени. Волонтерите можат да работат од секаде и не мораат да патуваат дури до Гана за да помогнат; тие можат да волонтираат во пижами во својот дом или пак на кое било место од светот.</p>
<p><strong>Кога почна програмата? </strong></p>
<p>Нашата онлајн волонтерска програма започна преку <a href="http://www.onlinevolunteering.org/">UN Online Volunteering </a>(Програма за онлајн волонтирње на ОН) во 2006. Можете на видите дека страницата е поделена на два дела: еден за доброволците и друг за организациите.</p>
<p><strong>Што ве мотивираше да почнете со онлајн волонтерска програма? </strong></p>
<p>Кога почнав со  YPWC, тешко им беше на патнерите да ни веруваат бидејќи немавме досиe на успешен проект менаџмент на кое можевме да се потпреме. Сфатив дека ќе биде тешко да се мобилизараат средства за организацијата да почне со работа и решив да побарам помош од онлајн екперти за работи како што се дизајн на веб страница и на брошурата. Ова нормално би чинело значителна сума на пари. Тогаш наидов на програмата <a href="http://www.onlinevolunteering.org/en/index.html">UN Online Volunteering </a>која ни беше од голема помош. Сега, месечните писма, како и ажурирањето на веб страницата на YPWC се вршат од онлајн доброволци на ОН. Во август 2008 година, како признание на помошта на UN Online Volunteering, <a href="http://www.onlinevolunteering.org/en/org/resources/newsletter_august_2008.html">билтенот</a> на оваа програма посвети место и за YPWC. Искрено, помошта и знаењето кое ни го дадоа виртуалните доброволци го промени ликот на YPWC. Тоа ни обезбеди поголеми можности и беше корисно за нас и за оние со кои работиме, и покрај ограничената парична помош која ја добивме од оранизациите донатори и од поединци. Денес, ние сè уште работиме со онлајн доброволци.</p>
<p><strong>На кој начин работи тоа?</strong></p>
<p>Повремено објавуваме можности за волонтирање на официјалната страница на YPWC или на странцита на<a href="http://www.onlinevolunteering.org/en/index.html"> UN Online Volunteer</a>. Стапуваме во контакт со заинтерсираните доброволци кои ги исполнуваат критериумите за одреден проект или задача и им давамe конечен распоред на работа како и секаков вид на поддршка што би им притребала. Одлично е што тие можат да бидат во секој мал или голем град низ светот и да помагаат. Можете да работите како виртуелен доброволец без да излезете од вашиот дом; сè што ви е потребно е интернет врска на вашиот компјутер. Имамe онлајн група на доброволците и таму дискутираме, повторно проверуваме работи и планираме.</p>
<p><strong>Што работат тие? </strong></p>
<p>Во изминативе месеци, нашите доброволци помогнаа во создавањето на двомесечни билтени, во одржување на онлајн дискусии на темата миграција, коригирање на документи, како и помош со создавањето на веб страницата и нејзино управување. Во моментов тие помагаат и во создавањето на водич на Младинска акција.</p>
<p>Ако некој сака да знае повеќе околу ова, може да стапат во контакт со Шимрит Џејнс, еден од главните доброволци на оваа адреса <a href="mailto:Janes@ypwc.org">Janes@ypwc.org</a></p>
<p><strong>Како комуницирате меѓусебно? </strong></p>
<p>Комуницираме преку е-пошта, како и преку општествени мрежи. Кога има нешто итно, се јавуваме преку скајп или пак си праќаме инстант пораки.</p>
<p><strong>Која е твојата улога во онлајн групата? </strong></p>
<p>Работам со персоналот на YPWC за да отворам можности за онлајн доброволците. Им помагам на онлајн доборволците кога ќе имаат потреба од дополнителни детали за волонтерските можности. Обезбедувам инпут за да се осигураме дека алатките и материјалите  кои се изработуваат ќе бидат во согласност со целите на проектот за кој тие се создаваат.</p>
<p><strong>Од кои земји доаѓаат доброволците?</strong></p>
<p>Тие доаѓаат од сите страни на светот: Велика Британија, Канада, Камерун, Филипините, Бангладеш, Нигерија, Бугарија, Индија и од САД.</p>
<p><strong>Спомена дека создаваш блог; можеш ли да ни кажеш нешто околу тоа?</strong></p>
<p>Знаеме дека блогот е многу ефикасно средство за споделување и ширење на знаења и идеи, особено за оние кои по традиција немаат „глас“- а тоа обично е младината. Така, нашиот <a href="http://www.ypwc.blogspot.com/">YPWC блог </a>е создаден за да исполнува една од нашите главни цели: да им обезбеди на идните водачи „млад глас“.</p>
<p>Го охрабруваме персоналот на YPWC, доброволците и пријателите да пишуваат и да учествуваат во дискусиите кои се однесуваат на тематски области од <a href="http://ypwc.org/index.php?option=com_content&amp;view=category&amp;id=41&amp;Itemid=84">работата на YPWC </a>како што се на пример младата генерација и миграцијата. Се надеваме дека тоа ќе создаде постојана платформа преку која ќе ја изложуваме работата на YPWC, како и оние што се поврзани со неа.</p>
<p>Во моментов покануваме писатели да нè посетат и да напишат нешто. Ако сте заинтересирани, ве молам посетете ја нашата <a href="http://ypwc.org/images/docs/the%20ypwc%20blog%20terms%20of%20reference.doc_final.doc">инфо страница </a>за повеќе детали.</p>
<p><strong>На кој начин ќе фунционира? Што се надевате да добиете од ова? </strong></p>
<p>Бараме оригинални содржини. Имаме водич за тоа како треба да се оставаат коментари кој се доделува штом прифатите да оставите коментар, заедно со дозвола од сопствениците на авторски права пред поставување на материјали заштитени со авторски права, како и проверување на факти пред нивно поставување на страницата- сите вообичаени предуслови. Дозволуваме поставување на коментарите  од нашиот блог на друго место, доколку за тоа YPWC ги добие заслугите и се постви линкот на нашиот блог.</p>
<p>Блогот е управуван од онлајн менаџерот на заедницата на YPWC кој можете да го добиете на адресата <span style="text-decoration: underline;"><span style="COLOR: #0000ff">Oluwakorede.Asuni@ypwc.org</span></span></p>
<p><strong>Дали се поврзувате мрежно со други блогери од Гана ?</strong></p>
<p>Засега не сме поврзани со ниеден гански блогер, што се надеваме дека ќе го промениме. Примивме барање за поврзување од нигериски блогери, што е одлично.</p>
<p><strong>Дали користите алатки на општествените медиуми како што е Твитер или некој друг? Доколку тоа е случајот, кои се тие? </strong></p>
<p>Во моментов, нашата најактивна општествена мрежа е Фејсбук. Можете да ја погледнете нашата страница <a href="Oluwakorede.Asuni@ypwc.org">овде</a>.</p>
<p><strong>Што е со твојата иднина Мајкл? </strong></p>
<p>Се надевам дека ќе се специјализирам за миграциски прашања во иднина и дека ќе продолжам да се поврзувам со младите луѓе насекаде низ светот за да преземаме акции за промена.</p>
<p><strong>Ти благодарам за времето што го помина со нас, за фантастичните искуства што ги сподели со нас за работата со младите луѓе во Гана и што ни кажа како ги користиш новите медиуми.</strong></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/28/2176/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Африка: Блогери оддаваат почит на Мајкл Џексон</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/18/2148</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/18/2148#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 18 Aug 2009 20:09:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Гана]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Судан]]></category>
		<category><![CDATA[Уганда]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2148</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРебека Хикок  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Смртта на Мајкл Џексон предизвика изблик на емоции во речиси секој агол во светот. Обожавателите ги споделуваат своите сеќавања од Џексон на неговата официјална веб страница на речиси дузина јазици, а веста ги наполни првите страници на весниците низ [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/rebekah-heacock/">Ребека Хикок</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/28/africa-bloggers-pay-tribute-to-michael-jackson/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><div class="wp-caption alignnone" style="width: 510px"><img title="Michael" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/jackson_impersonator_nigeria.jpg" alt="Нигериски изведувач го глуми Мајкл Џексон на концерт во Абуџа" width="500" height="319" /><p class="wp-caption-text">Нигериски изведувач го глуми Мајкл Џексон на концерт во Абуџа</p></div>
<p>Смртта на Мајкл Џексон предизвика изблик на емоции во речиси секој агол во светот. Обожавателите ги споделуваат своите сеќавања од Џексон на неговата <a href="http://http://www.michaeljackson.com/">официјална веб страница </a>на речиси дузина јазици, а веста ги наполни првите страници на весниците низ светот.</p>
<p>Во Африка, блогерите му оддаваат почит на „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Jackson">кралот на поп-от</a>“, поставувајќи слики и музички спотови. Пишувајќи од Нигерија, Олунији Давид Аџао, ни нуди <a href="http://www.davidajao.com/blog/2009/06/27/micheal-jackson/">листа</a> на неговите 26 омилени песни од Мајкл Џексон, а угандскиот блогер Серакелз ја искажува својата почит кон Џексон преку <a href="http://serakelz.wordpress.com/2009/06/26/in-memory-of-the-great-mj-lets-all-learn-the-moon-walk/">инструкции</a> за играње на „одење по месечината“, или „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Moonwalk_(dance)">мунвак</a>“, танцов потег создаден од Џексон.</p>
<p>Во Гана, Кент Менсах од Африка Њуз <a href="http://www.africanews.com/site/Africa_mourns_Michael_Jackson/list_messages/25701">собира </a>реакции напишани на Твитер и Фејсбук за смртта на Џексон:</p>
<blockquote><p>„Африка го сака Мајкл Џексон&#8230; од раѓање учиме како да преживееме и дека Мајкл Џексон е најпознатиот  музичар на сите времиња,“ изјави Раско Патерсон на Твитер <a href="http://twitter.com/chickenwang4/status/2340862942">@chickenwang4</a>.</p>
<p>„Направи го овој свет подобро место за живеење за мене и за тебе, ова се зборови на една вистинска легенда, каква што е Мајкл Џексон. Никогаш нема да те заборавам Вако Јако,“ изјави  Елтон Афари од Акра, Гана, за Фејсбук.</p></blockquote>
<p>Искажувајќи ги чувствата на многу Африкански обожаватели, Суданесе Тинкер <a href="http://www.sudanesethinker.com/2009/06/28/rip-king-of-pop/">се сеќава </a>со задоволство на поп ѕвездата:</p>
<blockquote><p>На многу начини Мајкл Џексон беше моето детство. Неговата музика го исполнуваше моето детство со многу радост и убави спомени. Таа ме правеше среќен кога бев тажен.</p>
<p>Колку и да беше чуден и полн со недостатоци, мене навистина ќе ми недостига тој и неговите таленти.</p></blockquote>
<p>Угандскиот блогер Диксон Васаке му <a href="http://esquire-sunshinepoems.blogspot.com/2009/06/smooth-criminal-sadness.html">оддава почит </a>на Џексон со една поема:</p>
<blockquote><p>На смртта на Мајкл Џексон,<br />
Земјата ќе се покрие со солзи,<br />
Црни или бели;<br />
Плаче девојката од Либерија,<br />
Исто како и валканата Дијана,<br />
Дури и странецот од Москва,<br />
Сите ќе викаме;<br />
„О, каква штета; О колку е тажно;<br />
Кралот си отиде прерано,<br />
А јас не можам да престанам да го сакам!“</p></blockquote>
<p>Иако многу блогери жалат за смртта на Џексон, има и такви кои зборуваат за неговата ексцентрично�т, како на пример <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Jackson%27s_health_and_appearance">менувањето на бојата на неговата кожа</a>. Во Гана, блогерот Емануел Бенса <a href="http://ekbensahinghana.blogspot.com/2009/06/musical-legend-michael-jackson-waves.html">жали</a>:</p>
<blockquote><p>…Африканската култура нè учи да не зборуваме лошо за мртвите- и јас нема да го направам тоа во скоро време, но сепак категорично ќe изјавам колку беше лоша неговата одлука да стане белец.<br />
Црното е убаво – и отсекогаш ќе биде убаво. Како црнец, Мајкл Џексон имеше убав изглед, добар глас и талент. Ох, каква штета.</p></blockquote>
<p>За угандскиот блогер Розбел, смртта на Џексон поттикна <a href="http://ugandanjournalist.vox.com/library/post/mjs-death-and-my-reflections.html?_c=feed-atom-full">размислување</a> за прашањето зошто вестите посветуваат повеќе внимание на смртта на една поп ѕвезда, наместо на други трагедии.</p>
<blockquote><p>Додека ги гледав реакциите низ светот за смртта на Џексон, се запрашав дали навистина луѓето можат да бидат еднакви. Не дека јас не го признавам придонесот на Мајкл Џексон за музиката или големината на неговиот талент, тоа би било наивно од моја страна, но се прашувам зошто веќе не се потресуваме кога ќе видиме смрт во светот. Сите велат -боже, тој почина млад, на само 50 години- и тогаш јас помислувам дека животниот век во Уганда е 50 години. Дали знаете дека во голем број на Африкански земји смрт од старост е речиси минато. Дали знаете дека многу Ирачани секојдневно се соочуваат со болката која ние ја чувствуваме за губењето на Мајкл Џексон? Стравот од губење на сопствените животи и прашањето како ќе пораснат нивните деца, ги прогонува луѓето во Демократска�а Република Конго.</p></blockquote>
<p>Омар Басават од Сафари Ноутс ги <a href="http://safarinotes.blogspot.com/2009/06/michael-jackson-like-him-or-hate-him-he.html">отфрла</a> овие критики, осврнувајќи се на легендарниот талент на Џексон:</p>
<blockquote><p>Што и да се зборува за Мајкл Џексон, што и да се мисли за него- една работа е сигурна: тој обележи една ера.</p></blockquote>
<p>„Почивај во мир Мајкл Џексон,“ <a href="http://wildeyearnings.blogspot.com/2009/06/king-is-dead-but-legend-lives-on.html">пишува </a>кенискиот блогер WildeYearnings. „Сега го имаш целото небо за мунвак танцување&#8230; “</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/18/2148/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Африка: Блогерите дискутираат за ХИВ/СИДА помеѓу мажите хомосексуалци во Африка</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/2042</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/2042#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 06 Aug 2009 08:23:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[LGBT]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Нигерија]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уганда]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2042</guid>
		<description><![CDATA[Sub-Saharan  извести за високиот степен на хив позитивни помеѓу мажите хомосексуалци во Африка. BBC извести дека  по ова државно прашање мора многу да се направи поради оттуѓувањето и недостатокот на сексуално образование помеѓу хомосексуалците во Африка. Ајде да ги слушнеме погледите на LGTB африкански блогери кои пишуваат на оваа тема.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/africa-bloggers-discuss-hivaids-among-gay-african-men/">Хауте Хаику</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/23/africa-bloggers-discuss-hivaids-among-gay-african-men/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Субсахарска Африка  извести за високиот степен на хив позитивни помеѓу мажите хомосексуалци. <a href="http://news.bbc.co.uk/2/low/africa/8158469.stm">BBC извести</a> дека  по ова државно прашање мора да се направи многу поради отуѓувањето и недостатокот на сексуално образование помеѓу хомосексуалците во Африка. Во потрагата по слобода zа сексуално изразување, јасно е дека геј активизмот сè уште не достигнал национално ниво и кампањата за заштита на мажот при секс со маж (МСМ) сè уште не е добро позната. Овие фактори ги ставаат на ризик многу од хомосексуалците и хетеросексуалците, посебно мажите кои имаат незаштитен секс со двата пола и имаат односи со повеќе партнери. Многу е тешко да се допре до МСМ поради срамот, но сепак остануваат основните заштитни мерки кога е во прашање ХИВ. Ајде да ги слушнеме гледиштата на африканските LGTB блогери кои пишуваат за овој проблем.<br />
Дискусиите на сметка на анти-хомосексуалноста во Уганда, <a href="http://hivinkenya.blogspot.com/2009/07/dont-face-issues-just-criminalize-them.html">Симон Коли смета</a> дека криминализацијата на врските од ист пол ќе им отежни на мажите хомосексуалци  да се заштитат од пренесувањето на ХИВ:</p>
<blockquote><p>Кога се работи за превенција на ширењето на ХИВ, криминализацијата на врските од ист пол ќе ја направи уште потешка заштитата на мажите кои имаат односи со мажи (МСМ). МСМ се многу поподложни на инфекција со ХИВ и е поверојатно дека ќе ја пренесат отколку оние кои се во хетеросексуални врски.<br />
Но, ова значи дека мора да им се овозможи на МСМ да се отворат за нивното сексуално практикување. Ако не се отворени по ова прашање нема да се биде во можност да се опфати оваа  група со програмите за редукција на ХИВ. Тие ќе направат се што можат да останат невидливи, нема да бидат во можност да побараат сигурна медицинска помош, нема да бидат заштитени со законот; ќе станат уште поранливи отколку што се сега и ќе бидат поголема пречка во намалувањето на ХИВ трансмисијата.</p></blockquote>
<p>Генералниот директор на Комисијата за Сида на Уганда (UAC) беше цитиран минатата година како вели: „Хомосексуалците се главниот погон за ХИВ во Уганда, но поради ограничените ресурси, во овој момент не можеме да ги насочиме нашите програми директно кон нив.“ Хомосексуалец од <a href="http://www.blacklooks.org/2008/06/_ugandan_homosexuals_respond_to_inflammatory_remarks_by_the_director_general_of_the_ugandan_aids_commission.html">Уганда одговори:</a></p>
<blockquote><p>* 26 години откога започна епидемијата на ХИВ немаше ниту една влада која поведе превентивна програма помеѓу хомосексуалците во Уганда.<br />
* Иако уште од почетокот на епидемијата во светот се знаеше дека мажите хомосексуалци се ранлива група.</p>
<p>Изјавата од генералниот директор  е жална, изјавите на други лидери на Уганда кои велат дека хомосексуалците треба да се протераат на остров за да умрат 2, и од советникот на UAC дека „Нашите претходни искуства покажуваат дека внесувањето на хомосексуалците во кампањи против ХИВ само им дава шанса да ги пропагираат нивните нелегални и неприродни односи“<br />
Ние сме од Уганда. Ние сме хомосексуалци од Уганда.<br />
Ние имаме право на живот.<br />
Ние имаме право на здравје.<br />
Ние имаме право да немаме ХИВ.<br />
Ние имаме право на знаење за превенцијата од ХИВ и третманот. Ние имаме право да се заштитиме самите, нашите сакани, нашите фамилии и нашата заедница.<br />
26 години откога започна епидемијата, хомосексуалците од Уганда веруваат во митови и лаги за ХИВ поради пристрасните и ненаучни јавни образовни кампањи спроведени од владата. И покрај лагите кои ни беа кажани, сите луѓе имаат право на непристрасна превенција, нега, третман и поддршка.</p></blockquote>
<p>Да се биде геј во Африка сè уште е како да се биде во стомакот на ѕверот. Културата, религијата и хомофобијата насекаде, блогерите сметаат дека превентивните кампањи за ХИВ помеѓу МСМ треба да бидат активни и негативните геј стереотипи треба да се избегнуваат за да ги направат мажите хомосексуалци посигурни во сопствената заштита и владите треба барем да направат напор да се обидат и да ги спасат своите луѓе од мракот.<br />
Sebaspace <a href="http://afrogay.blogspot.com/2009/07/alarming-africa-male-gay-hiv-rate.html">ги сумира неговите чувства околу овие теми:</a></p>
<blockquote><p>За жал, не е веројатно дека било која африканска влада обрнува внимание или се труди да обрне внимание. Тоа навистина е криминал&#8230;…. сосема ѓаволски.</p></blockquote>
<p>Хомосексуалец од Уганда чувствува дека  <a href="http://gayuganda.blogspot.com/2009/07/price-we-pay.html">генерално и заедницата треба да плати</a>:</p>
<blockquote><p>Да бидеме фер и заедницата треба да плаќа со нас. Па, кој е виновен? Изгледа дека и вината можеме да ја расфрламе наоколу.</p></blockquote>
<p>Tamaku, кој ја напишал Дневникот на кенискиот хомосексуалец  <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/2009/07/not-bed-of-roses.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>ХИВ продолжува да се одмаздува и да пустоши во Суб-Сахарска Африка повеќе од било кој друг регион во светот и изгледа дека африканските мажи кои имаат односи со мажи се најмногу погодени.</p></blockquote>
<p>Еден од неговите читатели <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/2009/07/not-bed-of-roses.html?showComment=1248081103372#c2880360163883398365">го коментира овој пост:</a></p>
<blockquote><p>Несреќа е што програмите за ХИВ превенцијата во повеќето Субсахарски африкански земји сè уште се насочени кон хетеросексуалното мнозинство. Се до неодамна многумина мажи хомосексуалци веруваа дека ХИВ се пренесува само преку хетеросексуален однос. МСМ ќе имаат многу незаштитени односи со нивните машки партнери и бидејќи спијат само со една жена (најверојатно нивната сопруга), тие веруваат дека се е во ред.<br />
Ова е опортунистички вирус кој ја искористува секоја шанса која ќе му се даде и ректумот со неговото обилие со капилари, заедно со можноста од пукање е можеби и единствената најможна точка за инфекција.</p></blockquote>
<p>Истакнувајќи ја неприликата на хомосексуалците во Африка,<a href="http://madikazemi.blogspot.com/">The LGBT Asylum</a> постави напис напишан од  Edward Qooro насловен, <a href="http://madikazemi.blogspot.com/2009/07/activists-petition-un-over-violation-of.html">„Петиција на УН активистите поради прекршувањето на правата на хомосексуалците во Танзанија“</a>:</p>
<blockquote><p>Кампањите за човекови права дадоа извештај во Обединетите нации, жалејќи се против прекршувањето на правата на хомосексуалците, бисексуалците и трансексуалците (LGTB) во Танзанија.<br />
Извештајот беше предаден овој месец во Комитетот за човекови права на Обединетите Нации и бара потенцирање на социјалните и правните препреки кои ја намалуваат слободата на групите со ваков вид на социјални односи.<br />
Извештајот беше направен од три невладини организации: Центарот за промоција на човековите права во Источна Африка, Интернационалната комисија за  човекови права на хомосексулците и Глобални права.</p></blockquote>
<p>Tamaku, 3 месеци имаше анкета  <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/">на неговиот блог</a> со која ги прашуваше читателите дали хомосексуалноста треба да биде декриминализирана во Кенија. 41% рекоа „Не“ и 28% сметаа  дека за хомосексуалноста нема место во Кенија.  <a href="http://thegaykenyan.blogspot.com/2009/06/gay-community-and-government-in-uneasy.html">Еден пост од неговиот блог</a> покажа дека  96% од луѓето кои одговориле биле против хомосексуалноста:</p>
<blockquote><p>Сепак, опасноста од јавно непријателство е реална. Анкета  од 2005 во Кенија покажала дека 96% од испрашаните сметале дека хомосексуалноста била  навреда на нивните верувања.</p></blockquote>
<p>Повеќето млади хомосексуалци кои се гордеат со својот идентитет сега јавно зборуваат и бараат модел за натпревар. Афрохомосексуалeц од Нигерија кој  сега живее во САД  <a href="http://africangayexperience.blogspot.com/2009/07/what-i-seek.html">пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Сега Gen X живеат живот врз основа на она што медиумите им го даваат. Дали ова е она што значи да се биде геј? Одговорот е не, овде има позитивни примери на црни мажи хомосексуалци, некои се некои не се. Овие постари мажи можат да им бидат ментори на помладите, а не да бараат само секс од нив. Да ги охрабруваат да размислуваат позитивно и да го изградуваат својот талент и да го користат за добри цели.<br />
Ова е она што јас го барам како млад  афро - американски хомосексуалец. Барам ментор, пример, барам некој кој е подготвен да ги учи и да се грижи за младите хомосексуалци.<br />
ДАЛИ ТАМУ ИМА НЕКОЈ<br />
<a href="http://gaylifekenya.blogspot.com/2009/07/hiv-on-down-low-myth-reality.html">ХИВ е подла: Мит &amp; Реалност?</a>:</p></blockquote>
<blockquote><p>Мислам дека навлегуваме на опасно тло како што луѓето одбиваат да прифатат дека постојат луѓе со различна сексуална ориентација и поради тоа тие ги тераат луѓето да бидат злобни (некои).<br />
Она што луѓето не успеаја да го сфатат е дека хомосексуалците исто така се социјални суштества, како сите луѓе во светот, тие имаат потреба да сакаат и да бидат сакани и да почувствуваат телесно задоволство, па ако ги натераш на заборав и ги натераш да ја кријат својата сексуалност тоа ги става луѓето на ризик.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/08/06/2042/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Претставување на победниците од видео натпреварот за демократија</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 26 Jul 2009 10:10:51 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Замбија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Непал]]></category>
		<category><![CDATA[Обединети Арапски Емирати]]></category>
		<category><![CDATA[Острови Туркс и Каикос]]></category>
		<category><![CDATA[Полска]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[филипински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1932</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Што е демократија? Ова е прашањето кое повеќе од 900 учесници се обидоа да го одговорат преку нивните видеа, како одговор на Видео натрпеварот за демократија организирано од Американската влада и многу други партнери, кој беше отворен за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/22/democracy-video-challenge-winner-showcase/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Што е демократија? Ова е прашањето кое повеќе од 900 учесници се обидоа да го одговорат преку нивните видеа, како одговор на <a href="http://www.videochallenge.america.gov/index.html">Видео натрпеварот за демократија </a>организирано од<a href="http://www.america.gov/st/texttrans-english/2009/June/20090616152426eaifas0.7421228.html"> Американската влада</a> и многу други партнери, кој беше отворен за учесници од целиот свет. Преку нивниот YouTube канал, луѓето ги праќаа нивните видеа кои ја дополнуваа фразата <em>Демократија е..</em>. преку анимирани фотографии, снимки во живо или документарци не подолги од 3 минути. По процесот на селекција, беа избрани 18 финалисти и јавноста ги избра најдобрите 6, по еден од секој географски регион: Западната хемисфера, Европа, Средниот Исток/Северна Африка, Субсахарска Африка, Јужна и централна Азија, Источна Азија/Пацифик.</p>
<p><a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Hernando_de_Soto_Polar">Економистот Хернандо де Сото </a> се појавува во следното видео во кое им честита на победниците и им се заблагодарува на оние кои учествуваа: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/YoywlwwWOfc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/YoywlwwWOfc&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p><a href="http://www.videochallenge.america.gov/winners.html">Победниците</a> се:</p>
<p>Од Бразил, Ана<a href="http://www.youtube.com/user/ACSIsrael"> Каролина дос Сантос Израел</a>, студент по филм која ни покажува дека демократијата е консензус, дури и помеѓу два различни делови на истото тело: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/m12VDtxuoMs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/m12VDtxuoMs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Обединетите Арапски Емирати,<a href="http://www.youtube.com/user/rodinhamidi"> Родин Хамиди </a>е фотограф кој ни покажува дека за да се постигне демократија е потребен процес кој побарува многу голема упорност, бидејќи напорите може да не бидат ценети од оние на кои им се најмногу потребни: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/G9kv-ll5DzA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/G9kv-ll5DzA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Непал, <a href="http://www.youtube.com/user/cash0612">Тсеринг Чоден </a> ја прикажува демократијата како комуна помеѓу луѓе со различни грижи и потреби: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/p4eePiRAf5U&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/p4eePiRAf5U&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Полска,<a href="http://www.youtube.com/user/lluukk24"> Ликаз Созда</a>, илустратор кој ни покажува преку анимација како демократијата се вклопува во повеќе од еден концепт: </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/Arn8Fp1jyok&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Arn8Fp1jyok&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Од Фиипините, <a href="http://www.youtube.com/user/aissathesheriff">Мелиса Анџела Верзоса Пенафил</a>, режисер, ни прикажува различна перспектива на демократијата на поетски начин: можеби зборот демократија е премногу користен и на тој начин неговото значење се губи. </p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/tQRnhG3gSOo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/tQRnhG3gSOo&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>За крај, Од Замбија го имаме режисерот<a href="http://www.youtube.com/user/ourdemocracy"> Чанса Тембо</a>, кој накратко ја опишува демократијата како мешавина која е многу подобра од своите индивидуални состојки.</p>
<p><object data="http://www.youtube.com/v/5o4Yv3alIFQ&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/5o4Yv3alIFQ&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Им посакуваме многу среќа на победниците и се надеваме дека ќе имаме можност да ги следиме додека тие патуваат низ САД во октомври.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/26/1932/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Мозамбик: Напад врз претседателски кандидат</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1433</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1433#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 15 Jun 2009 14:50:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Мозамбик]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1433</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гунтер  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Блогерите од Мозамбик Карлос Сера [португалски] и Пауло Грањо [португалски] реагираа на нападот врз политичарот Давис Симанго кој се случи  вчера во пристанишниот град Накала, кој се наоѓа во северен Мозамбик. Партијата на Симанго (@mdmwiki) исто така реагираше на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гунтер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/mozambique-attack-on-presidential-candidate/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Блогерите од Мозамбик <a href="http://oficinadesociologia.blogspot.com/2009/06/inviabilizado-comicio-de-deviz-em.html" target="_self">Карлос Сера </a>[португалски] и <a href="http://antropocoiso.blogspot.com/2009/06/atentado-deviz-simango.html" target="_self">Пауло Грањо</a> [португалски] реагираа на нападот врз политичарот Давис Симанго кој се случи  вчера во пристанишниот град Накала, кој се наоѓа во северен Мозамбик. Партијата на Симанго <a href="http://www.twitter.com/mdmwiki" target="_self">(@mdmwiki) </a>исто така реагираше на нападот врз својот кандидат.</p>
<p>Симанго е градоначалник на Беира и на почетокот на оваа година ја основа партијата МДД (Мозамбиско демократско движење), <a href="http://globalvoicesonline.org/2008/09/12/mozambique-political-crisis-in-central-city-of-beira/" target="_self">откако се скара со традиционланата опозициона партија РЕНАМО.</a> Пред само неколку дена, тој и неговата партија ја потврдија планираното кандидирање за претседателскиот мандат и кампањата за изборите во октомври. Додека Симанго одеше на состанок на неговата партија, неколку лица од собраната толпа го грабнаа оружјето на полицијата и истрелаа куршум во неговата кола.</p>
<p>Тој избега неповреден, но медиумите известија дека тројца лица биле повредени, вклучувајќи и еден полицаец. Според првичните извештаи од независниот медиум на Мозамбик напаѓачите се членови на РЕНАМО.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1433/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
