<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Западна Европа</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/western-europe/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Видео: Светот го обележува паѓањето на Берлинскиот ѕид</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/23/2904</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/23/2904#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 23 Nov 2009 11:07:52 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Кипар]]></category>
		<category><![CDATA[Мексико]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2904</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 



Денеска е  20-тата годишнина од паѓањето на берлинскиот ѕид, комплексна безбедносна структура којашто некогаш ги делеше Источен и Западен Берлин во Германија. Денес, ние прикажуваме неколку од видеата кои беа  поставени ширум планетата, за да се [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/09/video-the-world-commemorates-the-fall-of-the-berlin-wall/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;">
<div id="attachment_105492" style="width: 310px; text-align: center;">
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Берлинскиот ѕид од Натали Мејнор" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/127094076_0624cc7780-300x214.jpg" alt="Берлинскиот ѕид од Натали Мејнор" width="300" height="214" /><p class="wp-caption-text">Берлинскиот ѕид од Натали Мејнор</p></div>
</div>
<p>Денеска е  <a href="http://www.mauerfall09.de/">20-тата годишнина од паѓањето на берлинскиот ѕид</a>, комплексна безбедносна структура којашто некогаш ги делеше Источен и Западен Берлин во Германија. Денес, ние прикажуваме неколку од видеата кои беа  поставени ширум планетата, за да се обележи овој датум и да се покаже што значеа бариерите не само во Германија, туку и низ целиот свет.</p>
<p>Во Германија, серија на гигантски домино парчиња од стиропор беа изградени за да бидат стопени, за да се означи крајот на студената војна. <a href="http://www.youtube.com/watch?v=rsDNfQqnET4">Ова видео од  NoCommentTV </a>ги покажува домината кои беа <a href="http://www.spiegel.de/international/germany/0,1518,615014,00.html">обоени од деца во Германија</a> и <a href="http://www.heiditrautmann.com/category.aspx?CID=2676368777">од уметници кои живеат во области каде поделбите и ѕидовите </a> беа подигнати. На ова друго видео, чијашто опција за вметнување (embed) беше затворена, може да видите како се топат домината со <a href="http://www.youtube.com/watch?v=0y5eGXy_laQ">кликање на овој линк на страната на YouTube.</a></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/rsDNfQqnET4&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/rsDNfQqnET4&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Во <a href="http://www.youtube.com/watch?v=hDCHrnZdwcs">Колумбија</a>, студентите го прикажаа паѓањето на ѕидот, со тоа што се менуваа во кршењето на бетонска плоча:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/hDCHrnZdwcs&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/hDCHrnZdwcs&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Од Германија, поддржувачот на топење домина, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=dKLiooarpkA">Annodomino2007</a> постави видео како негово лично оддолжување за падот на ѕидот и прославата од 10-годишнината по тој повод, што ја започна неговата страст за домина:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/dKLiooarpkA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/dKLiooarpkA&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=UF_o1KYQIWU">Во САД</a>, студентите изградија реплика на берлинскиот ѕид кој може да се опише како начин за подигање на свеста:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/UF_o1KYQIWU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/UF_o1KYQIWU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Од Мексико, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=kffLolfYcfU">VarinVxx постави видео</a> прикажувајќи друг ѕид кој сè уште стои:<em>Не е Берлин, не е Палестина туку е Ѕидот на срамот на границата меѓу САД и Мексико </em>:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/kffLolfYcfU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/kffLolfYcfU&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=cGpVyCovo70">Криста Шилер </a>исто така прави споредба меѓу ѕидот во Мексико и берлинскиот ѕид, но во овој случај, не се задржува само на миграцијата на луѓето туку се осврнува и од гледна точка на зачувувањето на дивиот свет:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/cGpVyCovo70&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/cGpVyCovo70&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Овој обид за <a href="http://www.youtube.com/watch?v=7QeaIChuJ4c">документарец од  Ziashere</a> ни прикажува како некои ѕидови сè уште стојат. Во овој случај во Ирска:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="261" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/7QeaIChuJ4c&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="261" src="http://www.youtube.com/v/7QeaIChuJ4c&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Последното видео е старо 2 години но е сè уште релевантно:<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Pu4OztB_Zyo"> adamfilmaker</a> интервјуира млади луѓе од северот и југот на ѕидот во Никозија на Кипар, кој е зелена зона во која патролираат сини шлемови-сили на ОН; тој ги дели турските и грчките Кипрани и го заслужува името <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Nicosia">последниот поделен главен град на светот.</a></p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Pu4OztB_Zyo&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Pu4OztB_Zyo&amp;hl=es&amp;fs=1&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><small><a href="http://www.flickr.com/photos/nataliemaynor/127094076/">Фотографија од Натали Мејнор </a> објавена според дозволата на Криејтив Комонс.</small></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/23/2904/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Данска: На имигрантите им се нудат пари за да ја напуштат земјата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 16 Nov 2009 15:27:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Данска]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[дански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2910</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСолана Ларсен  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Данска им нуди 100 000 дански крони (20 000 американски долари) на имигрантите од „незападните“ земји кои доброволно ќе се откажат од нивното право на резиденција и ќе си отидат „дома“. Ова е само една од многуте креативни [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/11/denmark-immigrants-offered-money-to-leave-the-country/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Данска <a href="http://http://www.dailymail.co.uk/news/worldnews/article-1226698/Denmark-pay-immigrants-12-000-home-wont-assimilate.html?ITO=1490">им нуди </a>100 000 дански крони (20 000 американски долари) на имигрантите од „незападните“ земји кои доброволно ќе се откажат од нивното право на резиденција и ќе си отидат „дома“. Ова е само една од многуте креативни иницијативи предводена од страна на анти-имигрантската Данска народна партија за да ги натераат странците – а, особено муслиманите – да се почувствуваат недобредојдени во оваа <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Denmark">мала европска земја од 5,5 милиони жители.</a></p>
<p>Според Данската народна партија, коалициски партнер со две владејачки десноориентирани партии на данската влада, тоа што им плаќаат на имигрантите да ја напуштат Данска ќе им <a href="http://www.tv2east.dk/artikler/udlaendinge-faar-100000-kr-tage-hjem">заштети пари за социјални услуги и проблеми</a> доколку се гледа на долгорочни патеки. „Тоа што во данското општество има неадаптирани имигранти чини доста пари“, рече финансискиот портпарол на партијата, Кристијан Тулесен Дал. Настрана се кренати фондови за кампањи од локалните власти кои сакаат да ги охрабрат имигрантите да ја напуштат земјата. Владата сè уште нема пресметано колку луѓе можат да очекуваат да ја прифатат понудата.</p>
<p>Околу <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Denmark#Demographics">10% од населението</a> во Данска се имигранти или се потомци на имигранти вклучувајќи ги и соседните земји, како и остатокот од светот. Основен проблем во политиката и во медиумите во изминативе неколку години беше „интеграцијата“ на муслиманите и другите незападни имигранти и тензијата од судирот на културите. Данските политичари ги направија едни од најстрогите имиграциски закони во цела Европа и продолжуваат да добиваат поени за тоа на изборите.<strong> </strong></p>
<p><strong>Колку, за да заминат од земјата?</strong></p>
<p><img class="alignright size-full wp-image-2912" title="facebook-page-screenshot-300x262" src="http://mk.globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/facebook-page-screenshot-300x2621.png" alt="facebook-page-screenshot-300x262" width="300" height="262" />Како одговор, беше креирана една <a href="http://www.facebook.com/group.php?v=wall&amp;ref=search&amp;gid=191919317436">саркастична Фејсбук група</a> која протестира на овој закон, за да собере 100 000 крони за да и платат на лидерката на Данската народна партија, Пиа Кјерсгард за да замине од земјата.</p>
<p>Групата има повеќе од 16 000 членови, а на ознаката стои, „100 000  крони драги пријатели – и можеби ќе си оди“. Создавачите на групата ветуваат дека дополнително ќе понудат пари коишто ќе се соберат за Министерката за интеграции, Бирте Хорнбек од владејачката Либерална партија, во случај и таа да не е подложна да ја напушти земјата.</p>
<p>Дебатата на Фејсбук е жестока. Некои и досетливо коментираат за тоа кој друг треба да биде истеран од земјата или што друго треба да им се случи, додека други сметаат дека понудата на данската влада е великодушна понуда и треба добро да биде прифатена од страна на имигрантите кои се несреќни во Данска и би сакале да си заминат. Еден коментар вели дека не се согласува со оваа група и ги потсетува сите дека слична политика имало пред неколку години, но сумата на пари што се нудела била само 10 пати помала.</p>
<p>Коментарот на Фејсбук на дон Корнали Јоргенсен вели:</p>
<blockquote><p>Jeg har måske misforstået konceptet?<br />
Drejer det sig ikke om et lovforslag som giver ikke-integrerbare udlændige mulighed for at sige ja-tak, til en check på 100.000 kr. mod tilsagn om frivilligt at rejse hjem til deres oprindelsesland? Umidelbart virker det storsindet og absolut humanistisk, da vi må formode at 100.000… kr. er en anseelig formue i det pågældende land, og nok til at starte en anstændig tilværelse i det land som de tilsyneladende har så stærk tilknytning til…</p></blockquote>
<div class="translation">Можеби не сум го разбрал концептот?<br />
Дали се работи за закон кој им овозможува на неприспособените странци да кажат „да, молам“ на чек од 100 000 крони за доброволно да заминат дома во нивната земја? Се чини благородно и сосема хуманитарно бидејќи мораме да признаеме дека 100 000 крони се мало богатство во таа земја и доволно да се започне една пристојна егзистенција во земјата каде, очигледно, тие имаат силна поврзаност&#8230;</div>
<p><strong>Пензионерите мораат да го пријават патувањето доколку е подолго од 2 месеца</strong><br />
Овој месец се преговара за уште една иницијатива на Данската народна партија, а тоа е законот што ќе <a href="http://www.berlingske.dk/politik/meldepligt-til-alle-pensionister">наложува за сите пензионери во Данска</a> да пријават на нивната градска власт доколку планираат да ја напуштат Данска повеќе од два месеца. Наводно, целта е да ги сопрат луѓето „на пример Ирачаните“ да добиваат пензии во Данска додека тие можеби примаат плати во друга земја истовремено. Најпознат пример е оној на ирачко-данската политичарка Самиа Азиз Мохамад, која ја открија дека добива пензија додека заработувала висока плата од ирачкиот парламент. Таа ги <a href="http://politiken.dk/indland/article812531.ece">вратила парите</a> на данската влада. <a href="http://politiken.dk/indland/article761845.ece">Уште еден пензионер</a> бил откриен од страна на данските медиуми како заработува плата од киргистанскиот парламент.</p>
<p>Членовите на парламентот и на Либералната и на Данската народна партија велат дека новите рестрикции исто така, ќе ги намалат и посетите на лажните бегалци во нивните матични земји, а и репатријацијата на семејните членови кои поминуваат предолго време во странство.</p>
<p>Фактот дека сите дански пензионери ќе бидат осомничени за измама е нешто за кое најголемото здружение на постари луѓе во Данска, ДанЕјџ, <a href="http://www.kristeligt-dagblad.dk/artikel/345067:Danmark--Pensionister-raser-over-ny-meldepligt">отворено покажува гнев</a>. <a href="http://debat.bt.dk/index.php?id=1&amp;view=single_thread&amp;cat_uid=3&amp;conf_uid=65&amp;thread_uid=23198&amp;page=1">Многу коментари на статиите во весниците</a> го поддржуваат владиниот обид да се намалат измамите, додека други прават споредби со забраните за патување во Источна Германија порано.</p>
<p>Еден дански блогер, <a href="http://sitestory.dk/wordpress/2009/11/08/pensionisters-meldepligt-er-chikane-og-tom-signalpolitik/">Ерик Бентзен</a>, вели:</p>
<blockquote><p>Enhver kan sige sig selv, at meldepligten ikke dæmmer op for noget som helst, da den ikke indebærer nogen form for effektiv kontrol.<br />
Det er ren chikane og tom signalpolitik, som øger kommunernes administrative arbejde til ingen verdens nytte.<br />
Reglen er så amøbeintelligent, at den forhåbentlig giver bagslag, næste gang pensionisterne skal til stemmeurnerne.</p></blockquote>
<div class="translation">Секој може да види дека новото правило за пријавување на отсутноста нема да ги запре измамите бидејќи не вклучува некоја делотворна контрола.<br />
Ова е чисто малтретирање и празна симболична политика што ја зголемува работата на администрацијата на локалната влада без некоја очигледна причина.<br />
Ова правило е толку неинтелигентно што ќе резултира во контра реакција следниот пат кога пензионерите ќе гласаат.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/16/2910/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Бременоста и затворите: Здравјето на жените и нивните права позади решетки</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2009 09:22:31 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[SPECIAL]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Лаос]]></category>
		<category><![CDATA[Перу]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2887</guid>
		<description><![CDATA[Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот?
Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права? Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Јулијана Ринкон Парра</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/24/pregnancy-and-prisons-womens-health-and-rights-behind-bars/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" title="бремена жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/2044749780_4ade9e2e3f-300x225.jpg" alt="" width="300" height="225" /></p>
<p><strong>Дали сите бремени жени заслужуваат еднакви човекови права, или пак бремените жени во затвор се лишани од овие права?</strong></p>
<p>Се поставуваат неколку прашања кога станува збор за правото на бремената жена да живее и да го одгледува своето дете кога е обвинета за некаков криминал:</p>
<ul>
<li> Како е да бидат бремени и да го родат своето дете зад решетки?</li>
<li> Треба ли тие да бидат приоритет кога има и други жени надвор од затворите без медицинска помош?</li>
<li> Дали мајчинството треба да надвладее над другите правни состојби за да се исполнат човековите права на една бремена жена?</li>
</ul>
<p><strong>САД: жените на пораѓај повеќе да не бидат врзувани.</strong></p>
<p>Можете ли да си замислите жена како раѓа дете со рацете во лисици и нозете врзани за креветот? <a href="http://http://www.rhrealitycheck.org/user/malika-sadaa-saar">Малика Саада Саар</a>, основач и извршен директор на <a href="http://www.rebeccaproject.org/">Ребека проект за човекови права (Rebecca Project for Human Rights)</a>, <a href="http://www.rhrealitycheck.org/blog/2009/10/06/in-labor-and-in-chains">ни раскажува</a> за оваа честа појава што се случува во Соединетите Американски Држави, каде бремените жени кои ја отслужуваат затворската казна рутински се врзуваат за време на пораѓајот, појава во некои затвори, иако опасна за здравјето и на мајката и на детето. Следува <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8">видео интервју</a> во истиот натпис напишан за RH Reality Check, интернет заедница за сексуалното и репродуктивното здравје и правата која обработува информации и анализи за репродуктивното здравје:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/CWj1uHdxnt8&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=CWj1uHdxnt8&amp;feature=player_embedded"></a><br />
<strong>Што се случува со бебето на затвореничката по раѓањето?</strong></p>
<p>Различни земји имаат различни регулативи кога станува збор за децата во затвор. На пример, во Аргентина, според Ајинтем (Ajintem), портал за информации за миграциски прашања, <a href="http://portal.ajintem.com/archivo/80-argentina-prision-domiciliaria-para-embarazadas-y-madres.html">бил донесен закон</a> минатата година според кој бремените жени, жените со деца под 5 години и оние со хендикепирани деца ќе бидат бенефицирани со тоа што затворската казна ќе ја отслужуваат во домашен притвор. Овој закон е од корист не само за мајката, која во затвор не би добила соодветна здравствена нега за време на нејзината бременост, туку исто така, и детето, кое или ќе било одгледувано во несигурна средина лишено од слобода со слаби лекарски контроли и храна или би било одгледувано одделено од мајката, ситуација што носи други проблеми. Како и да е, пораката е за судиите што треба да го следат законот и да го дозволат ова само на оние жени кои не биле вклучени во насилен криминал, со цел другите да не ја гледаат бременоста како билет за излез од затвор.</p>
<p>На Канарските острови, според блогот Prisiones y Penas, кој пишува за теми поврзани со затворите, на жените <a href="http://prisionesypenas.blogspot.com/2009/09/detenidas-con-hijos-en-carceles.html">им е дозволено да ги чуваат своите деца до три годишна возраст</a> со нив во ќелиите, но во друштво со други затворенички, што не е најдобра околина за детето. Така, на бремените жени или жените со деца под три години пред самото влегување во затворот им се кажува дека не е добро детето да порасне позади решетки и на таквите им е дадена и опцијата да го испратат детето кај други членови од семејството. Истото се случува и во <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUSTRE5085ZV20090109">Перу</a> и <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">Русија</a>. Во САД постојат само два затвора каде ова е дозволено, во Њујорк и Небраска, <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">како што информира познатата фотограферка Џејн Евели Атвуд </a>во нејзиниот триделен фото документарец за <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/">Амнести Интернешнл, (Amnesty International) наречен Премногу време (Too Much Time)</a>, каде што таа посетила десетици затвори низ целиот свет за да ги снима и документира животите на затворениците.</p>
<p>Зошто затворскиот систем во САД, главно, не им дозволува на жените да ги чуваат своите бебиња со себе? Атвуд објаснува дека поради ситуацијата на заложништво, ова не е дозволено. На блогот <a href="http://prisonphotography.wordpress.com/2009/10/07/women-behind-bars-jane-evelyn-atwoods-too-much-time/">Prison Photography Blog се пишува за овој проблем</a>:</p>
<blockquote><p>Децата не се примаат во затворот со исклучок на два затвора во САД. Заканата по безбедноста на детето е наведена како причина: животот на детето во затвор е ранлив и постојано е цел на заложништво. Ако се земат предвид кривичните системи во другите земји ова тврдење е помалку лажно.</p></blockquote>
<p>Документарецот на Атвуд во страницата на Амнести Интернешнл го претставува и процесот на раѓање при што мајката е врзана како што беше кажано во <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/f_vanbab.html">Бебето на Ванеса</a> и она за затворските системи и <a href="http://www.amnestyusa.org/women/custody/toomuchtime/pt_02/e_moms.html">мајчинството</a>, со фотографии на жени, додека фотографот чита есеј за нејзините искуства при посетата на затворите и фотографирањето.<strong></strong></p>
<p><strong>Бременоста како средство за пазарење?</strong></p>
<p>Зошто правата на бремените жени во затвор се толку полемични? Во Русија Денес (Russia Today), руски телевизиски канал, се спомнува <a href="http://russiatoday.com/Top_News/2009-07-27/russia-s-prison-born-children-marked-for-life.html">овој проблем</a> кога се дискутира за децата кои се родени и растат во русиот затворски систем:</p>
<blockquote><p>Скептиците сметаат дека мајките намерно остануваат бремени едноставно за да си го олеснат животот во затвор. Болничко отсуство, потоа време кое по распоред треба да го поминат со своето дете – подобро е ова отколку седењето во камена ќелија, велат тие.</p></blockquote>
<p>А, има и жени за кои бременоста е единствениот начин да одбегнат казна, каков што беше случајот во јуни, кога една Британка затворена и осудена на смрт во Лаос поради шверцување на дрога забремени во затвор и го одбегна егзекутирањето, бидејќи владата на Лаос не може да егзекутира бремена жена. <a href="http://www.dailyexpress.co.uk/posts/view/105278/No-firing-squad-for-girl-who-fell-pregnant-in-jail">Според</a> Дејли Експрес (Daily Express), британски дневен весник, таа вештачки била оплодена „за да си обезбеди поблага казна“.<strong></strong></p>
<p><strong>Со нивни зборови: Жените раскажуваат за нивните деца и животот во затвор.</strong></p>
<p>Гералдин Родригез (Geraldin Rodríguez), Аргентинка во еквадорскиот затвор поради трговија со дрога му ја раскажува на <a href="http://http://marcosbrugiati.blogspot.com/2009/07/carcel-de-mujeres.html">Маркос Бругиати (Marcos Brugiati)</a>, писател кој  придонесува за уметничката интернет публикација <a href="http://http://www.indexarte.com.ar/noticias/562/las-rejas-de-la-carcel-el-arte-de-la-espera.htm">Пластика-Аргентина (Plastica-Argentina)</a>, својата приказната за глумењето, забременувањето и раѓањето на нејзиното дете во затвор. Иако и било дозволено да го чува бебето со нејзе, таа решила дека на детето потребно му е да расте во слобода:</p>
<blockquote><p>“Decidí que salga para vivir, tenía miedo que sufra de grande los traumas que hoy tengo. Se lo llevó al año mi hermano quien se hice cargo con su esposa”.</p></blockquote>
<div class="translation">Сметав дека тој треба да замине за да живее, се плашев дека ќе страда од истите трауми што јас ги имам денес. По една година брат ми го зеде и сега се грижи за него заедно  со неговата сопруга.</div>
<p>Јувинет е <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">во шпански затвор</a>, а била бремена кога ја затвориле за трговија со дрога. Ја раскажува својата приказна на еден регионален шпански весник, <a href="http://http://www.nortecastilla.es/20080908/vida/quedarse-embarazada-prision-irresponsable-20080908.html">Нортекастија (NorteCastilla)</a>. Три години по раѓањето на нејзиното бебе во затвор, нејзиното дете морало да ја напушти и било испратено во семејство што го посвоило. Јувинет ја гледа својата ќерка секои 15 дена, а секои два месеца добива две слободни недели за да помине некое време со неа. Како и да е, работите не се движат кон подобро: постои можност Јувинет да биде депортирана во нејзиниот роден Бразил, а таа се плаши за последиците што оваа промена ќе ги наметне врз нејзиното дете. Таа ги советува жените кои решаваат да забременат додека се во затвор.</p>
<blockquote><p>-Intento convencerlas para que no se queden en estado dentro porque ver a un niño privado de libertad es muy duro, es irresponsable. Ellos no tienen que pagar nuestros errores.</p></blockquote>
<div class="translation">Се обидувам да ги убедам да не забременуваат додека се во затвор бидејќи тешко е да го гледате детето лишено од слобода, тоа е неодговорно. Тие не мораат да плаќаат за нашите грешки.</div>
<p>Во <em><a href="http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Жените и затворот</a></em>, веб-локација за визуелизација на искуствата на жените во затворскиот систем, затвореничката <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/kebby-warner.html">Кеби Варнер</a> зборува за нејзината бременост додека одлежувала казна во американскиот затвор и за тоа како била третирана додека била бремена, додека се пораѓала и потоа, кога нејзиното дете било одделено од нејзе. Еве еден извадок во кој таа го опишува процесот на раѓањето:</p>
<blockquote><p>За време на пораѓајот никому не му беше дозволено да влезе во породилната сала. Моето семејство не знаеше дека ќе се пораѓам сè додека не ја напуштив болницата. За време на трите дена таму некои од стражарите остануваа во собата, а кога најголемиот дел од времето, сестрите ги замолуваа да седат надвор пред вратата, тие се жалеа. Слушав ужасни приказни за жени кои биле врзувани за креветот. Многу сум благодарна што ова не го искусив. Повеќето од сестрите човечки се однесуваа кон мене, а не како кон затвореник.</p></blockquote>
<p>Можете да прочитате повеќе сведочења за растењето со еден родител во затвор и различните влијанија врз децата чии мајки се во затвор <a href="http://http://www.womenandprison.org/motherhood/index.html">на Жените и затворот</a>.<br />
Па, што мислите? Со толку бремени жени во светот кои не добиваат соодветна здравствена нега треба ли да се преземат дополнителни мерки кои ќе им бидат од корист на бремените жени во затвор? Постои ли разлика помеѓу мајките кои отслужуваат казна во затворите и оние надвор од нив? Треба ли различно да се третираат?</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/11/2887/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>ИКТ за развој: Кога мобилните телефони се поврзуваат со компјутерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 02 Nov 2009 10:31:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2832</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во еден претходен пост, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/20/ict4d-when-mobile-phones-link-with-computers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во еден претходен <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/12/what-future-for-ict4d/">пост</a>, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови проекти околу информатичките и комуникациските технологии.</p>
<p>Наша основна тема е истражување како ИКТ влијае на човековиот развој. Има многу кои велат дека врската со интернет или со технологиите за мобилни телефони ќе го зголеми учеството на луѓето во власта, во економијата, во образованието, а со тоа и ќе си го зголемат и животниот стандард</p>
<p>Технологијата и пристапот до интернетот напреднаа толку многу во изминативе години, што некој ќе рече дека повеќе не постои прашањето за тоа дали луѓето во оддалечените подрачја наскоро ќе комуницираат онлајн. Подобро би било да зборуваме за тоа какви форми на комуникација ќе го заземат местото.</p>
<p>Блогерот од Mainstreaming ICT  кој е базиран на Велика Британија, вели дека сега е време да се интегрираат <a href="http://mainstreamingict.org/2009/06/technology-for-social-change-social-good-community-mobile-channels/">мобилните телефони и компјутерите</a>.</p>
<blockquote><p>Интернетот и мобилните телефони се и комуникациски и информатички технологии и затоа има смисла да се направи обид тие да интегрираат. Ние веќе неколку години се обидувавме да ги интегрираме, со ограничен успех, но конечно интернетот станува се пошироко достапен и употребуван на голем број мобилни апарати, за реално ниска цена во многу земји.</p>
<p>Се разбира прелистувачот за интернет базиран за мобилен е сосема поинакво искуство. Мораш да размислуваш на различен начин – на пример:</p>
<ul>
<li>Наместо имејл – помисли на СМС</li>
<li>Наместо екран од компјутер – помисли на екран од мобилен</li>
<li>Наместо огромна функционалност – помисли на најважната функционалност и едноставност</li>
<li>Наместо блескави работи и голем опсег (bandwidth) – помисли на едноставен дизајн и мал опсег</li>
</ul>
<p>&#8230;.Тоа има смисла за најпрво да погледнеме на поврзувањето со големите социјални мрежи како Facebook, MySpace и Ning, сите тие имаат интерфејс за на мобилен телефон но&#8230; сајтовите не беа оригинално дизајнирани за да изгледаат добро и на мобилен уред и според мое мислење тоа навистина се забележува.</p></blockquote>
<p>Мал опсег? Нема проблем</p>
<p>Еден голем проблем со кој се соочуваат корисниците на интернет во светот во развој е комбинацијата од бавна конекција (или пречки во конекција) и интезивно-графички веб сајтови. Сатовите за вести и сајтовите за социјално вмрежување се често најлошите прекршувачи. (<a href="http://www.web2fordev.net/component/content/article/1-latest-news/69-social-networks">Еве</a> една убава листа на популарноста на разни сајтови за социјално вмрежување во Африка и Азија)</p>
<p>Кристијан Креутз на блогот Crisscrossed има теорија дека апликациите не се преведени на светските јазици, затоа што многу луѓе не можат да читаат популарни сајтови. Причината? Вчитувањето на страните траат предолго за луѓето со несигурни конекции.</p>
<p>Еве неколку <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">примери</a>:</p>
<blockquote><p>- Проверувањето на Facebook профил  или барем пристап до страната за најава, <a href="http://tools.pingdom.com/fpt/?url=http://www.facebook.com&amp;treeview=0&amp;column=objectID&amp;order=1&amp;type=0&amp;save=true">која самата има околу 800 килобајти</a>, од интернет кафе, каде што мораш да плаќаш за минута, може да потрае и по 3 минути со dial up модемска конекција.<br />
- Прикачување на видео или аудио материјали е речиси невозможно со конекција со мал опсег и може да ве чини многу, кога тарифата се мери по зафатнина наместо по време.<br />
- Овој блог е базиран на Wordpress, која е одлична алатка со отворен код, но за жал не е направен за  dial up конекциите. Ако сакате да објавите нов пост на Wordpress (2.7.1) морате прво да преземете 750 килобајти.</p>
<p>За жал дури и заедницата за бесплатен и слободен софтвер има многу мала активност околу решенијата за мал опсег.</p></blockquote>
<p>Блогот Aid Worker Daily, со седиште надвор од САД, најде <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/16/the-loband-option/">решение </a>за гледање на овие сајтови кои бавно се вчитуваат:</p>
<blockquote><p>Не сум сигурен колку од вас се запознаени со <a href="http://www.loband.org/loband/main">Loband </a>но тоа е една од најдобрите опции за гледање на сајтови преку конекции со мал опсег. Ги отстранува сите слики, форматирања, итн. и те остава само со текст кој ви го дава страната која сè уште е прилично читлива. Можете да го погледнете Aid Worker Daily преку Loband <a href="http://www.loband.org/loband/filter/com/aidworkerdaily?_ab_request=Go">тука</a>. Loband е потомство на гении од <a href="http://www.aptivate.org/Home.html">Aptivate</a>.  (Секако, ако користите <a href="http://www.mozilla.com/en-US/firefox/">Firefox</a> секогаш можете да отидете во алатки-&gt; опции -&gt; содржини и да го исклучите „вчитување на сликите автоматски“.</p></blockquote>
<p><a href=”http://www.loband.org/loband/filter/org/globalvoicesonline?_ab_request=Go”>Еве ја</a> главната страна на Global Voice Online преку Loband.</p>
<p>Crisscrossed наведува други продукти за <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">конекции</a> со мал опсег.</p>
<blockquote><p>Една навистина одлична иницијатива е <a href="http://www.maneno.org/">Maneno</a>, кој не само што <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/22/maneno-a-lightweight-blogging-platform-for-folks-heading-to-the-field/">се обидува да обезбеди решение за блогирање преку мал опсег </a>во Африка, туку исто така се фокусира на понудување на повеќејазични опции, нагласувајќи различни африкански јазици како што се<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bambara_language"> бамананкан</a> и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Swahili_language">свахили</a>, преку француски, англиски, арапски и португалски. Неодамна стапив во контакт со Maneno и нивниот тим ме увери дека нивниот систем е направен со мал опсег, 13 килобајти без слики или 33 килобајти со слики&#8230;&#8230;. Twitter може да направи разлика бидејќи ви дозволува да испраќате и добивате пораки преку мобилен телефон. Но, за жал, <a href="http://www.e-stas.org/">Twitter пред некое време се откажа од својата услуга за бесплатни СМС пораки</a>. Го прашав еден од основачите на Twitter, Џек Дорси, на <a href="https://twitter.com/ckreutz/status/1400518666">e-stats конференцијата, кога беспатниот сервис ќе биде вратен</a>, на што тој одговори „на средина на годината“. Останува прашањето „што  може да се каже со 140 карактери?“  Прилично многу <a href="http://www.netsquared.org/projects/mobile-voices">кога ќе се погледне во Mobile Voices проектот</a> на кој само што му се приклучи предизвикот Netsquared N2Y2.</p>
<p>Но, едно е сигурно, само затоа што имате конекција со мал опсег, тоа не значи дека сакате да гледате здодевни сајтови базирани само на текст. Постојат различни начини да се направат веб сајтовите привлечни, а сепак значително да се намали големината на податоците. Aptivate <a href="http://www.aptivate.org/webguidelines/Home.html">има одлични насоки за дизајнирање за сајтови кои би се отворале од конекции со мал опсег</a>.</p></blockquote>
<p>Целосно разоткривање: Maneno, повеќе-јазичната платформа за блогирање преку мал опсег е во еден дел водена од тројца автори на Global Voices. <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/03/maneno-a-multilingual-blogging-platform-built-for-african-bloggers/">Еве</a> еден GV пост за тоа.<strong></strong></p>
<p><strong>Микро-блогирање за забава и профит</strong></p>
<p>Луѓето сакаат микро-блогирање, популаризирано преку сајтови како Twitter и политички ориентираниот Yammer, затоа што е брзо и релативно бара мал опсег. Побрзо е и полесно од имејл и многу често е поинформативно. Микро-блогирањето го промени начинот на однесувањето на групите околу <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/03/25/why-microblogging-might-prove-a-good-fit-for-aid-agencies/">справувањето со кризи</a>, <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1449 ">покривањето на настани</a> и застапување на проблеми.</p>
<p>Но, не секој сакаат да се обиде да микро-блогира на големите сајтови, поради недостаток од приватност. Постојат голем број технологии кои овозможуваат организациите да стават микро-блогови за нивна сопствена употреба за да се овозможи изградба на заедница на интернет.</p>
<p>Луис Греј, американско ориентиран блогер, ја <a href="http://blog.louisgray.com/2008/08/identica-and-power-of-microbranded.html">објаснува</a> платформа на Laconi.ca, која тој ја опишува како „група Twitter“ – зборување со посебна заедница, а не на цел свет.</p>
<blockquote><p>Па, всушност тоа е повеќе концепт за мала заедница – вашиот бизнис всушност може да изгради заедници надвор од овој протокол, почнувајќи со софтверот кој Identi.ca го има обезбедено. Identi.ca и Twitter се многу големи заедници. Луѓето од сите видови и вкусови се на овие сервиси. Овие сервиси се добри за тоа – ова е одличен начин да се изградат односи, да запознаеш нови луѓе,  и да најдеш информации. Како и да е, не постои начин во моментов за мене да се дружам само оние со ист вкус или култури. На пример, ако јас следам рагби а вие не, вие нема да бидете заинтересирани за деталите од мечот што го гледам&#8230;..</p>
<p>Сега, што ако (спортската мрежата од САД) <a href="http://espn.go.com/">ESPN</a> требаше да започне верзија на Laconi.ca само за љубителите на спорт? Би била потребна само едноставна инсталација на Laconi.ca и малку брендирање на нивното лого, изглед и чувство и наеднаш целата заедница на љубители на спортот ќе ја споделуваат  својата љубов кон спортот, комуницирајќи обострано, и покажувајќи на другите љубители на спортот  што тие прават во нивниот живот. Во исто време, тие сè уште би можеле да ги следат сите пријатели што ги следат и на Laconi.ca, па дури и други заедници со разни интереси, и сето ова на ESPN спортската заедница, додека се на сајтот на ESPN. Замислете ако оваа иста техника беше лансирана и за мајки, татковци, религии или само во вашето локално предградие или пак град.</p></blockquote>
<p><a href="http://staynalive.com/articles/2008/08/15/laconicas-not-the-only-cool-kid-in-town-introducing-openmicroblogger/">Еве</a> еден напис во друга платформа за микро-блогирање со отворен код: OpenMicroblogger.org<strong></strong></p>
<p><strong>Мојот мобилен телефон, мој пријател</strong></p>
<p>Последниот пост во оваа серија започна со аргумент дека ние треба да ја обновиме старата приказна за рибарот кој го користел својот мобилен телефон за да најде највисока продажна цена за неговиот производ. Назад на блогот Crisscrossed, <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/05/11/mobile-activism-in-africa/">еве</a> еден нов пост за тоа за што го прави мобилниот телефон толку значаен.</p>
<blockquote><p>Тој е толку посебен, бидејќи ги комбинира сите поранешни медиуми, како што се телефонот, интернетот, дури и радиото и телевизијата и со него може да се:<br />
1.    Комуницира и прима информации (радио,телевизија и интернет)<br />
2.    Документира и собира информации<br />
3.    Објавува информации, во текст, аудио и видео материјали<br />
4.    Може да се вмрежува на различни начини на peer-to-peer основа</p></blockquote>
<p>Тој исто така истакна дека мобилниот телефон ќе помогне да се оформи јавната свест, овозможувајќи им на граѓаните <a href="http://voicesofafrica.africanews.com/site/Guinness_factory_pollutes_water_sources/list_messages/21566">новинарите да сликаат</a>. Телефоните им овозможуваат на луѓето да учествуваат во радио програмите и преку кампањи базирани преку СМС. И тие им овозможуваат на луѓето <a href="http://www.kubatana.net/html/ff/ff_cont.asp">да го следат изборниот процес</a>.</p>
<p>Патрик Меир, од групата DigiActive <a href="http://www.slideshare.net/iRevolution/digi-active-for-mobile-active-2008-final-presentation">тврди</a> дека луѓето сега можат да станата активисти едноставно со употреба на мобилен телефон. Телефоните се употребени да се организираат и координираат протести – конкретно во Филипините, Шпанија и Пакистан. Мобилните телефони, исто така се употребуваат за документирање на прекршувањата на човековите права, во Египет, Тибет и Мароко.</p>
<p>Но проблемите постојат. Цената за СМС комуникација е многу висока, <a href="http://afromusing.com/2009/10/09/its-2009-mobile-costs-should-be-lower-yes-its-a-bit-of-a-rant/">особено во Африка</a>. Мобилните мрежи можат да бидат контролирани од страна на владата, вели Ктрутз. Мобилните оператори се во бизнисот да заработат пари, а не за да ги олеснат протесни маршови.</p>
<p><strong>Испраќање на стотици СМС пораки</strong></p>
<p>FrontlineSMS дистрибуира програма со која на корисниците им овозможува да испраќаат и примаат SMS пораки во големи групи, без притоа да се приклучат на интернет.</p>
<p><a href="http://pulseandsignal.com/2009/07/17/can-your-cell-phone-change-lives/">Еве</a> еден напис во блогот Pulse + Signal за проект на  FrontlineSMS во Малави, каде што се <a href="http://venturebeat.com/2009/09/03/phones-deliver-doctors-orders-in-africa-with-frontlinesms/">дистрибуираат</a> мобилни телефони за докторите во болниците да можат да комуницираат со здравствените работници по селата.</p>
<blockquote><p>И покрај целиот технолошки развој околу овие командни портабл центри за комуникација ние сме во точката на јавниот/глобалниот здравствен свет каде тешко дека нешто од тоа е важно.</p>
<p>Голема количина од м-Здравство (мобилно здравство) влијанието се фокусира на земјите во развој и со мали ресурси, каде што бројни здравствени проблеми треба да се решат. Корисната технологија која стапува во игра е СМС (сервис за куси пораки).  Кратко наречени пораки, СМС пораките се една од повеќето основни аспекти на мобилниот телефон, каде што внесените податоци можат да се испраќаат и примаат обострано помеѓу два телефони. Овој сервис беше од огромно значење во имплементацијата на иницијативите за поефикасно здравство низ светот.</p></blockquote>
<p>Најпосле, видео како вработените од FrontlineSMS обучуваат здравствени работници од заедницата употребувајќи СМС технологии.<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Ветувањата на ИКТ за луѓето со хендикеп</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 21 Oct 2009 12:18:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2798</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и рече на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.
За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и <a href="http://www.thenutgraph.com/a-disabled-friendly-website">рече</a> на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.</p>
<blockquote><p>За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала Лумпур, тој со леснотија разговараше на Skype со уште еден слеп пријател, кој присуствуваше  на конференција во Лос Анџелес. Кога тој отвора имејл, JAWS софтверот (софтвер за работење преку говор) инсталиран на неговиот Lenovo лаптоп, ја вчитува содржината во роботски глас, на кој тој изгледа многу навикнат. Кога му беше кажано дека Nut Graph работи на инкорпорирање на карактеристики на нивниот веб сајт за полесен пристап од страна на лицата со хендикеп, тој го посети веб сајтот за да дознае  колку е достапен на неговиот читач од екран и навигација на тастатурата и овозможи корисен фидбек. Рахим се потпира на интернетот за имејл, за да разговара со пријатели и контакти на Yahoo месинџер и Skype, што е многу поевтино од  телефонот, и за да дознае што се случува во остатокот од нацијата и светот. Тој истото така планира да направи и веб сајт за промоција на центарот за масажи на тело и релаксација на нозе, кој е воден од слепи лица, во Пенанг.</p></blockquote>
<p>Светската организација за здравје проценува дека 600 милиони луѓе живеат со инвалидитет – од што произлегува дека секој десетти човек на планетата живее со некој хендикеп. Светската банка тврди дека три од четири лица со инвалидитет живеат во земјите во развој. Во секој дел од светот, сиромаштијата и хендикепот се често поврзани. На пример, повеќе од <a href="http://tiny.cc/BXxla">18 проценти</a> од возрасните луѓе со хендикеп во САД живеат под линијата на сиромаштија. Во Канада, <a href="http://www.prlog.org/10340793-disabled-unemployment-may-exceed-15-in-canada.html">стапката на невработеност</a> кај лицата  кои живеат со некој хендикеп неодамна порасна до речиси 15%.</p>
<p>Затоа што технологијата и средствата за комуникација помогнаа да се намали физичката бариера, ИКТ обезбедува модел кој овозможува хендикепираните лица социјално и економски подобро да се интегрираат во нивните заедници, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/%E2%80%9Dhttp://siteresources.worldbank.org/EXTEDEVELOPMENT/Resources/Deepak.ppt?resourceurlname=Deepak.ppt%E2%80%9D">тврди</a> Депак Батиа од Светската банка. Друго ветување на ИКТ е тоа што тие обезбедуваат пристап до знаењето, способноста да организира и поврзува. Можеби најважно, секторот за едукација полека се трансформира од технологијата, што <a href="http://un-gaid.ning.com/profiles/blogs/icts-and-disability-issues">овозможува поголем пристап </a>до најразлични материјали за учење.</p>
<p>Човечкиот развој и употребата на ИКТ беа дискутирани во општи црти на неодамнешната <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc">конференција</a> на Универзитетот  Харвард . На претстојната конференција ITU Telecom World 2009 која ќе се  одржи во Женева, Швајцарија, <a href="http://portal.unesco.org/ci/en/ev.php-URL_ID=28954&amp;URL_DO=DO_TOPIC&amp;URL_SECTION=201.html">УНЕСКО</a> ќе демонстрираат напредни ИКТ апликации за хендикепирани лица.</p>
<p>Јам Тв е автомобилски инженер од Малезија кој го изгуби својот вид мината година. На неговиот блог,<em> My Blind sight</em>, тој <a href="http://myblindsight.blogspot.com/2009/09/new-research-aiding-blind-to-see.html">пишува</a> за важноста на техничкиот напредок за помош на хендикепираните.</p>
<blockquote><p>Малезија о Малезија&#8230; Брзиот технолошки напредок денеска, го смени и влијаеше на животот на многу луѓе меѓу кои и на хендикепираните. За слепите и за лицата со оштетен вид, медицинските научници и истражувачи, особено од запад, се возбудени околу големите можности што можат да бидат истражувани за да им се помогне на слепите лица да повратат некое ниво на видот. Важно да се создаде свест за спречување на губење на видот меѓу луѓето, но исто така подеднакво е важно да биде вршена повеќе истражувачка работа во помагање на оние кај кои веќе е предизвикано губењето на видот, поради разни медицински болести и причини. Добро е да се има модерна помош, и физички и ИКТ алатки, кои несомнено ќе ја зголемат независноста на оние кои се засегнати за нивниот секојдневен живот.</p></blockquote>
<p>Уште неколку <a href="http://www.epractice.eu/en/blog/287517">примери </a>за соодветна технологија кои доаѓаат од блогот <em>Јавни соништа</em> на слеп ИКТ корисник.</p>
<blockquote><p>Понекогаш соновите стануваат реалност, но тие прво мораат да бидат сонувани. Се надевам дека ќе  можам да најдам други активни сонувачи во ЕвропаЈас сонувам за целосно достапна и употреблива Википедија за сите. Јас работам на проект за пристапност на германската Википедија или поточно, на страницата за помош наменета за слепи корисници. Википедија е важен дел од информатичкото општество и треба да е подржувана:<br />
http://www.epractice.eu/blog/154<br />
Јас сонувам за независна и мулти-јазична Википедија за слепи со оптимизиран кориснички интерфејс за слепи читатели  и соработници:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Blind_Wiki:About<br />
Јас сонувам за достапен и прифатлив ИКТ мобилен уред за потребите на слепите лица. Во последните 8 месеци, имам напишано стотици директни мејлови и имам напишано многу блог коментари за да ги информирам донесувачите на одлуки во врска со оваа тема, но тоа е тешка, а понекогаш и демотивирачка работа:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Open_Letter_Initiative</p></blockquote>
<p>Листата продолжува.</p>
<p>Од САД, <em>Wheel Chair Kamikaze</em> ја <a href="http://www.wheelchairkamikaze.com/2009/05/breath-of-dragon.html">објаснува </a>важноста на алатките за препознавање на гласот кои му помагаат да пишува на компјутер и на блоговите.</p>
<blockquote><p>Мултиплекс склерозата е крадец. Тој не прави разлика во својата кражба, ограбувајќи ги неговите жртви целосно и елементарно. Оваа болест од мене ги украде елементите кои некогаш беа темелите на мојот живот (мојата кариера, мојот социјален живот, очекувањата дека еден ден ќе научам да жонглирам) и работи кои во споредба со нешто изгледаат мали, како што е способноста да пишувам на компјутер. Откако во мојата десна рака нема сила и умешност за ништо, можам да пишувам само со едната рака. Никогаш не ни бев<br />
толку добар во пишување на компјутер&#8230;&#8230;</p>
<p>Кога мултиплекс склерозата ми ја одзеде силата во десната рака, направи пишувањето на компјутер, кое и онака ми беше тешко пишувајќи со два прста, да постане во кошмар бидејќи морав да пишувам само со еден. Мојата способност да комуницирам преку QWERTY беше практично елиминиран, што претставуваше голем хендикеп во ова време на интернет огласни табли, имејл и инстант пораки. Некој остроумен читател може да праша, како сум успеал да го напишам ова дрдорење на блогот?</p>
<p>Одговорот е во парче неверојатна технологија софтвер за препознавање на глас наречен „Dragon Naturallyspeaking“. Ова чудо ми дозволува едноставно да си ги искажувам мислите и истото да го видам магично транскрибирано на мојот екран. Тоа е како нешто излезено од филмовите со Хари Потер, но без лудите протестанти кои тврдат дека тоа го промовира Сатаната.</p>
<p>Без софтверот, јас ќе останев нем во светот на интернетот и наместо тоа ќе бев оставен да водам патетични говори со Мелвин, џиновско шамиче кое е мојот замислен пријател. Програмот целосно ме ослободи од пишувањето на тастатура, па дури и утре да бидам 100% здрав и понатаму ќе продолжам да ја користам.</p></blockquote>
<p>Заедниците за глуви лица во земјите во развој се соочуваат со слични проблеми, <a href="http://www.apc.org/en/news/icts-and-minorities-deaf-students-no-longer-exclud">пишува</a> Лурд Питерсемоли. Еден од нив е немањето на програми, специјално дизајнирани за локалните јазици за глуви (знаковни јазици).</p>
<blockquote><p>Во Венецуела на пример, иако во Уставот се наведува правото за јазичните малцинства (и заедницата на глувите на глобално ниво спаѓа во нив)  да добијат образование на нивниот мајчин јазик, во практика тоа скоро и не се оствари затоа што, од една страна, не постојат професионалци кои соодветно можат да се справат со два јазика одеднаш: шпански и венецуелски јазик за глуви, а од друга страна, не постојат наставни планови кои се прилагодени на потребите на глувите.</p></blockquote>
<p>Како и да е Питерсемоли опишува како шест глуви учесници, учествуваат на  основната обука на ИТ од страна на Cisco Networking академијата во Мерида, Венецуела. Пројде толку добро, што Питерсемоли вели дека идејата треба да се пренесе и во странство.</p>
<blockquote><p>Овој курс беше пресвртница во нашиот град, кој не само што им обезбеди основни алатки за нивниот индивидуален развој, туку создаде и механизам преку кој ќе се пренесува стекнатото знаење на други глуви луѓе во заедницата. За време на овој извештај, глуви студенти кои добија сертификат се многу посветени на проектот за пренесување на знаењето на другите глуви во заедницата и обуката за стекнување на потребните средства за пренесување на  основите на ИТ во заедницата е веќе закажана. Во овој последен чекор, потенцијалните идни проблеми со интерпретери ќе бидат надминати. Исто така, истражувачите од проектот за оштетување и комуницирање имаат испланирано работилница за употреба на гласовно синтезиски софтвер, која би се случила наредната недела. Накусо, ова искуство претставува пример за што служи човечкото вмрежување. Подобро од среќен крај, е одличен почеток.</p></blockquote>
<p>Морен Де Ла Круз, кој блогира на<em> Law</em> and ICT <a href="http://lawandict.blogspot.com/2009/06/eyes-wide-shut.html">известува</a> за тоа колку се почесто луѓето кои живеат со хендикеп се запознаваат со технологија, овозможувајќи им полесно да го премостат дигиталниот јаз.</p>
<blockquote><p>Моите пријатели Џеј и Рене се типични гикови, со една интересна разлика: тие сурфаат на интернет, ги користат компјутерите и имаат пристап до сите опции преку посебен текст во говор софтвер. Со нивните виртуелни вештини за пишување преку допир понекогаш и со исклучен монитор (тие немаат потреба од него) тие станаа одлични програмери и имаат експериментирано со веб дизајнирање и со адаптација на компатибилен софтвер со отворен код за употреба во програми кои го претвораат текстот во говор. Џеј е првиот тотално слеп дипломиран компјутерски научник на Филипините и работи од дома како создавач на веб содржини, а Рене сега подучува студенти со оштетен вид, како член од персоналот на ATRIEV (Адаптивна технологија за рехабилитација, интеграција и вработување на лица со оштетен вид). И двајцата имаат присуствувано и одржувано обуки и специјализирани курсеви за адаптивни технологии локално и во странство.</p>
<p>&#8230;.Училиштата и компаниите често мислат дека мораат да купат скапа опрема или да направат опширни технички и логистички прилагодувања за лицата со хендикеп. Како што истакна слепиот архитект Џејми Силва, зградите и установите за јавен транспорт не ги ни исполнуваат основните правни услови, како што се да се обезбедат рампи за инвалидски колички или добивање на намалена цела за луѓето со хендикеп. Како и да е, технологијата постојано отвора нови врати за луѓе како моите кул и талентирани пријатели со оштетен вид. Јас несомнено се надевам дека дигиталната јаз може уште да се премостува, не само за економските послабите, туку дека ИКТ исто така може  да помогне да се срушат бариерите, предизвикани од физичките ограничувања.</p></blockquote>
<p>Од <em>ICTDev Dot Org</em> блогот доаѓа приказна за Дипендра Маноча, софтверски програмер, кој создаде <a href="http://ictdev.org/pulse/20090918/ashoka/screen-reading-software-bop">слободен софтвер за екранско читање </a>за хинди и други јазици од југоисточна Азија.</p>
<blockquote><p>Врз основа на помислата дека компјутерската технологија не е создадена само за богатите, Дипендра го промени начинот за читање и пишување за лицата што не можат да читаат на стандарден начин. Пристапната мултимедија е идеална за лицата со хендикеп како и за пошироката јавност за да се разменат информации и знаења насекаде низ светот. Технологијата сега се воведува и во Шри Ланка, Бангладеш, Пакистан и Непал, како и во Индија, која дава возбудлив предизвик за работа со 22 јазика, како и во големи географски и културни разлики. Дипендра е целосно посветен да продолжи да користи технологија како катализатор за да го поддржи глобалното споделување на човекови знаења во информатичкото општество и поради неговото фокусирање на поевтините технологии и технологиите со отворен код, неговата работа лесно може да се преработи.</p></blockquote>
<p>За сите анегдоти и блог постови за улогата што ја игра ИКТ во обезбедување на повеќе пристап до технологијата за лицата со хендикеп, не успеав да најдам детални статистички податоци за пенетрација на ИКТ во ова глобална заедница. Учесниците на конференцијата во Харвард дебатираа за главната цел на приватните претпријатија, владите и меѓународните организации за поттикнувањето на развојот на ИКТ да оди по нагорна линија. Сепак ние сè уште не знаеме кој го развива ИКТ во ова поле или нивната ефикасност во зголемувањето на економскиот и човековиот развој за луѓето со хендикеп. Ако вие знаете. Ние би сакале да чуеме од вас.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египет: Нема овации за Нобеловата награда на Обама</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 12 Oct 2009 09:07:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Авганистан]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Ирак]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Норвешка]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2684</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одТарек Амр  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tarek-amr/">Тарек Амр</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/09/egypt-no-accolades-for-obamas-nobel-peace-prize/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Голема благодарност до комитетот за доделување на Нобеловата награда - навистина ни го разубавија денот. Можеби повеќето луѓе не се сигурни за што претседателот на САД  беше номиниран, но се прилично сигурни дека не ја заслужи. Но сите беа среќни, затоа што ова им даде надеж дека секој и секаде може да ја освои наградата. Не беа само обичните луѓе шокирани што тој ја доби наградата,дури и <a href="http://www.google.com/hostednews/ap/article/ALeqM5gzqP6wOm-0n3ddq-Zez6X801zp1AD9B7J4RO0"> Associate Press го има истото гледиште:</a></p>
<blockquote><p>Еден од најмладите американски претседатели, кој работи помалку од девет месеци - и само 12 дена од истекот на рокот за номинирање за Нобеловата награда, минатиот февруари - ова е огромна чест.<br />
Добивањето на наградата изгледа дека е повеќе за ветувањата на Обама отколку за неговата работа.</p></blockquote>
<p><strong>Египетските реакции почнаа со објави на <em>Twitter</em></strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/amradelamin/status/4730739638">@amradelamin</a>: Oбама ја доби Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/fustat/status/4730423146">@fustat</a>: Претседателот Обама ја доби Нобеловата награда за мир за  2009</div>
</blockquote>
<p><strong>Некои беа навистина затекнати.</strong></p>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">Ghafari</a>: نعم! اوباما فاز بنوبل للسلام؟ سلام ايه؟ وفين وامته؟.</div>
</blockquote>
<div class="translation"><a href="http://twitter.com/Ghafari/status/4730541601">@Ghafari</a>: Да! На Обама му ја дадоа Нобеловата награда за мир? Кој мир? Кога и како?</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/embee/status/4731233003">@embee</a>: Oбама? УПМ?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4730618666">@alaa</a>: Oх, упм. Претседателот на државата кој води две превентивни војни во две земји (ќе го игнорирам Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир?</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/waelabbas/status/4733066831">@waelabbas</a>: Oбама ја доби наградата за помагање на диктатори</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Ssirgany/status/4732975979">@Ssirgany</a>: Номинацијата за наградата истекуваше до 1 февруари, само  10 дена откако Обама ја презеде функцијата. Што направи тој за тие 10 дена?</div>
</blockquote>
<p><strong>Додека повеќето почнаа да се шегуваат за ова</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/nightS/status/4730603755">@nightS:</a> Oбама и Нобеловата награда за мир?!?!?! Претпоставувам дека е добра вест..Мислам дека во 2010 јас ќе ја добијам ако видоа дека тој навистина ја заслужи!!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Sarahcarr/status/4730753786">@Sarahcarr</a>: Церемонијата на доделувањето на Нобеловата награда требаше да се одржи во Авганистан, проследена од роднините на жртвите, заклани од трупите на Обама.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4730897127">@minazekri</a>: Добитникот на Нобеловата награда за мир, г-от Обама, ќе достави барање за зголемување на неговите трупи, во неговата војна во Авганистан.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/minazekri/status/4732409100">@minazekri</a>: Авганистан, Ирак и сега Обама ќе го КАЗНАТ Иран, секако тој е најдобриот избор за Нобеловата награда за мир.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731345623">@moftasa</a>: Чудно како политичарите ја добиваат наградата без воопшто да направат нешто, а научниците , понекогаш ја добиваат децении по нивните откритија.<br />
<a href="http://twitter.com/moftasa/status/4731362686">@moftasa</a>: Барбара Меклинток ја доби Нобеловата награда за медицина во 1983 за нејзиното откритие на генетската транспозиција (промена,менување) во 40-тите и 50-тите.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/alaa/status/4732782481">@alaa</a>: @moftasa посмешно е како Мандела требаше да чека до добивањето и мораше да ја подели со расистички убиец или како Ганди не успеа да ја добие 4 пати.</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731373459">@WilYaWil</a>: Oбама можеби ја заслужи за говорите, ама не за мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div class="arabic"><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: قلت لابوي و انا صغير يابا انا عاوز آخد جايزة نوبل ضحك علي الندل و قالي ذاكر و ابقى عالم و انت تاخدها أتاريني الأسهل اني ابقى سفاح</div>
</blockquote>
<div class="translation">
<div><a href="http://twitter.com/BooDy/status/4731461443">@BooDy</a>: Еднаш, кога бев млад, му кажав на татко ми дека сакам да ја добијам Нобеловата награда. Тој се насмеа и ми рече дека морам да учам за научник за да ја земам, но изгледа дека е полесно да станеш убиец за да ја добиеш.</div>
</div>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/WilYaWil/status/4731347861">@WilYaWil</a>: Kaнје Вест го прекина говорот  на Обама при примањето на наградата „Ќе ти дозволам да завршиш, но ова е најлошиот избор на сите времиња за Нобеловата награда за мир“</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/Amiralx/status/4732024757">@Amiralx</a>: И јас треба да добијам Греми за пеење под туш!</div>
</blockquote>
<p>Arabawy исто така напиша <a href="http://arabist.net/arabawy/2009/10/09/murder-your-way-to-nobel/">посебна статија за ова</a> на неговиот блог.</p>
<blockquote><p>Касапот на Ирак и Авганистан (и Пакистан) ја доби Нобеловата награда за мир. Честитки! [Мабрук!] Одличен ден за светската слобода. Oбама, Манхем Бегин, Хенри Кисинџер–сите се луѓе кои ја направија планетава одлично место за живеење. Зошто не можат и Мубарак и Хабиб ел Адли да ја добијат? Пораката која овие г**нари во Норвешка ја испраќаат: Со убиства и касапење до Нобелова награда.</p></blockquote>
<p><strong>И конечно, некои имаат поинакво гледиште:</strong></p>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/majdtweets/status/4731008358">@majdtweets</a>: Од посветлата страна: Сега кога Обама ја доби наградата, можеби навистина ќе посака/ќе мора да ја заслужи титулата и да создава мир!</div>
</blockquote>
<blockquote><div><a href="http://twitter.com/sarsour/status/4731807288">@sarsour</a>: Ми се допаѓа Обама -ми изгледа супер човек. Сепак, ми се чини дека добива повеќе за работите ПРЕД навистина да ги направи.</div>
</blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/12/2684/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Србија: Смртта на францускиот фудбалски фан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 02 Oct 2009 06:06:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Томе Лазароски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2610</guid>
		<description><![CDATA[Брис Татон, 28 годишен Франзуцски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во Белградската болница на 29ти Септември.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Бољановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/tlazaroski/'>Томе Лазароски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/serbia-the-death-of-a-french-football-fan/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Брис Татон, 28 годишен француски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во белградската болница на 29ти септември.<br />
Оваа ужасна вест предизвика многу реакции од блогерите.</p>
<p>Срѓан Митровиќ<ahref="http://blog.b92.net/text/12491/Umro%20je%20Bris%20Taton/"> напиша</a>:<br />
<blockquote> Засрамен сум од овај град, овие политичари и оваа држава.</p></blockquote>
<p>Марко Јетвиќ креира Facebook група – „<a href="http://www.facebook.com/stop.nasilju">Запрете со насилство</a>“ - и на неговиот блог ги повика читателите да се придружат. Тој <a href="http://blog.b92.net/text/12492/RIP%20BRIS%20%28dodata%20akcija%20na%20Facebooku%29/"> напиша</a>:</p>
<blockquote><p> Јас сум фан на Партизан. Роден сум и израснав во Белград&#8230; но сум засрамен.</p>
<p>ПОЧИВАЈ ВО МИР БРИС</p></blockquote>
<p>Сречко Секељиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12504/DOKLE%20VI%C5%A0E%3F%20%C5%A0etnja%20protiv%20nasilja%21%20%C4%8Cetvrtak%2C%2017h%2C%20Plato/">напиша</a>:<br />
<blockquote> Најави и насилни дела, поради кои геј парадата беше забранета во главниот град, поради кои многу луѓе се претепани, поради кои Брис Татон трагично загина, поради кои граѓаните не можат безбедно да шетаат по градските улици – сето ова мошне јасно ја покажува силната потреба за организирање на еден широк фронт против насилството. Првиот чекор за граѓаните е да ги преземат улиците од групите и индивидуалците кои шират омраза и покажуваат страв и смрт. Следниот чекор е институциите да започнат и успешно да ги реализираат криминалните обвиненија против индивидуалци, групи и организации кои пропагираат и извршуваат насилства.</p></blockquote>
<p>Српските власти го искажаа своето сочувство до фамилијата на Брис и истакнаа дека Србија нема никогаш да го заборави. Веб сајтот РТВ Студио Б <a href="http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=42831">ја објави изјавата</a> на министерот за внатрешни работи, Ивица Дачиќ:</p>
<blockquote><p>„Во името на Министерството за внатрешни работи, го искажувам моето најдлабоко сочувство поради смртта на вашиот син. Се до последен момент се надевавме дека Брис и неговата младост ќе победи. Веста за неговата смрт, која српските граѓани ја примија со големо жалење, е дотолку потрагична.“</p></blockquote>
<p>Според „Студио Б“, секретарот при Министерството за човекови права, Марко Караџиќ испрати повик до граѓаните да се соберат на централниот плоштад во Белград во среда во 11:30 часот, како би му оддале почит сo цвеќиња и свеќи. Тој истакна:<br />
<blockquote>Ужасна е веста дека француски граѓанин го изгуби животот на ваков начин во Белград. Сакам да упатам повик до сите граѓани да дојдат на плоштадот Трг Републике како хуман гест да запалат свеќи и остават цвеќиња со што би покажале дека има многу луѓе во Србија кои се против насилство и дека Србија никогаш нема да го заборави францускиот граѓанин Брис Татон ниту пак ќе дозволи повторување на вакви настани во иднина.</p></blockquote>
<p>Претседателот Тадиќ исто така <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=09&amp;dd=30&amp;nav_category=11&amp;nav_id=383990"> реагираше </a>:</p>
<blockquote><p>„Србија ќе реагираа со највисок степен на сериозност и со остри мерки. […]“</p></blockquote>
<p>Тој додаде дека ова е предупредување „до сите групи кои промовираат насилство изминатите неколку дена.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: Славење на глобалната солидарност за слобода</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Sep 2009 09:27:13 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Нов Зеланд]]></category>
		<category><![CDATA[Португалија]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Фотографија]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[португалски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2215</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гантер  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Десет години по референдумот, Глобал Војсис повторно пишува за Источен Тимор, но овој пат во знак на славење на силната меѓународна солидарност која претходно кулминираше со признавање на правото на земјата за самоопределување:
На 30 август 1999 година, стотици илјади [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гантер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/21/east-timor-celebrating-global-solidarity-for-freedom/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Десет години по референдумот, Глобал Војсис повторно <a href="http://thirdestatesundayreview.blogspot.com/2009/08/klibur-solidaridade-timor-leste.html">пишува</a> за Источен Тимор, но овој пат во знак на славење на силната меѓународна солидарност која претходно кулминираше со признавање на правото на земјата за самоопределување:</p>
<blockquote><p>На 30 август 1999 година, стотици илјади луѓе од Источен Тимор храбро се спротивставија на тероризирачката кампања предводена од Индонезијците, гласајќи за независност на референдумот организиран од ОН. Овој настан, кој стави крај на 24 годишната незаконска и брутална воена окупација, доведе до создавање на Демократската Република Источен Тимор, како првата нова нација на милениумот. Гласањето беше кулминација на децениската борба водена од луѓето од Источен Тимор со поддршка од солидарни активисти низ светот.</p></blockquote>
<p>Емитувањето на  видео снимките на новинарот Макс Штал за грозоморниот <a href="http://www.etan.org/timor/SntaCRUZ.htm">масакр во Санта Круз </a>во 1991 година, ја зголеми глобалната свесност за злосторствата извршувани во Источен Тимор под индонезиската окупација.</p>
<p>Во 1996 година, Жозе Рамос-Хорта и Бишоп Ксименес Бело ја добија Нобеловата награда за мир и само по три години, индонезискиот претседател Хабиби им дозволи на луѓето од Источен Тимор да изберат помеѓу автономија во рамките на Индонезија и независност. Тогаш, светот се обедини околу Источен Тимор.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Die-in" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/deadprot-300x204.jpg" alt="„Die-in“ протест во САД. Заслуга: www.etan.org" width="300" height="204" /><p class="wp-caption-text">„Die-in“ протест во САД. Заслуга: www.etan.org</p></div>
<p>Движењата на солидарност успеаја да извршат притисок врз владите и избија протести против злоупотребите на Индонезијците во Австралија, Нов Зеланд, Јапонија, Португалија, Франција, Холандија, Ирска, Германија, Обединетото Кралство, Канада и САД во 1990-тите. <a href="http://www.insideindonesia.org/content/view/664/29/">Дури и во Индонезија, луѓето од Источен Тимор имаа пријатели кои дејствуваа за да ги спречат злоупотребите и  да промовираат самоопределување.</a></p>
<p>Пред референдумот, во летото 1999 година, <a href="http://www.etan.org/ifet/">Меѓународната Федерација за Источен Тимор</a> (International Federation for East Timor) го состави проектот „Набљудувач (Observer)“, меѓународен тим на членови од барем 22 земји кои заминаа во Тимор за да го надгледуваат гласањето. Безбедносните припреми преземени месеците кои му претходеа на референдумот беа несигурни, со оглед на тоа што договорот, склучен со посредство на ОН, ја остави безбедноста во рацете на индонезиската полиција.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 223px"><img title="Poster" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/UNAMET-213x300.jpg" alt="Постер на ОН на кој пишува: „Ние нема да си заминеме.“ Заслуга на австралијанската мрежа на пријатели на Источен Тимор." width="213" height="300" /><p class="wp-caption-text">Постер на ОН на кој пишува: „Ние нема да си заминеме.“ Заслуга на австралијанската мрежа на пријатели на Источен Тимор.</p></div>
<p>Набљудувачите на МФИТ  храбро се раширија низ целата територија. Еве што пишува во еден <a href="http://www.etan.org/ifet/082199.html">извештај од 22 август 1999 година</a>:</p>
<blockquote><p>Изнајмивме куќи и поставивме тимови во секој област на Источен Тимор. Веднаш по пристигнувањето во градот, тимот на МФИТ-ПН (Меѓународната федерација за Источен Тимор- Проект Набљудувач)  стапува во контакт со полицијата и локалните власти, а подоцна и со различни водачи на заедници и застапници на двете страни на кампањата. Тие се сместуваат во куќа однапред подготвена од МФИТ-ПН тимот и почуваат со набљудувањето и распрашувањето за настаните и согледувањата поврзани со кампањата и други аспекти од консултирањето. Секој тим телефонски дава извештај секоја вечер и доставува неделен писмен извештај. Иако никој од нашите тимови не беше повреден, неколкумина беа сведоци на силни и застрашувачки инциденти кои ги пријавија на соодветните власти, односно на UNAMET ( Мисијата на Обединетите Нации за Источен Тимор) и на штабот на МФИТ-ПН во Дили.</p></blockquote>
<p>Набљудувачите на МФИТ го пријавија насилството што го опфати Источен Тимор по гласањето во кое граѓаните убедливо се изјаснија за независност. Еве дел од <a href="http://www.etan.org/ifet/media10.html">извештајот од 3 септември</a> на проектот Набљудувач на МФИТ :</p>
<blockquote><p>Набљудувачите, членови на Меѓународната Федерација за Источен Тимор - Проектот Набљудувач (МФАТ-ПН), отидоа до Бакора, населба во Дили, за да проверат дали милицијата ги гори куќите во областа како што беше пријавено вчера. Кога пристигнаа најдоа една штотуку разгорена куќа и пожарникари и новинари кои веќе беа на местото. Тимот влезе да испита. По десет минути, индонезиската воено-поддржана милиција се појави пред куќата.</p>
<p>Аитарак милицијата удри еден американски граѓанин, член на МФИТ-ПН по лице. Покрај тоа, една жена од Финска, исто така член на МФИТ-ПН, беше удрена по грб од страна на милицаец со пушка. Друг Финец се соочуваше со закани и пиштол вперен во него. Еден член на милицијата го удри шоферот на МФАТ-ПО и го скрши прозорецот од колата.</p></blockquote>
<p>Со оглед на тоа што веднаш по гласањето изби насилство од милицијата, групите за солидарност низ светот почнаа да бараат од своите влади поголемо внимание да биде посветено на ситуацијата во Источен Тимор, која секојдневно се влошуваше. Овој <a href="http://videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN">инсерт</a> од <a href="http://videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN">Жозе Буда</a> покажува како Португалија застана и сопре во тој период:<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="410" height="357" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="src" value="http://rd3.videos.sapo.pt/play?file=http://rd3.videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN/mov/1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="410" height="357" src="http://rd3.videos.sapo.pt/play?file=http://rd3.videos.sapo.pt/vZ6gUjt4KzMYSoS2TUmN/mov/1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong><em>[Титл] Сликите на држава која е на нозе 3 минути во знак на солидарност со воздржан народ се движеа низ светот, како и поглед од авион кој покажуваше ланец од луѓе долг 10 километри. Илјадници завршија упатувајќи се кон Мадрид, каде што можеа гласно да го искажат својот бунт против индонезиската амбасада. Конечно, Индонезија дозволи меѓународна сила да влезе во Источен Тимор. Обединетите Нации ја пратија оваа сила по една недела. Не знаеме колку загинаа. Од осумнаесетте обвинети за вмешаност во настаните од 1999 година, само еден беше осуден, а преостанатите беа ослободени по различни молби. Сигурно е дека во иднина, секогаш кога е неопходно, ќе има милион гласови подготвени да викаат, слушајќи се дури до 14 000 километри оддалеченост, до Источен Тимор.</em></strong></p>
<p>По објавувањето на резултатите на 4 септември, се случија многубројни ѕверства, убиства и опустошувања, како што и <a href="http://tapol.gn.apc.org/bulletin/1999/bull154-5.htm">пишува</a> ТАПОЛ (индонезиска организација за човекови права) во 1999 година: </p>
<blockquote><p>По објавувањето на резултатите од референдумот на 4 септември, милицајците и нивните шефови во Копасус (специјални индонезиски сили) отпочнаа со тактика на срамнување со земја со огромни пропорции. Паравоените сили се вклучија во судирот, заедно со шест баталјони на ТНИ (индонезиски вооружени сили), меѓу кои имаше и два познати локални баталјона, 744 и 745. Имаше вкупно 15 000 луѓе. Без толку броен контингент од луѓе, немаше за толку брзо да се постигнат резултатите.</p>
<p>Иако (операцијата) Сапу Џагад-II се трудеше да изгледа како да се работи за спонтан изблик на гнев  од страна на про-индонезиски сили, постојат цврсти докази дека уништувањето беше добро подготвена воена операција. На многу места, селаните биле принудени да си ги уништат и изгорат сопствените населби, дури и сопствените куќи. Целта беше да се уништи што ќе се стигне и да се казнат стожерите на ослободителното движење. Католичка црква, која им нудеше прибежиште на луѓето од источен Тимор, кои ги напуштија домовите за време на окупацијата, беше една од главните цели на напади.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 234px"><img title="Scorched" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/scorched-224x300.jpg" alt="Слика од „Следење на геноцид: Источен Тимор 1975-1999“, истражувано и напишано од Адам Џонс. Споделено со лиценца за непрофитабилна употреба." width="224" height="300" /><p class="wp-caption-text">Слика од „Следење на геноцид: Источен Тимор 1975-1999“, истражувано и напишано од Адам Џонс. Споделено со лиценца за непрофитабилна употреба.</p></div></blockquote>
<p>Сите доброволци од МФИТ-ПН беа принудени да го напуштат Дили на 7 септември 1999 година, <a href="http://www.etan.org/ifet/media13.html">под многу стравични околности</a>.</p>
<blockquote><p>Денес, 7 септември, последниот од нашите набљудувачи беше принуден да го напушти Источен Тимор. Последниве два дена, Кралската австралиска воздушна сила евакуираше 60 од нашите неутрални доброволци за Дарвин, од Дили и Баукау.</p>
<p>Го напуштивме Источен Тимор за да се засолнеме, но со длабока тага. Луѓето од Источен Тимор ја немаат Австралија каде што можат да избегаат, немаат каде да се скријат од теророт на милицијата. Вчера, австралиските и индонезиските воени лица спречија еден член на нашиот екипаж, кој беше од Источен Тимор, да се качи на авионот со нас – и тој сега се соочува со неопислив терор, заедно со стотици илјадници негови сонародници.</p>
<p>Најголемиот дел на меѓународни набљудувачи и медиуми го напуштија Источен Тимор пред нас, така што ние бевме последната меѓународна невладина организација да си оди. УНАМЕТ (Мисијата на Обединетите Нации во Источен Тимор) беше повлечена од целата територија, освен од Дили, каде што им беше прекината струјата и телефонската линија и каде што беа опколени од милицајци кои пукаа во нивните простории речиси и без прекин.</p></blockquote>
<p>Споменатиот „светски притисок“ стануваше се пореален како што граѓаните не се откажуваа. Некои фотографии од врските на солидарност во Португалија можете да ги пронајдете на <a href="http://www.tanetimor.org/timorlivre.htm">веб страницата </a>на <a href="http://www.tanetimor.org/timorlivre.htm">Тејн Тимор</a>. <a href="http://home-and-garden.webshots.com/album/67455963IDsyBq">Маремарго</a> постави слики од Шпанија. Антоние Хозе, од блогот на Ума Лулик, илустрираше и емоционално опиша што се случуваше во Лисабон за време на една солидарност невидена дотогаш на <a href="http://umalulik.blogspot.com/2008/09/ainda-9-anos-depois-mas-em-portugal-7.html">7-ми</a> и <a href="http://umalulik.blogspot.com/2008/09/dia-8-de-setembro-de-1999-os-3-minutos.html">8-ми</a> септември 1999 година:</p>
<blockquote><p>As sirenes dos bombeiros ouviram-se ininterruptas nesses 3 minutos… parámos por Timor-Leste como nunca parámos por mais nada… TODOS (…)<br />
Durante toda a tarde do cimo daquele prédio foram lançados constantemente papeis e papelinhos, rolos de papel higiénico, tudo o que vinha à mão era material para protesto. No final da tarde percebe-se que esse stock acabou pois eram as páginas amarelas que fluíam nessa altura… aquele ventinho sempre a ajudar e a depositar os protestos em plena embaixada dos EUA, nas árvores, no seu jardim e envolventes. No topo do prédio viam-se gente de gravata e camisa, a causa era a mesma…</p></blockquote>
<div class="translation">Сирените на пожарникарскиот камион се слушаа непрекинато цели 3 минути &#8230; застанавме за Источен Тимор како за ништо дотогаш&#8230; СИТЕ (&#8230;)<br />
Попладнето се фрлаше хартија од врвот на зградата, мали парчиња хартија, како и цели ролни тоалетна хартија, односно сè што ќе дојдеше при рака беше материјал за протестирање.  Приквечерината дознавме дека нема веќе залихи, затоа што се фрлаа жолтите страници&#8230; и ветрето ни помагаше да ги испратиме протестите директно до Амбасадата на САД, и тоа на дрвјата, во градината и околината. На врвот на зградата видовме луѓе во костими, а причината за тоа беше – хартијата &#8230;</div>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Источен Тимор9" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/eua_help-300x191.jpg" alt="„Граѓанска непослушност за Источен Тимор“, пред штабот на ОН во Лисабон, Шпанија, септември. Слика од неутрален корисник на Flickr, искористена со дозвола.”" width="300" height="191" /><p class="wp-caption-text">„Граѓанска непослушност за Источен Тимор“, пред штабот на ОН во Лисабон, Шпанија, септември. Слика од неутрален корисник на Flickr, искористена со дозвола.”</p></div>
<p>Додека мрежата за преземање акција на Источен Тимор успеа да ги привлече луѓето да излезат на улици во септември 1999 година, таа <a href="http://www.etan.org/etan/1999anul.htm">можеше и да смета на телефонските повици и писма испратени од повеќе од десетина илјади Американци</a>.</p>
<blockquote><p>ETAN (Мрежата за преземање акција во Источен Тимор) порасна во 1999 година, зголемувајќи го бројот на членови од 8 500 до 11 700. […] Користејќи го нашето искуство и националната мрежа на активисти, развивана цели осум години за кауза која многумина ја сметаа за безнадежна, ETAN успеа да мобилизира јавен и официјален притисок. […] Во септември, веб страницата на ETAN неделно беше посетувана од повеќе од 40 000 луѓе. […] Истиот месец, многубројни написи и програми на мејстрим медиумите, чија бројка стигна дури неколку десетици милиони, пишуваа за нашите најактивни членови на персоналот и доброволци, или пак само ги цитираа. Активистите на ETAN пишуваа во едиторијалите на главните американски весници, му испраќаа писма на уредникот и се појавуваа на локалните и национални радио и телевизиски емисии.</p></blockquote>
<p>На другата страна од светот, одлучувачкиот момент за меѓународна интервенција се случи спроти самитот на АПЕК (Азиско-пацифичка економска соработка) во Нов Зеланд, кога Бил Клинтон приватно се сретна со пацифичките лидери. Само неколку дена пред самитот, тој ја објави суспензијата на воените тренинзи на САД со Индонезија. Според <a href="http://nigel-morley-nigel.blogspot.com/2007/07/new-magellan-person-who-showed-world.html">блогерот Нигел Морли од „Пишување за Иднината“:</a></p>
<blockquote><p>На дел од читателите ова може да им изгледа измислено, но кога во 1999 година, тиморскиот добитник на Нобелова награда, Жозе Рамос-Хорта, се сретна со претседателот на САД, Бил Клинтон, во Нов Зеланд, Клинтон забележа дека Рамос-Хорта има поголемо влијание во Конгресот од него (Зубрицки: 2002).</p></blockquote>
<p>Новозеландци се собраа во голем број за да ги пречекаат Клинтон, Рамос-Хорта и австралискиот премиер Ховар. Аврсталијанците исто така ги „<a href="http://southmovement.alphalink.com.au/southnews/990910-timor.htm">исполнија улиците заради Источен Тимор</a>“.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Мајка и Дете" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/east_timor_rally_by_pete_ottery-300x199.jpg" alt="Од Сиднеј, Австралија, „Мајка и дете“. Слика од корисникот на Flickr, Potsy, искористена со дозвола." width="300" height="199" /><p class="wp-caption-text">Од Сиднеј, Австралија, „Мајка и дете“. Слика од корисникот на Flickr, Potsy, искористена со дозвола.</p></div>
<blockquote><p>Се гледаа транспаренти на кои пишуваше „Стоп за крвопролевањето“ и „Виранто – Убиец“. Понатаму, песните „Слободен Источен Тимор“ и „Viva Timor Leste“ (Да живее Источен Тимор) се слушаа од толпата откако беше пренесен во живо телефонскиот повик на водачот на отпорот г-дин Жозе „Ксанана“ Гусмао од Јакарта.</p>
<p>„Вие ни требате, браќа и сестра од Австралија; ни треба вашиот глас“, рече Ксанана Гусмао од Јакарта по телефон, додавајќи, „ Мислам дека е важно да се испрати порака до индонезиската влада дека работниците од Австралија и австралиската заедница ќе направат сè што е во нивна моќ за да се стави крај на убиствата. Да живее Источен Тимор. “ Публиката одговори, „Да живее.“</p></blockquote>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 310px"><img title="Students" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/shaondiwakar-300x225.jpg" alt="Ученици од средното училиште „Кингсгров“, ја даваат својата поддршка за слободен Источен Тимор во 1999 година. Слика од корисникот на Flickr, sHzaam!, искористена со дозвола. " width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Ученици од средното училиште „Кингсгров“, ја даваат својата поддршка за слободен Источен Тимор во 1999 година. Слика од корисникот на Flickr, sHzaam!, искористена со дозвола. </p></div>
<p>За време на измачувачките денови во септември 1999 година, светските лидери бавно напредуваа во своите интервенции во Источен Тимор, иако веќе беше јасно дека индонезиската војска и нејзините застапници целосно ја уништуваа територијата, започнувајќи хуманитарна криза од масивни пропорции. Но, непоколебливите протести и залагања на групите на загрижени граѓани низ светот ги засрами САД, Австралија и Индонезија и тие свртија нова страница во поглед на Источен Тимор.</p>
<p>По една деценија, време е да се слави глобалната унија. Неколку <a href="http://www.etan.org/news/2009/08dili.htm">настани</a> се закажани во Дили, како што е егзибиција на фотографија во Фундасао Ориенте (место на <a href="http://www.laohamutuk.org/Justice/99/09CarrascalaoMassacre.htm">масакр</a> од 1999 година) која ќе ги опишува движењата на солидарност низ годините.</p>
<p><em>Ова е првиот од серија написи со кои ќе ја одбележиме десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор, гласање кое доведе до меѓународно признаената независност на земјата. Доколку сакате да споделите некои сеќавања од актите на глобална солидарност за Источен Тимор, направете го тоа подолу.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>2</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Холандија: Премногу е млада за да плови околу светот?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2282</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2282#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 18 Sep 2009 08:53:39 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Холандија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[холандски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2282</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одПерси Бејлеманс  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Лаура Декер, 13-годишна девојка од Холандија, сака да го обиколи светот со едрилица и да го надмине светскиот рекорд. На нејзината веб страница, таа се претставува како „најмладиот соло морепловец на светот.“  Нејзините родители ја поддржуваат, но холандскиот [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/percy-balemans/">Перси Бејлеманс</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/25/netherlands-at-13-too-young-to-sail-the-world-alone/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" title="Лаура" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/laura-dekker.jpg" alt="" width="158" height="144" /></p>
<p>Лаура Декер, 13-годишна девојка од Холандија, сака да го обиколи светот со едрилица и да го надмине светскиот рекорд. На нејзината <a href="http://www.lauradekker.nl/">веб страница</a>, таа се претставува како „најмладиот соло морепловец на светот.“  Нејзините родители ја поддржуваат, но холандскиот Совет за заштита на децата има преземено легални акции за да ја спречи.<br />
На една холандска веб страница за пловење, се дискутира за последиците од нејзиното патување преку <a href="http://www.zeilen.nl/actueel/zeilen-nieuws/staatssecretaris-bemoeit-zich-met-laura-dekker-case/12289">напис посветен на ова прашање</a>.</p>
<blockquote><p>Het is in Nederland uniek dat een kind van deze leeftijd alleen de wereld intrekt. Dat komt door onze Leerplichtwet. Van vijf tot zestien jaar moet iedereen naar school. Van zestien tot achttien jaar mag je alleen van school mits je een diploma hebt. Laura is dertien en dus leerplichtig.</p></blockquote>
<div class="translation">Ова е прв ваков случај во Холандија кога дете сака да влезе на овој начин во светот на возрасните. Тоа се должи на холандскиот систем за задолжително образование. Од пет до шеснаесет години секое дете мора редовно да оди на училиште. Од шеснаесет годишна возраст, до осумнаесет години, дозволено му е на детето да го напушти училиштето, но само ако има диплома. Лаура има само тринаесет години, така што таа сè уште мора да оди на училиште.</div>
<p>Родителите на Лаура бараа дозвола нивната ќерка да слуша часови преку програмата <a href="http://www.wereldschool.nl/content_ektid454.aspx"><em>Wereldschool</em></a> (Светско училиште) наменета за учење на далечина за деца кои зборуваат холандски и живеат во странство заедно со родителите. Сепак, тие беа одбиени затоа што Лаура би требала самата да си држи предавања, а програмата предвидува часовите на далечина да бидат одржани од родителите.</p>
<p>Во меѓувреме, Советот за заштита на децата има преземено законски мерки за Лаура да биде ставена под заштита на судот, не дозволувајќи им на тој начин на родителите да ја пуштат на патувањето и да го прекршат законот за задолжително образование.</p>
<p>Еден читател <em>Јохан Де Вриес</em>, ја изразува својата поддршка за Лаура на еден напис на веб страницата на списанието <em>Zeilen</em>:</p>
<blockquote><p>… Ik moet denken aan Laura Dekker, dat dertienjarig leeftijdgenootje dat rond de wereld wil zeilen maar de kans loopt tegengehouden te worden door de instanties, onderwerp is van gesprek en discussie, en van de media alle aandacht krijgt … Laura Dekker die al meer van de wereld gezien heeft dan menigeen … Laura Dekker die al heeft laten zien dat zij zeilen kan als de beste … Laura Dekker die al meer voor elkaar heeft gekregen dan vele van haar leeftijdgenootjes … Laura, mijn zegen heb je, maak je dromen waar en leef ze uit! En ik blijf je volgen, en als je straks weer aankomt zeil ik je misschien wel tegemoet voor een warm onthaal …</p></blockquote>
<div class="translation">&#8230;Ова ме потсетува на Лаура Декер, 13 годишното девојче кое сака да плови околу светот, но може да биде спречена од властите, девојче кое е тема на разговори и дискусии и добива големо внимание од медиумите&#8230; Лаура Декер која веќе има докажано дека може да плови како најдобрите&#8230; Лаура Декер која има постигнато повеќе од најголемиот број на деца на нејзина возраст&#8230; Лаура, јас ти го давам мојот благослов, исполни си го сонот и живеј го! А јас ќе продолжам да те следам и кога ќе се вратиш, може и ќе испловам за да те сретнам и топло да ти посакам добредојде&#8230;.</div>
<p>Друг читател, <em>Лук Јансен</em>, пишува дека Лаура не е како сите 13 годишни девојчиња:</p>
<blockquote><p>Ik denk niet dat je Laura met een ‘doorsnee&#39; kind van 13 kunt vergelijken. Als ik in de Zeilen haar artikel lees over haar eerste oversteek naar Engeland krijg ik het idee dat ze goed weet waar ze mee bezig is.</p></blockquote>
<div class="translation">Мислам дека не можеме да ја споредиме Лаура со други девојчиња од нејзина возраст. Кога читам во Цајлен списанието за нејзиното прво пловење до Англија, добивам впечаток дека таа навистина многу добро знае што прави.</div>
<p><em>Дијана</em>, друг читател, мисли дека Лаура треба да биде спречена:</p>
<blockquote><p>Ik ben blij dat de rechter en kinderbescherming zich hiermee bemoeit. Het is naar mijn mening echt totaal onverantwoord om een 13 jarig kind twee jaar lang alleen de zee op te sturen. Ze zal vast fantastisch kunnen zeilen. Maar wat gaat dit voor invloed hebben op haar sociale en geestelijke ontwikkeling? […]<br />
Ik kan er niet bij dat haar ouders hier toestemming voor geven.. Wat mij betreft is haar laten gaan inderdaad een vorm van kindermishandeling en ik vind het niet vreemd dat de kinderbescherming zich daarmee bemoeit. Het hele leerplicht gedoe.. daar gaat het natuurlijk eigenlijk niet om, het is een manier om haar rechterlijk tegen te houden en te behoeden voor de echte gevaren.</p></blockquote>
<div class="translation">Мило ми е што Советот за заштита на децата го презема случајот. Навистина мислам дека е крајно неодговорно да се испрати 13 годишно девојче само на море за време од две години. Сигурна сум дека таа е одличен морепловец. Меѓутоа какво влијание ќе има ова на нејзиниот социјален и ментален развој?<br />
Не можам да разберам како нејзините родители ѝ дозволуваат да направи вакво нешто&#8230; Според мене, дозволувањето на Лаура да замине е вид злоупотреба на децата и не мислам дека е чудно што Советот за заштита на децата интервенираше. Се зборува цело време за задолжително образование&#8230; се разбира дека тоа не е вистинскиот проблем, туку начин на судот да ја сопре и да ја заштити од вистинските опасности.</div>
<p><em>Петер Петерс </em>смета дека Лаура е заслепена од светскиот рекорд што ќе го постигне како најмладата личност која го обиколила светот на едрилица:</p>
<blockquote><p>Wat mij betreft is haar vader in een soort tunnelvisie terechtgekomen. Laura ook, maar dat kun je een kind van 13 niet kwalijk nemen. Heel deze commotie ontstaat omdat ze PERSE NU deze reis wil maken. Maar ik denk dat de wereld er over 5 jaar ook nog wel is en dan kan ze deze reis ook maken. Dan heeft ze 1. haar diploma, 2. meer levenswijsheid, 3. alle vrijheden die ze maar wil. De reden dat alles nu moet is het mediaspectakel dat een record heet, maar als het Laura&#39;s passie en droom is, dan moet zo&#39;n record er naar mijn idee niet toe doen. Dus ik zeg, verwezenlijk je droom! Maar doe het over 5 jaar…</p></blockquote>
<div class="translation">Ако ме прашувате мене, нејзиниот татко не гледа подалеку од својот нос. Истиот случај е и со Лаура, но не би можеле да му замериме на 13 годишно девојче за тоа. Околу случајот се крева толку врева затоа што таа ИНСИСТИРА да патува баш СЕГА. Но, светот ќе постои и по пет години и таа сè уште ќе може да замине на патувањето. Тогаш таа ќе има 1. завршено училиште, 2. повеќе искуство и мудрост, 3. слобода колку што сака. Таа сака веднаш да замине заради целата медиумска возбуденост околу кршење на рекордот. Меѓутоа, ако ова е навистина нејзина желба и сон, мислам дека не би требало рекордот да е важен. Затоа јас би и рекол, исполни си го сонот! Но, направи го тоа по 5 години&#8230;</div>
<p>Блогерите од Холандија исто така коментираат за случајот. <a href="http://aanbevolen.web-log.nl/aanbevolen/2009/08/laura-dekker.html"><em>Аанбеволен</em></a> пишува :</p>
<blockquote><p>Merkwaardig vind ik het dat haar ouders haar plan goedkeuren. Volgens hen kan Laura zo goed zeilen dat ze zeker in staat is haar tocht te voltooien. Op Laura&#39;s website staat dat ze bijvoorbeeld al naar Engeland (!) is gevaren. Dat is een hele prestatie, maar of je dan ook al meteen de hele wereld over kunt zeilen…</p></blockquote>
<div class="translation">Мислам дека е навистина неверојатно што нејзините родители го одобруваат планот. Велат дека Лаура била одличен морепловец и дека таа е несомнено способна да го заврши патувањето. На пример, на својата веб страница, Лаура пишува дека има веќе стигнато до Англија со едрилица. Ова е навистина големо достигнување, но дали тоа значи дека таа е подготвена да го обиколи светот&#8230;</div>
<p>Максим, 18 годишен студент и блогер на <em>Scholieren.com</em>, има оставено коментар со наслов „<a href="http://www.scholieren.com/weblog/laat_laura_gaan_">Пуштете ја Лаура!</a>“:</p>
<blockquote><p>Ik hoop en neem aan dat Laura en haar ouders zelf het beste weten wat goed voor haar is, gewoon omdat zij het beste weten wie Laura is. We kunnen beter een voorbeeld nemen aan haar moed en ambitie om haar droom te verwezenlijken. En tja, wie weet komt ze na een paar maanden alweer terug omdat het haar niet is gelukt. Ook daar zal ze van leren. In ieder geval, laat Laura maar gaan! We zullen hoe dan ook nog van haar horen…</p></blockquote>
<div class="translation">Се надевам, а и претпоставувам, дека Лаура и нејзините родители најдобро знаат што е добро за неа, од едноставна причина што тие најдобра ја познаваат Лаура. Подобро би било да ја гледаме како пример за храброст и амбиција да си ги исполни соништата. Можно е таа да не успее и да се врати по неколку месеци. И од тоа искуство ќе научи нешто. Во секој случај, пуштете ја Лаура! Секако ќе слушнеме од неа &#8230;</div>
<p>На некои луѓе им е потешко да се одлучат. Ед <a href="http://www.zeilersweblog.nl/2009/08/leerplicht-nekt-laura/comment-page-1/#comment-23">коментираше еден на напис на <em>Zeilersblog</em></a><em> </em>:</p>
<blockquote><p>Bij gebrek aan krant en TV vernam ik ‘pas’ Maandag Laura’s voorgenomen avontuur. ’s avonds heb ik gelijk via haar site gemaild en en verteld dat ik de onderneming niet zag zitten. Vijf dagen later, na veel lezen en googelen over de reis de route en het meisje moet ik mijn mening herzien.<br />
Gisteren heb ik haar andermaal gemaild en mijn bewondering uitgesproken. Ook mijn excuses gemaakt voor de eerder verzonden mail. De Nederlandse hokjesgeest is er voor de gemiddelde mens. De mens die zelf niet durft en angstvallig houvast zoekt aan de opgelegde regeltjes. Ik hoor daar ook bij, vandaar dat ik eerder ernstig negatief gestemd was. Laura en haar familie passen niet in een hokje. Sommige mensen zijn u eenmaal te groot om daar in te passen. […]<br />
Laura, volg je hart, en laat je niet beïnvloeden door ons, het klootjesvolk!</p></blockquote>
<div class="translation">Без пристап до весник или телевизија, дознав за планираната авантура на Лаура дури во понеделникот. Вечерта ѝ пратив е-порака на нејзината веб страница и ѝ кажав дека мислам дека нејзиниот патување не е добра идеја. По пет дена, откако многу читав и пребарував на Интернет за патувањето, нејзините искуства, а и за самата девојка, го променив мислењето.<br />
Вчера ѝ испратив уште една е-порака, во која го изразив своето восхитување и се извинив за претходната порака. Холандската ограниченост е за просечните луѓе. Луѓето кои немаат храброст во себе и загрижено се држат за воспоставените правила. Јас сум еден од нив и затоа порано бев цврсто против патувањето. Лаура и нејзината фамилија не можат да бидат сместени во некоја од нашите категории. Некои луѓе се едноставно премногу големи за да ги собере. Лаура, слушај си го срцето и немој да дозволиш ние, обичните маси, да ти влијаеме!</div>
<p>Случајот на Лаура го привлече вниманието и на меѓународните медиуми: <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8219443.stm">BBC</a>, <a href="http://www.abc.net.au/news/stories/2009/08/25/2665612.htm?section=world!">ABC </a>(Australian Broadcasting Company), германското списание <a href="http://www.spiegel.de/schulspiegel/ausland/0,1518,642556,00.html"><em>Der Spiegel</em></a> и шпанскиот весник <a href="http://www.publico.es/gente/246056/nina/vuelta/mundo/13anos"><em>Publico </em></a>имаат пишувано написи за неа.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2282/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Египетска жена убиена во германски суд поради тоа што носела вел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/13/1657</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/13/1657#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 13 Jul 2009 08:58:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Дијаспора]]></category>
		<category><![CDATA[Египет]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1657</guid>
		<description><![CDATA[Египетските блогери ги здружија силите  за да го осудат убиството на египетска жена која носела вел во германската судница. Марва Ел Шербини , 32, која во времето на убиствотот беше бремена беше избодена 18 пати од човекот кој таа го тужела поради тоа што тој ја навредувал затоа што носела Хијаб (исламски вел) откако судиите пресудиле во нејзина корист. Еве приказ на реакциите од Египет.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/lasto-adri/">Еман Абделрахман</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/07/06/egyptian-woman-killed-in-german-court-for-being-veiled/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Многу одамна египетските блогери не биле толку согласни во своето мислење. Но, најновиот <a href="http://www.almasry-alyoum.com/article2.aspx?ArticleID=217708">криминал од омраза</a> кој се случи во Германија против муслиманка од Египет, Марва Ел Шербини беше доволна причина за тие повторно да се обединат, осудувајќи  ги интернационалните медиуми поради игнорирањето на такви инциденти против муслиманите на Западот.</p>
<p>Приказната не враќа во Август 2008 кога Марва покрена случај за клевета прoтив нејзиниот убиец, Аксел, 28 годишен невработен Германец затоа што ја нарекол „терорист“ бидејќи носела хијаб (исламски вел).</p>
<p>Меѓутоа, минатата среда, Алекс до смрт ја избоди 18 пати во германската судница откако судијата  изјавил дека таа го добила случајот против него и дека тој треба да плати 2,800 евра како казна за навредите.</p>
<p>Марва, 32 годишна Египќанка, беше сопруга на египетски академик, кој престојуваше во Германија со стипендија. Нејзиниот сопруг беше исто така повреден во инцидентот и сега се наоѓа во болница и е во критична состојба, помеѓу животот и смртта.</p>
<p><em>Zeinobia </em>го искажа својот гнев преку пост насловен „<a href="http://egyptianchronicles.blogspot.com/2009/07/what-if-she-were-lesbian.html">Што ако таа беше лезбејка“</a> и вели:</p>
<blockquote><p>Жената е 32 годишната Марва Ел-Шербини, таа беше бремена со второто дете кога беше прободена.<br />
[&#8230;]<br />
Ова со сигурност е криминал од омраза, но не како другите, на пример хомофибичничниот криминал или анти-семитскиот, за овој немаше наслови во странство и не знам зошто!! Ова е расистички криминал, господе, жена е прободена толку едноставно во судницата и тоа не е доволно важно за да биде пренесено од медиумите како што треба!! Таа беше мајка која што беше бремена!! Нека Алах ја благослови нејзината душа. Таа е маченик на расизмот и омразата.</p></blockquote>
<div id="attachment_83571" class="wp-caption aligncenter" style="width: 357px;"><a href="http://twitter.com/ahmedesmat/status/2467794438"><img class="size-full wp-image-83571" title="Ahmed esmat questioned on Twitter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/ahmed.png" alt="ahmed" width="347" height="193" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">Ахмед Есмат пишува на Twitter: Работата е што европските медиуми не го покриваат убиството на Египќанката Марва во Германија. Ајде сега да зборуваме за фер однесување.</p>
</div>
<p>Истата мисла ја пренесува и <a href="http://blog.hichamaged.net/i-hate-everything-about-you/">Hisham Maged</a> на својот блог, играјќи ја играта <em>Што ако</em>:</p>
<blockquote><p>Ајде да ја играме играта - Што ако, замисли дека ситуацијата е обратна и жртвата е од западот и е прободена било каде во светот од било кој од средно источните земји со муслимански екстремисти или  како што медиумите обично велат „малцинството“ во Египет. Сигурно ќе слушнеше како светот зборува за тоа, а исто така и на интернет!</p></blockquote>
<p>Bikya Nasr, која го следеше инцидентот, прашува <a href="http://bikyamasr.wordpress.com/2009/07/05/bm-opinion-marwa-the-symbol-to-gather-people-together/">дали Марва може да биде симболот кој ќе ги собере луѓето заедно.</a> Тој побара итна рекција на дипломатско и национално ниво:</p>
<blockquote><p>На Средниот Исток, гневот е голем. Но, овој гнев не треба да падне во замката на редовни жестоки напади на Германците или Германија. Мора да задржи одредена привидна кохеренција за било која кампања која е поставена за да успее. И ќе успее ако Шербини навистина е симболот кој ги обединува луѓето како што Неда го направи тоа во Иран.<br />
[…]</p>
<p>Дали луѓето веруваат дека Шербини е симбол? [&#8230;]Египќаните би требало да бидат шокирани затоа што една жена е злоставувана заради тоа што носела вел и на прво место, затоа што била Египќанка. Владата треба да и испрати силен сигнал на Европа дека нејзиното однесување е неприфатливо, но тие молчат. Оставено е на египетската популација да превземе акција.<br />
[…]<br />
Ајде да се собереме на улиците пред германската амбасада и да бараме целосна истрага и извештај. Бидејќи ако Германија не може да го направи тоа, тогаш тоа уште еднаш покажува дека омразата наЕвропјаните спрема муслиманите и Арапите е посилна од нивната таканаречена „слобода“. Да, Марва е симбол, но таа треба да биде симбол кој ќе ги обединува луѓето, а не да ги дели.</p></blockquote>
<p>Друг блогер  <em>Sadafat</em> <a href="http://www.sadafat.com/?p=562">пишува</a>:</p>
<blockquote><div class="arabic">لو أن يهوديا أصيب بكلمة أو مزحة ثقيلة في ألمانيا لأقامت رئيسة الوزراء الدنيا ولم تقعدها ولتنادت فوكس نيوز وسكاي نيوز بالدفاع عن العنصر السامي واعلان الحرب على اعداء السامية، وأما الأخت المصرية هذه فلا بواكي لها.<br />
يجب ان تعلن الحكومة الألمانية ان هذا التصرف يمس المسلمين، يجب ان تضع في دستورها للغالبية الثانية من الديانيات وهم المسلمين حقوقا تحفظهم من العداء ضد الإسلام.</div>
</blockquote>
<div class="translation">Ако евреин е повреден во Германија, па макар и со еден збор или шала, премиерот ќе направи се и ќе ги повика Fox News и Sky News за да ги брани семитизмот и ќе им биде објавена војна на анти-семитистите. Но никој не плаче за египетската жена која почина таму.<br />
Германската влада треба да знае дека овој чин ги засега муслиманите и треба да напише во Уставот за втората поголема од нивните религии, Исламот, дека нивните права ги заштитуваат од омраза спрема Исламот.</div>
<div id="attachment_83572" class="wp-caption aligncenter" style="width: 373px;"><img class="size-full wp-image-83572" title="Egyptian bloggers comenting or venting out their frustrations on Twitter." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/07/marwa.png" alt="Egyptian bloggers comenting or venting out their frustrations on Twitter." width="363" height="489" /></p>
<p class="wp-caption-text">Египетските блогери коментираат или  ги празнат своите фрустрации на Twitter:</p>
<p class="wp-caption-text">wael: RIP #Marwa, жена со фереџе прободена 18 пати до смрт пред нејзиниот 3годишен син во Германија</p>
<p class="wp-caption-text">elmonkez: Ова е една од главните причини зошто нашите животи се евтини во другите земји, бидејќи нашата влада не превзена ништо кога ќе се случи нешто вакво. #Marwa</p>
<p class="wp-caption-text">SomeMuslimMan: Севтот кој зборуваше за убиството на #Neda воопшто н зборува за убиството  на #Marwa. RIP двете</p>
<p class="wp-caption-text">waelabas: Барам убиецот на #Marwa да биде суден како да е муслиман кој прободел евреин до смрт!!!</p>
<p class="wp-caption-text">harvarddr: убиецот на #Marwa мора да биде обвинет за убиство од 1 степен. Германското судство мора да докаже дека нема расизам кон муслиманите.</p>
</div>
<p>А јас се најдов себеси како ги пишувам овие линии на мојот блог <a href="http://www.lastoadri.com/2009/07/blog-post.html">Lasto Adri:</a></p>
<blockquote><div class="arabic">بعد أن قال الغرب أن قاتل مروة الشربينى لا يمثل ألمانيا، وأن الحادث مجرد عمل فردى،<br />
لا أتوقع من الغرب -ذاته- أقل من أى يلغى من كل معاجمه فكرة أن المسلمين إرهابيين، ويؤمن أن بن لادن وأعوانه -مثلا- لا يمثلون العرب أو المسلمين فى شئ، وأفعالهم كلها فردية!وعلى رأى المثل.. لا تعايرنى ولا أعايرك.. دا التعصب طايلنى وطايلك!</div>
</blockquote>
<div class="translation">Откога Западот рече дека убиството на Марва не ја претставува Германија и тоа е индивидуален акт&#8230; Не очекував ништо помалку од истиот тој запад освен бришење на идеата дека Муслиманите се терористи од сите негови речници и да верува дека Бин Ладен и неговите пријатели на пример не ги претставуваат Арапите или муслиманите воопшто и дека сето тоа што тие го работат се индивидуални активности.<br />
И како што вели поговорката: Не ме обвинувај за нешто што го правиш и ти. Сите ние го имаме истиот екстремизам.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/13/1657/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
