<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски &#187; Франција</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/category/world/western-europe/france/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sun, 29 Nov 2009 10:38:21 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Србија: Смртта на францускиот фудбалски фан</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 02 Oct 2009 06:06:27 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Томе Лазароски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Младост]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Расизам]]></category>
		<category><![CDATA[Спорт]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2610</guid>
		<description><![CDATA[Брис Татон, 28 годишен Франзуцски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во Белградската болница на 29ти Септември.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sinisa-boljanovic/">Синиша Бољановиќ</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/tlazaroski/'>Томе Лазароски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/30/serbia-the-death-of-a-french-football-fan/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Брис Татон, 28 годишен француски граѓанин и навивач на фудбалскиот тим од Тулуз, беше брутално претепан од страна на фановите од фудбалскиот тим Партизан во центарот на Белград на 17ти Септември. Тој почина во белградската болница на 29ти септември.<br />
Оваа ужасна вест предизвика многу реакции од блогерите.</p>
<p>Срѓан Митровиќ<ahref="http://blog.b92.net/text/12491/Umro%20je%20Bris%20Taton/"> напиша</a>:<br />
<blockquote> Засрамен сум од овај град, овие политичари и оваа држава.</p></blockquote>
<p>Марко Јетвиќ креира Facebook група – „<a href="http://www.facebook.com/stop.nasilju">Запрете со насилство</a>“ - и на неговиот блог ги повика читателите да се придружат. Тој <a href="http://blog.b92.net/text/12492/RIP%20BRIS%20%28dodata%20akcija%20na%20Facebooku%29/"> напиша</a>:</p>
<blockquote><p> Јас сум фан на Партизан. Роден сум и израснав во Белград&#8230; но сум засрамен.</p>
<p>ПОЧИВАЈ ВО МИР БРИС</p></blockquote>
<p>Сречко Секељиќ <a href="http://blog.b92.net/text/12504/DOKLE%20VI%C5%A0E%3F%20%C5%A0etnja%20protiv%20nasilja%21%20%C4%8Cetvrtak%2C%2017h%2C%20Plato/">напиша</a>:<br />
<blockquote> Најави и насилни дела, поради кои геј парадата беше забранета во главниот град, поради кои многу луѓе се претепани, поради кои Брис Татон трагично загина, поради кои граѓаните не можат безбедно да шетаат по градските улици – сето ова мошне јасно ја покажува силната потреба за организирање на еден широк фронт против насилството. Првиот чекор за граѓаните е да ги преземат улиците од групите и индивидуалците кои шират омраза и покажуваат страв и смрт. Следниот чекор е институциите да започнат и успешно да ги реализираат криминалните обвиненија против индивидуалци, групи и организации кои пропагираат и извршуваат насилства.</p></blockquote>
<p>Српските власти го искажаа своето сочувство до фамилијата на Брис и истакнаа дека Србија нема никогаш да го заборави. Веб сајтот РТВ Студио Б <a href="http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=42831">ја објави изјавата</a> на министерот за внатрешни работи, Ивица Дачиќ:</p>
<blockquote><p>„Во името на Министерството за внатрешни работи, го искажувам моето најдлабоко сочувство поради смртта на вашиот син. Се до последен момент се надевавме дека Брис и неговата младост ќе победи. Веста за неговата смрт, која српските граѓани ја примија со големо жалење, е дотолку потрагична.“</p></blockquote>
<p>Според „Студио Б“, секретарот при Министерството за човекови права, Марко Караџиќ испрати повик до граѓаните да се соберат на централниот плоштад во Белград во среда во 11:30 часот, како би му оддале почит сo цвеќиња и свеќи. Тој истакна:<br />
<blockquote>Ужасна е веста дека француски граѓанин го изгуби животот на ваков начин во Белград. Сакам да упатам повик до сите граѓани да дојдат на плоштадот Трг Републике како хуман гест да запалат свеќи и остават цвеќиња со што би покажале дека има многу луѓе во Србија кои се против насилство и дека Србија никогаш нема да го заборави францускиот граѓанин Брис Татон ниту пак ќе дозволи повторување на вакви настани во иднина.</p></blockquote>
<p>Претседателот Тадиќ исто така <a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=09&amp;dd=30&amp;nav_category=11&amp;nav_id=383990"> реагираше </a>:</p>
<blockquote><p>„Србија ќе реагираа со највисок степен на сериозност и со остри мерки. […]“</p></blockquote>
<p>Тој додаде дека ова е предупредување „до сите групи кои промовираат насилство изминатите неколку дена.“</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/02/2610/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Македонија: Фото и видео сторија за Француските гробишта во Скопје</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/898</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/898#comments</comments>
		<pubDate>Sun, 17 May 2009 09:12:39 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Филип Стојановски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Roundups]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Мароко]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Сенегал]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[македонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=898</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФилип Стојановски  &#183; Преведено од Филип Стојановски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Волан објави фото и видео сторија за Француските гробишта во Скопје, на кои се закопани посмртните останки на 2930 војници од Франција и нејзините колонии, меѓу кои Мароко и Сенегал, кои паднале во текот на Првата светска војна на [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/filip-stojanovski/">Филип Стојановски</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/filip/'>Филип Стојановски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/05/16/macedonia-french-military-cemetery-in-skopje/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><em>Волан</em> <a href="http://volanskopje.blogspot.com/2009/05/french-military-cemetery-in-skopje.html">објави</a> фото и видео сторија за Француските гробишта во Скопје, на кои се закопани посмртните останки на 2930 војници од Франција и нејзините колонии, меѓу кои Мароко и Сенегал, кои паднале во текот на Првата светска војна на <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82">Македонскиот фронт</a>, познат и како Солунски фронт (1915-1918). Местото претставува историска и архитектонска знаменитост од која е овозможен прекрасен поглед на стариот дел на градот.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/17/898/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Здравје: Заканата од свински грип се шири ширум светот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/12/746</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/12/746#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 12 May 2009 05:53:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Израел]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Канада]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Мексико]]></category>
		<category><![CDATA[Нов Зеланд]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[бахаса]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[холандски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=746</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏухи Батиа  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Потврдени или сомнителни случаи на свински грип, кои што беа забележани во Мексико порано овој месец, сега  се откриени во најмалку седум други земји во светот. Светската здравствена организација (СТО) вели дека оваа појава претставува „опасност по глобалното здравје [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juhie-bhatia/">Џухи Батиа</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/27/global-health-swine-flu-threat-spreads-worldwide/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" title="Војници со маски во Мексико Сити" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/04/3474744375_fca198e5ff_m.jpg" alt="" width="240" height="159" />Потврдени или сомнителни случаи на свински грип, кои што беа забележани во <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/04/25/mexico-concern-over-swine-flu-outbreak/" target="_blank">Мексико</a> порано овој месец, сега  се откриени во најмалку седум други земји во светот. Светската здравствена организација (СТО) <a href="http://www.who.int/mediacentre/news/statements/2009/h1n1_20090425/en/index.html" target="_blank">вели</a> дека оваа појава претставува „опасност по глобалното здравје која треба да се разгледува од меѓународен аспект“.</p>
<p>Исто така, познат како свински грип од тип А или H1N1, <a href="http://www.cdc.gov/swineflu/" target="_blank">свинскиот грип</a> претставува болест на респираторниот систем на свињите која што може да се пренесува меѓу луѓето, особено преку кашлање и кивање. Во Мексико, има преку <a href="http://www.google.com/hostednews/afp/article/ALeqM5gGSyeznluvlTTO6A31IITVNX52FA" target="_blank">100 случаи на смрт</a> кои е можно да се поврзани со свинскиот грип  и повеќе од 1600 луѓе се заболени меѓу кои се наоѓаат случаи со потврден или со сомнителен вирус. Досега, <a href="http://www.google.com/hostednews/ap/article/ALeqM5hZVkRqV2uZVim0TRk5R1ZBfovTCAD97QESOO1" target="_blank">потврдени случаи</a> на свински грип се откриени и во САД и Канада, додека во  Нов Зеланд, Шпанија, Франција, Израел и Бразил има сомнителни случаи. Лиз Боровски, блогер на <em>The Pump Handle</em>, <a href="http://thepumphandle.wordpress.com/2009/04/26/swine-flu-outbreak/" target="_blank">објаснува</a> зошто постои грижа од ширење на свинскиот грип:</p>
<blockquote><p>Свинскиот грип до одредена мера е општопознат, но обично се пренесува само од свињи на луѓе. Овој вид на болест по се изгледа е способен да се пренесува од човек на човек, и да напаѓа помлади, инаку здрави возрасни луѓе. Ова значи дека вирусот има сериозен потенцијал да предизвика пандемија, па  така соодветно е тоа што Мексико ги затвори училиштата до 6 Мај и забрани големи јавни собири, вклучувајќи и црковна служба.</p></blockquote>
<p>На 26 април, американските здравствени лица објавија опасност по јавното здравје откако беа потврдени 20 случаи на свински грип во државите Калифорнија, Канзас, Њујорк, Охајо и Тексас. Повеќето од овие случаи се <a href="http://www.who.int/csr/don/2009_04_26/en/index.html" target="_blank">умерени</a>, а не е пријавен ниту еден случај на смрт од овој грип. И Канада <a href="http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601087&amp;sid=awMeiF_SLkGs&amp;refer=home" target="_blank">потврди</a> шест умерени случаи на свински грип во провинциите Нова Скотија и Британска Колумбија.</p>
<p>Веста за свинскиот грип брзо се прошири на Интернетот, како што луѓето бараат одговори и како што ги делат нивните мислења за болеста. Во моментов, свинскиот грип и #swineflu е <a href="http://search.twitter.com/" target="_blank">топ тема</a> на Твитер и се креирани <a href="http://maps.google.com/maps/ms?ie=UTF8&amp;hl=en&amp;t=p&amp;msa=0&amp;msid=106484775090296685271.0004681a37b713f6b5950&amp;ll=32.639375,-110.390625&amp;spn=59.906843,114.257813&amp;z=4]" target="_blank">различни мапи на Гугл</a> со цел да се следи појавата. Блогерите ширум светот, исто така, зборуваат за свинскиот грип.</p>
<p>Даниел Хернандез, блогер на <em>Intersections</em>, ја <a href="http://danielhernandez.typepad.com/daniel_hernandez/2009/04/in-mexico-city-the-infection-is-fear.html" target="_blank">опишува</a> следнава сцена од Мексико Сити:</p>
<blockquote><p>Во неделата, додека врвот на СТО свика итен состанок во Женева, војници во Мексико Сити се онесвестуваат со маски на лицето на автобуски постојки, станици на метро и плоштади. Изморен војник ми подаде маска на влегување во метрото Белас Артес, но маската падна пред да влезам во метрото. Внатре, патниците сите до еден се гледаа сомнително и правеа напори да избегнат контакт со други.</p></blockquote>
<p>Метју Иглезијас, блогер на Центарот за Американскиот акционен фонд за напредок, изразува <a href="http://yglesias.thinkprogress.org/archives/2009/04/swine-flu.php" target="_blank">загриженост</a> за тоа како оние без здравствено осигурување во САД ќе се справат со оваа болест:</p>
<blockquote><p>Немам мислење за оваа тема и покрај набљудувањето дека ќе биде убаво да се живее во земја во која, ако се почувствуваш сериозно болен  поради вирусна инфекција, вашиот пристап до ефикасни медицински лекови не е одреден од вашето богатство, вашите приходи, или вашиот работен статус.</p></blockquote>
<p>Џим Мек Вејг, блогер на <em>MacDoctor</em> од Нов Зеланд, мисли дека мора повеќе да се направи во неговата земја и во светски рамки со цел да се задржи вирусот. Во Нов Зеланд, <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/8019882.stm" target="_blank">13 студенти</a> што неодамна го посетија Мексико се сомнителни дека се заболени од вирусот. Мек Вејг <a href="http://www.macdoctor.co.nz/?p=2061" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>Земајќи ја предвид претераната реакција која што се случи со птичјиот грип, секој би се надевал за поригорозен одговор на ова од обично набљудување. Би помислил на изолација на случаи и ограничување на патувањето во Мексико кои би биле минимален одговор сé додека не добиеме повеќе податоци. Бидејќи ЦКБ (Центарот за контрола и превенција на болести во САД), се буди дури сега, една недела подоцна, а СТО инсистира да не се презема ништо, безгрижниот одговор на Нов Зеланд изгледа речиси сериозен во споредба со нивните реакции. Додека ова навистина може да прерасне во еден немил настан, добро би било ако здравствените власти преземат нешто пред ситуацијата да се случи отколку да се соочат со нецелосни информации.</p></blockquote>
<p>Многу земји  спроведуваат <a href="http://www.google.com/hostednews/ap/article/ALeqM5hZVkRqV2uZVim0TRk5R1ZBfovTCAD97QESOO1" target="_blank">безбедносни мерки</a> за да го спречат ширењето на свинскиот грип. На пример, некои аеродроми ги проверуваат патниците од Мексико за симптоми од свинскиот грип, додека Кина и Русија планираат да го стават во карантин секој кој пројавува симптоми. Виџај Садасивам, блогер на<em> scan man</em>, <a href="http://www.catscanman.net/blog/2009/04/swine-flu/" target="_blank">вели</a> дека не се преземени никакви превентивни иницијативи во Индија, иако Боинку, блогер на F<em>inestkind Clinic and fish market</em>, ја <a href="http://fkclinic.blogspot.com/2009/04/swine-flu.html" target="_blank">опишува</a> мерката која ја преземаат Филипините:</p>
<blockquote><p>Филипините ќе престанат со увоз  на свинско месо од САД и Мексико да го запрат ширењето&#8230;ова е смешно, бидејќи грипот се шири од човек на човек, а нашите сопствени свињи имаат Ebola Reston…но сепак ова е време за забава, и досега не се зборува за тоа дека некој човек е ставен во карантин, како што беше случајот со SARS…</p></blockquote>
<p>Многу блогери укажуваат на тоа дека треба да ја сфатиме оваа закана сериозно и да бидеме подготвени, но сé уште нема потреба од паника. На пример, еден пост на <em>Utah Preppers</em> <a href="http://www.utahpreppers.com/2009/04/pandemic-preparedness/" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>Набрзина некои белешки против паника …</p>
<ul>
<li>Свинскиот грип НЕ МОЖЕ да се пренесува преку храна. Јадењето свинско НЕ ве доведува во опасност.</li>
<li>Ова НЕ е прв пат свински грип да се пренесе на луѓето. Претходно се случувало, но без да се претвори во пандемија.</li>
<li>Оваа варијација на свинскиот грип, како и секој грип, е вирус и првично се шири од лице на лице преку кашлање и кивање.</li>
<li>Ова е само грип! Клучот е да НЕ го ЗАКАЧИМЕ.</li>
</ul>
</blockquote>
<p>СТО засега не препорачува ограничување на какво било патување или ограничување на трговијата, и вели дека потребни се повеќе информации за вирусот пред да одлучат дали да го кренат <a href="http://www.who.int/csr/disease/avian_influenza/phase/en/index.html" target="_blank">нивото на глобална пандемија</a>, кое моментално се наоѓа на третото од шест нивоа.</p>
<p><em>Фотографијата за <a href="http://www.flickr.com/photos/sarihuella/3474744375/" target="_blank">заштита од свински грип</a> е од <a href="http://www.flickr.com/photos/sarihuella/" target="_blank">Sarihuella</a> на Flickr</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/12/746/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Светски ден на книгата: Животите на жените во огледало на нивните мажи</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/755</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/755#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 11 May 2009 11:15:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Алжир]]></category>
		<category><![CDATA[Доминика]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Канада]]></category>
		<category><![CDATA[Книги]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Мартиник]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[италијански]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[француски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=755</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСузан Лех  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Постојат многу мажи во животот на една жена, од првиот  до последниот: «татко, дедо, син, брат, љубовник, маж, шеф, колега»…Некои се присутни, други се заборавени, заминати, некои сé уште мистериозно се тука, заробени или страдаат, се менуваат, остануваат; [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/suzanne-lehn/">Сузан Лех</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/04/25/international-book-week-womens-lives-in-the-mirror-of-their-men/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignleft" title="Nos Hommes" src="http://ecx.images-amazon.com/images/I/41G38ECK8SL._SL160_.jpg" alt="" width="108" height="160" />Постојат многу мажи во животот на една жена, од првиот  до последниот: «татко, дедо, син, брат, љубовник, маж, шеф, колега»…Некои се присутни, други се заборавени, заминати, некои сé уште мистериозно се тука, заробени или страдаат, се менуваат, остануваат; и споени заедно, нивните портрети и придонеси подобро ќе ги отсликаат отколку што би можела таа самата, жената која минува по нивниот пат, во интимни и деликатни приказни, тажни и инспиративни, забавни и скромни, кои се интроспективни и разјаснуваат историски и социјални минати времиња.</p>
<p>Прва на мојата листа на откритија беше <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Denise_Bombardier">Дениз Бомбардие</a>, новинар, новелист, есеист, и медиумска личност од Квебек, добро позната по извонредните известувања и честопати по смислата на хумор која ја користи за критикување. Во «Nos hommes» (1995) таа пишува, како што е цитирано во литературниот блог на Никол Савардс [француски]:</p>
<blockquote><p>Les hommes sont, dit-elle, des êtres qui nous inspirent sur chacun d&#39;eux, chacun d&#39;eux étant la facette de ce qu&#39;est un autre. De plus, l&#39;homme est cette personne qui nous révèle à nous-mêmes, nous les femmes. Ils sont un peu ce que nous voulons qu&#39;ils soient: amoureux, amants, fougueux, touchants, amicaux, professionnels, séducteurs, parfois cruels, et souvent terrifiés par le pouvoir qu&#39;exerce la femme sur eux. Enfin, ces hommes sont à l&#39;image de ce que la femme veut, croit ou “désespère d&#39;être”.</p></blockquote>
<div class="translation">Мажите, таа вели, се суштества кои не инспирираат за секој од нив, секој претставува дел од некој друг. Покрај тоа, мажот е онаа личност која им дава на жените нова свест за нив самите. На некој начин, тие се она што ние посакуваме да бидат: заљубени, љубовници, пријателски, професионално, заводнички, понекогаш сурово настроени, и често преплашени од моќта што жената ја има врз нив. На крај, овие мажи се слика на тоа што жената сака да биде, тоа што мисли дека е или « тоа што загубила надеж дека ќе стане».</div>
<p><a href="http://fr.wikipedia.org/wiki/Camille_Laurens_(%C3%A9crivain)"><img class="alignright" title="Dans les Bras-la" src="http://ecx.images-amazon.com/images/I/51953FHTZ8L._SL500_AA240_.jpg" alt="" width="160" height="160" />Камил Лоренс</a> [француски] претставува контроверзен тренд во француската литература, наречен  «<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Autofiction">автофикција</a>», кој што комбинира автобиографија и фикција. Во 2000-та година, ја објави  «<em>Dans ces bras-là</em>» («Во тие раце »), која што и ја донесе наградата Фемина, книга која <em>ballerines ou converses</em> ја <a href="http://ballerinesouconverses.com/blog/?p=333">обожува</a> [француски]:</p>
<blockquote><p>Les hommes. Quel sujet ! Passionnant. Je regrette d’avoir été une femme en lisant ces lignes. J’aurais aimé être masculin pour mieux comprendre ce qui se passe dans le ventre des femmes face à nous, mais je suis fille, je ne fais qu’aquièscer au chemin chaotique et amoureux de l’héroïne. Car il y a toujours une histoire d’amour avec un homme : qu’il soit père, grand-père, fils, frère, ami, amant, mari, patron, collègue.</p></blockquote>
<div class="translation">Мажи. Каква тема. Возбудливо. Додека ги читаме овие редови ми беше жал што сум жена.  Би обожавала да сум машко со цел подобро да разберам што се случува во главите на жените кои се соочуваат со нас, но јас сум женско, јас само прифаќам да одам по хаотичниот пат на една хероина со посредство на љубовта. Бидејќи секогаш постои љубовна приказна со маж - било да е татко, дедо, син, брат, љубовник, сопруг, шеф, колега.</div>
<p><img class="alignleft" title="My men" src="http://ecx.images-amazon.com/images/I/41JPtd71B5L._SL160_AA115_.jpg" alt="" width="115" height="115" />Но, мој фаворит  е без сомневање  <em>My Men</em> (Мојот маж) од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Malika_Mokkeddem">Малика Мокедем</a>, алжирска писателка со живеалиште во Франција, каде студираше медицина и долго беше на пракса како нефролог, пред да реши целосно да се посвети на литература. Ќерка на една неука, поранешна номадска фамилија од Јужен Алжир, таа успеа да се избори за својот независен живот против тешките традиции на времето и нејзината фамилија, и преку огромната моќ на нејзината решителност, стана она што секогаш посакуваше да биде. Таа пишува: [Фр]:</p>
<blockquote><p>Го оставив татко ми да научам како да ги сакам мажите, и заминав на континент сѐ уште непријателски, бидејќи е непознат&#8230; Застанав на нивна страна, но и против нив. Тие претставуваа сé што ми беше потребно да освојам со цел да се здобијам со слобода.</p></blockquote>
<p><em>La muse agitée</em>, блогерот од книжарницата Валариус е <a href="http://www.lamuseagitee.com/article-26546427.html">ентузијаст</a> [Фр]:</p>
<blockquote><p>Voici le « carnet de bal » de Malika Mokkedem, qui déroule le fil de sa vie comme on ouvre un tiroir aux souvenirs. Y sont rangés son enfance de petite fille algérienne qui compte moins que ses frères et à qui on demande d’être la plus transparente possible, son adolescence de jeune fille qui trouve dans les livres et l’instruction une porte ouverte à la liberté, une jeune femme avide d’amour, indépendante et déterminée, une femme construite avec ses blessures, sa culture, sa rage et son besoin viscéral de reconnaissance.<br />
Les hommes de sa vie sont ceux qui ont compté et l’on soutenue, ceux avec qui elle a bataillé, contre qui elle a dormi, pour qui elle a fait l&#39;amour. Leurs traces intimes imprègnent de forces conjuguées et de déceptions cuisantes la vie de l’auteur. […]</p></blockquote>
<div class="translation">Ова е „картата за игра“  на Малика Мокедем, која ја расплеткува нишката на нејзиниот живот како што ќе отворите фиока во која чувате сувенири. Чувани таму се нејзиното детство како мало алжирско девојче кое беше помалку влијателно од нејзините браќа и од неа се бараше да биде што е можно поневидлива, нејзините тинејџерки години како девојче кое во книгите и  учењето наоѓа отворена врата за слобода, млада жена желна за љубов, независна и решителна, жена изградена врз сопствените рани, нејзината култура, бес и огромна потреба за одобрување.</p>
<p>Мажите во нејзиниот живот се оние кои се грижеле за неа и кои ја поддржувале, оние против кои се борела, оние до кои спиела, оние со кои водела љубов. Нивните интимни обележја го обележуваат животот на авторката со здружени сили и со горчливи разочарувања […]</p></div>
<blockquote><p>Le livre se lit comme un récit de vie, un témoignage, une confidence, une sorte de gifle à l’ordre établi, l’ignorance et la servitude, une vérité toute crue qui n’accuse pas mais enveloppe l’avenir d’un espoir encourageant pour les femmes algériennes. […]</p></blockquote>
<div class="translation">Книгата се чита како една животна приказна, сведоштво, доверба, еден вид шамар в лице на воспоставениот поредок, незнаењето и робувањето, сурова вистина која што не обвинува, туку ја обвиткува иднината на една весела надеж за алжирската жена.  […]</div>
<p><img class="alignright" title="Nulle part dans la maison de mon père" src="http://www.algeriades.com/news/IMG/arton1864.jpg" alt="" width="96" height="150" />Оваа трка со пречки со која се соочуваат жените не води до големата алжирска новелистка <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Assia_Djebar">Асија Џебар</a>, која што е и преведувач, снимател и професор по франкофонска литература при Универзитетот во Њујорк, како една од малкуте жени некогаш прифатени на Француската академија. Меѓу нејзините најзначајни дела и ракописи вредни за паметење се <em>L&#39;Amour, la Fantasia</em> (1985), и <em>Femmes d&#39;Alger dans leur appartement</em> (2002). На својот блог <em>Le bateau libre</em>, литературниот критичар <a href="http://fredericferney.typepad.fr/mon_weblog/2009/04/assia-djebar-une-iphig%C3%A9nie-en-songe.html">Фредерик Ферни</a> пишува за нејзината најнова книга <em>Nulle part dans la maison de mon père</em> («Никаде во куќата на татко ми», 2007) [француски]:</p>
<blockquote><p>Le titre sonne comme une dénégation et un aveu, il tient sa promesse.<br />
[…]<br />
Grandir, est-ce apprendre à désobéir? Et comment grandir sans (se) trahir? Comment être fidèle à soi sans renier les siens? Assia Djebar a cette phrase: “Se dire à soi-même adieu” que chacun est libre d&#39;interpréter comme il veut.</p></blockquote>
<div class="translation">Насловот звучи и како негирање и како дозвола, но успева да го исполни ветувањето.<br />
[…]<br />
Дали пораснувањето значи да се научи да не се почитува? Како може да се порасне без да се предаде некого (и без да се предадеш самиот себе)? Како може да останеш верен само на себе без да се одречеш од својот народ? Асија Џебар ги има овие зборови  « Кажи си збогум », зборови кои секој има слобода да ги разбере на свој начин.</div>
<p>Она што ги поврзува повеќето алжирски писатели кои пишуваат на француски јазик е нивниот стил, нивното богато и живописно, енергично и никогаш неосиромашено справување со јазикот, како и храброста на нивните ликови. Така, на крај нешто нé одвлекува од судбината на жените, се чувствувам присилен да го завршам ова резиме и да ви го задржам вниманието со книгите на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Yasmina_Khadra">Јасмина Кандра</a> (псевдоним за маж, за да избегне воена цензура за време на граѓанската војна во Алжир)] чиишто <em>Wolf Dreams</em> (1999), <em>The Swallows of Kaboul</em> (2002 година) <em>The Attack и The Sirens of Baghdad</em> (и обете во 2006 година), меѓу другото, имаат за цел «да им  дадат на читателите од Западот шанса да го сфатат јадрото на проблемот кој што вообичаено го допираме само на површината (тоа е фанатизам) .</p>
<p>Повеќе за овој фасцинантен автор на овие блогови: <a href="http://telestlemonde.blogspot.com/2009/04/lattentat-de-yasmina-khadra-extraits.html">Un oeil sur la planète</a>, и <a href="http://cocolasbooks.blogspot.com/2009/04/lattentat-yasmina-khadra.html">Cocola&#39;s</a> [француски].</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/05/11/755/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Франција: Интернет законот за пиратерија „3 опомени“ одбиен од парламентот</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 11 Apr 2009 18:52:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[GV Advocacy]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Индустрија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Музика]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=572</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одТал Павел  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Четвртокот на 09.04.2009 францускиот парламент го одби предлог-законот  Хадопи (la Haute Autorité pour la diffusion des œuvres et la protection des droits sur internet) со неуспехот (21-15) на владејачката партија да го изгласа законот.
Законот предложува две опомени и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org/author/talpavel/">Тал Павел</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://advocacy.globalvoicesonline.org/2009/04/11/france-3-strikes-internet-piracy-law-defeated-in-parliament/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Четвртокот на 09.04.2009 францускиот парламент го <a href="http://www.reuters.com/article/internetNews/idUSTRE5384IB20090409?feedType=RSS&amp;feedName=internetNews" target="_blank">одби</a> предлог-законот  <a href="http://www.laquadrature.net/wiki/Loi_Hadopi" target="_blank">Хадопи</a> (<em>la Haute Autorité pour la diffusion des œuvres et la protection des droits sur internet</em>) со неуспехот (21-15) на владејачката партија да го изгласа законот.</p>
<p>Законот предложува две опомени и тогаш, по третиот прекршок, исклучување од интернет до една година за интернет корисниците кои се фатени дека илегално превземале фајлови (музика или филмови).</p>
<p>Предлог-законот беше <a href="http://arstechnica.com/tech-policy/news/2009/04/french-3-strikes-law-suffers-shocking-defeat.ars" target="_blank">доставен</a> од двете партии и се што остануваше беше тие да го ратификуваат финалниот текст, но „15 социјалисти дискутираа за тоа во ходникот и во последен момент решија да го одбијат законот.“</p>
<p>Музичката и филмската индустрија ги <a href="http://blog.wired.com/27bstroke6/2009/04/french-reject-t.html" target="_blank">притискаа</a> владата и интернет сервис провајдерите да ги исклучат или суспендираат сервисите за peer-to-peer споделување, бидејќи им наштетува на приходите на артистите и продуцентските компании, но неуспехот се случи после слични отфрлања во Велика Британија, Нов Зеланд, Германија, па дури и Европскиот парламент.</p>
<p>Во нивниот дел, Саркози <a href="http://www.reuters.com/article/internetNews/idUSTRE5384IB20090409?feedType=RSS&amp;feedName=internetNews" target="_blank">изјави</a> дека тој бил одлучен да се донесе законот и ја обвини опозицијата за манипулација на парламентот.</p>
<p>Министерот за култура <a href="http://arstechnica.com/tech-policy/news/2009/04/french-3-strikes-law-suffers-shocking-defeat.ars" target="_blank">планира</a> повторно да го стави на дневен ред предлог-законот на 27 април.</p>
<p>Интернационалната федерација за фонографска индустрија и светската копија на <a href="http://www.riaa.com/" target="_blank">RIAA</a>, изјави дека ќе продолжи да лобира за донесување на францускиот закон „3 опомени“.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/04/11/572/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Американците гласаат. Светот зборува.</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/05/422</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/05/422#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 05 Nov 2008 10:27:00 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Соња Златевска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Кореја]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=422</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСолана Ларсен  &#183; Преведено од Соња Златевска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Зависници од политички вести, слушајте! Блогот на  Глобал Војсис  за американските изборите, Voices without Votes работи прекувремено за да Ви обезбеди постојана доза од светското мислење.
На денот на изборите во САД , африканските блогери му понудија солидарност [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/solana-larsen/">Солана Ларсен</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sonja/'>Соња Златевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/11/04/americans-vote-the-world-speaks/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Зависници од политички вести, слушајте! Блогот на  Глобал Војсис  за американските изборите, <a href="http://www.voiceswithoutvotes.org/">Voices without Votes</a> работи прекувремено за да Ви обезбеди постојана доза од светското мислење.</p>
<p>На денот на изборите во САД , африканските блогери <a href="http://voiceswithoutvotes.org/2008/11/04/african-bloggers-offer-solidarity-to-obama/">му понудија солидарност на Обама</a>, венецуелски блогер напиша <a href="http://voiceswithoutvotes.org/2008/11/04/venezuela-thoughts-on-e-day/">поема за невозможноста за победа на црнец на изборите</a> и <a href="http://voiceswithoutvotes.org/2008/11/04/france-parties-parties-parties/">во Париз блогерите планираат забави, забави, забави. </a></p>
<p><a href="http://voiceswithoutvotes.org/2008/11/04/france-parties-parties-parties/"></a><br />
Хоа Куач <a href="http://voiceswithoutvotes.org/2008/11/04/asia-bloggers-anxiously-await-results/">на Voices without Votes</a>, цитира азиски блогер кој ја поделил нивната вознемиреност за претстојните  резултати пред да оди на спиење  во далечната временска зона:</p>
<blockquote><p>Во Инднезија, Маман  <a href="http://mamanblog.typepad.com/mamanblog/2008/11/anxious-feeling.html">напиша </a>дека ја обзема  „чуство на вознемиреност“. И покрај  согласувањето на чласачите со неа, таа се припрема за победа на ГОП:<br />
“Јас навистина имам чудно чувство за изборите во САД, тоа е чудно чувство кое што не можам да го опишам.   Извештаите за гласањето секако одат во моја полза, ОБАМА ќе победи, но верувам дека трката ќе биде во конечниот резултат. Се обидувам да се заплашам себеси со реалноста АКО ГОП победи на овие избори, тоа ќе биде голем УДАР не само на мојот стомак, туку на повеќето просечни Американци.”</p></blockquote>
<blockquote><p>Во Јужна Кореа, <a href="http://expatjane.blogspot.com/2008/11/nerves-and-anxietyfinally.html">Експат Џејн</a>, <a href="http://expatjane.blogspot.com/2008/11/nerves-and-anxietyfinally.html">пишува</a> дека таа исто така чувствува „нервоза и вознемиреност“, но е возбудена да ги дознае резултатите:<br />
“Бев многу смирена за време на оваа кампања. Барем кога станува збор за дебатата за победата на Обама бидејќи јас верувам дека ќе победи. Утре ова време ќе знаеме”</p></blockquote>
<p>Не заборавајте да го посетите  <a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank">Voices without Votes</a> за реакциите за победникот од највозбудливите избори во поново време…</p>
<p style="text-align: center;"><a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank"><img class="aligncenter" src="http://img.globalvoicesonline.org/Badges/vwv/vwv-promo-350-square.gif" alt="" width="350" height="350" /></a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/05/422/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Интернационален поглед за изборите во САД</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 10 Oct 2008 08:19:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Израел]]></category>
		<category><![CDATA[Ирак]]></category>
		<category><![CDATA[Иран]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Канада]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Танзанија]]></category>
		<category><![CDATA[Туризам]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[арапски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>
		<category><![CDATA[хинди]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=388</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Како што се наближуваат американските избори, интернационалното внимание кон надворешната политика на САД и нејзините кандидати се зголемува. Проектите како Collective Journalism (Колективно новинарство) на Current TV (Актуелна телевизија) и Voices Without Votes (Гласови без право на глас) [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/10/08/international-eye-on-the-us-elections/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Како што се наближуваат американските избори, интернационалното внимание кон надворешната политика на САД и нејзините кандидати се зголемува. Проектите како <a href="http://current.com/topics/511_collective_journalism" target="_blank">Collective Journalism (Колективно новинарство)</a> на Current TV (Актуелна телевизија) и <a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank">Voices Without Votes (Гласови без право на глас)</a> на Глобал војсис ја преземаа обврската да ги собираат овие информации и да ја донесат глобалната перспектива на локално ниво.</p>
<p>Програмата <a href="http://current.com/topics/511_collective_journalism" target="_blank">Колективно новинарство</a> започна серија од видео репортажи од погледите на светот за САД. Во „<a href="http://current.com/items/89378240_the_view_from_over_there" target="_blank">Поглед од онаму</a>“, луѓе од многу различни држави ги искажуваат своите ставови за надворешната политика, војната во Ирак, ситуацијата со Иран и кажуваат кој би сакале да биде следниот претседател на САД. Видео интервјуата се понекогаш на различни јазици, но сите се титлувани на англиски.</p>
<p style="text-align: center;"><object><embed type="application/x-shockwave-flash" src="http://current.com/e/89378240/en_US" width="400" height="330" wmode="transparent" allowfullscreen="true" allowscriptaccess="always" ></embed></object></p>
<p>Ова видео исто така користи снимки од друга емисија за <a href="http://current.com/topics/32967338_election_2008" target="_blank">изборите во САД 2008</a>, но овој пат се концентрира на странската перспектива. Ова е слично на она што Глобал војсес и Ројтерс го прават веќе некое време со <a href="http://voiceswithoutvotes.org/" target="_blank">Гласови без право на глас</a>: собирање на ставови од целиот свет за изборите во САД. Доколку имате некој пост кој би сакале да го објавите на овој сајт може тоа да го направите <a href="http://voiceswithoutvotes.org/submit/" target="_blank">тука</a>.</p>
<p>Следната задача на проектот Колективното новинарство ќе биде светското мислење за имиграциските полиси на САД.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/10/388/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Украина, ЕУ: Поблиски односи?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/370</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/370#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 24 Sep 2008 07:44:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Дијана Десподова-Пајковски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јазик]]></category>
		<category><![CDATA[Албанија]]></category>
		<category><![CDATA[Белгија]]></category>
		<category><![CDATA[Бугарија]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Ирска]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Македонија]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Полска]]></category>
		<category><![CDATA[Романија]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Турција]]></category>
		<category><![CDATA[Украина]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Шведска]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[украински]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=370</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одВероника Хохлова  &#183; Преведено од Дијана Десподова-Пајковски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Планот на ЕУ да се финализира Договорот за Асоцијација со Украина во 2009 година беше објавен на Самитот ЕУ - Украина во Париз на 9 септември. Медиумите и блогерите го дочекаа со мешани реакции.
„ЕУ и нуди уверување на Украина“ [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/neeka/">Вероника Хохлова</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/dijana/'>Дијана Десподова-Пајковски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/21/ukraine-eu-a-closer-relationship/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Планот на ЕУ да се финализира <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Association_Agreement">Договорот за Асоцијација</a> со Украина во 2009 година беше објавен на <a href="http://www.eu2008.fr/PFUE/lang/en/accueil/PFUE-09_2008/PFUE-09.09.2008/sommet_union_europeeneukraine">Самитот ЕУ - Украина</a> во Париз на 9 септември. Медиумите и блогерите го дочекаа со мешани реакции.</p>
<p>„ЕУ и нуди уверување на Украина“ е <a href="http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7606014.stm">наслов на БиБиСи.</a> „ЕУ не и нуди ветувања на полната со надеж Украина“, <a href="http://www.irishtimes.com/newspaper/world/2008/0910/1220919678557.html">пишува Ајриш Тајмс</a>.  „ЕУ дава позитивни знаци, но и нуди само нејасен договор на Украина“, <a href="http://www.dw-world.de/dw/article/0,2144,3632964,00.html">вели Дојче Веле</a>.  „Нервозната ЕУ и нуди на Украина надеж за иднината, но не и место на масата“ <a href="http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article4719154.ece">заклучува Тајмс</a>.</p>
<p>Негативниот дел од оценката на резултатите од Самитот произлегува од одлуката на ЕУ да <a href="http://www.economist.com/agenda/displaystory.cfm?story_id=12209751&amp;fsrc=rss">не го вклучи терминот „перспектива за членство“</a> во описот на идниот однос на Украина со ЕУ – фраза, која <a href="http://the8thcircle.com/2008/09/06/european-perspective/">според Витали</a> од <em>Осмиот круг</em> „би ги идентификувала аспирациите на Украина кон ЕУ како нешто повеќе од хипотетичка идеја“:</p>
<blockquote><p>[…] Во себе си помислив дека ова не е изненадувачки.  Кога ќе се земе во предвид дека ЕУ сè уште ги „вари“ брановите на проширување од 2004 и 2007 година, го преживува синдромот на замореност од Романија и Бугарија и се справува со внатрешни проблеми предизвикани од гласањето на Ирска против Лисабонскиот Договор, секоја помисла на идната перспектива на проширување со други држави, како Украина со 46 милиони жители и Турција со 70 милиони сигурно им предизвикува несвестица. Иако, помалите држави како Србија со популација од 7 милиони имаат пореалистички шанси како што неодамна дознавме од <a href="http://euobserver.com/9/26682">г-дин Баросо</a> […].</p></blockquote>
<p><em>Осмиот круг</em> потенцира уште една наводна причина зошто се донесе одлука против „европската перспектива“ на Украина – тековната политичка криза во Украина – но тврди дека „европските вредности имаат многу голем УДЕЛ во она низ што Украина поминува во моментов“:</p>
<blockquote><p>[…] Понатаму, зачудувачки е зошто повлекувањето на еден дел од владејачката коалиција и, како резултат на ова, потенцијалните предвремени избори НЕ се примери на вредности кои ЕУ и Украина ги делат. Како демократија со компетитивни, независни и фер избори Украина се обидува да најде институционално решение кое ќе ги задоволи сите нејзини политички актери.</p>
<p>Тоа е демократски процес низ кој мора да помине секоја демократска земја ако сака да го надмине епитетот – „во транзиција“. Консолидираните демократии, како Канада и Јапонија, моментално поминуваат низ истиот процес на формирање коалиција и предвремени избори, а минатата година на Белгија и требаа 196 дена да формира коалиција, што скоро го надмина нивниот <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/2007_Belgian_government_formation">рекорд од 1977 година</a> од 208 дена. […]</p></blockquote>
<p>Џ Клајв Метјус од <em>Ноусманкис ЕУтопија</em> <a href="http://www.jcm.org.uk/blog/?p=1842">мисли</a> дека ЕУ треба да прифати попрактичен пристап кон Украина:</p>
<blockquote><p>[…] Значи Украина е помалку добредојдена од малечките Албанија и Македонија? Помалку добредојдена од Србија, земја изградена врз геноцид и граѓанска војна која сè уште спори со поголемиот дел од ЕУ околу статусот на Косово?</p>
<p>Да, браво за ова. Навистина охрабрувачки. Добро изведено.</p>
<p>Ветувањето за идно членство во ЕУ може да биде придвижувач кон подобро, кој ќе инсирира позитивно поместување кон поголеми демократски слободи. Но тоа ветување мора да се даде. Пристапот „морков и стап“ е испитан и тестиран метод за да ги натераш луѓето да направат како што сакаш – тоа важи и за земјите. Сепак, во случајот со Украина, морковот на ЕУ се чини е главно имагинарен – додека во исто време Украинците знаат дека Русија има и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Russia-Ukraine_gas_dispute">стап</a> и <a href="http://www.cdi.org/russia/johnson/2008-40-28.cfm">морков</a> и не се плаши да ги употреби.</p></blockquote>
<p>Тарас од <em>Украиниана</em> <a href="http://tap-the-talent.blogspot.com/2008/09/eu-ukraine-summit-doors-wide-shut.html">зазема остар став</a> кон перформансите на украинските политичари:</p>
<blockquote><p>[…] Се разбира, оние кои сакаат во Европа не можат да си дозволат да бираат. Особено ако седнуваат на масата за преговарање во таква гротескна состојба на неред.</p>
<p>Во меѓувреме, оставете ги нашите олигарси да купат уште по некој дел од Монако. Можеби тогаш ќе имаме шанси да се приклучиме кон ЕУ? […]</p></blockquote>
<p>Дел од параграфот горе е всушност реакција на наизглед неспретниот и несоодветно позитивен одговор на Виктор Јушченко на она што Николас Саркози наводно го рекол на крајот на Самитот во име на ЕУ. <em>Украиниана</em> објави статија пренесена на една од украинските ТВ станици и понуди англиски титлови за украинскиот превод на зборовите на Саркози:</p>
<blockquote><p><strong>Францускиот Претседател Саркози:</strong> Овој договор за асоцијација [што ќе се потпише во 2009 година] не затвoра патишта, но не ни отвара нови. Тое е сè што можеме да дадеме.</p>
<p><strong>Украинскиот Претседател Виктор Јушченко:</strong> Многу го цениме тоа што го постигнавме денеска.</p></blockquote>
<p>Меѓутоа, излезе дека изјавата на Саркози била погрешно преведена и погрешниот превод бил пренесен на многу украински и неколку западни медиуми (повеќе за тоа – <a href="http://vkhokhl.blogspot.com/2008/09/ive-question-about-sarkozys-eu-ukraine.html">тука</a>). <a href="http://ambafrance-uk.org/Declaration-du-President-Sarkozy,11151.html?var_recherche=ukraine">Оригиналната изјава</a> “[…] cet accord d’association ne ferme aucune piste, que même il en ouvre” – наводно треба да гласи вака „[…] овој договор за асоцијација не затвoра патишта, туку дури отвара некои.“</p>
<p>„Па, ќе видиме што ова значи во пракса“, заклучува <em>Украиниана</em> откако објави исправка.</p>
<p><em>Осмиот круг</em> <a href="http://the8thcircle.com/2008/09/13/the-importance-of-an-eastern-partnership-for-the-eu/">верува</a> дека ЕУ треба да „<strong>остане поврзана </strong>со своето Источно Соседство“ и дека полско-шведскиот проект <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Eastern_Partnership">Источно Партнерство</a> би можел да биде „добар мал чекор во таа насока“. Еве зошто:</p>
<blockquote><p>[…] Ова партнерство повеќе од сè друго ќе покаже дека ЕУ ја задржува лидерската улога во Европа со тоа што останува активно поврзана со „соседните земји“ кои се во различни фази на демократски и економски развој</p>
<p>[…]</p>
<p>Забележете дека не се работи за давање ветување за членство или кандидатски статус – како она што Баросо и го даде на Србија – туку се работи за тоа на политичарите во Киев и на украинската популација да им се сигнализира дека ако сакаат да направат соодветни реформи и ги направат, тогаш ЕУ е остварлива опција. […]</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/24/370/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>ЈјТјуб натпревар за амбициозни новинари</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/364</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/364#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 18 Sep 2008 11:32:40 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ирина Шумадиева</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Кореја]]></category>
		<category><![CDATA[Австралија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Бразил]]></category>
		<category><![CDATA[Велика Британија]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Забава]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Ирска]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Италија]]></category>
		<category><![CDATA[Канада]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Нов Зеланд]]></category>
		<category><![CDATA[Океанија]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Северна Кореја]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Филм]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[Холандија]]></category>
		<category><![CDATA[Шпанија]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=364</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Ирина Шумадиева &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Како што спомнав во август, ЈуТјуб и Пулицеровиот центар го лансираа проектот: Извештај (Project: Report), натпревар за амбициозните новинари, за кој сега се веќе достапни сите правила и инструкции. Натпреварувањето и наградите се ограничени само за учесниците кои [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/irina/'>Ирина Шумадиева</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/09/18/youtube-contest-for-aspiring-journalists/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Како што <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/08/19/329" target="_self">спомнав во август</a>, <a href="http://youtube.com/" target="_blank">ЈуТјуб </a>и <a href="http://www.pulitzercenter.org/" target="_blank">Пулицеровиот центар</a> го лансираа <a href="http://mx.youtube.com/projectreport" target="_blank">проектот: Извештај</a> (Project: Report), натпревар за амбициозните новинари, за кој сега се веќе достапни сите правила и инструкции. Натпреварувањето и наградите се ограничени само за учесниците кои се легални државјани на земјите во кои ЈуТјуб е официјално лансиран: Австралија, Бразил, Канада, Франција, Германија, Ирска, Италија, Кореја, Нов Зеланд, Шпанија, Холандија, Велика Британија (Англија, Северна Ирска, Шкотска и Велс), како и 50-те обединети држави и Вашингтон. Првата задача од вкупно три, се состои од поставување видео од 3 минути или пократко, на англиски јазик (или со англиски титл) во кое треба да го претставите профилот на една личност од својата заедница за која мислите дека другите луѓе треба да знаат.</p>
<p>Како пример за типот на приказни какви што се бараат, тие имаат поставено серија од видеа кои треба да им помогнат на идните новинари кои сакаат да добијат стипендија од 10 000 американски долари и награда лаптоп. Репортерката Трејси Чанг подготви серија од три видеа со совети за тоа како најдобро да ја раскажете својата приказна (<a href="http://mx.youtube.com/watch?v=JSUXp0x7Vyo" target="_blank">прво</a>, <a href="http://mx.youtube.com/watch?v=FDRcaYToOlY" target="_blank">второ</a>, <a href="http://mx.youtube.com/watch?v=qndslVax4ys" target="_blank">трето</a>). <a href="http://mx.youtube.com/watch?v=cuA2VcdqB9k" target="_blank">Друго видео</a> има поставено спонзорираната новинарка од Пулицеровиот центар, Бет Марфи, која дава совети за избор на добар лик за вашиот профил во приказната. Како пример кој можат да го следат натпреварувачите, тие го имаат избрано <a href="http://mx.youtube.com/watch?v=oVLkYesQJCY" target="_blank">видеото за Ирачкиот воен ветеран Кирк Џонсон</a> кој се има посветено на давање потпора на оние Ирачани кои им помагале на САД и чии животи се сега загрозени поради тоа.</p>
<p>Следните неколку видеа кои ги имаат поставено на ЈуТјуб каналот за натпреварот, се други примери на профили. Првиот е Сајмон Мотиби, јужноафрикански атлетичар-учесник на специјалната олимпијада кој ја носи надежта во неговото семејство. Видеото е поставено од <a href="http://mx.youtube.com/user/avmendes1" target="_blank">авмендес1</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/glK5_6gEuB8&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/glK5_6gEuB8&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><a href="http://mx.youtube.com/watch?v=2kHrEjKPuhg" target="_blank">Следното видео доаѓа од Танзанија</a>, од каде <a href="http://mx.youtube.com/user/camfedinternational">Камфд интернешнл</a>, организација фокусирана на обезбедување образование за девојките во Африка, раскажуваат приказна за една девојка, Јакинта, која го има напуштено училиштето за да работи како куќна помошничка една и пол година, само за да може да си ги плати трошоците за своето школување: Камфд и понуди да и ја плати школарината, па таа сега учи за во иднина да може да им плаќа образование на нејзините браќа и сестри.</p>
<p style="text-align: center;"><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/2kHrEjKPuhg&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/2kHrEjKPuhg&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;fs=1" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Сите правила за <a href="http://mx.youtube.com/projectreport" target="_blank">проектот на Јутјуб: Извештај</a>, можат да се најдат <a href="http://youtubehosting.googlepages.com/youtubeprojectreportrules" target="_blank">овде</a>. Крајниот рок за оваа прва фаза е 5 октомври. Па, за сите блогери од дијаспората кои живеат во една од соодветните земји, или кои живеат на друго место, но се легални жители на истите, ова е одлична прилика да му ги покажат на светот своите херои.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/364/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Гватемала: Дали Антигва беше инспирацијата за „Малиот принц“</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/12/261</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/12/261#comments</comments>
		<pubDate>Sat, 12 Jul 2008 08:05:08 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>
		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>
		<category><![CDATA[Франција]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=261</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРената Авила  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Фотографија од дрвото Цеиба, снимена од Сутонхо и користена под Криејтив комонс лиценца
За релативно мала држава, прекрасната околина на Гватемала може да ја разбуди фантазијата на секој. Од 37те вулкани [es] кои изникнуваат од пределите на мистичното езеро Атитлан, [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila/">Рената Авила</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2008/07/11/guatemala-was-antigua-the-inspiration-for-the-little-prince/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p style="text-align: center;"><img class="aligncenter" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2008/07/ceiba.jpg" alt="Дрво Цеиба, национално дрво на Гватемала" width="399" height="266" /></p>
<p style="text-align: center;"><small><em><a href="http://flickr.com/photos/suttonhoo22/363406517/" target="_blank">Фотографија од дрвото Цеиба</a>, снимена од Сутонхо и користена под Криејтив комонс лиценца</em></small></p>
<p>За релативно мала држава, прекрасната околина на Гватемала може да ја разбуди фантазијата на секој. Од <a href="http://volcanesdeguatemala.blogspot.com/search?updated-min=2008-06-01T00%3A00%3A00-05%3A00&amp;updated-max=2008-07-01T00%3A00%3A00-05%3A00&amp;max-results=28" target="_blank">37те вулкани</a> [es] кои изникнуваат од пределите на мистичното езеро Атитлан, тоа е земја која привлече интелектуалци од полето на уметноста и културата, кои можеби биле намамени во оваа магична земја. Посетители како што се Симон де Бовоар, Луј Арагон, Пабло Неруда, Че Гевара, дури и Алдус Хаксли ја посетија земјата на дрвата Цеиба и розите. Уште еден автор, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Antoine_de_Saint_Exup%C3%A9ry" target="_blank">Антоан де Сент Егзипери</a>, кој е најпознат по неговата книга „Малиот принц“, исто така случајно ја посети Гватемала, а ова води до прашањето: Дали Антигва, Гватемала беше неговата муза за пишувањето на Астероид Б-612?</p>
<p><a href="http://bonjourguate.wordpress.com/2006/06/06/antigua-guatemala-pourrait-etre-lasteroide-b-612-de-le-petit-prince/" target="_blank">Бонжур Гвате [es]</a>, блог посветен на франкофонијата, ни го кажува почетокот на оваа приказна:</p>
<blockquote><p>Антоан де Сент-Егзипери ја посети Гватемала случајно. Тој имаше авионска несреќа во Гватемала, неговиот авион беше уништен и тој беше сериозно повреден.</p></blockquote>
<p>Потоа <a href="http://bonjourguate.wordpress.com/2006/06/06/antigua-guatemala-pourrait-etre-lasteroide-b-612-de-le-petit-prince/" target="_blank">Бонжур Гвате</a> продолжува:</p>
<blockquote><p>Има многу теории за местата кои го инспирирале де Сент Егзипери за да го напише „Малиот принц“: една е дека Астероид Б-162, домот на Малиот принц, е Антигва Гватемала, каде тој помина време додека заздравуваше од неговата несреќа.</p></blockquote>
<p>Енчил, блогер од Гватемала кој ужива во „Малиот принц“, <a href="http://enchiel.blogspot.com/2007/06/el-principito-cuento-del-frances-saint.html" target="_blank">ги истражува теориите за поврзаноста на Антигва Гватемала, градот на розите, велејќи дека тој била музата на Антоан [es]</a>:</p>
<blockquote><p>Тоа е само претпоставка да се каже што беше? Кој знае? Но, вистината е дека има детали од астероидот кои се поклопуваат со Антигва, на пример: Астероидот имаше два активни вулкани и еден неактивен. На кои други места патувал Егзипери, освен Антигва Гватемала, каде има два неактивни вулкани (Вода и Акатенанго) и еден активен (Огнениот вулкан)?</p></blockquote>
<p>Блогерот Џорџ Палмери има друга теорија, тој ја сретнал неговата вдовица во 1972, <a href="http://www.consuelo-de-saint-exupery.com/" target="_blank">Консуело Сунчин</a>, и тој тврди дека <a href="http://www.jorgepalmieri.com/index.php/post/901/" target="_blank">таа е неговата роза</a>:</p>
<blockquote><p>Консуело беше мала жена, која кокетирала и била екстремно дарежлива кон своите љубовници. Меѓутоа, и покрај нејзините човекови мани, никој не може да негира дека таа беше музата за Малиот принц. Нејзините поддржувачи тврдат дека вулканот од малиот астероид е метафора со која се исмејува нејзината земја, Ел Салвадор. Тој можеби бил инспириран од неактивниот вулкан Изалко и напишал за домот на малиот принц, Астероид Б-612 каде тој се грижеше за розата.</p></blockquote>
<p>Можеби ова е точна теорија, бидејќи еднаш де Сент Егзипери <a href="http://www.consuelo-de-saint-exupery.com/site_en/souvenir.htm" target="_blank">рече</a>: „Повторно се повикав на очите на мојата жена. Никогаш нема да гледам нешто друго освен тие очи. Тие прашуваат.“</p>
<p>Еден гватемалски блогер, кој живее и работи во Африка, <a href="http://desdekinshasa.blogspot.com/2007/05/baobabs.html" target="_blank"><em>Десде Киншаша [es]</em></a>, кажува кратка приказна за Баобаб, познатото дрво од книгата, парадоксно слично со Цеиба, националното дрво на Гватемала. Пред да дојде дома, таа беше многу тажна бидејќи не го видела Баобаб, но на крајот таа виде едно:</p>
<blockquote><p>Се свртев на десно, на лево и видов многу од нив. На последниот ден од мај во Киншаша, сфатив дека Баобаб од секогаш било таму и дека тоа било <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ceiba" target="_blank">Цеиба</a>, а на крајот, не беше далеку од дома.</p></blockquote>
<p>Антоан де Сент Егзипери, познатиот француски писател на „Малиот принц“, оној кој еднаш рече: „Само со срцето може да се гледа правилно; она што е значајно е невидливо за очите“, ги виде нашите вулкани, ги мирисна нашите рози и живееше со нашите луѓе пред да го напише неговото ремек дело. Тој ги одеше улиците на Антигва, сакаше девојка од Централна Америка и помина време цртајќи додека заздравуваше од авионската несреќа. Од тука, тој отиде во Њујорк со многу инспирација. Без разлика дали Гватемала беше вистинската инспирација, некои несреќни и случајни средби со странци имаат среќен крај, како <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/The_Little_Prince" target="_blank">книгата</a> која ја држам во моите раце.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/12/261/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
