<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<lastBuildDate>Sat, 07 Nov 2009 10:25:28 +0000</lastBuildDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.8.4</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Претставување на Threatened Voices (потиснати гласови)</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/04/2862</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/04/2862#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 04 Nov 2009 10:33:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Најави]]></category>
		<category><![CDATA[Новости за блогери]]></category>
		<category><![CDATA[Проекти]]></category>
		<category><![CDATA[Профили на блогери]]></category>
		<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>
		<category><![CDATA[Софтвер и алатки]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2862</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСами Бен Гарбиа  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 


Никогаш како до сега, не се случило толку многу луѓе да добијат закани или да бидат уапсени за зборови кои тие ги пишуваат на интернет. 
Како што активистите и граѓаните зголемено го користат интернетот за да го искажат [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/sami-ben-gharbia/">Сами Бен Гарбиа</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/11/03/introducing-threatened-voices/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><center><a href="http://threatened.globalvoicesonline.org/"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/threatened-logo-1.gif" alt="threatened-logo" title="threatened-logo" width="352" height="77"></a></center></p>
<p>
Никогаш како до сега, не се случило толку многу луѓе да добијат закани или да бидат уапсени за зборови кои тие ги пишуваат на интернет. </p>
<p>Како што активистите и граѓаните зголемено го користат интернетот за да го искажат своето мислење и да се поврзат со други, многу влади го зголемија надзорот, филтрирањето, легалните акции и малтретирањето. Најголемите последици беа политички мотивираните апсења на блогери и онлајн писатели за нивните онлајн и офлајн активности, кои во некои случаи водеа и до смрт. Сега, онлајн новинарите и блогерите опфаќаат <a href="http://cpj.org/imprisoned/cpjs-2008-census-online-journalists-now-jailed-mor.php">45% од сите медиумски работници</a>, кои се во затвор на светско ниво.</p>
<p><a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org">Global Voices Advocacy</a> лансира нова страница наречена <a href="http://threatened.globalvoicesonline.org">Threatened Voices (потиснати гласови)</a> за да помогне во следењето на агресијата врз слободата на говор. Сајтот ќе содржи светска мапа и интерактивна временска рамка, која ќе помага да се визуелизира приказната на заканите и апсењата на блогерите од целиот свет и ќе претставува централно место за информации од најпосветените организации и активисти, меѓу кои <a href="http://www.committeetoprotectbloggers.org">Committee to Protect Bloggers (Комитет за заштита на блогери)</a>, <a href="http://www.anhri.net/en/">The Arabic Network for Human Rights Information (Арапска мрежа за информации за човекови права)</a>, <a href="http://rsf.org">Reporters without Borders (Известувачи без граници)</a>, <a href="http://hrw.org">Human Rights Watch (Посматрач на човековите права)</a>, <a href="http://cyberlaw.org.uk/">CyberLaw Blog (Блог за кибер-закон)</a>, <a href="http://www.amnesty.org/">Amnesty International</a>, <a href="http://www.cpj.org/">Committee to Protect Journalists (Комитет за заштита на новинари)</a>, <a href="http://advocacy.globalvoicesonline.org">Global Voices Advocacy</a>.</p>
<p><a href="http://threatened.globalvoicesonline.org/"><img src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/11/threatened_voices1.jpg" alt="threatened_voices" title="threatened_voices" class="alignnone size-full wp-image-104336" width="450" height="352"></a></p>
<p><strong>Кој блогер, каде?</strong></p>
<p>Наоѓањето на точни информации за апсења и закани на блогери и онлајн писатели е многу тешко поради неколку причини. </p>
<p>Прво, тајноста околу онлајн цензурата и репресијата прави многу тешко да се дојде до вистината. Не поминува ни една недела без приказни за апсења на уште некој онлајн новинар или активист во земји како Египет или Иран, но деталите и причините често остануваат мистерија.</p>
<p>Второ, сè уште постојат неколку забуни околу дефиницијата за „блогер“. Професионалните новинари забрзано мигрираат кој онлајн медиумите и блоговите со цел да добијат повеќе слобода, со што се изместуваат старите дефиниции. Многу таканаречени кибер-дисиденти од Кина, Тунис, Виетнам или Иран немаат персонални блогови. Понекогаш, блогерите се апсат поради нивните офлајн активности, а не за она што го објавуваат онлајн. </p>
<p>Ваквите забуни им задаваат проблеми на застапувачите за слобода на говор на интернет за да можат да направат добра стратегија и партнерства за да ги одбранат блогерите и онлајн активистите, но никогаш како досега не било важно да се обидат во тоа. </p>
<p><strong>Да работиме заедно </strong></p>
<p>На <a href="http://globalvoicesonline.org">Global Voices</a> имаме заедница од автори, уредници и преведувачи, кои ни помагаат да бидеме информирани за нападите врз слободата на говор и човековите права. Со <a href="http://threatened.globalvoicesonline.org/">Threatened Voices</a> сакаме да го <a href="http://threatened.globalvoicesonline.org/submit">отвориме процесот на известување</a> за секоја личност која има информација.</p>
<p>Ги повикуваме сите оние чии пријатели, роднини, колеги или сонародници се под закана, да помогнат во <a href="http://threatened.globalvoicesonline.org/submit">креирање</a> и ажурирање на профилите на они кои се исчезнати или се уапсени, за ние да можеме да побараме дополнителни извори, да ја потврдиме информацијата и да посочиме кон онлајн кампањите посветени за нивно ослободување. </p>
<p>Во процесот, се надеваме дека ќе научиме за тоа кога, каде и до кој степен блогерите се малтретирани во различни земји, за да можеме да ја споделиме информацијата со новинари, истражувачи и активисти, со цел да работиме кон создавање на интернет каде секој може да го искористи своето право да зборува слободно и каде блогерите во затвор не се заборавени. </p>
<p><strong>Помогнете ни да ја прошириме информацијата. Ажурирајте го вашиот профил на Twitter, Facebook или напишете на вашиот блог за <a href="http://threatened.globalvoicesonline.org/">Threatened Voices</a>!</strong></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/04/2862/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Унгарија, Србија: Трагедија на границата</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 03 Nov 2009 10:45:05 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Сандра Нешова Крајчев</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Бегалци]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Етнички идентитет]]></category>
		<category><![CDATA[Источна и Централна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Унгарија]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[српски]]></category>
		<category><![CDATA[унгарски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2846</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одМариета Ли  &#183; Преведено од Сандра Нешова Крајчев &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија дневниот весник на Приштина,  Коха Диторе (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, Magyar Szó (унгарски), [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/marietta-le/">Мариета Ли</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/sandraneshova/'>Сандра Нешова Крајчев</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/28/hungary-serbia-tragedy-at-the-border/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Овој викенд неколку унгарски и српски медиуми го посочија <a href="http://http://en.wikipedia.org/wiki/Koha_Ditore">дневниот весник на Приштина</a>, <a href="http://74.52.64.18/~wwkoha08/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=19506&amp;Itemid=41"> Коха Диторе</a> (албански) дека има конкретни информации за нелегално преминување на границата овој месец. На една унгарска веб-страница лоцирана во Србија, <a href="http://www.magyarszo.com/fex.page:2009-10-26_Letartoztattak_az_egyik_szervezot.xhtml">Magyar Szó</a> (унгарски), стои дека, според Коха Диторе, Исмет Р., осомничен за илегално пренесување на група косовски Албанци, бил уапсен на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kosovska_Mitrovica">Косовска Митровица</a>. Најголемиот број на известувачи велат дека 15 луѓе се удавиле во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tisza">реката Тиса</a> во обид да ја преминат границата, но единствениот возрасен преживеан, Аргон Рама, признал дека групата се состоела од 19 луѓе (<a href="http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_category=16&amp;nav_id=388043">српски</a>, <a href="http://www.b92.net/eng/news/politics-article.php?yyyy=2009&amp;mm=10&amp;dd=22&amp;nav_id=62515">англиски)</a>.</p>
<p>Според <a href="http://www.delmagyar.hu/szeged_hirek/gyerek_gyerek_segitseg/2120585/">еден првичен извештај</a> (унгарски), објавен од една веб-страница во јужна Унгарија, <a href="http://www.delmagyar.hu/">Délmagyar.hu </a>(унгарски), за случајот на 15 илегални имигранти кои исчезнале во Реката Тиса на унгарско-српската граница, еден член на групата кој сакал да ја премине реката, татко на двегодишно момче и тригодишно девојче, бил оној кој повикал полиција од една јавна говорница кај пограничното село <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/R%C3%B6szke">Роске</a>, утрото на 15ти октомври.</p>
<p><iframe width="425" height="350" frameborder="0" scrolling="no" marginheight="0" marginwidth="0" src="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A&amp;output=embed"></iframe><br /><small><a href="http://maps.google.com/maps?f=q&amp;source=embed&amp;hl=mk&amp;geocode=&amp;q=r%C3%B6szke&amp;sll=37.0625,-95.677068&amp;sspn=51.443116,114.169922&amp;ie=UTF8&amp;radius=15000&amp;t=h&amp;cid=7163771574378785748&amp;hq=r%C3%B6szke&amp;hnear=&amp;ll=46.215239,20.019493&amp;spn=0.083147,0.145912&amp;iwloc=A" style="color:#0000FF;text-align:left">Поголема мапа</a></small></p>
<p>Ксаба Балинт, блогер на <a href="http://srbija.blog.hu/">Serbia Insajd</a> (унгарски), користејќи го извештајот на Délmagyar.hu, <a href="http://srbija.blog.hu/2009/10/17/gyerek_gyerek_segitseg">коментирал</a> за случајот, а исто така дал предлог да се започне истрага особено на врските помеѓу Унгарија и Косово:</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Дете, дете, помош! Тоа е она што косовскиот Албанец, чии деца за малку ќе се смрзнеле во Реката Тиса, постојано повторувал една ноќ во обид да избега во ЕУ. Ако некому не му е позната приказнава, ќе ја раскажам накусо. [&#8230;]</p>
<p>Чудакот отишол до таму што убаво му платил на еден шверцувач на луѓе, која таму е трендовска професија, и ќе биде што ќе биде, тој ќе влезе во новиот свет во Сегед. Не помислил на фактот дека неговите деца ќе ги наврне ноќта и дека ќе бидат преморени поради пешачењето по шума. Кога човекот видел дека проблемот е голем, ги оставил децата на октомврискиот дожд и отишол да побара помош.</p>
<p>Децата одвај дишеле кога ги нашле. Двегодишно и тригодишно дете, само да ве потсетам! Тие целосно биле прекладени. Едно дете на еден престапник паднало во кома, но сега се чувствува подобро. Иако тие се извлекле здрави и живи, приказната е тажна. Тажна, но и ве доведува до размислување. Барем се покренаа неколку прашања од нејзе.</p>
<p>Зошто од независна и слободна Република Косово, стотици независни и слободни граѓани бегаат? Веројатно, зашто не е лесно да живеете во ’демократија‘ заснована на деликвенција? Кажете и на некоја друга независна држава во Европа од каде многумина слободни луѓе доаѓаат нелегално секоја недела! Веројатно, државите што брзаа да ја признаат Колумбија на Балканот повеќе не се трудат толку за да ја направат државата вистинска држава? Ако 29 годишен човек со две мали деца тргнал по шумата ноќе среде октомври, тогаш, морам да кажам: не.</p>
<p>Во следната епизода ќе видиме што Унгарија, големиот европски пријател на Косово, направи за луѓето што живеат таму да не мораат да бегаат на Запад. [&#8230;]</p></blockquote>
<p>Balkan Insight <a href="http://www.balkaninsight.com/en/main/news/23157/">објави</a> дека мисијата за владеење на правото при ЕУ, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/European_Union_Rule_of_Law_Mission_in_Kosovo">ЕУЛЕКС</a>, косовската полиција и унгарските власти го започнале спроведувањето на истрагите. Според веб-страницата, мигрантски семејства плаќале од 6000 до 8000 евра за да отидат во Унгарија. Наспроти медиумот Коха Диторе, Balkan Insight известува дека до сега нема уапсени.</p>
<p>До понеделникот, Magyar Szó, (унгарски) објави дека едно тело било пронајдено на Унгарската граница кај реката Тиса, а тела на две жени биле пронајдени на српската граница. Едно од телата и припаѓало на сопругата на Аргон Рама која била мајка на неговите деца.</p>
<p>Габор Наги, унгарски миграциски полицаец, исто така <a href="http://my.opera.com/brille/blog/2009/10/26/a-k">коментирал</a> (унгарски) за случајот на неговиот блог, изразувајќи неразбирање зошто Албанците толку очајно бегаат од Косово.</p>
<blockquote><p>[&#8230;] Секако во вакви случаи секогаш се поставува прашањето, дали родителите се толку невнимателни што тргнуваат со бебиња кон ’големиот свет‘ или ситуацијата е толку лоша во Косово? Треба да се спомне и дека никој не ги брка од Косово, бидејќи тие ја ’стекнаа својата независност‘. Барем на хартија. А, исто така, не треба да се заборави дека овие луѓе бегаат со помош на шверцери на луѓе за дебели суми пари. Но, ако земеме предвид дека не е Унгарија местото каде што сакаат да бегаат, имам негативно мислење за тоа како стојат работите.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/03/2846/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>ИКТ за развој: Кога мобилните телефони се поврзуваат со компјутерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 02 Nov 2009 10:31:11 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Видео]]></category>
		<category><![CDATA[Западна Европа]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Кенија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Хyманитаријанизам]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[германски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2832</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Во еден претходен пост, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/20/ict4d-when-mobile-phones-link-with-computers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Во еден претходен <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/12/what-future-for-ict4d/">пост</a>, ние ја истражувавме иднината на ИКТ за развој од прилично високо ниво. Во овој пост, јас ќе разгледам некои нови алатки што индивидуалци, групи, компании и влади можат да ги користат за развивање на нови проекти околу информатичките и комуникациските технологии.</p>
<p>Наша основна тема е истражување како ИКТ влијае на човековиот развој. Има многу кои велат дека врската со интернет или со технологиите за мобилни телефони ќе го зголеми учеството на луѓето во власта, во економијата, во образованието, а со тоа и ќе си го зголемат и животниот стандард</p>
<p>Технологијата и пристапот до интернетот напреднаа толку многу во изминативе години, што некој ќе рече дека повеќе не постои прашањето за тоа дали луѓето во оддалечените подрачја наскоро ќе комуницираат онлајн. Подобро би било да зборуваме за тоа какви форми на комуникација ќе го заземат местото.</p>
<p>Блогерот од Mainstreaming ICT  кој е базиран на Велика Британија, вели дека сега е време да се интегрираат <a href="http://mainstreamingict.org/2009/06/technology-for-social-change-social-good-community-mobile-channels/">мобилните телефони и компјутерите</a>.</p>
<blockquote><p>Интернетот и мобилните телефони се и комуникациски и информатички технологии и затоа има смисла да се направи обид тие да интегрираат. Ние веќе неколку години се обидувавме да ги интегрираме, со ограничен успех, но конечно интернетот станува се пошироко достапен и употребуван на голем број мобилни апарати, за реално ниска цена во многу земји.</p>
<p>Се разбира прелистувачот за интернет базиран за мобилен е сосема поинакво искуство. Мораш да размислуваш на различен начин – на пример:</p>
<ul>
<li>Наместо имејл – помисли на СМС</li>
<li>Наместо екран од компјутер – помисли на екран од мобилен</li>
<li>Наместо огромна функционалност – помисли на најважната функционалност и едноставност</li>
<li>Наместо блескави работи и голем опсег (bandwidth) – помисли на едноставен дизајн и мал опсег</li>
</ul>
<p>&#8230;.Тоа има смисла за најпрво да погледнеме на поврзувањето со големите социјални мрежи како Facebook, MySpace и Ning, сите тие имаат интерфејс за на мобилен телефон но&#8230; сајтовите не беа оригинално дизајнирани за да изгледаат добро и на мобилен уред и според мое мислење тоа навистина се забележува.</p></blockquote>
<p>Мал опсег? Нема проблем</p>
<p>Еден голем проблем со кој се соочуваат корисниците на интернет во светот во развој е комбинацијата од бавна конекција (или пречки во конекција) и интезивно-графички веб сајтови. Сатовите за вести и сајтовите за социјално вмрежување се често најлошите прекршувачи. (<a href="http://www.web2fordev.net/component/content/article/1-latest-news/69-social-networks">Еве</a> една убава листа на популарноста на разни сајтови за социјално вмрежување во Африка и Азија)</p>
<p>Кристијан Креутз на блогот Crisscrossed има теорија дека апликациите не се преведени на светските јазици, затоа што многу луѓе не можат да читаат популарни сајтови. Причината? Вчитувањето на страните траат предолго за луѓето со несигурни конекции.</p>
<p>Еве неколку <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">примери</a>:</p>
<blockquote><p>- Проверувањето на Facebook профил  или барем пристап до страната за најава, <a href="http://tools.pingdom.com/fpt/?url=http://www.facebook.com&amp;treeview=0&amp;column=objectID&amp;order=1&amp;type=0&amp;save=true">која самата има околу 800 килобајти</a>, од интернет кафе, каде што мораш да плаќаш за минута, може да потрае и по 3 минути со dial up модемска конекција.<br />
- Прикачување на видео или аудио материјали е речиси невозможно со конекција со мал опсег и може да ве чини многу, кога тарифата се мери по зафатнина наместо по време.<br />
- Овој блог е базиран на Wordpress, која е одлична алатка со отворен код, но за жал не е направен за  dial up конекциите. Ако сакате да објавите нов пост на Wordpress (2.7.1) морате прво да преземете 750 килобајти.</p>
<p>За жал дури и заедницата за бесплатен и слободен софтвер има многу мала активност околу решенијата за мал опсег.</p></blockquote>
<p>Блогот Aid Worker Daily, со седиште надвор од САД, најде <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/16/the-loband-option/">решение </a>за гледање на овие сајтови кои бавно се вчитуваат:</p>
<blockquote><p>Не сум сигурен колку од вас се запознаени со <a href="http://www.loband.org/loband/main">Loband </a>но тоа е една од најдобрите опции за гледање на сајтови преку конекции со мал опсег. Ги отстранува сите слики, форматирања, итн. и те остава само со текст кој ви го дава страната која сè уште е прилично читлива. Можете да го погледнете Aid Worker Daily преку Loband <a href="http://www.loband.org/loband/filter/com/aidworkerdaily?_ab_request=Go">тука</a>. Loband е потомство на гении од <a href="http://www.aptivate.org/Home.html">Aptivate</a>.  (Секако, ако користите <a href="http://www.mozilla.com/en-US/firefox/">Firefox</a> секогаш можете да отидете во алатки-&gt; опции -&gt; содржини и да го исклучите „вчитување на сликите автоматски“.</p></blockquote>
<p><a href=”http://www.loband.org/loband/filter/org/globalvoicesonline?_ab_request=Go”>Еве ја</a> главната страна на Global Voice Online преку Loband.</p>
<p>Crisscrossed наведува други продукти за <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/04/14/what-does-local-content-have-to-do-with-low-bandwidth-applications/">конекции</a> со мал опсег.</p>
<blockquote><p>Една навистина одлична иницијатива е <a href="http://www.maneno.org/">Maneno</a>, кој не само што <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/02/22/maneno-a-lightweight-blogging-platform-for-folks-heading-to-the-field/">се обидува да обезбеди решение за блогирање преку мал опсег </a>во Африка, туку исто така се фокусира на понудување на повеќејазични опции, нагласувајќи различни африкански јазици како што се<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bambara_language"> бамананкан</a> и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Swahili_language">свахили</a>, преку француски, англиски, арапски и португалски. Неодамна стапив во контакт со Maneno и нивниот тим ме увери дека нивниот систем е направен со мал опсег, 13 килобајти без слики или 33 килобајти со слики&#8230;&#8230;. Twitter може да направи разлика бидејќи ви дозволува да испраќате и добивате пораки преку мобилен телефон. Но, за жал, <a href="http://www.e-stas.org/">Twitter пред некое време се откажа од својата услуга за бесплатни СМС пораки</a>. Го прашав еден од основачите на Twitter, Џек Дорси, на <a href="https://twitter.com/ckreutz/status/1400518666">e-stats конференцијата, кога беспатниот сервис ќе биде вратен</a>, на што тој одговори „на средина на годината“. Останува прашањето „што  може да се каже со 140 карактери?“  Прилично многу <a href="http://www.netsquared.org/projects/mobile-voices">кога ќе се погледне во Mobile Voices проектот</a> на кој само што му се приклучи предизвикот Netsquared N2Y2.</p>
<p>Но, едно е сигурно, само затоа што имате конекција со мал опсег, тоа не значи дека сакате да гледате здодевни сајтови базирани само на текст. Постојат различни начини да се направат веб сајтовите привлечни, а сепак значително да се намали големината на податоците. Aptivate <a href="http://www.aptivate.org/webguidelines/Home.html">има одлични насоки за дизајнирање за сајтови кои би се отворале од конекции со мал опсег</a>.</p></blockquote>
<p>Целосно разоткривање: Maneno, повеќе-јазичната платформа за блогирање преку мал опсег е во еден дел водена од тројца автори на Global Voices. <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/03/03/maneno-a-multilingual-blogging-platform-built-for-african-bloggers/">Еве</a> еден GV пост за тоа.<strong></strong></p>
<p><strong>Микро-блогирање за забава и профит</strong></p>
<p>Луѓето сакаат микро-блогирање, популаризирано преку сајтови како Twitter и политички ориентираниот Yammer, затоа што е брзо и релативно бара мал опсег. Побрзо е и полесно од имејл и многу често е поинформативно. Микро-блогирањето го промени начинот на однесувањето на групите околу <a href="http://aidworkerdaily.com/2009/03/25/why-microblogging-might-prove-a-good-fit-for-aid-agencies/">справувањето со кризи</a>, <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/06/15/1449 ">покривањето на настани</a> и застапување на проблеми.</p>
<p>Но, не секој сакаат да се обиде да микро-блогира на големите сајтови, поради недостаток од приватност. Постојат голем број технологии кои овозможуваат организациите да стават микро-блогови за нивна сопствена употреба за да се овозможи изградба на заедница на интернет.</p>
<p>Луис Греј, американско ориентиран блогер, ја <a href="http://blog.louisgray.com/2008/08/identica-and-power-of-microbranded.html">објаснува</a> платформа на Laconi.ca, која тој ја опишува како „група Twitter“ – зборување со посебна заедница, а не на цел свет.</p>
<blockquote><p>Па, всушност тоа е повеќе концепт за мала заедница – вашиот бизнис всушност може да изгради заедници надвор од овој протокол, почнувајќи со софтверот кој Identi.ca го има обезбедено. Identi.ca и Twitter се многу големи заедници. Луѓето од сите видови и вкусови се на овие сервиси. Овие сервиси се добри за тоа – ова е одличен начин да се изградат односи, да запознаеш нови луѓе,  и да најдеш информации. Како и да е, не постои начин во моментов за мене да се дружам само оние со ист вкус или култури. На пример, ако јас следам рагби а вие не, вие нема да бидете заинтересирани за деталите од мечот што го гледам&#8230;..</p>
<p>Сега, што ако (спортската мрежата од САД) <a href="http://espn.go.com/">ESPN</a> требаше да започне верзија на Laconi.ca само за љубителите на спорт? Би била потребна само едноставна инсталација на Laconi.ca и малку брендирање на нивното лого, изглед и чувство и наеднаш целата заедница на љубители на спортот ќе ја споделуваат  својата љубов кон спортот, комуницирајќи обострано, и покажувајќи на другите љубители на спортот  што тие прават во нивниот живот. Во исто време, тие сè уште би можеле да ги следат сите пријатели што ги следат и на Laconi.ca, па дури и други заедници со разни интереси, и сето ова на ESPN спортската заедница, додека се на сајтот на ESPN. Замислете ако оваа иста техника беше лансирана и за мајки, татковци, религии или само во вашето локално предградие или пак град.</p></blockquote>
<p><a href="http://staynalive.com/articles/2008/08/15/laconicas-not-the-only-cool-kid-in-town-introducing-openmicroblogger/">Еве</a> еден напис во друга платформа за микро-блогирање со отворен код: OpenMicroblogger.org<strong></strong></p>
<p><strong>Мојот мобилен телефон, мој пријател</strong></p>
<p>Последниот пост во оваа серија започна со аргумент дека ние треба да ја обновиме старата приказна за рибарот кој го користел својот мобилен телефон за да најде највисока продажна цена за неговиот производ. Назад на блогот Crisscrossed, <a href="http://www.crisscrossed.net/2009/05/11/mobile-activism-in-africa/">еве</a> еден нов пост за тоа за што го прави мобилниот телефон толку значаен.</p>
<blockquote><p>Тој е толку посебен, бидејќи ги комбинира сите поранешни медиуми, како што се телефонот, интернетот, дури и радиото и телевизијата и со него може да се:<br />
1.    Комуницира и прима информации (радио,телевизија и интернет)<br />
2.    Документира и собира информации<br />
3.    Објавува информации, во текст, аудио и видео материјали<br />
4.    Може да се вмрежува на различни начини на peer-to-peer основа</p></blockquote>
<p>Тој исто така истакна дека мобилниот телефон ќе помогне да се оформи јавната свест, овозможувајќи им на граѓаните <a href="http://voicesofafrica.africanews.com/site/Guinness_factory_pollutes_water_sources/list_messages/21566">новинарите да сликаат</a>. Телефоните им овозможуваат на луѓето да учествуваат во радио програмите и преку кампањи базирани преку СМС. И тие им овозможуваат на луѓето <a href="http://www.kubatana.net/html/ff/ff_cont.asp">да го следат изборниот процес</a>.</p>
<p>Патрик Меир, од групата DigiActive <a href="http://www.slideshare.net/iRevolution/digi-active-for-mobile-active-2008-final-presentation">тврди</a> дека луѓето сега можат да станата активисти едноставно со употреба на мобилен телефон. Телефоните се употребени да се организираат и координираат протести – конкретно во Филипините, Шпанија и Пакистан. Мобилните телефони, исто така се употребуваат за документирање на прекршувањата на човековите права, во Египет, Тибет и Мароко.</p>
<p>Но проблемите постојат. Цената за СМС комуникација е многу висока, <a href="http://afromusing.com/2009/10/09/its-2009-mobile-costs-should-be-lower-yes-its-a-bit-of-a-rant/">особено во Африка</a>. Мобилните мрежи можат да бидат контролирани од страна на владата, вели Ктрутз. Мобилните оператори се во бизнисот да заработат пари, а не за да ги олеснат протесни маршови.</p>
<p><strong>Испраќање на стотици СМС пораки</strong></p>
<p>FrontlineSMS дистрибуира програма со која на корисниците им овозможува да испраќаат и примаат SMS пораки во големи групи, без притоа да се приклучат на интернет.</p>
<p><a href="http://pulseandsignal.com/2009/07/17/can-your-cell-phone-change-lives/">Еве</a> еден напис во блогот Pulse + Signal за проект на  FrontlineSMS во Малави, каде што се <a href="http://venturebeat.com/2009/09/03/phones-deliver-doctors-orders-in-africa-with-frontlinesms/">дистрибуираат</a> мобилни телефони за докторите во болниците да можат да комуницираат со здравствените работници по селата.</p>
<blockquote><p>И покрај целиот технолошки развој околу овие командни портабл центри за комуникација ние сме во точката на јавниот/глобалниот здравствен свет каде тешко дека нешто од тоа е важно.</p>
<p>Голема количина од м-Здравство (мобилно здравство) влијанието се фокусира на земјите во развој и со мали ресурси, каде што бројни здравствени проблеми треба да се решат. Корисната технологија која стапува во игра е СМС (сервис за куси пораки).  Кратко наречени пораки, СМС пораките се една од повеќето основни аспекти на мобилниот телефон, каде што внесените податоци можат да се испраќаат и примаат обострано помеѓу два телефони. Овој сервис беше од огромно значење во имплементацијата на иницијативите за поефикасно здравство низ светот.</p></blockquote>
<p>Најпосле, видео како вработените од FrontlineSMS обучуваат здравствени работници од заедницата употребувајќи СМС технологии.<br />
<object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/jpnBX8jMv9E&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=en&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/11/02/2832/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Филипини: Поддршка на жените за време на бременоста и мајчинството</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 30 Oct 2009 09:29:48 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Деца]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2796</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏулијана Ринкон Пара  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 

Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juliana-rincon-parra/">Џулијана Ринкон Пара</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/07/philippinessupporting-women-through-pregnancy-and-motherhood-health-work-and-education/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignnone" title="Жена" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/pregnant-300x300.jpg" alt="" width="300" height="300" /></p>
<p><strong>Дали човековите права поврзани со мајчинството се однесуваат само на жените во брак? Мажи и жени од Филипините пишуваат на своите блогови за новиот закон кој се однесува на правото на бремените жени да работат и да учат. </strong></p>
<p>Во Филипините неодамна беше донесен историски закон кој беше тема на дебати цели седум години. Станува збор за републиканскиот акт 9710, познат како Голема повелба за жените. Законот пропишува дека правата на жените се човекови права кои треба да се почитуваат во нивните домови, на работното место или на училиште. Понатаму, законот ги опфаќа и темите на планирање на фамилија, бременост и правата на трудните жени.</p>
<p>Една од најдебатираните точки на големата повелба е првото на немажените бремени жени да ја задржат својата работа или да продолжат да одат на училиште. Еве дел од текстот на законот:</p>
<blockquote><p>Истерување без можност за повторно примање на жените, мотивирано од бременост надвор од брак е незаконско. Ниедно основно или средно училиште не смее да одбие ученичка само затоа што останала бремена надвор од брак за време на нејзиното школување.</p></blockquote>
<p>Во големата повелба јасно пишува дека е незаконски да се отпушти трудна жена дури и ако таа е немажена, но Конференцијата на католички свештеници во Филипините инсистира <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">жените коишто работат или учат во католички училишта да не бидат опфатени со овој закон</a>: Тие сметаат дека треба да го имаат правото да истеруваат немажени бремени жени бидејќи тоа е против религиозното морално учење на Католичката црква.</p>
<p>За да дознаете нешто повеќе за големата повелба еве еден <a href="http://www.youtube.com/watch?v=Qp7BeK-kz24">краток филм</a> од <a href="http://www.ncrfw.gov.ph/">Националната комисија за улогата на жените во Филипините</a> каде што се објаснува зошто големата повелба и нејзините одредби се од толку голема важност:</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/Qp7BeK-kz24&amp;color1=0x234900&amp;color2=0x4e9e00&amp;hl=es&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p><strong>Реакциите на католичката црква</strong></p>
<p>Еден филипински блогер, <a href="http://lindyloisgamolo.blogspot.com/2009/09/dealing-with-trespassers.html">Линди Луис Гамоло</a>, го критикува ставот на католичката црква. Не само што се обидоа да го бојкотираат законот заканувајќи се дека ќе ги исклучат од црквата и дека ќе одбијат причесна на политичарите кои гласале за законот, туку сега, откако тој беше прифатен, тие постојано повторуваат дека нема да ги поддржат кандидатите кои гласале за големата повелба, затоа што таа не го содржи дополнението коешто тие сакаат да го приклучат кон текстот според кое католичките училишта не се обврзани да го почитуваат законот. Линди Луис Гамоло бара од политичарите да не попуштат на тоа што таа го нарекува уценување:</p>
<blockquote><p>Треба да ги потсетиме дека тие (политичарите) имаат одговорност пред независниот филипински народ, а не пред католичката црква и не пред нејзините бискупи.</p></blockquote>
<p>Сепак, некои ја разбираат католичката црква и нејзиниот став кон ова прашање. Таков е случајот со еден од коментарите оставен за еден напис на блогот <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comments">The Feed</a>. Таму <a href="http://www.spot.ph/2009/09/17/catholic-schools-want-power-to-dismiss-unwed-mothers-or-employees/comment-page-4/#comment-9256">olive</a> има напишано:</p>
<blockquote><p>Мислам дека девојка што ќе остане бремена за време на нејзиното школување во средно католичко училиште треба да биде избркана. Зошто? Таа не треба да биде репер за преостанатите девојчиња. Замислете да учите дека првиот сексуален однос треба да ви биде по бракот додека некој наоколу да се шета со бебе во стомакот!?!?! Тоа е како таа да се потсмева на учењето.</p></blockquote>
<p>Всушност, не сите католички училишта се согласуваат со тоа да бидат поштедени од законот. <a href="http://www.mb.com.ph/articles/220983/unwed-pregnant-and-kicked-out">Според  Рејчел Ц. Баравид, новинарка во Mania Bulletin Publishing Corporation </a>(издавачка куќа во Манила), во некои школи се верува дека недозволувањето на бремените немажени жени да учат би имало повеќе лоши последици од добри. Таа го цитира одговорниот на студентски прашања во едно училиште кој објаснува зошто не бркаат ученици:</p>
<blockquote><p>Ако избркате немажени ученички, ќе им нанесете само уште еден удар. Сега, кога тие ќе станат мајки за многу кратко време, вие им ја одземате шансата да добијат диплома за завршено средно образование со која ќе можат полесно да влезат во професионалниот свет и да ги нахранат своите деца. Така, тие не само што треба да се соочат со фактот дека ќе бидат самохрани мајки, туку и со фактот дека можеби нема да најдат добра работа затоа што немаат диплома за завршено средно училиште и нема да можат да им обезбедат пристоен живот на своите деца, објаснува таа.</p></blockquote>
<p><strong>Легализирање на дискриминацијата на бремените жени?</strong></p>
<p>Блогери од Филипините разговараат за тоа колку е фер католичката црква, која врз основа на  своето религиозно учење се обидува да ги скрати човековите права, како што е правото за задржување на работа или за образование на немажените бремени жени, без да споменува ништо за неженетите татковци. Изгледа како ова да е баш оној вид на дискриминација против жените што треба да биде променет со големата повелба.</p>
<p><a href="http://bongaustero.blogspot.com/2009/09/punishing-unmarried-pregnant-women.html">Бонг Ц. Остеро</a> инсистира на фактот дека предлогот за амандман од католичката црква е обична дискриминација на жените и не е во согласност со учењето на католичката црква за казнување на гревот, а не на грешникот:</p>
<blockquote><p>Амандманот ги казнува жените затоа што се жени; затоа што ним им била зададена општествената одговорност за носење на живот на овој свет. Католичките школи не ги казнуваат и бркаат професорите што ги оставаат своите девојки трудни, а тие се исто толку виновни за бременоста.</p></blockquote>
<p>На блогот <a href="http://iamnobe.wordpress.com/2009/09/18/i-am-an-unwed-mother/">I am Nobe</a>, каде што авторот менува улоги за да искористи хумор во секој напис, стигна редот и на немажената мајка:</p>
<blockquote><p>Сега велиш дека не можат да одам на училиште? Ни на работа? (несигурна)</p>
<p>Не останав бремена преку асексуална репродукција! Ако  навистина ми го правиш ова, дај казни ги и тие неженети татковци! И престани да го навредуваш Бог! (не се должи само на хормоните)</p></blockquote>
<p><a href="http://worldofwomanity.blogspot.com/2009/08/ra-9710-magna-carta-of-women.html">Џојс Талаг</a>, која самата е самохрана мајка и блогер, дава аргументи кои покажуваат зошто, дури и ако католичката црква ги казни и татковците, нема да се подобри ситуацијата на мајките. Со оглед на тоа што поголемиот број на самохрани родители се жени, ако им ги одземеме правата за работа или школување додека се трудни, тие финансиски нема да можат да се грижат за своите деца:</p>
<blockquote><p>Еве еден добар пример од оваа дебата : <em>самохраниот родител</em>. Да се биде самохран родител значи дека сте задолжени да ги исполните прехранбените и економските потреби на вашето дете. Мажите имаат предност во овој случај затоа што најголемиот дел на самохрани родители е составен од жени. (На интернет се наоѓаат само <a href="http://singleparents.about.com/gi/dynamic/offsite.htm?zi=1/XJ&amp;sdn=singleparents&amp;cdn=parenting&amp;tm=201&amp;f=00&amp;su=p284.9.336.ip_p504.3.336.ip_&amp;tt=11&amp;bt=1&amp;bts=1&amp;zu=http%3A//www.census.gov/prod/2007pubs/p60-234.pdf">статстики за самохрани родители во САД</a>. Според нив „во 2006 година, 5 од 6 старатели биле мајки“. Претпоставуваме дека иста е ситуацијата и во Филипините.)</p></blockquote>
<p>Еден блогер од Филипините кој пишува за правни прашања, <a href="http://philippinecommentary.blogspot.com/2009/09/religious-exception.html#comment-8896534724107443010">Јун Баутиста</a>, истакнува дека католичката црква најверојатно нема да ги вклучи неженетите татковци во дискусијата, со оглед на тоа што најголем дел од законите кои досега биле разгледувани се однесувале на жените.</p>
<p>Ова значи дека овој исклучокот ќе биде единствен од овој вид, затоа што тој претставува исклучување од образованието или работата само на немажените трудни жени, што е пак против нивните човекови права и ги доведува нивните животи во опасност. Некои велат дури и дека ќе има последици врз моралот на овие девојки: ако католичките училишта ги бркаат ученичките кои не се мажени, а останале трудни, дали тие почесто ќе се одлучуваат да абортираат  или пак да живеат во сиромаштија? <a href="http://www.thenewstoday.info/2009/03/13/single.mom.stigma.marks.bicam.talks.on.magna.carta.of.women.html">Тоа е барем мислењето на</a> Анет Лорето–Гарин, претставничка на првата општина.</p>
<p>А вие? Што мислите вие? Дали една религиозна институција има право да одлучува кој ќе вработи или ќе прифати како ученик, или пак правата на бремените жени се над овие ограничувања?</p>
<p><em>Сликата во овој напис е од <a href="http://www.flickr.com/photos/mojodenbowsphotostudio/1254978682/">Photo Mojo</a> и е искористена со дозвола од Криејтив комонс.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/30/2796/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Африка: Дали технофобијата ќе ја уништи ИКТ забавата?</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 27 Oct 2009 15:14:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Елена Игнатова</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Африка]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Нигерија]]></category>
		<category><![CDATA[Образование]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>
		<category><![CDATA[Субсахарска Африка]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2811</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либхард  &#183; Преведено од Елена Игнатова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/john-liebhardt/">Џон Либхард</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/elena/'>Елена Игнатова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/22/will-technophobia-crash-the-ict-party/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Ветувањата од придобивките на ИКТ за човековиот развој се одлични. Некои велат дека мобилните телефони ги олеснуваат и прошируваат пазарите каде што претходно не постоеше можност. Мобилните навлегоа во домените на банкарството (мобилни банкомати во некои земји), медицината (овозможувајќи им жители од рурални средини да ја добијат потребната информација од специјалисти) и јавните сервиси.</p>
<p>Интернет конекцијата им овозможува на учениците од руралните средини да го прошират знаењето преку истражување. Академиците можат да ги задржат врските со колегите од светот. Социјалните медиуми им овозможуваат на луѓето полесно да се организираат и да им го олеснат начинот на испраќање на парични пратки на имигрантите.</p>
<p>Улогата која ИКТ ја игра во човековиот развој се дебатираше и дискутираше на 23-24 септември на форумот на Универзитетот Харвард, <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc"> ИКТ, човеков развој, растење и намалување на сиромаштијата. </a></p>
<p>Што со отпорот за користење на компјутерите и стравот од технолошките уреди? Дали ветувањата на ИКТ ќе водат до намалување на сиромаштијата, како технофобијата ќе влијае на оваа мисија? Технофобијата со сигурност останува глобален проблем. Меѓутоа, со влијанието на ИКТ во развојот, дали стравот од технологија и погрешните сфаќања за нејзиното користење непропорционално влијаат врз светот во развој? Ако е така, што прават луѓето во врска со таа ситуација?</p>
<p>Следуваат неколку примери за борба против и разбирање на технофобијата во Африка. (Доколку имате други примери би сакале да ги слушнеме. Би сакале да напишеме примери за оваа ситуација и од други делови на светот, па затоа пратете ни ги и тие идеи.)</p>
<p>Технофобијата во Африка, како и на многу други места, зазема многу форми. Отпорот против технологијата од наставниците е <a href="http://www.ernwaca.org/panaf/pdf/phase-1/Kenya-PanAf_Report.pdf">наведена</a> (.pdf) како проблем во компјутерската експанзија во училниците во Кенија. И персоналот во болниците и пациентите во Уганда ја наведуваат „<a href="http://tiny.cc/n6UuZ">културната прилагодливост</a>“ како пречка во имплементирање на ИКТ во здравствените центри. Девојките од целиот свет <a href="http://www.apcwomen.org/node/280">ги гледаат</a> интернет кафињата – во многу места единствените места со пристап до интернет – како територии на момчињата.</p>
<p>Џејмс Кариуки, како специјалист за е-учење од Кејптаун, Јужна Африка известува за приказна на добро образуван пријател кој имал потешкотии во прифаќање на новите технологии. Ова е од неговиот <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html">блог</a> <em>Elearning in Africa (Е-учење во Африка)</em>:</p>
<blockquote><p>Се сретнав со еден пријател денес и тој се жалеше за брзината со која технологијата се развива. Можев да ја видам агонијата на неговото лице кога ми кажа дека треба да направи презентација во сала и единственото нешто во таа сала за визуелна помош е компјутер и проектор. Старомодните графоскопи се заменети од овие нови технологии. Маката за преработка на неговата презентација и скенирањето на неговите слики за да може да се користат на компјутер беше голема. Го прашав дали размислува да присуствува на некои образовни курсеви:</p>
<p>Повеќето од нас имаат фобија од технологијата и поголем дел од жаргонот користен во обуките не остава позбунети од пред да почнеме. Знам неколку професори од мојот одел кои го имаат истото чувство за технологијата и не може да присуствуваат на обуки.</p>
<p>Го прашав, дали ова се причините поради кои некои предавачи не користат технологија во предавалните? Тој рече:</p>
<p>Да, но дополнително на тоа тука се културните карактеристики. Тие требале да вклучат антрополог да ја изучува културата на потенцијалните корисници на технологијата, за тие да можат да ги советуваат за што треба прво да се смени [во однос на културата] за технологијата да биде успешно користена.</p>
<p>Тука гледам проблем со тоа што технологијата е достапна, но заедницата која треба да има придобивки од неа не е. Не сум сигурен за најдобриот пристап за справување со технофобијата, особено во ситуации каде индивидуалците [со фобијата] ги имаат сите ресурси и поддршка и обука, но тие сепак не може да ги користат достапните технологии. Доколку имате решение, слободно кажете.</p></blockquote>
<p>Како коментар, Неил Ј <a href="http://elearningfundi.blogspot.com/2007/04/where-is-my-overhead-projector.html?showComment=1177171020000#c6638125364405986029">вели</a> сите ние треба да ја прошириме нашата дефиниција за технофобија – бидејќи секој од нас ја има по малку.</p>
<blockquote><p>Претпоставувам, како што кажа, дека обуките се најдобриот начин за справување со ова. Моментално работам на обврска од универзитетот за технофобијата. Мислам дека сите имаме елементи на технофобија:</p>
<p>- гневот кој го покажуваме кога компјутерот ќе ни се сруши</p>
<p>- стравот дека компјутерите ќе не заменат на нашите работни места</p>
<p>- стравот дека сме набљудувани!</p></blockquote>
<p>Дигиталниот јаз не е само рурално наспроти урбано и богати земји наспроти сиромашни. Родовите прашања остануваат важен фактор, вели Оре Сомолу, <a href="http://www.w-teconline.org/nfsblog/?p=23">пишувајќи</a> во <em>The Networking Success Project</em> од Нигерија.</p>
<p>Жените се справуваат со голем број на лимитации за да може слободно да ја користат технологијата, продолжува Оре, меѓу кои ниски примања, ограничено време за користење на технологијата, ниско ниво на писменост. Едно решение е да се започне со обуки за технологија на девојки уште од рана возраст.</p>
<blockquote><p>Младите жени мора да се вклучат повеќе во науката и технологијата уште од рана возраст. Ова може да биде и формално (основно или средно школо, компјутерски училишта, програма после часови). Тимот за родови прашања од KnowledgeHouseAfrica организира работилници за обука на млади жени за добивање на вештини за користење на слободен софтвер. Фондацијата Фантсум нуди школарини за квалификувани и заинтересирани жени за ИКТ обуки.</p>
<p>Мајките исто така влијаат на своите ќерки и ако тие искажат чувства на технофобија, некои девојки можат несвесно да прифатат слични чувства. Многу е важно да има охрабрување од домот, преку запознавање од млада возраст до понатамошно надградување со покомплексни форми на технологија.</p></blockquote>
<p>Лорен Слифорд-Холмс, студент на Универзитетот Родес во Јужна Африка, во едно време почувствувала дека ИКТ не ги исполнува своите ветувања бидејќи неколку проекти дале многу лоши резултати. Таа наведува неколку примери за добри практики за користење на ИКТ за да се зголеми развојот. Од нејзиниот <a href="http://laurencliffordholmes.blogspot.com/2007/05/development-as-wholistic-process.html">блог</a>, <em>The Soap Box</em>:</p>
<blockquote><p>Она што најмногу ме зачуди со оваа приказна беа две работи: Прво дека вметнувањето на технологија во заедница е бескорисно доколку тие не се учат да ја употребуваат и користат за продуктивни цели. Второ, овој случај ја истакнува потребата од фокусирање на училиштата и запознавањето на учениците со технологијата која може да им помогне во нивното учење и да ги научи вештини кои им се потребно за да се вклучат во економското/информатичко општество.</p></blockquote>
<p>Таа известува за пример кој го промовира вистинскиот тип на присвојување на технологија, <a href="http://www.elearning-africa.com/newsportal/english/news68.php">проектот за обука на Интел.</a></p>
<blockquote><p>Пред неколку години средното училиште Мхебула доби донација од компјутери од Телекомот, но ниеден од наставниците не ја применуваше технологијата во нивните часови. Учителот Мерси Нлемо ова го препишува на недостигот на учителите на „специфично знаење и обука за интегрирање на технологијата на било каков начин“. Ова значи дека компјутерите собираат прашина, одвај користени за добивање на основни информации и пишување документи.</p>
<p>Овој пример допринесува за пошироката дебата за ИКТ и развојот: развојот мора да се случи на повеќе различни нивоа. Нема логика да се мисли дека се допринесува во развој со донирање на технологија како компјутери на оние кои немаат вештини да ја искористат технологијата ефективно.</p>
<p>Во овој случај, Нлемо ја помина програмата на обука на Интел, професионална програма која е дизајнирана да им помогне на наставниците во ефективно интегрирање на технологијата во часовите, со цел да им се помогне на учениците да добијат вештини од 21 век. Нлемо се чувствуваше како навистина да имаше корист од обуката и по нејзиниот успех, многу други наставници се вклучија во програмата, со цел да ја „победат нивната технофобија“.</p>
<p>Оваа обука ги запозна наставниците со нови приоди кон оценувањето и подобрување на лекциите со образовни цели и стандарди. Дополнително тие открија нови начини да ги вклучат користењето на интернетот, веб-дизајнот и проектите на студентите за подобро учење.</p>
<p>Како резултат на програмата за обука на Интел, Нлемо вели дека технологијата сега е составен дел од наставниот план на средното училиште Мхебула, а учењето базирано на проекти е норма. Програмата го револуционираше начинот на кој наставниците ги користеа компјутерите – одличен ресурс кој дотогаш беше комплетно неискористен. Нлемо вели дека програмата „го револуционираше начинот на кој предаваме“.</p>
<p>Значи што ни покажува една ваква приказна? Ни кажува дека треба да имаме холистички пристап кон развојот и дека развојот се случува во одреден контекст – како на пример недостаток на компјутерска писменост. Треба да го разбереме контекстот на заедниците кои имаат потреба од развој во ИКТ за развојот да не стане безвреден обид, туку значаен процес на промена.</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/27/2811/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Ветувањата на ИКТ за луѓето со хендикеп</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 21 Oct 2009 12:18:38 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Виктор Милевски</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Јужна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>
		<category><![CDATA[Германија]]></category>
		<category><![CDATA[Иднината на ИКТ за развој]]></category>
		<category><![CDATA[Индија]]></category>
		<category><![CDATA[Интернет и телекомуникации]]></category>
		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Малезија]]></category>
		<category><![CDATA[Развој]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<category><![CDATA[Филипини]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2798</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏон Либарт  &#183; Преведено од Виктор Милевски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и рече на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.
За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/">Џон Либарт</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vmilevski/'>Виктор Милевски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>„Можеби сум 100% слеп, но интернетот ми одзема 50% од мојот хендикеп“, Силатул Рахим Даман и <a href="http://www.thenutgraph.com/a-disabled-friendly-website">рече</a> на Синди Там од Nut Graph, независен новински сајт од Малезија.</p>
<blockquote><p>За време на мојата непосредна посета на неговата канцеларија во Брикфилдс, Куала Лумпур, тој со леснотија разговараше на Skype со уште еден слеп пријател, кој присуствуваше  на конференција во Лос Анџелес. Кога тој отвора имејл, JAWS софтверот (софтвер за работење преку говор) инсталиран на неговиот Lenovo лаптоп, ја вчитува содржината во роботски глас, на кој тој изгледа многу навикнат. Кога му беше кажано дека Nut Graph работи на инкорпорирање на карактеристики на нивниот веб сајт за полесен пристап од страна на лицата со хендикеп, тој го посети веб сајтот за да дознае  колку е достапен на неговиот читач од екран и навигација на тастатурата и овозможи корисен фидбек. Рахим се потпира на интернетот за имејл, за да разговара со пријатели и контакти на Yahoo месинџер и Skype, што е многу поевтино од  телефонот, и за да дознае што се случува во остатокот од нацијата и светот. Тој истото така планира да направи и веб сајт за промоција на центарот за масажи на тело и релаксација на нозе, кој е воден од слепи лица, во Пенанг.</p></blockquote>
<p>Светската организација за здравје проценува дека 600 милиони луѓе живеат со инвалидитет – од што произлегува дека секој десетти човек на планетата живее со некој хендикеп. Светската банка тврди дека три од четири лица со инвалидитет живеат во земјите во развој. Во секој дел од светот, сиромаштијата и хендикепот се често поврзани. На пример, повеќе од <a href="http://tiny.cc/BXxla">18 проценти</a> од возрасните луѓе со хендикеп во САД живеат под линијата на сиромаштија. Во Канада, <a href="http://www.prlog.org/10340793-disabled-unemployment-may-exceed-15-in-canada.html">стапката на невработеност</a> кај лицата  кои живеат со некој хендикеп неодамна порасна до речиси 15%.</p>
<p>Затоа што технологијата и средствата за комуникација помогнаа да се намали физичката бариера, ИКТ обезбедува модел кој овозможува хендикепираните лица социјално и економски подобро да се интегрираат во нивните заедници, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/09/29/people-with-disabilities-and-the-promise-of-icts/%E2%80%9Dhttp://siteresources.worldbank.org/EXTEDEVELOPMENT/Resources/Deepak.ppt?resourceurlname=Deepak.ppt%E2%80%9D">тврди</a> Депак Батиа од Светската банка. Друго ветување на ИКТ е тоа што тие обезбедуваат пристап до знаењето, способноста да организира и поврзува. Можеби најважно, секторот за едукација полека се трансформира од технологијата, што <a href="http://un-gaid.ning.com/profiles/blogs/icts-and-disability-issues">овозможува поголем пристап </a>до најразлични материјали за учење.</p>
<p>Човечкиот развој и употребата на ИКТ беа дискутирани во општи црти на неодамнешната <a href="http://cyber.law.harvard.edu/events/2009/09/idrc">конференција</a> на Универзитетот  Харвард . На претстојната конференција ITU Telecom World 2009 која ќе се  одржи во Женева, Швајцарија, <a href="http://portal.unesco.org/ci/en/ev.php-URL_ID=28954&amp;URL_DO=DO_TOPIC&amp;URL_SECTION=201.html">УНЕСКО</a> ќе демонстрираат напредни ИКТ апликации за хендикепирани лица.</p>
<p>Јам Тв е автомобилски инженер од Малезија кој го изгуби својот вид мината година. На неговиот блог,<em> My Blind sight</em>, тој <a href="http://myblindsight.blogspot.com/2009/09/new-research-aiding-blind-to-see.html">пишува</a> за важноста на техничкиот напредок за помош на хендикепираните.</p>
<blockquote><p>Малезија о Малезија&#8230; Брзиот технолошки напредок денеска, го смени и влијаеше на животот на многу луѓе меѓу кои и на хендикепираните. За слепите и за лицата со оштетен вид, медицинските научници и истражувачи, особено од запад, се возбудени околу големите можности што можат да бидат истражувани за да им се помогне на слепите лица да повратат некое ниво на видот. Важно да се создаде свест за спречување на губење на видот меѓу луѓето, но исто така подеднакво е важно да биде вршена повеќе истражувачка работа во помагање на оние кај кои веќе е предизвикано губењето на видот, поради разни медицински болести и причини. Добро е да се има модерна помош, и физички и ИКТ алатки, кои несомнено ќе ја зголемат независноста на оние кои се засегнати за нивниот секојдневен живот.</p></blockquote>
<p>Уште неколку <a href="http://www.epractice.eu/en/blog/287517">примери </a>за соодветна технологија кои доаѓаат од блогот <em>Јавни соништа</em> на слеп ИКТ корисник.</p>
<blockquote><p>Понекогаш соновите стануваат реалност, но тие прво мораат да бидат сонувани. Се надевам дека ќе  можам да најдам други активни сонувачи во ЕвропаЈас сонувам за целосно достапна и употреблива Википедија за сите. Јас работам на проект за пристапност на германската Википедија или поточно, на страницата за помош наменета за слепи корисници. Википедија е важен дел од информатичкото општество и треба да е подржувана:<br />
http://www.epractice.eu/blog/154<br />
Јас сонувам за независна и мулти-јазична Википедија за слепи со оптимизиран кориснички интерфејс за слепи читатели  и соработници:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Blind_Wiki:About<br />
Јас сонувам за достапен и прифатлив ИКТ мобилен уред за потребите на слепите лица. Во последните 8 месеци, имам напишано стотици директни мејлови и имам напишано многу блог коментари за да ги информирам донесувачите на одлуки во врска со оваа тема, но тоа е тешка, а понекогаш и демотивирачка работа:<br />
http://blind.wikia.com/wiki/Open_Letter_Initiative</p></blockquote>
<p>Листата продолжува.</p>
<p>Од САД, <em>Wheel Chair Kamikaze</em> ја <a href="http://www.wheelchairkamikaze.com/2009/05/breath-of-dragon.html">објаснува </a>важноста на алатките за препознавање на гласот кои му помагаат да пишува на компјутер и на блоговите.</p>
<blockquote><p>Мултиплекс склерозата е крадец. Тој не прави разлика во својата кражба, ограбувајќи ги неговите жртви целосно и елементарно. Оваа болест од мене ги украде елементите кои некогаш беа темелите на мојот живот (мојата кариера, мојот социјален живот, очекувањата дека еден ден ќе научам да жонглирам) и работи кои во споредба со нешто изгледаат мали, како што е способноста да пишувам на компјутер. Откако во мојата десна рака нема сила и умешност за ништо, можам да пишувам само со едната рака. Никогаш не ни бев<br />
толку добар во пишување на компјутер&#8230;&#8230;</p>
<p>Кога мултиплекс склерозата ми ја одзеде силата во десната рака, направи пишувањето на компјутер, кое и онака ми беше тешко пишувајќи со два прста, да постане во кошмар бидејќи морав да пишувам само со еден. Мојата способност да комуницирам преку QWERTY беше практично елиминиран, што претставуваше голем хендикеп во ова време на интернет огласни табли, имејл и инстант пораки. Некој остроумен читател може да праша, како сум успеал да го напишам ова дрдорење на блогот?</p>
<p>Одговорот е во парче неверојатна технологија софтвер за препознавање на глас наречен „Dragon Naturallyspeaking“. Ова чудо ми дозволува едноставно да си ги искажувам мислите и истото да го видам магично транскрибирано на мојот екран. Тоа е како нешто излезено од филмовите со Хари Потер, но без лудите протестанти кои тврдат дека тоа го промовира Сатаната.</p>
<p>Без софтверот, јас ќе останев нем во светот на интернетот и наместо тоа ќе бев оставен да водам патетични говори со Мелвин, џиновско шамиче кое е мојот замислен пријател. Програмот целосно ме ослободи од пишувањето на тастатура, па дури и утре да бидам 100% здрав и понатаму ќе продолжам да ја користам.</p></blockquote>
<p>Заедниците за глуви лица во земјите во развој се соочуваат со слични проблеми, <a href="http://www.apc.org/en/news/icts-and-minorities-deaf-students-no-longer-exclud">пишува</a> Лурд Питерсемоли. Еден од нив е немањето на програми, специјално дизајнирани за локалните јазици за глуви (знаковни јазици).</p>
<blockquote><p>Во Венецуела на пример, иако во Уставот се наведува правото за јазичните малцинства (и заедницата на глувите на глобално ниво спаѓа во нив)  да добијат образование на нивниот мајчин јазик, во практика тоа скоро и не се оствари затоа што, од една страна, не постојат професионалци кои соодветно можат да се справат со два јазика одеднаш: шпански и венецуелски јазик за глуви, а од друга страна, не постојат наставни планови кои се прилагодени на потребите на глувите.</p></blockquote>
<p>Како и да е Питерсемоли опишува како шест глуви учесници, учествуваат на  основната обука на ИТ од страна на Cisco Networking академијата во Мерида, Венецуела. Пројде толку добро, што Питерсемоли вели дека идејата треба да се пренесе и во странство.</p>
<blockquote><p>Овој курс беше пресвртница во нашиот град, кој не само што им обезбеди основни алатки за нивниот индивидуален развој, туку создаде и механизам преку кој ќе се пренесува стекнатото знаење на други глуви луѓе во заедницата. За време на овој извештај, глуви студенти кои добија сертификат се многу посветени на проектот за пренесување на знаењето на другите глуви во заедницата и обуката за стекнување на потребните средства за пренесување на  основите на ИТ во заедницата е веќе закажана. Во овој последен чекор, потенцијалните идни проблеми со интерпретери ќе бидат надминати. Исто така, истражувачите од проектот за оштетување и комуницирање имаат испланирано работилница за употреба на гласовно синтезиски софтвер, која би се случила наредната недела. Накусо, ова искуство претставува пример за што служи човечкото вмрежување. Подобро од среќен крај, е одличен почеток.</p></blockquote>
<p>Морен Де Ла Круз, кој блогира на<em> Law</em> and ICT <a href="http://lawandict.blogspot.com/2009/06/eyes-wide-shut.html">известува</a> за тоа колку се почесто луѓето кои живеат со хендикеп се запознаваат со технологија, овозможувајќи им полесно да го премостат дигиталниот јаз.</p>
<blockquote><p>Моите пријатели Џеј и Рене се типични гикови, со една интересна разлика: тие сурфаат на интернет, ги користат компјутерите и имаат пристап до сите опции преку посебен текст во говор софтвер. Со нивните виртуелни вештини за пишување преку допир понекогаш и со исклучен монитор (тие немаат потреба од него) тие станаа одлични програмери и имаат експериментирано со веб дизајнирање и со адаптација на компатибилен софтвер со отворен код за употреба во програми кои го претвораат текстот во говор. Џеј е првиот тотално слеп дипломиран компјутерски научник на Филипините и работи од дома како создавач на веб содржини, а Рене сега подучува студенти со оштетен вид, како член од персоналот на ATRIEV (Адаптивна технологија за рехабилитација, интеграција и вработување на лица со оштетен вид). И двајцата имаат присуствувано и одржувано обуки и специјализирани курсеви за адаптивни технологии локално и во странство.</p>
<p>&#8230;.Училиштата и компаниите често мислат дека мораат да купат скапа опрема или да направат опширни технички и логистички прилагодувања за лицата со хендикеп. Како што истакна слепиот архитект Џејми Силва, зградите и установите за јавен транспорт не ги ни исполнуваат основните правни услови, како што се да се обезбедат рампи за инвалидски колички или добивање на намалена цела за луѓето со хендикеп. Како и да е, технологијата постојано отвора нови врати за луѓе како моите кул и талентирани пријатели со оштетен вид. Јас несомнено се надевам дека дигиталната јаз може уште да се премостува, не само за економските послабите, туку дека ИКТ исто така може  да помогне да се срушат бариерите, предизвикани од физичките ограничувања.</p></blockquote>
<p>Од <em>ICTDev Dot Org</em> блогот доаѓа приказна за Дипендра Маноча, софтверски програмер, кој создаде <a href="http://ictdev.org/pulse/20090918/ashoka/screen-reading-software-bop">слободен софтвер за екранско читање </a>за хинди и други јазици од југоисточна Азија.</p>
<blockquote><p>Врз основа на помислата дека компјутерската технологија не е создадена само за богатите, Дипендра го промени начинот за читање и пишување за лицата што не можат да читаат на стандарден начин. Пристапната мултимедија е идеална за лицата со хендикеп како и за пошироката јавност за да се разменат информации и знаења насекаде низ светот. Технологијата сега се воведува и во Шри Ланка, Бангладеш, Пакистан и Непал, како и во Индија, која дава возбудлив предизвик за работа со 22 јазика, како и во големи географски и културни разлики. Дипендра е целосно посветен да продолжи да користи технологија како катализатор за да го поддржи глобалното споделување на човекови знаења во информатичкото општество и поради неговото фокусирање на поевтините технологии и технологиите со отворен код, неговата работа лесно може да се преработи.</p></blockquote>
<p>За сите анегдоти и блог постови за улогата што ја игра ИКТ во обезбедување на повеќе пристап до технологијата за лицата со хендикеп, не успеав да најдам детални статистички податоци за пенетрација на ИКТ во ова глобална заедница. Учесниците на конференцијата во Харвард дебатираа за главната цел на приватните претпријатија, владите и меѓународните организации за поттикнувањето на развојот на ИКТ да оди по нагорна линија. Сепак ние сè уште не знаеме кој го развива ИКТ во ова поле или нивната ефикасност во зголемувањето на економскиот и човековиот развој за луѓето со хендикеп. Ако вие знаете. Ние би сакале да чуеме од вас.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/21/2798/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк (најнови вести)</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 19 Oct 2009 08:06:01 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Медиум]]></category>
		<category><![CDATA[Најважни вести]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[Работа]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2769</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/15/puerto-rico-connected-to-the-national-strike-update/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Рано, утрината на 15 октомври, илјадници луѓе ги преплавија главните улици и автопатиштата во околината на Сан Хуан, главниот град на Порторико, посебно финансиската област, како дел од општиот штрајк кој има за цел да ја парализира земјата на еден ден. Штрајкот беше организиран од работничкото движење како протест против одлуката на гувернерот Луис Фортуњо за отпуштање на околу 17.000 јавни службеници (вкупно ќе има околу  25,000 отпуштања) како дел од неговиот економски и финансиски план за земјата. Работници и членови на синдикални организации, жени, студенти, наставници, религиозни групи, политички организации членови на друштва за заштита на околината меѓу другите сектори на граѓанското општество, се одѕваа на повикот и беа на улиците за да протестираат. Универзитетите, училиштата и работните места беа затворени.</p>
<p>Блогерот Педро Велез објави  <a href="http://boxscoreendivselpuebloylacultura.blogspot.com/2009/10/enlaces-para-seguir-el-paro-del-15-de.html">корисна листа</a> на алтернативни и водечки медиумски сајтови кои го покриваат штрајкот во живо: Фејсбук групата <a href="http://www.facebook.com/group.php?gid=151455877172&amp;ref=share">Меѓународен Фронт за помош на невработените (штрајк) во Порторико (Frente Internacional en Apoyo al Paro (Huelga) en Puerto Rico)</a>; <a href="http://paropr.posterous.com/">Невработеност (ParoPR)</a>, <a href="http://www.claridadpuertorico.com/">Јасност (Claridad)</a>, <a href="http://www.radioisla1320.com/">Радио Исла (Radio Isla)</a> и <a href="http://www.univision.com/content/channel.jhtml?chid=10825&amp;schid=10827">Радио Унивизија Порторико (Radio Univisión Puerto Rico)</a>. Група луѓе го оформија проектот  <a href="http://www.cuerpodedocumentacion.com/">Документарно тело (Cuerpo de Documentación)</a> на Јутјуб каде ќе објавуваат видеа од штрајкот од различни места на островот. Исто така, имаше и видео во живо на <a href="http://www.ustream.tv/channel/betances-tv">Betances TV</a> и покривање во живо на  <a href="http://www.dialogodigital.com/">Дијалог (Diálogo)</a>. Дневните весници <a href="http://www.primerahora.com/">Прв час (Primera Hora)</a>, <a href="http://www.elnuevodia.com/noticias/">Нов ден (El Nuevo Día)</a> и  <a href="http://www.vocero.com/">Гласник (El Vocero)</a> исто така го покриваа  штрајкот од минута во минута на нивните сајтови. Порториканската твитерсфера беше екстремно активна во последните денови. Конверзацијата се одвиваше под таговите <a href="http://twitter.com/#search?q=%23ParoPR">#paropr</a> и <a href="http://twitter.com/#search?q=%23twittericans">#twittericans</a>. Луѓето на  <a href="http://twitter.com/caribnews">@caribnews</a>, <a href="http://twitter.com/qiibo">@qiibo</a> и <a href="http://twitter.com/microjuris">@microjuris</a> меѓу другите и новинарите постојано објавуваа најнови вести за штрајкот и линкови до фотографиите и видеата.</p>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Демонстранти на народниот штрајк." src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000081-300x225.jpg" alt="Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник." width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Демонстранти на народниот штрајк. Фотографија пратена до ГВ од учесник.</p></div>
<p style="text-align: left;">Демонстрантите се собраа во блиската област околу <a href="http://www.plazalasamericas.net/">Плоштадот Америка</a>, најголемиот трговски центар на Карибите, чијшто сопственици, семејството <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Jaime_Fonalledas">Фонаљедас</a>, беа значајни донатори во кампањата на гувернерот. Центарот беше затворен за тој ден. Организаторите на настанот и неколку електронски медиуми <a href="http://www.elnuevodia.com/tomanlascalles-626744.html">проценија дека околу  150,000 -200,000 луѓе</a> учествуваа на масовните протести.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Фотографија пратена на ГВ од учесник" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/10/IMG000103-300x225.jpg" alt="Фотографија пратена на ГВ од учесник" width="300" height="225" /><p class="wp-caption-text">Фотографија пратена на ГВ од учесник</p></div>
<p>Во контекст на општиот штрајк и ситуацијата во Порторико, Ве молиме да ги посетите претходните  постови  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">„Криза со многу имиња“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„Животот е таков“</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">„Битка за јавно земјиште“</a> и <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759">„Поготвени за општонароден штрајк“</a>. Луѓето од непрофитниот центар за Нова Економија имаат и редовно <a href="http://cneblog.grupocne.org/">објавуваат</a> подлабоки анализи за економската положба во Порторико.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/19/2769/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Порторико: Подготвени за национален штрајк</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 16 Oct 2009 08:35:42 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Викторија Китановска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Владеење]]></category>
		<category><![CDATA[Економија]]></category>
		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Порторико]]></category>
		<category><![CDATA[Протест]]></category>
		<category><![CDATA[англиски]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2759</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одФирузен Шокох Вале  &#183; Преведено од Викторија Китановска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Порторико се подготвува за  општ штрајк во четврток, на 15 октомври. Откако гувернерот Луис Фортуњо отпушти околу  17,000 владини службеници во првата недела од октомври имаше огромна мобилизација од различни сектори на граѓанското општество: работници и [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/firuzeh-shokooh-valle/">Фирузен Шокох Вале</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/vkitanovska/'>Викторија Китановска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/13/puerto-rico-ready-for-the-national-strike/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Порторико се подготвува за  <a href="http://www.primerahora.com/diario/noticia/gobierno_y_politica/noticias/muchas_rutas,_un_solo_paro_nacional/337158">општ штрајк</a> во четврток, на 15 октомври. Откако гувернерот Луис Фортуњо <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/10/02/puerto-rico-a-crisis-with-many-names/">отпушти околу  17,000 владини службеници</a> во првата недела од октомври имаше огромна мобилизација од различни сектори на граѓанското општество: работници и членови на синдикатите, жени, припадници на движењата за заштита на околината, меѓу другите и студенти и професори. Имаше бројни демонстрации и изрази на граѓанска непослушност како протест против економската политика што владата ја сметаше за неопходна поради финансиската криза. Вкупно, оваа година скоро избраната влада отпушти околу  25,000 јавни службеници.</p>
<p>Во последните месеци, непријателството <a href="http://dialogodigital.com/node/2997">меѓу владата и различните групи од цивилното општество</a> порасна: <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/11/puerto-rico-the-battle-over-public-lands/">налози за отпуштања</a> во социјално и економски неразвиените општини, полициска бруталност и опструкции на општинските иницијативи како што е Фидеикомизо дел Кањо Мартин Пења. Исто така имаше и цела низа коментари од владините официјални лица кои се сметаа како навредливи и нечувствителни, како што е сега славното, жално  <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/08/28/puerto-rico-such-is-life/">„таков е животот“</a>, и поновиот, кога директорот на службата за кадри Маркос Родригез Ема, назначен од гувернерот, <a href="http://www.google.com/hostednews/epa/article/ALeqM5gkWTKYJndodkR98WWm7Jlj-in8Xw">ги спореди демонстрантите со терористи.</a> Ова е контекстот за општиот штрајк во четврток. Како одговор на овој коментар, Тито Отеро објави видео на кое момче свири на виолина спроти Конгресот. Можеме да го чуеме момчето како вели: „Јас не сум терорист. Верувам во правдата за мојата земја.“</p>
<p><object classid="clsid:d27cdb6e-ae6d-11cf-96b8-444553540000" width="425" height="344" codebase="http://download.macromedia.com/pub/shockwave/cabs/flash/swflash.cab#version=6,0,40,0"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowscriptaccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/2uZjqwLhULs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" /><param name="allowfullscreen" value="true" /><embed type="application/x-shockwave-flash" width="425" height="344" src="http://www.youtube.com/v/2uZjqwLhULs&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true"></embed></object></p>
<p>Блогерите и твитерџиите се подготвуваат за штрајкот кој треба да ја парализира државата на еден ден. Во  <a href="http://edwinvazquez.blogspot.com/"><em>Каргас и дескаргас</em></a> [шпански] Едвин Васкез ги убеди блогерите и граѓаните да го искористат  <a href="http://twitter.com/">Twitter</a> и <a href="http://www.facebook.com/">Facebook</a> за да се прошири информацијата за денот на општиот штрајк. Веќе луѓето од @caribnews бараат од следбениците да дадат сугестии за таг, а разговорот  почна под #twittericans.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/16/2759/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>1</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Доминиканската Република: Уставот забранува абортус во сите случаи</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2733</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2733#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 15 Oct 2009 11:48:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Feature]]></category>
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Америка]]></category>
		<category><![CDATA[Доминиканска Република]]></category>
		<category><![CDATA[Закон]]></category>
		<category><![CDATA[Здравје]]></category>
		<category><![CDATA[Конверзации за подобар свет]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Религија]]></category>
		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2733</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одРоцио Дијаз  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
По една интензивна дебата во која учествуваа доктори, социолози, претставници на католичката црква, меѓународни здравствени организации и политичари, законодавците од Доминиканската Република ратификуваа член од уставната реформа со кој жените немаат право да ја прекинат својата бременост под никој [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/rocio-diaz/">Роцио Дијаз</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/10/01/dominican-republic-constitution-bans-abortion-in-all-cases/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>По една интензивна дебата во која учествуваа доктори, социолози, претставници на католичката црква, меѓународни здравствени организации и политичари, законодавците од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dominican_Republic">Доминиканската Република</a> ратификуваа член од уставната реформа <a href="http://ourlatinamerica.blogspot.com/2009/04/abortion-banned-in-dominican-republic.html">со кој жените немаат право да ја прекинат својата бременост под никој случај</a>.</p>
<p>Оваа одлука за која многумина велат дека е донесена под големо влијание на католичката црква и на конгресните избори, ја сместува Доминиканската Република во малата група на држави во кои абортусот е уставно забранет, дури и во случаите кога животот на фетусот или на мајката е загрозен заради бременоста. Жените кои биле жртви на инцест или силување исто така не смеат да абортираат.</p>
<div class="wp-caption alignnone" style="width: 410px"><img title="Abortus" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/09/siaborto.jpg" alt="Транспаренти против абортус поставени пред катедралата во Санто Доминго. Слика од Duarte 101, искористена со дозвола " width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Транспаренти против абортус поставени пред катедралата во Санто Доминго. Слика од Duarte 101, искористена со дозвола </p></div>
<p>Според споменатиот член (денес познат како член 3): „правото на живот е неотуѓиво од зачнување до смрт. Смртната казна не може да биде одредена, одлучена или применета во никој случај.“</p>
<p><a href="http://dominicanoshoy.com/articulos/articulo/hombres-y-mujeres-realizan-marcha-contra-articulo-30/">Протестите не престануваат</a> уште од прелиминарното одобрување во април. Социологот Розарио Еспинал <a href="http://hoy.com.do/opiniones/2009/9/22/294726/No-gano-la-vida-contra-el-aborto">пишува дека сега ќе им се одземе можноста за здрав и достоинствен живот на жените</a>, додавајќи дека докторите кои извршуваат незаконски абортуси ќе наплаќаат повеќе заради поголемиот ризик.</p>
<p>Многумина веруваат дека со оваа одлука ќе се зголеми бројот на незаконски абортуси како и стапката на смртност на жените. Сепак, начинот на кој членот беше одобрен исто така претставува тема за разговор за многу блогери.</p>
<p>Луис Жозе Лопез од <em>Ahí e&#39; que Prende</em> <a href="http://ahiequeprende.com/2009/09/14/cuando-hasta-amnistia-internacional-habla/">истакнува дека членот 30 е најконтроверзниот член од уставната реформа</a> за кој се дебатира и вели дека дури и <a href="http://www.clavedigital.com/App_Pages/Noticias/Noticias.aspx?id_Articulo=25902">организацијата за човекови права Amnesty International е против оваа одлука</a>. Според Лопез, дефиницијата за човечки живот заслужува длабока и искрена дебата во која сите засегнати страни ќе учествуваат, а тоа не беше случајот во Доминиканската Република:</p>
<blockquote><p>El tema del aborto es un tabú en RD demasiado influenciado por las iglesias y las religiones. Mencionar la palabra es inclusive mal visto por muchos. Quienes se atreven a cuestionar el status quo, quienes se atreven a decir: “detengámonos a pensar” son inmediatamente censurados y condenados por el debate público.</p></blockquote>
<div class="translation">Прашањето за абортус е табу во Доминиканската Република и е под голема влијание на црквите и религиите. Многумина се лутат дури и при самото споменување на зборот. Оние што ќе се осмелат да го стават под прашање, оние што ќе се осмелат да речат „дајте да застанеме малку и да размислиме“ веднаш се цензурирани и осудени од јавната дебата.</div>
<p>Речиси <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dominican_Republic#Religions">89% од населението</a> се католици, така што црквата има големо влијание во сите аспекти на општеството. Сепак, покрај оваа силна вера, има одредени блогери, како што е на пример Жозе Рафаел Соса, кои <a href="http://josersosa.blogspot.com/2009/09/una-margarita-y-el-articulo-30.html">не се согласуваат дека оваа лична одлука треба да биде одредена од Уставот</a>:</p>
<blockquote><p>Respeto mi Iglesia pero ello no me impide analizar el dificil tema con mi optica. El espacio legal para enfrentar lo que se llama “Aborto Criminal”, no es la Constitución. Nadie en su sano juicio, puede apoyar que se aborte una criatura ya formada, genéticamente hablando, siempre que el embarazo sea producto de una decisión de la madre, no de una violación o que intervengan otras circunstancias clínicas. En primer lugar, el tema debió haber sido decididopor quienes traen hijos al mundo, no por puros hombres buscando votos de fe. En segundo lugar, no se buscaba consagrar constitucionalmente el derecho caprichoso a abortar. El aborto es una realidad social que no se gobierna con la dinámica de aprobación de leyes o artículos constitucionales. El aborto es una realidad social que ahora provocará un aumento de la mortalidad de las mujeres que tambien tienen una vida que ser preservada. Los culpables acaban de votar publicamente por esa posibilidad. Y eso es un crimen.</p></blockquote>
<div class="translation">Јас си ја сакам црквата, но тоа не ме спречува да ја анализирам оваа тешка тема од моја гледна точка. Уставот не е правилниот законски начин за да се справиме со тоа што се нарекува „криминален абортус“. Никој со здрав разум не би одобрувал абортус на генетски веќе развиено дете доколку бременоста е резултат на лична одлука на мајката, а не на силување или пак некои други клинички околности. Како прво, прашањето треба да биде одлучено од оние коишто ги носат децата на овој свет, а не од мажи кои бркаат гласови од верниците. Понатаму, никој не побара уставот да го даде каприциозното право на абортус. Абортусот е општествена реалност која не е водена од динамиката на одобрување на уставни членови или закони. Абортусот е општествена реалност која ќе доведе сега до зголемување на смртноста на жените коишто имаат исто така живот што треба да се заштити. Виновните страни јавно гласаа за оваа можност. А тоа е злосторство.</div>
<p>Конечно, некои блогери мислат дека законодавците ја донеле одлуката врз основа на нивните политички интереси. Така, Марија Изабел Солдевила смета дека Конгресот „<a href="http://mariasoldevila.blogspot.com/2009/09/senales-de-alerta-ciudadana.html">му има свртено грб на народот</a>“. Марија де Жезус, читател на <a href="http://www.diariolibre.com/noticias_det.php?id=216156&amp;page=2"><em>Diario Libre</em></a>, опишува на кратко колку ја смета оваа одлука за невкусна:</p>
<blockquote><p>Sarta de hipocritas y a los que se creen que se votó por la vida, cuando una mujer tiene que abortar porque su vida esta en peligro y no lo hace SE MUEREN LA MUJER Y EL FETO! Balsa de ignorantes! La muerte va a tener un dos por uno en Republica Dominicana. Que vergüenza ser dominicana de ahora en adelante.</p></blockquote>
<div class="translation">Каква дволичност! Сите што мислат дека гласале за живот, не се во право. Кога некоја жена која треба да абортира бидејќи нејзиниот живот е во опасност нема да го направи тоа, ЖЕНАТА И ФЕТУСОТ ЌЕ УМРАТ. Какво незнаење! Сега двајца ќе умираат за еден во Доминиканската Република. Колку е срамно да си Доминиканец после ова.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2733/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
		<item>
		<title>Источен Тимор: „Среќен ден“ за гласањето за слобода</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 15 Oct 2009 07:48:35 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Кристина Тортеска</dc:creator>
				<category><![CDATA[Weblog]]></category>
		<category><![CDATA[Војни и конфликти]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Историја]]></category>
		<category><![CDATA[Источен Тимор]]></category>
		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>
		<category><![CDATA[Општо]]></category>
		<category><![CDATA[Политика]]></category>
		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>
		<category><![CDATA[тетум]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=2637</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏенет Гантер  &#183; Преведено од Кристина Тортеска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. Alf@ Montenegro пишува:
Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/janet-gunter/">Џенет Гантер</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/kristina/'>Кристина Тортеска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/08/30/east-timor-happy-day-of-freedom-vote/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Блогерите од Источен Тимор ја славеа десетгодишнината од јавниот референдум со кој земјата се здоби со формална независност. <a href="http://alfa-montenegro.blogspot.com/2009/08/loron-alegria.html">Alf@ Montenegro пишува</a>:</p>
<blockquote><p>Ohin loron , loron ALEGRIA nian ba timor oan hotu. iha loron ida ne&#39;e ita sei hanoin fila fali tinan sanulu liuba (30 de Agosto de 1999) nebe ita hotu decidi atu liberta ita nia nação husi ocupação indonésio. ALEGRIA nebe ita hetan iha tinan 10 liu ba ne ALEGRIA ida BOOT tebes ba ita timor oan hotu(mas iha 21,5%triste). Ita hotu expressa ita nia alegria ida ne liu husi haklalak, hakilar, hananu e tanis. Mesmo too agora ALEGRIA ida ne ita sei sente nafatin maibe, durante tinan 10 nia laran ne susar no terus sedauk sés husi ita (caso boot liu mak iha tinan 2006). Ema barak (balun husi rai leur) hare ba caso 2006 ho 2008 (11 de fevereiro) dehan katak “ESTADO FALHADO” maibe sira nia teoria ida ne sala boot.</p></blockquote>
<div class="translation">Денес е СРЕЌЕН ден за сите Тиморци. Денес се сеќаваме дека пред десет години (30 август, 1999 година) сите одлучивме да ја ослободиме нашата земја од индонезиска окупација. СРЕЌА. Сите Тиморци почувствуваа ОГРОМНА СРЕЌА пред десет години (но има и 21,5 % кои беа тажни). Сите ја изразивме нашата среќа, викајќи и плачејќи. Дури и денес, ние сè уште ја чувствуваме таа среќа, иако страдањата и тешкотиите што ги доживеавме последниве 10 години сè уште не нè имаат напуштено (добар пример за ова е настанот од 2006 година). Многу луѓе (меѓу кои има и странци) гледајќи ги случаите од 2006 и 2008 (11 февруари), велат дека ние сме „ПРОПАДНАТА ДРЖАВА“, но оваа теорија е многу погрешна.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Rasti " src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/victory-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p><a href="http://aninmaus.blogspot.com/2009/08/mate-ka-moris-duni-bapa-sai-komentariu.html">Aquarius Vinte Três пишува дека за него работите почнале во моментот кога индонезискиот претседател Б. Џ. Хабиби го предложил јавниот референдум</a>:</p>
<blockquote><p>Lia fuan ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI” mosu ho Espontánia iha tinan 1999 baihira Prezidente Indonésia B.J.Habibie hasai opsaun rua maka hanesan: Simu autonomia no Rejeita Autonomia (dua opsi:Menerima Otonomi dan menolak otonomi) iha loron 27 Janeiru 1999. Durante manifestasaun pro-independénsia ruma iha Dili laran, joven sira uza liafuan ida-ne’e ” MATE ka MORIS DUNI BAPA SAI”, hodi hamánas liutan ita-nia espíritu nasionalizmu to&#39;o didi&#39;ak ‘Konsulta Popular&#39; iha fulan agostu ‘99.</p></blockquote>
<div class="translation">Зборовите „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“ почнаа спонтано да се слушаат кога претседателот Б.Џ. Хабиби излезе на 27 јануари, 1999 година со овие две опции: да ја прифатиме или отфрлиме автономијата. За време на славењето за поддршка на независноста во Дили, младите ги користеа овие зборови „Мртви или живи, избркајте ги Бапак (Индонезијците)“, за да ги подгреат националистичките духови и да ги подобрат резултатите на „Консултацијата со народот“ во август, 1999 година.</div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 310px"><img title="Расти" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/08/voterID-300x229.jpg" alt="Слика од Расти Стјуард" width="300" height="229" /><p class="wp-caption-text">Слика од Расти Стјуард</p></div>
<p>Други ја искористија можноста за да се пожалат за недостатокот на обединетост и визија кај Тиморците. Така, <a href="http://renetil.blogspot.com/2009/08/trajedia-umanu-joana-alves-no.html">Абел Пирес де Силва пишува на блогот RENETIL</a>:</p>
<blockquote><p>Fulan Agostu iha tinan 10 liu ba, povu Timor maioria fiar metin katak Timor-Leste ukun rasik an sei diak liu fali Timor Leste ne’ebé hamutuk ho Indonezia. Iha tempu rezisténsia, ita iha inimigu KOMUN, ne’ebé halo ita hamutuk kumu liman kontra inimigu ne’e. Iha tempu ukun rasik an, ita lakon inimigu komun ne’ebé halo ita hamutuk nu’udar forsa nasaun. Hanesan konsekuensia husi situasaun ne’e, entidade barak iha nasaun Timor-Leste ida-idak hakarak buka atu hetan sira nia interese rasik. Grupu barak mak komesa reklama sira nia “kontribuisaun” no ezizi estadu atu “tau matan”. Moras ezizi estadu atu “tau matan” ne’e mos kontinua akontese</p></blockquote>
<div class="translation">Пред 10 години, во август, најголемиот дел од Источнотиморците силно веруваа дека подобро е Источен Тимор да е независен отколку да е со Индонезија. За време на отпорот, ние имавме ЗАЕДНИЧКИ непријател кој нè натера да се држиме за раце. За време на независноста, ние го изгубивме заедничкиот непријател кој не држеше заедно во една силна нација. Така, многу поединци во Источен Тимор почнаа да си ги бркаат своите лични интереси. Многу групи почнаа да го истакнуваат нивниот „придонес“ и бараа државата да ги „згрижи“.</div>
<p>Од една друга и посветла  страна, бендот Outravez, составен од тиморски студенти во Индонезија, <a href="http://impetil.wordpress.com/2009/08/24/outravez-sei-harame-festa-loron-30-de-agostu-de-09-konsulta-popular/">гордо го изјави излегувањето на новиот албум којшто содржи песна посветена на денот на референдумот</a> што ќе ја отсвират на денешниот концерт пред палатата на владата во Дили.</p>
<p>Коментарот на Twitter оставен од <a href="http://www.cjitl.org/">CJITL - Centru Jornalista Investigativu Timor Leste</a> (Истражувачкиот новинарски центар на Источен Тимор) најдобро ја пренесе атмосферата на концертот и расположението пред палатата. Главната атракција беше очигледно индонезиската поп ѕвезда, Крисдајанти. Еве еден цитиран дел од Twitter на коментарот оставен од Gil @CJITL:</p>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644683280">9:11 AM Aug 30th</a>: populasaun kuaze nain rihun sanulu halibur an ohin kalan iha palacio governu, iha konsertu bo&#39;ot n&#39;e</p></blockquote>
<div class="translation">Собрани се околу десет илјади луѓе пред владината палата за овој голем концерт</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3644738064">9:16 AM Aug 30th</a>: Bonoite dili, ida ne&#39;e mak liafuan primeiru husi krisdayanti nia ibun bainhira kanta muzika Rai dili rai cidade</p></blockquote>
<div class="translation">„Добра вечер Дили“ беа првите зборови на Крисдајанти пред да почне да ја пее песната „Rai dili rai cidade“</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645173108">9:54 AM Aug 30th</a>: tuir mai distritu 13 sei hato&#39;o nia mensajen ho dialeitu idak idak nian..kris deskanca oitoann</p></blockquote>
<div class="translation">Околу 13 области ќе додадат пораки на нивниот јазик&#8230; Крис ќе одмори малку</div>
<blockquote><p><a href="http://twitter.com/CJITL/statuses/3645331990">10:06 AM Aug 30th</a>: Ramos Horta hateten”loron ohin ne&#39;e importante tebes, ita tenki halo reflesaun ba sira ne&#39;ebe mate hodi fo liberdade ba ita”</p></blockquote>
<div class="translation">Рамос Хорта вели „Денес е важен ден кога треба да се потсетиме на оние кои загинаа за ние да бидеме слободни сега“.</div>
<p><em>Овој напис е трет од серијата на написи за одбележување на десетгодишнината од јавниот референдум во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/09/18/2215/">Во првиот напис</a> ние ја истакнавме поддршката на меѓународната заедница за гласањето за слобода во Источен Тимор. <a href="http://mk.globalvoicesonline.org/10/01/2579">Во вториот</a>, ние го интервјуравме Абе Барето Соарес кој е еден од организаторите на настаните за славење на солидарноста коишто се одвиваа во Источен Тимор во август и септември 2009 година.</em></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/10/15/2637/feed</wfw:commentRss>
		<slash:comments>0</slash:comments>
		</item>
	</channel>
</rss>
