<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	>

<channel>
	<title>Global Voices на македонски</title>
	<atom:link href="http://mk.globalvoicesonline.org/feed" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>http://mk.globalvoicesonline.org</link>
	<description>Светот зборува, дали слушаш?</description>
	<pubDate>Thu, 02 Jul 2009 14:05:54 +0000</pubDate>
	<generator>http://wordpress.org/?v=2.7.1</generator>
	<language>en</language>
	<sy:updatePeriod>hourly</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>1</sy:updateFrequency>
			<item>
		<title>Еквадор: Евалуација на наставниците од јавните училишта</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 02 Jul 2009 14:05:54 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>

		<category><![CDATA[Образование]]></category>

		<category><![CDATA[Работа]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1593</guid>
		<description><![CDATA[Реформата на образовниот систем во Еквадор беше цел на сегашната влада и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави нов закон ( pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани за време на неделата околу 25 мај. Меѓутоа, Националната унија на наставници [шпански](UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet/">Милтон Рамирез</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/02/ecuador-evaluating-public-school-teachers/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Сегашната влада на Еквадор имаше за цел да направи реформи во образовниот систем и сега има одредени забелешки на нејзината реализација од страна на наставниците од јавните училишта низ целата земја.  Извршната власт постави <a href="http://www.educacion.gov.ec/_upload/pruebas%20docentes.pdf">нов закон </a>(pdf доумент) кој бара сите наставници да бидат евалуирани неделата околу 25 мај. Меѓутоа, <a href="http://une.org.ec/">Националната унија на наставници </a>[шпански] (UNE иницијали на шпански) дава отпор и отворено се спротивстави на законот велејќи дека не е јасно дали таквото тестирање е законско. Само мал дел од наставниците се согласи да се изврши евалуацијата и сега се отвара дискусија за тоа како да се осигура дека учениците добиваат најквалитетно образование од  наставниците.</p>
<div id="attachment_77364" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><img class="size-full wp-image-77364" title="el-oro-ecuador" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/05/el-oro1.jpg" alt="Unionized teachers marching for a salary increase on the streets of Machala, province of El Oro, Ecuador. Photo used under permission by http://www.diariocorreo.com.ec" width="400" height="232" /></p>
<p class="wp-caption-text">Здружените наставници маршираат  за поголеми плати на улиците на Мачала провинција на Ел Оро, Еквадор. Фотографијата е користена со дозвола од http://www.diariocorreo.com.ec</p>
</div>
<p>Многу групи од Унијата на наставниците се изјаснуваат околу евалуацијата. <a href="http://unecarchi.com/">Унијата од Карчи [</a>шпански], на пример започна <a href="http://unecarchi.com/2009/05/22/plantoneras-para-el-lunes/">протести за поддршка на оние училиште кои одбија да бидат евалуирани [шпански].</a></p>
<p>Дaвид Гуамба од<a href="http://ecua-noticias.blogspot.com/2009/05/quien-no-se-evaluase-devalua.html"> Ecuador Noticias</a> [шпански] објаснува од што се состои евалуацијата и се прашува од што се плашат наставниците:</p>
<blockquote><p>Según el Ministro del ramo, Raul Vallejo, se aplicarán dos tipos de evaluaciones: interna y externa. La interna la realizan colegas, directivos, estudiantes, padres y madres, y el mismo maestro (autoevaluación); además se realiza la observación de una hora de clase. Todas estas evaluaciones internas suman el 50 por ciento de la calificación. Por otra parte está la evaluación externa, que consiste en la aplicación de pruebas sobre conocimientos específicos que tendrán un peso del 30 por ciento, prueba de conocimientos pedagógicos que tendrá un peso del 10 por ciento y prueba de habilidades didácticas que tendrá un peso del 10 por ciento de la calificación total.</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maest</p>
<p>Los docentes que obtengan una evaluación final mayor a 90 por ciento (excelente) accederán a becas o pasantías, serán maestros en programas de capacitación, y recibirán un estímulo económico de 1.200 dólares cada año, hasta la nueva evaluación, que será después de cuatro años.</p></blockquote>
<div class="translation">Според министерот, Раул Ваљего ќе има два типа на евалуации: интерна и екстерна. Интерната ќе ја прават колегите, супервизорите, учениците, родителите и  самите наставници (самоевалуација), тоа исто така вклучува и набљудување на  една четвртина од часовите. Сите овие евалуации сочинуваат 50% од оценката. Исто така има екстерна евалуација, која вклучува тестирање на одредено знаење, кое ја чини 30% оценката, доказ за педагошки вештини кое носи 10% и вештини на поучување кое ќе носи 10% од оценката.<br />
Наставниците кои ќе ја поминат евалуацијата со оценка над 90% (одличен) ќе имаат пристап до стипендии или специјализации и ќе примаат економска стимулација од 1,200 долари секоја година се до новата евалуација, која ќе биде после 4 години.</div>
<p>Наставниците кои нема да ја поминат првата евалуација ќе мора да поминат едногодишна обука после што ќе им биде дадена шанса да бидат евалуирани. Дури тогаш, ако тој или таа не ја поминат евалуацијата, ќе им биде раскинат работниот договор.</p>
<p>Belem Proaño од Temas Para Debatir [шпански]  с<a href="http://beldebate.blogspot.com/2009/05/en-el-numero-190-de-la-revista.html">е сложува дека одбивањето да се биде евалуиран има негативен ефект врз наставниците и дека на овој отпор се гледа како на отпор кон промените</a>, што е нешто низ што минува оваа земја:</p>
<blockquote><p>La educación es un tema muy sensible dentro de una sociedad porque tiene relación con su futuro. Si los maestros se niegan a ser evaluados, más bien presionados por su sindicato, se enfrentan a una imagen mediocre frente a los ciudadanos. Este es un tema muy comentado en el país pero todo se ha quedado prácticamente en la polémica.</p>
<p>Personalmente pienso que ningún profesional debería tener miedo a una evaluación porque las evaluaciones no son represiones sino un instrumento que permite conocer la realidad de la educación. Con ello las medidas que se tomen o las planificaciones que se realicen serán más exactas o menos propensas al error.</p></blockquote>
<div class="translation">Образованието е многу чувствителна тема во општеството бидејќи е поврзано со неговата иднина. Ако наставниците одбијат да бидат евалуирани, под притисок на нивната унија, тие создаваат просечна слика за себе пред сограѓаните. За ова многу се зборува низ земјата, но сепак останува контроверзно.Лично, сметам дека ниту еден професионалец не треба да се плаши од евалуација затоа што евалуациите не се репресија, туку се инструмент кој овозможува да се запознае вистинската слика за образованието. Со тие мерки, планирањето ќе биде многу поточно или помалку склоно на грешки.</div>
<p>Овој отпор предизвика дискусија за улогата на унијата на наставниците и дали таа унија е политички мотивирана или не. Иако блогерот на Ecuador Sin Censura [шпански] отворено е против владата на претседателот Рафаел Кореа, тој смета дека е добра работа што тој и се спротивставува на унијата на наставниците, која пак има блиска врска со политичката партија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Movimiento_Popular_Democr%C3%A1tico">Демократското народно движење</a> (Democratic People&#39;s Movement - DPM).</p>
<p>Поранешниот министер за образование<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Alfredo_Vera"> Алфредо Вера Арата</a> во својот блог ја критикува DPM затоа што група од 30 членови на Демократското граѓанско движење, кои се претставуваат за наставници иако никогаш не биле во училница, <a href="http://alfredovera-ecuador.blogspot.com/2009/05/evaluacion.html">ја манипулираат ситуацијата</a> и тие за тоа примаат плата. Вера е еден од поддржувачите, заедно со моменталниот министер за образование Ваљего, која е позади алтернативата на Унијата - Заедничкиот фронт на едукативните работници (Unitary Front of Education Workers -FUTE), кој е обвинет <a href="http://cronica.com.ec/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=4254:riofrio-es-imposible-que-se-divida-la-une-l-&amp;catid=34:locales&amp;Itemid=56">за одделување на поголем дел од Унијата на наставниците [шпански]</a>. Оваа група од организирани наставници има повеќе од <a href="http://www.lahora.com.ec/frontEnd/main.php?idRegional=1">40 илјади членови</a> и претставува дилема за UNE.</p>
<p>И додека поддршката за евалуацијата се шири, се уште постои одредена симпатија за наставниците низ целата земја. Колумнистот Фернандо Балсека од весникот <a href="http://eluniverso.com/2009/05/29/1/1363/46EB1C5A9DCC4BA1A3F0976E8D255A6E.html">Ел Универзо</a> вели дека владата заборава дека наставниците се малку платени и дека земјата никогаш немала министер за образование кој всушност доаѓа од училница. Исто така смета дека е иронично што официјалните лица кои ја водат евалуацијата доаѓаат од истите училишта и ги учеле истите наставници кои сега се под закана да ги изгубат работните места ако не бидат евалуирани.</p>
<p>Сепак, некои се уште го критикуваат претседателот Кореа заради неговото справување со протестите и евалуациониот процес. Повторно, блогерот од Ecuador Sin Censura [шпански] н<a href="http://ecuadorsincensura.blogspot.com/2009/05/convocatoria-marcha.html">е гледа зошто владата го користи Членот 38, од Законот за образование како основа за отпуштање на наставниците кои ќе одбијат да бидат евалуирани</a>. Членот вели дека наставниците може да бидат отпуштени доколку се докаже нивната некомпетенција, а одбивањето да се тестираат не го покажува тоа.</p>
<p>На крајот, Хулио С. Енрикез од Ultimatum [шпански] смета дека <a href="http://ultimatumkitu.blogspot.com/2009/05/correa-choca-con-la-une.html">Кореа има одредени граници</a> и повикува на дијалог помеѓу двете страни. Тој прашува зошто Кореа, наместо да ги предизвикува лидерите и членовите на унијата, не повика на национален дијалог и им дозволи на едукаторите да бидат сослушани фер и да ги презентираат своите предлози па така заедно да направат како што е најдобро за образованието во Еквадор:</p>
<blockquote><p>Siendo así las cosas ¿Porqué Correa aparece altisonante, con una política de amenazas hacia los profesores de la UNE, francamente tonta. ¿Por qué no convoca al magisterio a un gran diálogo nacional para enfrentar juntos el desafío de transformar para siempre el pesado fardo de una educación básica preterida por todos los gobiernos de turno? ¿Por qué Correa no interroga a la UNE acerca de que propuesta tiene para transformar la educación y la compara con su visión del mundo ahora que como máximo representante de su clase social –la pequeña burguesía progresista–,se erige en clase dominante en el poder? ¿Por qué el método de choque?</p></blockquote>
<div class="translation">Со работите онака како што се, зошто Кореа настапува помпезно со политика на заплашување спрема наставниците од унијата? Искрено, тоа е смешно. Зошто не ги повика наставниците на национален дијалог да се соочат со теретот на основното образование игнорирани од сите влади еднаш за секогаш? Зошто Кореа не ја запраша унијата за нејзините предлози за трансформација на образованието и да ги спореди со својата визија, сега додека тој е највисокиот претставник на неговата социјална класа - прогресивни боржуи кои стануваат доминантна моќна класа?  Зошто овој метод на конфликт?</div>
<p>Се очекува лидерите на Унијата на наставници да имаат состанок на Националниот Комитет во понеделник, 1 јуни и да дискутираат за стратегиите за идните акции и веќе повикуваат на национален марш на 11 јуни. Рафаел Мендез планира да учествува на состанокот кој го свика Кореа во Guayaquil на 29 мај - петок за  поддршка на предлогот за евалуација. Мендез верува дека е важно да се поддржи Кореа и од причина што <a href="http://kevinhurlt.blogspot.com/2009/05/marcha-favor-de-las-evaluacion-y-en.html">12000 наставници </a>(членови на Унијата) ги кешираат чековите без да работат. Toj додава:</p>
<blockquote><p>de ser así, ellos no tendrían autoridad moral para dejar de año a los estudiantes que se nieguen a hacer exámenes en los colegios.</p></blockquote>
<div class="translation">на овој начин, наставниците немаат морално право да им ги намалат оценките на оние ученици кои ќе одбијат да ги направати нивните тестови во училиштето.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/07/02/1593/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила - втор дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 11:31:06 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>

		<category><![CDATA[Боливија]]></category>

		<category><![CDATA[Венецуела]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Мексико]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Работа]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1578</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/11/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-ii/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа започнати се кампањи за подигнување на свеста и некои други чекори. Поттикнато од <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој се одржува на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји за вториот дел од оваа серија составена од два дела.</p>
<p>Од Венецуела, непрофитната организација <a href="http://www.muchachosdelacalle.org.ve/" target="_blank">Muchachos de la Calle [шпански]</a> (Деца на улицата) работи за да ги „развие способностите на граѓаните преку учење занаетчиски вештини, со цел да се намали бројот на деца и адолесценти што работат и живеат на улица“ и ги споделува доживувањата преку<a href="http://desdelacalle-muchachos.blogspot.com/" target="_blank"> нејзиниот блог [шпански]</a>. Друга организација, <a href="http://observatoriodeinfanciayjuventud.blogspot.com/" target="_blank">Observatorio de Infancia y Juventud [шпански]</a>, исто така, работи за „создавање општествена истражна организација со цел да се соберат податоци што ќе овозможат формулирање и следење на јавните политики, како и да прима жалби и да обезбеди поддршка против заканувањето и повредувањето човекови права на децата и адолесцентите во Венецуела.“</p>
<p>Блогот<em> Periodismo Guayanés [шпански]</em> <a href="http://periodismoguayanes.blogspot.com/2008/06/nios-trabajadores-los-ltimos-de-la-fila.html" target="_blank">пишува за децата работници коишто се „последни во низата“:</a></p>
<blockquote><p>el hecho de que exista un número significativo de instituciones gubernamentales y no gubernamentales de atención a los niños, así como un ordenamiento jurídico favorable en la materia, no endosa el éxito, es necesario la implementación de los sistemas y el seguimiento de los mismos. Algunos expertos coinciden en que la anulación del trabajo infantil es viable, sólo si diseñan mayores posibilidades laborales para los adultos y sus comunidades, y que las soluciones están en brindar alternativas a las familias para que “rompan el ciclo de pobreza a través de cooperativas, y la adquisición de maquinaria agrícola, por ejemplo, no se sigan estancando los sueños de los más pequeños”. “Los costos de erradicar el trabajo infantil serían de 76 mil millones de dólares y los beneficios económicos netos para 2020 serían $330 mil millones de dólares. Es decir, habría un beneficio neto para la región si se eliminara el trabajo infantil” aseguraba en 2005, María Arteta, directiva del Programa Internacional para la Erradicación del Trabajo Infantil (IPEC) de la Organización Internacional del Trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Фактот што има значаен број владини и невладини институции коишто обезбедуваат услуги за децата, како и погодна правна регулатива за оваа област, не гарантира успех,  потребно е тие да се спроведат и да се следи ситуацијата. Некои специјалисти се согласуваат дека отстранувањето на користењето деца како работна сила е изводливо само ако се појават подобри можности за работа за возрасни и нивните заедници и дека решенијата лежат во обезбедувањето алтернативи за фамилиите, така што ќе можат да го „скршат кругот на сиромаштијата преку задруги и на пример, преку снабдување со земјоделска машинерија, така што соништата на најмалите нема повеќе да мируваат“. „Цената на отстранувањето на користењето деца како работна сила би изнесувала 76 милијарди долари и бруто економскиот профит за 2020-тата година би изнесувал 330 милијарди долари. Со други зборови, ќе има профит за регионот ако е отстрането користењето деца како работна сила“, тврди Марија Артета, директор на Меѓународната програма за искоренување на користењето деца како работна сила на Меѓународната организација за труд во 2005 година.</div>
<p style="text-align: center;">
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како продава на улица" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor3.jpg" alt="Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/" width="400" height="266" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Дејвид Сасаки и искористена под Кријетив комонс лиценца. http://www.flickr.com/photos/oso/3602948325/</p></div>
<p>Неодамнешен пост од мексиканскиот блогер Марио Луис Фонтс ја опишува „суровоста во работење на децата“. Тој истакнува дека фамилиите со ниски приходи, сиромаштија, недостиг на стабилна владина политика, па дури и миграцијата, се<a href="http://marioluisfuentes.blogspot.com/2009/06/la-atrocidad-del-trabajo-infantil.html" target="_blank"> едни од причините што ги доведува децата во ваква ситуација [шпански]</a>. Како надополнување на ова, Марисел Перез на блогот <em>Sinergia a.m. [шпански]</em> <a href="http://espaciosinergia.blogspot.com/2007/05/entrevista-con-pablo-un-nio-de-la-calle.html" target="_blank">пишува потресна приказна за едно дете – работник по име Пабло:</a></p>
<blockquote><p>Más conocido como “Pablito”, este pequeño se levanta a las 6 a.m. y alista todos sus útiles. Camina muchas cuadras y en la calle de Corregidora, esquina con Universidad, deja todos sus herramientas de trabajo; cierra los ojos, ora y le pide a Dios “que me vaya bien hoy Diosito, no quiero quedarme sin un peso esta noche”. […]</p>
<p>Ya se acerca la noche, y Pablito sólo recibe $20 pesos, que seguramente es muy poco para los lectores; pero él dice que “me sirve para comprar una coca y unos tacos o unas papas de paquete en la tiendita de camino a casa; lo que me sobre se lo doy a mi mamá que trabaja aquí cerca en otra esquina”</p>
<p>Así puede ser la situación de varios niños que trabajan en diferentes calles de las ciudades mexicanas; unos pueden sufrir más que Pablito, otros menos que él. Lo que yo pueda decir sólo es un pedazo de lo que viven los que jamás son escuchados, los que gracias a un poca cantidad de pesos son auxiliados para sobrevivir; pero muchos no nos damos cuenta de su sufrimiento, de la realidad que viven aquellos seres, una realidad que parece ser distante a la nuestra, sin embargo, habrá que darse cuenta de que hasta que no nos preocupemos por escuchar a los demás; y por romper esa indiferencia hacia los otros; la situación de nuestro México no mejorará jamás.</p></blockquote>
<div class="translation">Подобро познат како „Паблито“, ова мало дете се буди во 6 часот наутро и ги подготвува своите работи. Пешачи низ многу блокови и на улицата Корегидора на аголот од Универзити Стрит, ги остава сите алати за работа, ги затвора очите, се моли и бара од Господ - „денот да помине добро, не сакам да завршам без ниту еден пезос (мексиканска валута) вечерва“ […]</p>
<p>Се затемни, а Паблито заработи само 20 пезоси (приближно 1.50 американски долари), сигурно ова звучи многу малку за читателите, но тој вели - „тоа ќе ми помогне да купам неколку такоси и кока кола или пакетче чипс од продавницата на пат кон дома, а она што останува и го давам на мајка ми која работи на друго место во близина“.</p>
<p>Ова можеби е ситуацијата во која се наоѓаат многу деца кои работат на различни улици во мексиканските градови. Некои можеби страдаат повеќе од Паблито, некои помалку од него. Она што можам да го кажам е само дел од нивниот живот, што можеби никогаш не е слушнато, што благодарение на неколку пезоси тие преживуваат. Но, многумина од нас не го сфаќаат нивното страдање, реалноста во којашто овие живи суштества живеат, реалност којашто изгледа многу далечна од нашата, сепак, треба да сме свесни дека додека не се загрижиме од туѓите приказни и додека не ја скршиме незаинтересираноста кон другите, ситуацијата во Мексико нема никогаш да се подобри.</p></div>
<p>Блогот<em> Un Boliviano en Argentina [шпански]</em>, креиран од Хуан Васкез, боливиски емигрант којшто живее во Аргентина, објавува пост во кој <a href="http://bolivianoenargentina.blogspot.com/2009/01/cuestion-cultural.html" target="_blank">се дискутира за проблемот за културата и идиосинкразијата</a>:</p>
<blockquote><p>un tiempo atras en una conversacion con unos compañeros, discutimos por un tema puntual dentro de la colectividad, q es la del trabajo infantil. En medio de la charla una de las participantes dijo algo q me llamo muchisimo la atención….dijo: …”tenés q ver el lado cultural de la cuestión, alla en Bolvia también trabajan en las cosechas, las chacras, y los padres de esa forma les enseñan. Para ellos esa la unica forma de aprender todo lo q se refiere a la siembra y cosecha. En los talleres pasa algo similar, los chicos aprender un oficio y ayudan a sus padres”… Ese comentario me dejó mucho mas preocupado, ya q no solamente es un discurso q “naturalisa” esa forma de trabajo y explotacion sino q tambien ese mismo tema fué argumentado en el fallo de un juez argentino Oyarvide dijo q la forma de explotacion en la q los bolivianos trabajamos aqui se puede explicar como una especie de “Ayllu”.</p></blockquote>
<div class="translation">неодамна во разговор со некои колеги, разговараме за тема во рамки на заедницата, за користењето деца како работна сила. Низ разговорот, еден од учесниците, рече нешто што ме изненади&#8230; рече, „треба да ја видите културната страна на проблемот. Во Боливија, децата работат за време на берба, жетва, на фармите и на тој начин се учат од родителите. За нив, тоа е единствениот начин да научат како се сее и жнее/бере. Во работилниците, се случува истото нешто. Момчињата учат да тргуваат и им помагаат на родителите“… Тој коментар ме загрижи и тоа не само поради говорот којшто го „оправдува“ таквиот начин на работа и експлоатација, туку и поради тоа што истиот аргумент беше употребен и од страна на аргентинскиот судија Ојарвиде, којшто рече дека таквиот начин на експлоатација на којшто работат и Боливијците може да се објасни како некој начин на „Ayllu” (политички и социјални единици на организација на животот на домородците).</div>
<p>И за крај од Перу, додавам пост што го напишав на мојот блог Globalizado [шпански], којшто<a href="http://arellanos.blogspot.com/2009/04/trabajo-infantil.html" target="_blank"> содржи факти и бројки за користењето деца како работна сила</a> во Перу и е проценето дека во моментов работат 1,8 милиони деца. Исто така, има груба проценка дека бројката би можела да порасне на 2,5 милиони деца, според еден извештај на <a href="http://www.rpp.com.pe/2009-04-13-trabajo-infantil-en-el-peru-mas-de-2-millones-y-medio-de-ninos-laboran-noticia_175488.html" target="_blank">страницата за вести на RPP [шпански]</a>:</p>
<blockquote><p>Las <a href="http://www.onu.org.pe/Publico/infocus/trabajoinfantil2.aspx">causas y consecuencias</a> de esto son muchas, y dada la crisis económica no creo que haya mejoras en la situación. El Fondo de las Naciones Unidas para la Infancia apoya a los niños sin embargo no es suficiente. Basta con recordar desde los casos de <a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html">los niños esclavizados en las zonas mineras</a> o <a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html">las niñas que son víctimas de explotación sexual</a> a los <a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html">niños mendigos</a> o los <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228">niños burrier</a> para saber que hay mucho por hacer en este campo.</p></blockquote>
<div class="translation">Причините и последиците од ова се многубројни и особено поради економската криза не верувам дека ситуацијата ќе се подобри. UNICEF ги поддржува децата, но, сепак тоа не е доволно. Доволно е да се запомнат случаите на<a href="http://losdelreina.blogspot.com/2008/08/esclavizan-nios-para-extraer-oro-pr.html" target="_blank"> деца заробени во рударските области [шпански]</a>, на<a href="http://elvis-sinpapeles.blogspot.com/2008/08/mariposas-de-la-calle.html" target="_blank"> младите девојчиња коишто се жртви на сексуална експлоатација [шпански]</a>, на<a href="http://www.elcomercio.com.pe/ediciononline/HTML/2008-02-11/alquilan-ninos-10-soles-mendigar.html" target="_blank"> децата просјаци [шпански]</a> или на <a href="http://peru21.pe/impresa/noticia/peruanoburrier-12-anos-cae-cocaina-milan/2009-01-20/236228" target="_blank">децата коишто пренесуваат илегални дроги [шпански]</a>, за да се знае дека има уште многу да се направи во оваа област.</div>
<p>Што може да се направи за да се ублажи овој проблем во Латинска Америка и во светот?</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/luis-carlos-diaz" target="_blank">Луис Карлос Дијаз</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/laura-vidal" target="_blank">Лаура Видал</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/issa-villarreal" target="_blank">Иса Виљареал</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/eduardo-avila" target="_blank">Едуардо Авила</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1578/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Латинска Америка: Проблемот со користење деца како работна сила – прв дел</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 30 Jun 2009 07:45:03 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Америка]]></category>

		<category><![CDATA[Аргентина]]></category>

		<category><![CDATA[Гватемала]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Еквадор]]></category>

		<category><![CDATA[Младост]]></category>

		<category><![CDATA[Работа]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[бахаса]]></category>

		<category><![CDATA[италијански]]></category>

		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1574</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏуан Арелано  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juan-arellano/">Џуан Арелано</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/10/latin-america-the-problem-of-child-labor-part-i/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Користењето деца како работна сила е тажна реалност во Латинска Америка и честопати многу жители низ регионот се толку навикнати на тоа да гледаат како работат деца што дури и не го сфаќаат тоа. Кој не ги користел услугите на (уличен) чистач на чевли или на млад чувар на автомобили? За да се промени тоа преземени се кампањи за подигнување на свеста и други чекори. Во пресрет на <a href="http://www.ilo.org/ipec/Campaignandadvocacy/WDACL/WorldDay2009/lang--en/index.htm" target="_blank">Светскиот ден против користењето деца како работна сила - 2009</a>, кој ќе се одржи на 12 јуни, членови на тимот на Global Voices од Латинска Америка помогнаа да се пронајдат сродни постови на блогови и линкови за овој проблем во нивните земји. Ова е првиот дел од приказната, а таа ќе биде составена од два дела.</p>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><a href="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg"><img title="Дета како пренесува цигли" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor1.jpg" alt="Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/" width="400" height="410" /></a><p class="wp-caption-text">Фотографија од Франческа Раучи употребана под Криејтив комонс лиценца http://www.flickr.com/photos/francesca_rauchi/2266649087/</p></div>
<p>Од Гватемала, Марсијал Перез Гијермо Херера на Haciendo Camino [шпански], во форма на извештај <a href="http://marcialperezherrera.blogspot.com/2009/02/trabajo-infantil-en-guatemala.html" target="_blank">пишува за набљудувањата на бизнис секторот</a> за користењето деца како работна сила во индустријата за кафе, област на производство што на големо ја користи оваа илегална работа:</p>
<blockquote><p>El objetivo del diagnóstico es establecer un referente de conocimientos, información, causas y efectos del trabajo infantil en el sector caficultor de Guatemala, así como ofrecer insumos que orienten las estrategias de sensibilización, capacitación y divulgación sobre la problemática. Entre otros temas, el diagnóstico aborda el enfoque del sector con respecto al trabajo infantil, sus causas, el papel de la familia, la certificación y legalidad, el relevo generacional y la mano de obra, y la educación y el trabajo.</p></blockquote>
<div class="translation">Целта на оваа дијагноза е да се утврди репер на знаење, информации, причини и ефекти од користењето деца како работна сила во секторот за производство на кафе во Гватемала, како и да се обезбеди знаење за да се изготват стратегии за подигнување на свеста, обучување и откривање на овој проблем. Меѓу другото, се однесува и на дијагностичкиот пристап во овој сектор во однос на користењето деца како работна сила, причините за тоа, улогата на фамилијата, потврдување и легалност, генерациската работна сила, образованието и работата.</div>
<p>Во Еквадор, ситуацијата е многу слична, само што индустријата за производство на кафе е замената со индустријата за производство на банани. Еден од претседателските кандидати на земјата<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/%C3%81lvaro_Noboa" target="_blank"> Алваро Нобоа</a> бил бизнисмен во индустријата за производство на банани и станал предмет на тешки критики за користењето деца како работна сила. Дечио Мачадо, на блогот <em>Let&#39;s Change the World</em> [шпански],<a href="http://jbcs.blogspot.com/2009/04/ecuador-ante-los-comicios-del-proximo.html" target="_blank"> пишува за некои откритија за индустриите на Нобоа</a>:</p>
<blockquote><p>En abril de 2002 Human Rights Watch emitió un reporte en el que denunciaba que “encontró que niños ecuatorianos, tan jóvenes como de ocho años, trabajando en plantaciones de banano en condiciones precarias”. Chiquita, Del Monte, Dole, La Favorita y Bonita fueron acusadas de ser provistas por plantaciones que empleaban niños como trabajadores.</p>
<p>Noboa, en un acto de sinvergonzonería sin igual, aseguró que no puede ser acusado de propiciar el trabajo infantil en sus haciendas bananeras, dado que el trabajo de menores en el área agrícola en general formaba parte desde hace muchos años de la cultura de la gente del campo en Ecuador. Según Noboa, los padres obligaban a trabajar a sus menores con el fin de evitar que el ocio los conduzca por el camino de la delincuencia.</p></blockquote>
<div class="translation">Во април 2002 година, Human Rights Watch објави извештај во кој силно го критикуваше тоа што „е откриено дека деца од Еквадор, не поголеми од осум години, работат на плантажи со банани во сиромашни услови. Чикита, Дел Монте, Доле, Ла Фаворита и Бонита беа обвинети дека биле снабдувани со банани од плантажи коишто вработувале деца како работници.</p>
<p>Нобоа, фатен во уште поголема бесрамност, рекол дека тој не може да биде обвинет за тоа дека е за користењето деца како работна сила на неговите фарми за банани, затоа што многу години тоа било дел од културата на фармите. Според Нобоа, родителите ги присилувале децата да работат со цел да се избегне сиромаштија што е чекор до криминалот.</p></div>
<div class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px"><img title="Дете како работи во маркет" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/childlabor2.jpg" alt="Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ " width="400" height="300" /><p class="wp-caption-text">Фотографија од Луис Карлос Дијаз искористена со дозвола. http://www.flickr.com/photos/periodismodepaz/494114134/ </p></div>
<p>Аргентинската веб страница <em>Taringa </em>[шпански] <a href="http://new.taringa.net/posts/info/2395524/Trabajo-infantil,-esclavitud-del-siglo-21.html" target="_blank">објавуви детален извештај за користење на децата како работна сила во земјата</a>. Покрај тоа што обезбедува долг список на компании кои ги користат децата како работна рака, се фокусира на компанијата Telefónica Argentina, најголемата компанија за телекомуникации во Шпанија, како една од компаниите којашто е најодговорна за користењето деца како работна сила. Извештајот вклучува фотографија на дете коешто дистрибуира телефонски именици, во центарот на Буенос Аирес. Исто така, има и видео запис од скриена камера на La Alameda Cooperative во провинцијата Мендоза што направи слики од<a href="http://mujerdejuarez.blogspot.com/2009/02/argentina-trabajo-infantil-denigrante.html" target="_blank"> деца коишто работат рурална средина</a>.</p>
<p><a href="http://www.fundses.org.ar/" target="_blank">Фондацијата СЕС (SES)</a> [шпански] во Буенос Аирес работи со млади луѓе и на социјални проблеми. На својот блог тие <a href="http://fundacionses.blogspot.com/2009/06/erradicacion-del-trabajo-infantil.html" target="_blank">пишуваат за проблемот на користењето деца како работна сила во Аргентина</a>:</p>
<blockquote><p>El Trabajo infantil es un problema que crece. En la Argentina trabaja alrededor de medio millón de chicos y chicas menores de 14 años, según datos de UNICEF – Argentina. Fundación SES en convenio con el Ministerio de Educación, ha iniciado durante el mes de Mayo la sistematización de dos experiencias educativas de erradicación del trabajo infantil en las Provincias de Córdoba y Tucumán.</p>
<p>En Córdoba visitamos la Escuela Primaria Polo Godoy Rojo. … Es una escuela atravesada por diferentes problemáticas, pero una de ellas … son los niños y niñas que trabajan como cortadores de ladrillos o los que dejan de asistir en tiempos de la cosecha de la papa o de la vendimia, entre otras. En Tucumán visitamos la experiencia “A través de un Trabajo Interministerial, construimos un futuro distinto para los chicos de Santa Ana” que tiene como propósito favorecer el desarrollo de estrategias de inclusión, reinserción y o permanencia de los niños y las niñas que se encuentran en situación o en riesgo de trabajo en el Sistema Educativo Formal.</p></blockquote>
<div class="translation">Користењето деца како работна рака е проблем кој се шири. Според UNICEF – Аргентина, во Аргентина има приближно половина милион момчиња и девојчиња на возраст под 14 години. Во мај, SES Foundation, во договор со Министерството за образование ја започна систематизацијата на две образовни искуства во поглед на искоренување на користењето деца како работна сила во провинциите на Кордоба и Тукуман.</p>
<p>Во Кордоба, го посетивме основното училиште Поло Годој Рохо&#8230; Тоа е училиште коешто минува низ различни проблеми, но еден од тие проблеми &#8230;се децата што работат како сечачи на тули или оние што заминуваат на одредено време, меѓу другото, да берат компири или грозје. Во Тукуман, ја посетивме кампањата „Преку проект на повеќе министерства, создаваме поинаква иднина за момчињата и девојчињата од Санта Ана“ („Through an Interministerial Project, we construct a different future for the boys and girls from Santa Ana”), која што има за цел да промовира стратегии на развој за инклузија, реинтеграција и/или поврат на момчиња или девојчиња кои се нашле во ситуација или ризикуваат да се најдат во положба на работна сила во рамки на Формалниот образовен систем.</p></div>
<p>Наскоро ќе биде објавен и вториот дел од приказната.</p>
<div class="contributors">Посебна благодарност до <a href="http://globalvoicesonline.org/author/renata-avila" target="_blank">Рената Авила</a>, <a href="http://globalvoicesonline.org/author/tonnet" target="_blank">Милтон Рамирез</a> и <a href="http://globalvoicesonline.org/author/celeste-calvet" target="_blank">Селесте Калвет</a> за нивната помош околу овој пост.</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/30/1574/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Јамајка: Високи стапки на бременост и сексуално насилство кај тинејџерите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570#comments</comments>
		<pubDate>Mon, 29 Jun 2009 08:38:28 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јамајка]]></category>

		<category><![CDATA[Деца]]></category>

		<category><![CDATA[Здравје]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[бахаса]]></category>

		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1570</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одЏухи Батиа  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
И покрај зголемената свест за контрацепциските средства, бременоста кај адолесцентите продолжува да преставува голем здравствен проблем во Јамајка, со 35% од жените коишто ја доживуваат својата прва бременост на деветнаесет години. Во повеќето случаи, бременоста е непланирана.
Во истражување спроведено [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/juhie-bhatia/">Џухи Батиа</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/05/jamaica-high-teen-pregnancy-and-sexual-violence-rates/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" title="Фотографија од ученици во Јамајка" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/3352317746_d64c8355f9_m.jpg" alt="" width="240" height="160" />И покрај зголемената свест за контрацепциските средства, бременоста кај адолесцентите продолжува да преставува голем здравствен проблем во Јамајка, со 35% од жените коишто ја доживуваат својата прва бременост на деветнаесет години. Во повеќето случаи, бременоста е непланирана.</p>
<p>Во <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">истражување</a> спроведено во март, 94% од интервјуираните бремени тинејџерки изјавија дека нивната бременост е ненамерна. Истото истражување покажа висока стапка на сексуално насилство меѓу тинејџерките кои се бремени, но и меѓу оние кои не се. Речиси половина од тинејџерките на возраст од 15 – 17 години, во Кингстон, Јамајка,  коишто беа интервјуирани изјавија дека доживеале сексуална принуда или насилство. Една третина од овие тинејџерки изјавија дека биле убедувани или принудувани да го доживеат своето прво сексуално искуство.</p>
<p>Освен сексот под принуда, како фактори коишто придонесуваат за високите стапки на бременост во Јамајка, UNICEF ги наведува <a href="http://www.unicef.org/jamaica/resources_3950.htm" target="_blank">факторите</a> како ниската стапка на примена на контрацепциски средства, раната возраст на која се почнува со сексуалниот живот, размената на сексуални услуги за средства и слабиот пристап до информации за безбеден и одговорен секс.</p>
<p><em>Thinkbass</em> опишува сцена на која била сведок додека работела како стажант во една болница во Св. Катерина, Јамајка. <a href="http://epohdem.blogspot.com/2006/02/fall-of-great-jamaican-female_05.html" target="_blank">Таа вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Додека бев на должност навечер, беше вообичаено да сум сведок на две или три делумни пометнувања (повеќе не ни се допаѓа терминот „абортус“)&#8230;. Поголемиот дел се на возраст под 30 години, неколку над 40, но алармантен број пометнувања беа кај девојки под 21 година. Потресната природа на проблемот најдобро може да се објасни со кратки анегдоти.</p>
<p>Возраст 16 години. Проблем: Делумно пометнување</p>
<p>Потресна карактеристика (ПК): Прашува глупавиот доктор (јас) „Кое е името на партнерот (таткото на бебето)?“ Молчаливо зјапање, па мрморење „Зинги“. Воздивнав и го оставив пенкалото. „Кое е неговото вистинско име?“ Ме погледнува и се врти кај мајка си на помош&#8230;. Мајката бара да почекам дури оди надвор да го потврди името на човекот. Да, точно така. Таа не го знае ни името на човекот! Му го нудела своето младо тело, а не му го знае ни името. Тој има најмалку 30 години.”</p></blockquote>
<p>Саша Д., како одговор на постот објавен на блогот <em>Jamaica Gleaner</em>, ја <a href="http://gleanerblogs.com/positiveparenting/2009/03/16/teenage-pregnancy/#" target="_blank">споделува</a> сопствената приказна за тоа како и самата била бремена тинејџерка. Вели дека единственото нешто што ја спасило била нејзината мајка:</p>
<blockquote><p>„На возраст од 17 години, неискусна надвор од гимназијата, невина за светот и без никакво знаење за мажите, се најдов бремена само по една вечер забавување. Момче, коешто и не ми беше ништо друго, го искористи фактот што го напушта островот, а јас бев премногу пијана да речам не! И така, по 2 минути&#8230; можеби и секунди, бркотница &#8230;. токму тоа и беше според мене&#8230; забременив.</p>
<p>Кај кого се обратив? Кај мајка ми! Мама беше повредена, вознемирена, лута, полудена, дури и посрамотена&#8230; но, ги остави чувствата на страна, и &#8230;остана со мене до крајот. И поради тоа стекнав храброст, инспирација да продолжам по раѓањето на бебето. Се вратив на училиште, дипломирав и продолжив на универзитет. Што ако мајка ми ме исклучеше од нејзиниот живот? Каде ќе одев? Што ќе станев? ”</p></blockquote>
<p>Приказната на Саша Д. очигледно не е вообичаена. Во Јамајка, само <a href="http://www.unicef.org/jamaica/resources_3950.htm" target="_blank">34 проценти</a> од мајките – адолесценти се враќаат на училиште по раѓањето. <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">Истражувањето спроведено во март</a> додава дека бременоста кај адолесцентите, исто така, придонесува за покачена морбидност и смртност кај мајките и децата и намалена веројатност дека мајките ќе бидат вработени и добро платени.</p>
<p>Боб, исто така како одговор на постот објавен на блогот <em>Jamaica Gleaner</em>, предлага решение кое би помогнало да се намали стапката на бременост кај тинејџерите. Тој <a href="http://gleanerblogs.com/positiveparenting/2009/03/16/teenage-pregnancy/#" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Повеќето родители во Јамајка се толку засрамени од одредени делови од телото и од нивната сексуалност, така што не можат да разговараат за секс со нивните млади ќерки – тинејџерки. Но, тие не знаат дека тоа што така постапуваат ќе им се качи на глава. Кога не ги учиш децата како да постапуваат како можеш да ги обвинуваш?&#8230; Инсистирам на тоа да почнат да ги учат нивните ќерки за сексот на возраст од 10 години“.</p></blockquote>
<p>Други тврдат дека законите за абортус во Јамајка мора да се разлабават, така што жените и девојките – тинејџерки ќе имаат пристап до безбедни и легални абортуси. Постот The <em>Perception and Self-Perception of Women and Their Effects on Health Globally</em> (Согледувањата и самосогледувањата на жените и нивните ефекти врз здравјето во глобални рамки) објавен на еден блог ги <a href="http://stanford.edu/class/humbio129/cgi-bin/blogs/perceptionofhealth/2009/02/05/cultural-factors-in-teenage-pregnancy-in-jamaica/" target="_blank">анализира </a>овие закони:</p>
<blockquote><p>„Абортусот во Јамајка сè уште се смета за федерално кривично дело освен во некои случаи (управувани од двосмислено „општо право“): а) значаен деформитет на фетусот, б) кога бременоста претставува закана по животот и здравјето на мајката и в) во случај кога бременоста е резултат на силување или инцест“. Сепак, од 2004 година па наваму, трета водечка причина за смртта на мајките во Јамајка се небезбедните абортуси.“</p></blockquote>
<p>Гордон Сваби од Јамајка на блог пишува за неговото мислење дека абортусот треба да се легализира во Јамајка. Тој <a href="http://www.gordonswaby.com/2008/02/10/abortion-in-jamaica-legalize-it/" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„По ѓаволите, кој одлучува што можам или не можам да правам со неродено дете. Ви велам тоа се чисти глупости. Толку многу деца се родени во неподготвени и незрели фамилии. Идиотиве претпочитаат детето да се роди и да заврши на улиците затоа што неговите родители не можат да се грижат за него, а ни државата нема некој ефективен систем за да се грижи за овие деца… ако одлучат да не го легализираат абортусот, нека не го прават тоа врз религиозна основа, нека го направат врз логичка основа. ”</p></blockquote>
<p>Истражувањето <a href="http://www.guttmacher.org/pubs/journals/3502109.html" target="_blank">предлага </a>други решенија за да се победи бременоста кај тинејџерките коишто вклучуваат охрабрување на адолесцентите да го одложат времето кога треба да го доживеат првиот секс и обесхрабрување на тоа да се има повеќе партнери. Исто така, предлага дека на половото насилство треба да му се пристапи на ниво на заедница.</p>
<p><em>Thinkbass </em>додава дека жените и девојките треба да почнат и да се почитуваат самите себе. Таа <a href="http://epohdem.blogspot.com/2006/02/fall-of-great-jamaican-female_05.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Има многу бремени тинејџерки кои на 30 години ќе станат баби. Има многу жени кои се во петта или некоја друга бременост и сакаат повеќе – ги предизвикуваат слабите мажи повеќе. Неколку ХИВ позитивни мајки кои НЕ се во прва бременост (една беше во деветтата бременост). И ме засмејуваат. Во последните часови врескаат и го повикуваат Господ на помош. Една дури прашува што направила за да го заслужи ова. Но, ниту еднаш не чув една да извика : „Никогаш повеќе. Не сакам повеќе да го правам ова.“</p>
<p>Кога нашите жени се претворија во контејнери, депонии за спермата на мажите? Кога стана легализирано за нас да ги навредуваме нашите тела со одливи? Кога решивме дека е „добро“ за нас на млади години да ги мачиме нашите цвеќиња со прегруби пениси и со преголеми бебиња? Од кога мажите владеат со нашите тела? Како може тоа што тие го бараат да е евангелие дури и да значи наша смрт? “</p></blockquote>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/29/1570/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Неда станува симбол на демонстрантите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 26 Jun 2009 19:24:58 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Гваделуп]]></category>

		<category><![CDATA[Избори]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Родови прашања]]></category>

		<category><![CDATA[Сент Лусија]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[Човекови права]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1585</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одХамид Техрани  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Иранското движење на протест сега има симбол и лице: Неда.
Неда беше Иранка којашто беше застрелана од Басиџ полицијата во саботата за време на протест во којшто учествуваа илјадници против резултатите од претседателските избори одржани во Иран и коишто го [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Техрани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/24/iran-neda-becomes-a-symbol-for-the-protesters/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p><img class="alignright" title="Неда" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/neda3.jpg" alt="" width="226" height="170" />Иранското движење на протест сега има симбол и лице: <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Neda_(Iranian_protester)#cite_note-CNNRally-4" target="_blank">Неда</a>.</p>
<p>Неда беше Иранка којашто беше застрелана од Басиџ полицијата во саботата за време на протест во којшто учествуваа илјадници против резултатите од <a href="http://globalvoicesonline.org/specialcoverage/iranian-election-2009/" target="_blank">претседателските избори одржани во Иран</a> и коишто го прогласија <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mahmoud_Ahmadinejad" target="_blank">Махмуд Ахмадинеџад</a> за претседател. Нејзината смрт беше <a href="http://www.reuters.com/article/worldNews/idUKTRE55M39820090623" target="_blank">снимена </a>на видео од страна на набљудувачи и ставена на интернет. Умре со очите широко отворени, а последните моменти од нејзиниот живот ги надминуваат границите на граѓанските медиуми и стигнуваат до светските и така до очите на милиони луѓе.</p>
<p>Веб страница со име „<a href="http://weareallneda.com/" target="_blank">We are all Neda</a>“ (Сите ние сме Неда) е посветена на Неда. Порака на домашната страница вели „Ние не фрлавме камења по нив, извикуваме „бараме слобода“. Тие не застрелаа.” На страницата и Иранци и оние кои не се Иранци оставаат <a href="http://weareallneda.com/#comment-" target="_blank">коментари</a> во спомен на Неда. Досега има приближно 3,500 коментари и бројката брзо расте.</p>
<p style="text-align: center;"><img class="alignnone" title="Илустрација од Неда во крв" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/neda2.bmp" alt="" width="280" height="210" /></p>
<blockquote><p>Махиар вели: „Посакувам моите очи да можат да научат од твоите да бидат храбро отворени!!!“</p>
<p>Реза вели: „Од твоите очи научив „да не ги затворам очите пред неправдата“.</p>
<p>Мојтаба вели: „Неда никогаш нема да умре. Секој од нас би можел еден ден да биде Неда.“</p>
<p>Вида вели: „Твојата светлина го осветлува патот кон слободата. Ти благодарам.“</p></blockquote>
<p>Ирански блогер <em>Андишех</em> <a href="http://andiisheh.blogspot.com/2009/06/blog-post_6382.html" target="_blank">пишува</a> дека иранската национална телевизија се обидува да ги обвини „антиреволуционерите“ за убиството на Неда. Блогерот додава дека ако некој имал некакви сомнежи дека иранската телевизија лаже, овие сомнежи сега може да се разрешат.</p>
<p>Следува видео филм за Неда и за иранското движење на протест (<strong>Предупредување: некои слики се премногу сликовити</strong>):</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/DcejwaeySDQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/DcejwaeySDQ&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>За многу кратко време, смртта на Неда стана меѓународна вест и луѓето реагираат на различни начини за да го искажат своето сочувство.</p>
<p>Еве песна за Неда од американски пејач по име <a href="http://www.youtube.com/watch?v=ivdKvsW2kmM" target="_blank">Џони Маудлин (Johnny99)</a> поставена на YouTube (персискиот превод е додаден од друг корисник):</p>
<p style="text-align: center;"><object width="425" height="344"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aXRdYyEpgwI&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowScriptAccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/aXRdYyEpgwI&#038;color1=0xb1b1b1&#038;color2=0xcfcfcf&#038;hl=en&#038;feature=player_embedded&#038;fs=1" type="application/x-shockwave-flash" allowfullscreen="true" allowScriptAccess="always" width="425" height="344"></embed></object></p>
<p>…и друга од патувачки американски музичар, <a href="http://www.youtube.com/watch?v=CqF7186UJx8" target="_blank">Рутхаб</a>:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/CqF7186UJx8&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/CqF7186UJx8&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>Блогерот <em>Асад Али Мохамади</em>, <a href="http://mebaily.com/2009/06/post_288.html" target="_blank">пишува</a> [фарси] дека неговите соседи во Копенхаген, Данска, го прашуваат за Неда и дека штом ќе го вклучиш телевизорот или интернетот гледаш вести за Иран и Неда. „Сите зборуваат за мојот Иран, за нашиот Иран. Сите зборуваат за мојата Неда, за нашата Неда.“ - рече тој.</p>
<p><em>Сесилија Моралес</em> на Twitter <a href="http://twitter.com/gregory35/statuses/2297973375" target="_blank">напиша</a>: „Не сме родени да бидеме робови. Луѓе сме. Господ да те чува Неда. Господ да ги чува луѓето од Иран коишто сакаат да живеат во слобода.“</p>
<p><em>Атефех Валтерс</em> на Twitter <a href="http://twitter.com/AtefehWalters/statuses/2297957218" target="_blank">напиша</a>: „Секогаш ќе се борам за мојата земја! Никогаш нема да ја заборавам Неда!!!“</p>
<p><em>Заневешт</em>, блогер и новинар, на нејзиниот блог се <a href="http://notes.parastood.ir/archives/005114.php" target="_blank">повикува</a> на смртта на Неда и вели дека храбри жени и девојки од Иран биле присутни во ова движење на протест.</p>
<p>Во многу градови ширум светот беа организирани бдеења во чест на Неда.</p>
<p>Од Њујорк:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/cKKo5HBQShY&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/cKKo5HBQShY&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
<p>До Дубаи:</p>
<p style="text-align: center;"><object width="560" height="340"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aKJrXHqTsto&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;"></param><param name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/aKJrXHqTsto&#038;hl=en&#038;fs=1&#038;" type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="560" height="340"></embed></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/26/1585/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Северна Кореја: Две американски новинарки осудени на тешка принудна работа</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/1565</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/1565#comments</comments>
		<pubDate>Thu, 25 Jun 2009 13:17:26 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Даниела Донова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Јужна Кореја]]></category>

		<category><![CDATA[Медиум]]></category>

		<category><![CDATA[Меѓународни односи]]></category>

		<category><![CDATA[САД]]></category>

		<category><![CDATA[Северна Кореја]]></category>

		<category><![CDATA[Слобода на говор]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[бахаса]]></category>

		<category><![CDATA[италијански]]></category>

		<category><![CDATA[малгашки]]></category>

		<category><![CDATA[француски]]></category>

		<category><![CDATA[шпански]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1565</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одБумика Гимире  &#183; Преведено од Даниела Донова &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Вестите коишто доаѓаат вести од Пјонгјанг не даваат надеж. По обвинувањето дека нелегално ја минале границата на Северна Кореја, американски новинарки на Current TV, Лора Линг и Еуна Ли, се осудени на 12 години тешка принудна работа (според Си-Ен-Ен). [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/bhumika-ghimire/">Бумика Гимире</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/ddonova/'>Даниела Донова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/09/north-korea-two-american-journalists-sentenced-to-hard-labor/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Вестите коишто доаѓаат вести од Пјонгјанг не даваат надеж. По обвинувањето дека нелегално ја минале границата на Северна Кореја, американски новинарки на Current TV, Лора Линг и Еуна Ли, се <a href="http://www.cnn.com/2009/WORLD/asiapcf/06/08/nkorea.journalists/index.html" target="_blank">осудени</a> на 12 години тешка принудна работа (според Си-Ен-Ен). Џилиен Јорк <a href="http://globalvoicesonline.org/2009/06/04/united-states-journalists-to-stand-trial-in-north-korea/?preview=true&amp;preview_id=78290&amp;preview_nonce=e6ca1b96c9" target="_blank">претстави неколку постови</a> за Global Voices пред осудувањето на новинарките.</p>
<p>Тажниот исход предизвика силни реакции онлајн од оние коишто ја поддржуваат слободата на печатот и бараат од Северна Кореја да ги ослободи двете новинарки. <a href="http://globalvoicesonline.org/www.facebook.com/group.php?gid=60755553149&amp;ref=ts" target="_blank">Страницата на Facebook за Лора и Еуна</a> има повеќе од пет илјади членови. Денес тие бараат од јавноста во овој момент да ја почитува приватноста на фамилиите и да не станува пречувствителна:</p>
<blockquote><p>„Ќе почувствувате многу емоции. Ве молам да не чувствувате лутина. Лутината е бесполезно трошење енергија и тоа е она што Северна Кореја го бара од вас. Можеме и ќе работиме заедно. Ќе размислуваме заедно, за да го надминеме ова.”</p></blockquote>
<p><a href="http://liberatelaura.wordpress.com/2009/06/08/something-rotten-in-pyongyang/" target="_blank"><em>LiberateLaura</em></a> е блог чијшто автор по име Ричард Хорган, новинар од Лос Анџелес којшто има за цел да обезбеди забава, ги опишува настаните што се случуваат во Северна Кореја како „достојни за Шекспир“ и ја става под знак прашалник одлуката за апсењето на Лора Линг и Еуна Ли на „кралството Хермит“:</p>
<blockquote><p>„За жал, во тоа лудо кралство, баш пред да се случи хаосот, заскитаа Лора Линг и Еуна Ли, новинарки на Current TV . Во вторникот, 17-ти март, дали поради случајност или поради марифетот на подмитениот кинески водач, потврдено е дека поминале невидлива гранична линија на еден мост меѓу Кина и Северна Кореја. Следеа сурови испитувања, како и самица во времетраење од два и пол месеци и сега по кратко судење, апсурдна казна од 12 години тешка принудна работа за нелегално минување на границата и неутврдено „сериозно криминално дело“</p>
<p>Шекспировата аналогија е корисна затоа што ни дозволува, барем малку, да ја сфатиме неразбирливата пресуда за Линг-Ли донесена на 8 -ми јуни. <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kim_Jong-il" target="_blank">Ким Џонг-ил</a>, всушност, прави огромни напори на дипломатски, нуклеарни и на фронтовите на  невините Американци, се со цел да ги смири државните воени конзервативци дека наследникот Ким Јонг-ун ќе го одржи статусот на армијата.”</p></blockquote>
<p>На YouTube, поддржувачите поставуваат видео записи со кои повикуваат на итно ослободување на Лора и Еуна. Исто така, има <a href="http://www.youtube.com/watch?v=9s7DPyxKDPI" target="_blank">видео записи</a> и <a href="http://www.flickr.com/photos/90904665@N00/3593573407" target="_blank">фотографии</a> од бдеење во Јужна Кореја, Сан Франциско и од други места во САД.</p>
<p>Следи државно службено соопштение од Пацифик Рим Видео и Кели Ху:</p>
<p style="text-align: center;"><object data="http://www.youtube.com/v/rcakemWJ5FA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;" type="application/x-shockwave-flash" width="408" height="248"><param name="allowFullScreen" value="true"><param name="allowscriptaccess" value="always"><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/rcakemWJ5FA&amp;hl=en&amp;fs=1&amp;"><param name="allowfullscreen" value="true"></object></p>
<p>Како што јавноста и различните организации што промовираат слободен печат ги здружуваат силите да издејствуваат ослободување на Лора и Еуна, некои, во моментов ги доведуваат во прашање одговорите на МНР на САД и поранешниот американски потпретседател Ал Гор (основач и претседател на Current TV, во којашто се вработени Еуна и Лора) за настанатата ситуација.</p>
<p>Во <a href="http://www.atimes.com/atimes/Korea/KF06Dg01.html" target="_blank">Asia Times</a>, Доналд Кирк вели:</p>
<blockquote><p>„Северно Корејците, исто така, секогаш излегуваат навредени кога највисок американски претставник го посетува регионот и една моментна компликација на судењето е тоа што се поклопува со едно патување во Јужна Кореја, Кина и Јапонија на една американска делегација предводена од заменик - секретарот на државата Џејмс Стајнберг.</p>
<p>Стајнберг сѐ уште не проговорил јавно  за двете жени, но на состаноците со претседателот на Јужна Кореја Ли Муинг-бак и со други владини службеници разјасни дека САД не прифаќа да преговара за нивната судбина. Дали мислел на нивниот случај кога го уверуваше Ли дека САД нема повеќе да и нуди помош на Северна Кореја.“</p></blockquote>
<p>Тој продолжува да шпекулира за вмешаноста на Ал Гор во преговорите:</p>
<blockquote><p>„Што велите тоа да ги препуштиме на американска делегација од високо ниво? Се присети Гор како човекот одговорен за контролата врз мрежата за која што работеа двете жени.<br />
Гор беше чудно тивок, што е уште една причина повеќе да веруваме дека чека да се соочи со Северно Корејците и да ги  спаси двете жени. Можеби е премногу да се надеваме на среќен крај.“</p>
<p>Гор ќе биде совршен за таа задача. Неговото присуство ќе ја признае потребата за признавање на Северна Кореја  како член на глобалниот нуклеарен клуб, но не би преставувало официјално признавање од страна на САД.</p></blockquote>
<p>Не секој го прима лесно молчењето на Гор. <em>John in Condition Yellow</em> смета дека недостигот на вмешаност на Гор е малку несериозен и <a href="http://johninconditionyellow.blogspot.com/2009/06/wheres-al-gore.html" target="_blank">вели</a>:</p>
<blockquote><p>„Не очекувам од г-дин Глобално Затоплување да го остави она што го работи и да отплови до Северна Кореја за да преговара за ослободувањето на овие луѓе коишто работат за него. Добитникот на Нобеловата награда за мир е далеку позафатен со спасување на планетата. Нели? Но, колку време ќе му биде потребно да објави едноставна изјава како „Еј, Ким Јонг- ил! Ослободи ги моите луѓе, или ќе ви скратиме кредите за јаглен.“</p>
<p>Но, сериозно, дали јас сум единствениот кој мисли дека дури и најобична јавна изјава од г-дин Пулицер, со којашто го осудува судењето, би била барем скромна работа што би ја направил за луѓето коишто работат за него?</p>
<p>Хм. Добро, можеби Бил Ричардсон  би бил поефективен.</p></blockquote>
<p>Но, едно нешто е сигурно, како што  <em>Џо</em> <a href="http://jodiana.wordpress.com/2009/06/09/laura-ling-and-euna-lee-jailed-in-north-korea/" target="_blank">истакнува </a>на неговиот блог <em>Jo&#39;s Department</em> – секој  посакува новинарките безбедно да се вратат дома:</p>
<p>Се надевам дека не мора да ги поднесуваат ужасните затворски системи на Пјонгјанг (како што ни опишуваат бегалци) и дека двете новинарки безбедно ќе можат да се вратат  дома и наскоро повторно да се обединат со нивните фамилии.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/25/1565/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Јапонија: „1Q84“, новиот бестселер на Харуки Мураками</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/23/1550</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/23/1550#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 23 Jun 2009 11:40:50 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Томе Лазароски</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[SPECIAL]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јапонија]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Книжевност]]></category>

		<category><![CDATA[Општо]]></category>

		<category><![CDATA[Уметност и култура]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[јапонски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1550</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одСцила Алечи  &#183; Преведено од Томе Лазароски &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
“Во твоето небо колку месечини лебдат?. Ова е клучната фраза во 1Q84 [јапонски], Ichi Kew Hachi Yon, (Q на Јапонски се чита исто како 9), новото 2 поглавје од романот на познатиот писател на бестселери Харуки Мураками, кој за [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/scilla-alecci/">Сцила Алечи</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/tlazaroski/'>Томе Лазароски</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/16/japan-1q84-the-new-bestseller-by-haruki-murakami/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>“Во твоето небо колку месечини лебдат?. Ова е клучната фраза во <a href="http://www.shinchosha.co.jp/murakami/">1Q84</a> [јапонски], <em>Ichi Kew Hachi Yon</em>, (Q на Јапонски се чита исто како 9), новото 2 поглавје од романот на познатиот писател на бестселери <a href="http://www.complete-review.com/authors/murakamh.htm">Харуки Мураками</a>, кој за помалку од две недели <a href="http://home.kyodo.co.jp/modules/fstStory/index.php?storyid=442895"> продаде повеќе од 960.000 копии</a>.</p>
<div id="attachment_80016" class="wp-caption alignleft" style="width: 310px;"><a href="http://www.flickr.com/photos/semicolon/3588612229/"><img class="size-medium wp-image-80016" title="1q84" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/1q84-300x225.jpg" alt="1Q84. By Flickr usr id:semicolon" width="300" height="225" /></a></p>
<p class="wp-caption-text">1Q84.од корисник на Flickr</p>
</div>
<p>Благодарение на вештата и тивка промотивна кампања, во која беа објавени единствено насловот и датумот на издавање, само тие што ја купија книгата дознаа каков свет им припремил Харуки овој пат.</p>
<p>Книгата наскоро ќе биде преведена и на други јазици, а во меѓувреме некои јапонски блогери, кои ја прочитале во неколку дена, дебатираа за долго очекуваната новела.</p>
<p>Фушиги <a href="http://ameblo.jp/fushigi/entry-10137513733.html">го цитираше</a> Мураками кој во интервју за магазионт Време, минатиот септември го кажа следното:</p>
<blockquote><p>Ја пишувам книгата скоро две години и ќе биде најголемата книга што сум ја напишал.<br />
Сите мои книги се чудни љубовни приказни. Ги сакам тие теми. И оваа книга ќе биде една долга, невообичаена љубовна приказна..</p></blockquote>
<p>Но како читателите всушност ја интерпретираа приказната и што ги фасцинира најмногу? Подолу ви претставуваме неколку цитати од блогери кои ја анализираат атмосферата и пораката во содржината на <em>1Q84</em>…трудејќи се да не навлегуваат во детали на истата!</p>
<p>Блогерот од <em>Life is a MacGuffin </em>се чини <a href="http://macguffin.sub.jp/?p=4047">ја доловил мистериозната приказна</a> на заплетот.</p>
<blockquote><p>いやあ、面白かったです。ある意味で自分の期待を裏切るような方向に話がどんどん進んでいったんですけどね。もちろん村上春樹作品なので、普通のミステリーのように最後に全てがきれいに解決するわけじゃないと覚悟はしてました。</p></blockquote>
<div class="translation">Беше забавно. Во одредена смисла приказната почна да зема правец спротивно од моите очекувања. Се разбира бидејќи зборуваме за работа на Харуки Мураками, веќе бев припремен на фактот дека крајот нема  да има чиста разрешница на интригите како во нормалните мистерии.</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>この作品では、2つの月が浮かぶ夜空が出てきたりして、虚構であるところはあくまでも虚構でしたけど、特定の団体（連合赤 軍、ヤマギシズム、オウム真理教、エホバの証人）や、若い女性作家に芥川賞を取らせようとするところ（綿矢りさor金原ひとみ？）など現実世界の事象を容 易に想起させる記述もありました。そういう虚構と現実のバランスがすごくよかったです。</p></blockquote>
<div class="translation">Во приказната небото ноќе има две месечини така да и покрај тоа што се работи за фикција  сепак во исто време претставува мешавина на елементи кои лесно можат да се поврзат со специфични групи (како Црвената Армија, <a href="http://www.yamagishi.or.jp/en/yamagishi0601.html">Јамагашизам</a>, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Aum_Shinrikyo">Аум Шинрикио</a>, Јеховини Сведоци) или настани во вистинска смисла на зборот како на пример кога и беше дадена Акутагава наградата на младата писателка (Лиса Ватаја или Хитоми Канехара?) итн.</p>
<p>Пример како комбинација на фантазија и реалност е добро избалансирана.</p></div>
<p>Како во коментарот погоре, многу  читатели забележуваат значајно влијание во новелата на „новите“ религии и врската помеѓу  нив, за кои Мураками истражуваше при пишувањето на неговото научно дело <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Underground_%28stories%29"> Подземје </a>во 1997.</p>
<p>Geiheimagent <a href="http://d.hatena.ne.jp/Geheimagent/20090530/p1">анализира </a>што според него е безусловната порака во 1Q84.</p>
<blockquote><p>もっと言ってしまえば、ポスト・オウム的な小説である。</p></blockquote>
<div class="translation">Се работи за <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sarin_gas_attack_on_the_Tokyo_subway">пост-Аум </a>новела.</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>また、治癒をとりあげて作品を眺めてみると、この作品全体が治癒の物語と呼ぶこともできよう。おそらくそれは斎藤環がうん ざりする類の典型的な「トラウマ話」と呼ぶことができる。このような物語は、言ってしまえば『リーサル・ウェポン』と同様だ。しかし、『１Ｑ８４』では治 癒が最終的な救済として描かれることはない。</p></blockquote>
<div class="translation">Истовремено е и дело кое се бави со исцелување, самиот роман  можеме да го дефинираме како исцелителна новела. Можеби дури и типична „трауматична приказна“  која би го досадувал <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tamaki_Sait%C5%8D"> Тамаки Саито </a> до смрт.  Потсетува на „Смртоносно оружје“. Но во <em>1Q84</em> исцелувањето не е прикажано како финално спасение.</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>とどまり続けることがこの作品のなかでは肯定されているのだろう。あちら側に足を踏み入れることなく、別な生き方を選択 することの可能性が提示されている、と言っても良い。全面的かつ最終的な救済はありえない。しんどいことは再びやってくる。しかし、それを受容しなけれ ば、また別な幸福の可能性もあり得ないものとなる。それは的を射た意見だし、同意もできる考え方だと思う。</p></blockquote>
<div class="translation">Во ова дело се потврдува вредноста во истрајноста и наведува на можноста за донесување одлуки и менување на начинот на живеење без да навлегуваме во поинаков свет.  Тотално и дефинитивно ослободување не постои. Ужасни нешта ни се случуваат многу пати. Ако не сме во состојба да ги прифатиме како такви тогаш ќе ни биде невозможно да ги искусиме моментите кога ќе бидеме среќни. Овој аспект на гледање  остава значаен белег и не можам а да не се сложам со сето тоа.</div>
<p>Јуми51 <a href="http://yumi51.livedoor.biz/archives/51200920.html">ги повикува</a> луѓето кои не ја прочитале книгата и не сакаат да ги знаат деталите да не го читаат коментарот понатаму. (Сепак бидејќи немаме намера да им откриваме на читателите ќе преведеме прочистени коментари)</p>
<blockquote><p>下巻の最初の方で村上春樹自身が以前に、この１Ｑ８４について「恐怖」がテーマの一つとなる作品だみたいなことを言ってたらしい、ということを思い出して、納得した。<br />
その恐怖って言うのも、派手なものじゃなくて、だんだんと得体のしれない何かが、自分を蝕んでいったり、身の回りにおかしなことを起こしたりする、っていう感じの「恐怖」。<br />
映画で例えるなら「シャイニング」？<br />
最近読んだ本で例えるなら「ねじの回転」？<br />
主人公たちのまわりが少しずつおかしくなって、だんだんと親しい人がいなくなるあたり。<br />
恐怖が忍び寄ってくる感じは印象的だった。</p></blockquote>
<div class="translation">Читајќи го првиот дел од второто поглавје, можев да почуствувам задоволство во развојот на приказната при  што некои зборови на Мураками ми паднаа на памет и се сетив на претходните негови најави дека темата во ова дело ќе биде „страв“<br />
Стравот не е претставен на театрален начин. Тоа е загадочен и непријатен осет, неодредено чувство кое предизвикува чудни случувања на луѓето околу. Кога би бил филм, би го споредила со „Сјаење“ или со кингата <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/The_Turn_of_the_Screw">The Turn of the Screw</a> која ја прочитава неодамна.<br />
Луѓето кои го опкружуват протагонистот стануваат чудни малку по малку и еден по еден исчезнуваат.<br />
Мрачниот страв кои го опкружува читателот ме остави со длабоки импресии.</div>
<p>[…]</p>
<blockquote><p>１Ｑ８４が今までにない、というか新鮮だなと自分が感じたのは「私には愛があります」みたいなことを言えちゃう主人公の存在。<br />
大事なところで、そんなストレートで暗示的じゃないことを言う主人公は今までいなかった気がする。<br />
１Ｑ８４の主人公は、そもそも女だし。</p></blockquote>
<div class="translation">Тоа што почуствував како оргинално во <em>1Q84</em> е присуството на протагонист кој навистина може да ги искаже своите чувства и да каже работи како „Јас можам да љубам“<br />
Најважното нешто сепак е тоа што главниот јунак кога зборува e директен  без „криење во грмушка“, и пред се главната личност во  1Q84 е жена!</div>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/23/1550/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Преведувач на неделата: Каролина Чандра Румуат</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/23/1499</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/23/1499#comments</comments>
		<pubDate>Tue, 23 Jun 2009 07:36:34 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Ѓорѓина Димова</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Јазик]]></category>

		<category><![CDATA[Идеја]]></category>

		<category><![CDATA[Индонезија]]></category>

		<category><![CDATA[Источна Азија]]></category>

		<category><![CDATA[Мароко]]></category>

		<category><![CDATA[Профил на придонесувач на GV]]></category>

		<category><![CDATA[Профили на блогери]]></category>

		<category><![CDATA[Туризам]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1499</guid>
		<description><![CDATA[Каролина Чандра Румуат врти нова планета во Глобал Воисес Лингва галаксијата на јазици: Глобал воисес на Бахаса Индонезија. Што? На [англиски] Бахаса Индонезија, официјалниот јазик на не помалку од 237 милиони индонезијци. На вистински глобализиран начин, Каролина од Индонезија го преведува и го одржува најновиот Лингва веб сајт дури од ...Мароко!]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/claire-ulrich/">Клер Улрих</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/georgina/'>Ѓорѓина Димова</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/04/translator-of-the-week-carolina-chandra-rumuat/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Каролина Чандра Румуат води една нова планета во галаксијата на јазици на Глобал Војсес - <a href="http://globalvoicesonline.org/lingua/">Лингва </a>: <a href="http://id.globalvoicesonline.org/">Глобал војсес на бахаса индонезиски</a>. Што? На [англиски]<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Indonesian_language"> бахаса индонезиски</a>, официјалниот јазик на не помалку од 237 милиони Индонезијци. На вистински глобализиран начин, Каролина од Индонезија го преведува и го одржува најновиот Лингва веб сајт дури од &#8230;Мароко!</p>
<div id="attachment_78307" class="wp-caption aligncenter" style="width: 410px;"><img class="size-medium wp-image-78307" title="Carolina Chandra Rumuat" src="http://globalvoicesonline.org/wp-content/uploads/2009/06/carolina-300x199.jpg" alt="Carolina Chandra Rumuat" width="400" /></p>
<p class="wp-caption-text">Каролина Чандра Румуат</p>
</div>
<p><strong>Каролина, на Западот практично му е непознат твојот роден јазик.  Што треба да знаеме?</strong></p>
<blockquote><p>There are 700 or so languages in Indonesia, almost all of them living, spoken languages. In 1928, Indonesia declared Bahasa Indonesia the national language, the language of unity for everyone in this <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Archipelago">archipelagic </a>country. Indonesian - or Bahasa Indonesia - is the fourth most spoken language in the world</p></blockquote>
<div class="translation">Постојат 700 и повеќе јазици во Индонезија, скоро сите се живи јазици на кои се зборува. Во 1928, Индонезија го прогласи бахаса индонезискиот за национален јазик, јазик на заедништвото за секој од оваа архипелашка земја. Индонезискиот - или бахаса индонезискиот - е четвртиот по ред од најзборуваните јазици во светот.</div>
<p><strong>Како ти се вклопуваш во оваа бескрајна, многу разнолика млада земја?</strong></p>
<blockquote><p>In Indonesia, I&#39;m considered three parts minority — well, at least, I was during President Suharto&#39;s <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/New_Order_(Indonesia)">New Order</a> era: I&#39;m a Christian Protestant, not a Muslim, I am half Chinese, and I&#39;m a woman. I was very close to my Chinese maternal grandparents who practically raised me. Thanks to them, I learned the importance of knowledge, and that some virtues simply stand the test of time. Like, that you should be there for those in need, and be responsive to those under oppression. My grandparents are very Chinese, but luckily their life virtues didn&#39;t come solely from the<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Quotations_from_Chairman_Mao_Zedong"> Little Red Book. </a>Sure, hard work is something they stressed, but so was the virtue of a quiet mind (a.k.a patience) I&#39;m a nerdy type and I don&#39;t let my passions turn lukewarm. I found writing addictive. It&#39;s not just an outlet, it brings me joy. After college, I worked as a news writer in Jakarta, then as assistant journalist in a foreign news agency in Bali.</p></blockquote>
<div class="translation">Во Индонезија јас припаѓам на една третина од малцинството - добро, бев за време на Ерата на Новиот поредок на претседателот Сухарто: Јас сум христијански протестант, не муслиман, половина кинескиња и сум жена. Бев многу блиска со кинеските родители на мајка ми кои практично ме одгледаа. Благодарејќи  на нив, ја запознав важноста на знаењето и тоа дека некои доблести едноставно го издржуваат тестот на времето. Како на пример, треба да им се најдеш на оние на кои си им потребен, и да бидеш чувствителен спрема угнетените. Моите баба и дедо се вистински Кинези, но нивните доблести не дошле единствено од Малата Црвена книга.  	 Секако напорната работа е нешто што тие го акцентираат, но исто така и доблеста на мирниот ум (стрпливост). Јас сум нервозен тип и не дозволувам моите страсти да се оладат. Открив дека пишувањето е зависност. Тоа не е само излез, туку ми носи задоволство. После колеџот, работев како новинар во Џакарта, а потоа како асистент новинар во странска новинска агенција во Бали.</div>
<p><strong>Од Бали до Казабланка, Мароко&#8230; Што се случи?</strong></p>
<blockquote><p>In Bali, I met and fell in love with my soulmate. After a while, we had to come to terms with the fact that his business needs him to be in Morocco. Since neither of us wanted to part, I simplified the decision-making process and came with him to Morocco.</p>
<p>Besides this, I also learned that the media is changing quickly. Online media is no longer an alternative: it is the future. I have mixed feelings about this, but one of the good points is that at least we can spare the forests. I&#39;m an impulsive blogger, at <a href="http://betweenbirthandburial.wordpress.com/">Between Birth and Burial</a>, and I have huge interest in new media.</p></blockquote>
<div class="translation">Во Бали, ја запознав и се вљубив во мојата сродна душа. После одредено време, моравме да се соочиме со фактот дека неговиот бизнис бара од него да биде во Мароко. И бидејќи ниту еден од нас не сакаше да се разделиме, јас го поедноставив процесот на одлучување и отидов со него во Мароко.<br />
Покрај ова, научив дека медиумите се менуваат брзо. Онлајн медиумите не се алтернатива: тие се иднината. Имав многу измешани чувства околу ова, но една од добрите точки е што барем можеме да ги поделиме шумите. Јас сум импулсивен блогер на  Помеѓу раѓањето и смртта [англиски] и имам огромен интерес за новите медиуми.</div>
<p><strong>Кога и како се запознавте со Глобал Војсес?</strong></p>
<blockquote><p>My fiancé first showed me Global Voices sometime last year. I read the website and without even reading the <a href="http://globalvoicesonline.org/about/gv-manifesto/">manifesto</a>, I knew that Global Voices embodies one of those “changes” of dynamism in online journalism. Without a second thought, I bombarded <a href="http://globalvoicesonline.org/author/leonard/">Leonard </a>and <a href="http://globalvoicesonline.org/author/portnoy/">Portnoy</a>, heads of the<a href="http://globalvoicesonline.org/lingua/"> Lingua project,</a> with email pleas. I wanted to be involved because I know that Indonesians&#39; interest in reading is low. I think that, perhaps, if news is published in their native language, their interest in international issues will grow.</p>
<p>President Suharto&#39;s era caused people to curb their curiosity, and now is a good time to fix that — Indonesia is one of the world&#39;s youngest democracies. That&#39;s why I sincerely feel that people should be better informed about their rights, including freedom of speech. My first translation appeared in December 2008, a few days after I officially joined. Lingua is a good platform because it encourages people not to keep their troubles to themselves, it helps them realize that in some ways our lives are amalgamated with the rest of the world, even though we speak different languages.</p></blockquote>
<div class="translation">Мојот свршеник за прв пат ми го покажа Глобал Војсес минатата година. Го разгледав веб сајтот и без да го прочитам манифестот, знаев дека Глобал војсес ги втемелува оние динамични промени во онлајн новинарството. Без никакво двоумење, ги бомбардирав Леонард и Портноу, одговорните за проектот Лингва, со имејлови. Сакав да се инволвирам затоа што знам дека интересот на Индонезијците за читање е многу мал.  Мислам дека доколку вестите се објавени на нивниот јазик, интересот за меѓународните случувања ќе се зголеми.<br />
Ерата на претседателот Сухарто предизвика многу луѓе да ја потиснат својата љубопитност, и сега е добро време тоа да се поправи - Индонезија е една од најмладите светски демократии. Затоа искрено мислам дека луѓето треба подобро да бидат информирани за нивните права, вклучувајќи ја и слободата на говор. Мојот прв превод се појави во декември 2008, а неколку денови подоцна јас и официјално се придружив. Лингва е добра платформа затоа што ги охрабрува луѓето да не ги чуваат своите проблеми за себе, им помага да сфатат дека на некој начин нивните животи се испреплетени со остатокотт на светот, иако зборуваме различни јазици.</div>
<p><strong>Како Каролина од Индонезија се адаптира во Мaроко?</strong></p>
<blockquote><p>Culture shock made me slow in socializing. I landed a job about 2 months ago in an Internet start up. It allows me to learn new things about myself and how to manage people despite our cultural differences. The bright side of my job is that it allows me to meet new people and see how they see live.</p>
<p>Casablanca reminds me a lot of Jakarta. Big and still growing, with a cosmopolitan charm that lures people from smaller cities to try their luck here. It also has a lot of contradictions. We can see women in burqas waiting at a bus stop next to a girl wearing a miniskirt and fishnet stockings. The biggest mosque in Maghreb is only a stone&#39;s throw away from the nightlife district, which I find interesting. I haven&#39;t had much chance to travel around the country yet. The Moroccans I know say that Casablanca is not Morocco. But so far, I think Morocco is a charming country. It&#39;s not the easiest country to live in for most Asians (including myself), but all experiences are valuable. It gives me lots of material for my blog.</p></blockquote>
<div class="translation">Културниот шок направи бавно да се социјализирам. Започнав бизнис на Интернет пред два месеци. Тоа ми помага да научам нови работи за себе и како да работам со луѓето и покрај културните разлики. Светлата страна на мојата работа е што ми овозможува да запознавам  нови луѓе и да видам како тие го гледаат животот.<br />
Казабланка многу ме потсетува на Џакарта. Голем град и се уште расте, со космополитски шарм кој ги мами луѓето од помалите градови да си ја пробаат среќата овде. Исто така има и многу контрадикции. Можеме да видиме жена со превез како чека автобус до девојка облечена во мини сукња и модерни чевли. Најголемата џамија во Магхреб е само чекор до областа за ноќен живот, што за мене е многу интересно. Се уште не сум имала прилика да патувам низ земјата. Мароканците што јас ги познавам велат дека Казабланка не е Мароко. Но засега мислам дека Мароко е шармантна земја. Не е најлесна земја за живеење за повеќето Азијци (вклучувајќи ме и мене), но сите искуства се драгоцени. Тоа ми дава многу материјал за мојот блог.</div>
<p><strong>Те замолуваме да ни ги претставиш твоите  преведувачи - волонтери.</strong></p>
<blockquote><p>Global Voices in Bahasa Indonesia currently has 4 active translators including myself. <a href="http://id.globalvoicesonline.org/author/gtathya/">Galuh Tahtya</a> is one of my college buddies. After moving to Casablanca, we started to swap news, and one day I told her about the Lingua project. She decided to join.</p>
<p>Then came Ivan Lanin, the director of <a href="http://id.wikipedia.org/wiki/Halaman_Utama">Wikimedia Indonesia,</a> who also showed interest in volunteering. We found <a href="http://id.globalvoicesonline.org/author/oktaviasidharta/">Oktavia Sidharta </a>through Portnoy of <a href="http://zh.globalvoicesonline.org/hant/">Global Voices in Chinese</a>, while our latest addition, <a href="http://id.globalvoicesonline.org/author/jharsianti/">Juliana Harsianti</a>, is also an acquaintance of mine back in Jakarta. She is currently studying in Oslo, Norway with a scholarship laureate in online media.</p>
<p>Global Voices in Indonesian is still a baby but we hope that it will grow as big as Global Voices in French or in Spanish. I have some plans I wish to implement soon. I want to introduce Global Voices&#39; mission to Indonesian young minds, especially those living on the island of Bali. I also wants to get in touch with my school and bring the Lingua project to their attention. I wish to share the beauty of volunteering with youth and the Indonesian public in general. Global Voices in Indonesian is taking it one step at a time, and it&#39;s truly a labor of love.</p></blockquote>
<div class="translation">Глобал Војсес на бахаса индонезиски моментално има 4 активни преведувачи вклучувајќи ме и мене. Галух Тахтуа е една од моите колешки. По преселувањето во Казабланка започнавме да си разменуваме вести и еден ден и кажав за проектот Лингва. Таа одлучи да се придружи.<br />
Потоа дојде Иван Ланин, директорот на Викимедија Индонезија, кој исто така покажа интерес за волонтирање. Ја пронајдовме Октавиа Сидарта преку Портноу од Глобал Војсес на кинески, додека последна дојде Џулиана Харсианти, која исто така е моја познајничка од Џакарта. Таа моментално студира со Осло, Норвешка со стипендија лауреат во онлајн медиуми.<br />
Глобал Војсес на индонезиски  е се уште бебе,  но ние се надеваме дека ќе порасне исто како Глобал Војсес на француски или шпански. Имам некои планови кои сакам да ги имплементирам во блиска иднина. Сакам да ја претставам мисијата на Глобал Војсес на младите индонезиски умови, посебно на оние кои живеат на островот Бали. Исто така сакам да стапам во контакт и со моето училиште да им го претставам проектот Лингва. Сакам да ја споделам убавината  на волонтирањето со младите и со индонезиската публика воопшто. Глобал Војсес на индонезиски оди чекор по чекор и е навистина продукт од љубов.</div>
<p><em>Глобал Војсес на бахаса индонезиски</em> има и своја <a href="http://www.facebook.com/pages/Global-Voices-Indonesia/82956546337">Фејсбук страна</a>.</p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/23/1499/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Казахстан: Застој во образованието</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522#comments</comments>
		<pubDate>Fri, 19 Jun 2009 07:42:15 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Александра Митровска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Владеење]]></category>

		<category><![CDATA[Казахстан]]></category>

		<category><![CDATA[Образование]]></category>

		<category><![CDATA[Општо]]></category>

		<category><![CDATA[Централна Азија и Кавказ]]></category>

		<category><![CDATA[англиски]]></category>

		<category><![CDATA[руски]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1522</guid>
		<description><![CDATA[Оригинално напишан одАдил Нурмаков  &#183; Преведено од Александра Митровска &#183;  Погледни го оригиналниот пост 
Проблемот со учебниците за основно училиште е сè   уште многу важен. Карактеристика на овие книги се многубројните печатни грешки, грешки во однос на фактите и несоодветен јазик.
Неодамна, министерот за образование ја извести владеачката партија за неговата активност [...]]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/adam-kesher/">Адил Нурмаков</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/amitrovska/'>Александра Митровска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/15/kazkahstan-educational-deadlock/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Проблемот со учебниците за основно училиште е сè   уште многу важен. Карактеристика на овие книги се многубројните печатни грешки, грешки во однос на фактите и несоодветен јазик.</p>
<p>Неодамна, министерот за образование ја извести владеачката партија за неговата активност и рече дека министерството не е виновно за ова, затоа што наводно министерството работeло самостојно од издавачките куќи. Ова не е точно, <a href="http://slavasay.livejournal.com/72571.html" target="_self">забележува slavasay</a> и напоменува дека истражувачкиот центар за учебници бил основан од страна на министерството. Тој исто така дава пример за работата на министерството:</p>
<blockquote><p>На корицата на учебникот по руски јазик има две печатни грешки, една во насловот и една во името. Можете да замислите што има внатре.</p></blockquote>
<p><a href="http://megakhuimyak.livejournal.com/629307.html" target="_self">Megakhuimyak ги споделува </a>своите впечатоци по искуството како професор во едно новинарско училиште и во висока образовна установа:</p>
<blockquote><p>Заклучок: Системот на образование ќе биде спасено од образовните институции кои нудат постдиплоски студии, при што се добива знаење во одредена област, а воедно таму предаваат иксусни професионални лица. Наскоро вработените ќе ги ценат овие дипломи повеќе од универзитетските дипломи.</p></blockquote>
<p>Во меѓувреме, владата ја разгледува можноста за воведување задолжителни тестови за проверка на користење на дрога во училиштата. Мотив е добрата намера - грижа за здравјето на децата. <a href="http://itsuken.livejournal.com/37472.html" target="_self">Itsuken се сомнева </a>и мисли дека во случај на позитивен резултат на тестот детето ќе страда од тенденциозното однесување во училиштата, а освен тоа, откако ова ќе се открие, детето ќе биде повеќе наклонето да комуницира со деца кои се попроблематични:</p>
<blockquote><p>Покрај ова полицијата ќе има долготраен материјал кој ќе го уништува угледот на наивните тинејџери. А нашиот здравствен систем е многу несигурен, дури е и застрашувачки да се одведе дете да направи крвен тест. Би било многу подобро да се потрошат овие средства на организирање на слободното време на децата.</p></blockquote>
<p>Објавено и на <a href="http://www.neweurasia.net/politics-and-society/kazakhstan-educational-deadlock/" target="_self">neweurasia.</a></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/19/1522/feed</wfw:commentRss>
		</item>
		<item>
		<title>Иран: Уште граѓански видеа од протестите</title>
		<link>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/1501</link>
		<comments>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/1501#comments</comments>
		<pubDate>Wed, 17 Jun 2009 07:32:56 +0000</pubDate>
		<dc:creator>Валентина Боцевска</dc:creator>
		
		<category><![CDATA[Feature]]></category>

		<category><![CDATA[Weblog]]></category>

		<category><![CDATA[Видео]]></category>

		<category><![CDATA[Избори]]></category>

		<category><![CDATA[Иран]]></category>

		<category><![CDATA[Кибер-активизам]]></category>

		<category><![CDATA[Политика]]></category>

		<category><![CDATA[Протест]]></category>

		<category><![CDATA[Среден Исток и Западна Африка]]></category>

		<category><![CDATA[фарси]]></category>

		<guid isPermaLink="false">http://mk.globalvoicesonline.org/?p=1501</guid>
		<description><![CDATA[ 
Повеќе од  100,000 луѓе маршираа во Техран во понеделникот во знак на поддршка на реформистичкиот претседателски кандидат, Мир Хусеин Мусави и неговите барања за поништување на резултатите од изборите кој го прогласија за извршител на должноста претседател Махмуд Амадинеџад како победник на изборите на 12ти јуни. Маршот заврши со крвопролевање. Најмалку 7 луѓе ги загубија животите.]]></description>
			<content:encoded><![CDATA[<em>Оригинално напишан од<a href="http://globalvoicesonline.org/author/hamid-tehrani/">Хамид Терани</a>  &middot; Преведено од <a href='http://mk.globalvoicesonline.org/author/valentina/'>Валентина Боцевска</a> &middot;  <a href='http://globalvoicesonline.org/2009/06/16/iran-more-citizen-video-from-protests/'>Погледни го оригиналниот пост</a></em> 
<br /><p>Повеќе од 100,000 луѓе маршираа во Техран во понеделникот во знак на поддршка на реформистичкиот претседателски кандидат, <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mir-Hossein_Mousavi">Мир Хусеин Мусави </a>и неговите барања за поништување на резултатите од изборите кои го прогласија за извршител на должноста претседател <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Mahmoud_Ahmadinejad">Махмуд Амадинеџад </a>како победник на изборите на 12ти јуни. Маршот заврши со крвопролевање. Најмалку <a href="http://www.cbc.ca/world/story/2009/06/15/iran-tehran-election856.html">7 луѓе ги загубија </a>животите.</p>
<p>Според извештајот на британската телевизија Канал 4, <a href="http://www.channel4.com/news/articles/politics/international_politics/iran+a+nation+in+turmoil/3215657">Channel 4 television</a>, (емитувана и покрај објавената забрана од странство) народот фрлал камења и ја запалил зградата која припаѓала на милицијата <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Basij">Басиџ</a> на привремената влада. Еден полицаец со шлем на кровот пукал со својата AK-47 пушка во воздух пред да се повлече од нападите со камења. На Јутјуб има уште граѓански видео снимки од тоа како се случил овој напад:<br />
<object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/aSgGXMuqJlE&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/aSgGXMuqJlE&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><br />
Утрото по ова пукање, персоналот на болницата Rasool Akram во Техран демонстрираше против убивањата. Еден демонстратор држи плакат на кој пишува: „8 маченици“<br />
<object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/oyirzlCO-FA&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/oyirzlCO-FA&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object><br />
Пукањата или репресијата не го сопреа целото движење на протестите, и илјадници маршираа повторно во Техран во вторникот. Бројот на демонстрациите расте и во други градови исто така. Во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Shiraz">Шираз</a>, протестантите прикажани во овој видео клип ја палат фотографијата на Махмуд Амадинеџад.<br />
<object width="425" height="344" data="http://www.youtube.com/v/t9YPxJajpG8&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" type="application/x-shockwave-flash"><param name="allowFullScreen" value="true" /><param name="allowScriptAccess" value="always" /><param name="src" value="http://www.youtube.com/v/t9YPxJajpG8&amp;color1=0xb1b1b1&amp;color2=0xcfcfcf&amp;hl=cs&amp;feature=player_embedded&amp;fs=1" /><param name="allowfullscreen" value="true" /></object></p>
]]></content:encoded>
			<wfw:commentRss>http://mk.globalvoicesonline.org/06/17/1501/feed</wfw:commentRss>
		</item>
	</channel>
</rss>

<!-- Dynamic page generated in 0.867 seconds. -->
<!-- Cached page generated by WP-Super-Cache on 2009-07-05 02:42:24 -->
